Iskorišćeno je pet minuta vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić. Posle njega narodni poslanik Jovan Nešović.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ministre, predstavnici Vlade, na početku moram da izrazim svoje nezadovoljstvo zato što nam je vladajuća većina ponovo u agendi u pripremi ovog dnevnog reda stavila u tačkama dnevnog reda zakone koji nisu kompatibilni, koji nemaju dodirnih tačaka, kao što u ovoj tački imamo i ekonomske i socijalne zakone.
Druga stvar, očekivali smo da se ovde u Narodnoj skupštini pojavi gospodin Mlađan Dinkić, koji je i zakonodavac i čije je ministarstvo pisalo ove zakone, uz svo uvažavanje gospođe Matić, ali ovo očigledno nije njen referat i ne očekujem da će nam dati ikakve odgovore na naša pitanja.
U mojoj diskusiji ću se najviše vezati za zakon o izmeni i dopuni Zakona o turizmu.
Kad se donosi jedan novi zakon, ili neke nove izmene zakona i dopune, onda je reč o nekom anahronom zakonu, nekom zakonu koga je pregazio zub vremena ili koji ne odgovara sadašnjem vremenu.
Međutim, činjenica je da smo mi jedan zakon o turizmu doneli pre godinu i po dana, zapravo 13. maja 2009. godine i mene čudi, gospođo ministre, da za godinu i po dana je ovaj zakon postao anahron. To je prvo pitanje za vas koji bih hteo da postavim - zbog čega mi donosimo sadašnji zakon o turizmu?
Ovaj zakon je izazvao izuzetno velike polemike kod turističkih radnika, naročito kod banjskih udruženja i udruženja specijalizovanih zdravstvenih ustanova, koje su izrazile proteste jer su govorile da pri izradi ovog zakona nije bilo dovoljno transparentnosti, nisu bili dovoljno saslušani i nisu njihove dobronamerne kritike bile prihvaćene.
Naime, 23 rehabilitaciona centra žele da budu jednostavno ravnopravni sa ostalim učesnicima u turizmu. Vi ih ovim zakonom diskriminišete i normalne su njihove reakcije po tom pitanju. Zapravo, sumnja se da je ovo pogodno tlo, da je ovaj zakon pogodno tlo da se neke banje, neki rehabilitacioni centri prodaju u budućnosti, jer se bliže izbori, a s obzirom da ste vi ministar za telekomunikaciju, primili ste informaciju da će i "Telekom" da se proda, tako da je to jedna pripremna uvertira za neke buduće izbore.
Mi kao zemlja, pre svega, moramo da budemo prvaci u banjskom zdravstvenom turizmu, jer gledajući okruženje i neke druge zemlje, kao što su Hrvatska i Bugarska, mi ne možemo biti njima konkurenti jer oni imaju neiscrpan resurs, a to je more. Mi u ovom aspektu turizma moramo da budemo prvaci i moramo da stvorimo određene kvalitetne pretpostavke, da bi turisti došli kod nas, jer upravo zdravstveni banjski turizam donosi pola prihoda od ukupnog prihoda u turizmu i iz tih razloga moramo da stvorimo određene kvalitativne pretpostavke, tj. Vlada kao predlagač ovih zakona.
Mnoge loše privatizacije su bile u turizmu. Između ostalog, takve loše privatizacije su se desile i u mom gradu, odakle dolazim, to je Leskovac. Hotelsko ugostiteljsko preduzeće "Balkan" je katastrofalno privatizovano. Naime, to preduzeće je imalo izuzetno kvalitetne objekte turističke, neki su bili pod zaštitom države, verujte mi, u samom centru grada, a sada su oni stecište narkomana.
To je pravo ruglo. Da ne pričam o onom negativnom aspektu otpuštanja radnika. Iz tih razloga mnoge banje sa juga Srbije su me kontaktirale, pošto sam ja njihov predstavnik ovde, i dale mi određene sugestije.
Zapravo, nabrojaću koje su to banje. To su, pre svega, Kuršumlijska, Prolom banja, Sijarinska banja, banja u Jablaničkom okrugu koja ima jedini gejzir u Evropi, jedan iscrpan resurs. Takođe, ima 16 lekovitih voda u samoj toj banji. Država je u tu banju uložila mnogo sredstava preko Koordinacionog centra zbog situacije, zbog mešovitog stanovništva. Imamo i Vranjsku banju, banju koja ima najtopliji izvor u Evropi, 93 stepena. Imamo Bujanovačku banju.
Pogledajte sada, te sve banje su uz administrativnu granicu sa Kosovom. Ako Vlada loše privatizuje te rehabilitacione centre, zapravo podstaći će nove migracije sa tih prostora. Sa juga Srbije se, gospođo ministre, možda niste znali, 2.200 ljudi godišnje iseljava ka Beogradu, Nišu i ka nekim drugim gradovima. Ako stvorimo loše pretpostavke i iz tih banja će se ljudi iseliti, a kako fizika ne zna za prazan prostor, pretpostavljate ko će se tamo doseliti na tim prostorima.
Šta je kritično u ovom zakonu i šta je izazvalo najveću polemiku? To je taj famozni član 20. koji uskraćuje banjama da se bave turizmom, uskraćuje banjama, odnosno rehabilitacionim centrima da mogu da prime treća lica. To su ona lica koja nemaju upute lekara, to su ona lica koja žele od svog novca, od svojih sredstava da se leče.
Međutim, banja mora da traži diskreciono pravo Ministarstva da im da dozvolu da bi mogli tamo da borave. To je druga loša pretpostavka na koju se žale predstavnici Udruženja banja, a to je diskreciono pravo Ministarstva.
Vi znate da, prema percepciji indeksa korupcije, Srbija se nalazi na 83. mestu. Ovo je direktan generator korupcije. Vlada čini jedno nepisano pravilo da sama stvara ambijent za korupciju. Ako je i od ove vlade, mnogo je.
Osvrnuo bih se i na ostale zakone, gospođo ministre. To su Predlog zakona o zapošljavanju, dopuna Zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje, Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije. Kako nam je rekla gospođa Kalanović, ovi zakoni se donose iz jednog prostog razloga, zbog decentralizacije i dekoncentracije izvršne vlasti, da mnoge institucije, mnoge službe određenih ministarstava moraju da se izmeste iz Beograda. Mi se slažemo u potpunosti s tim.
Međutim, ja vas pitam zbog čega se ove službe detaširaju samo u one centre gde G17, tj. stranka udruženih regiona želi da bude u centru? Užice, Kragujevac - Verko, Zaječar – Boško Ničić, Niš, samo u te centre se detaširaju organi. Iz tog razloga sam uložio jedan amandman da se ti centri, recimo, detaširaju u Leskovac. Leskovac i Jablanički okrug su okruzi gde imamo najveću stopu nezaposlenosti. Možda će se moje kolege iz moje poslaničke grupe i naljutiti što sam to uradio, ali očekujem od ostalih poslanika sa juga Srbije, gospođo Matić, da podrže ovaj moj amandman i da određene institucije detaširamo i u Leskovac.
Da završim ovu moju besedu, gospođo ministre, očekujem, pre svega, da prihvatite, tj. Vlada da prihvati ove naše amandmane, kako bi se stvorili uslovi da DSS glasa za ove zakone. Ako ovo ne prihvatite, vi na ovaj način udarate glogov kolac svim banjama, svim zdravstvenim ustanovama u Srbiji.

Iskorišćeno je sedam minuta i 30 sekundi vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Jovan Nešović, a posle njega narodni poslanik Kenan Hajdarević.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama su danas četiri izmene i dopune zakona i u svojoj diskusiji želim da govorim kratko o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, o Agenciji za osiguranje izvoza i finansiranju izvoza i o izmeni i dopuni Zakona o Fondu za razvoj.
Da bismo razumeli značaj ova tri zakona, odnosno izmene i dopune ova tri zakona, čini mi se da je važno ponovo ponoviti nekoliko statističkih podataka koji su danas prisutni u Srbiji.
Jedna stvar koja je jako važna, ako pogledamo statistiku, odnosno kretanje stanovnika od 1970. godine do 2010. godine, zadnjih 40 godina, videćemo da u nekim mestima u Srbiji broj stanovnika se za tih 40 godina skoro smanjio za 50%, u Žabarima za 47%, u Svrljigu za 40%, dok u drugim mestima, koja su i najrazvijenija mesta u Srbiji, broj stanovnika se povećao za 30-40%, u Beogradu za 33%, u Novom Sadu za 54%.
Kad pogledamo danas nezaposlenost, videćemo da region Beograda ima nezaposlenost u Srbiji 13,7%, dok neki regioni imaju nezaposlenost preko 30%. Govorim o regionima, a opštine čak i preko 58%, kao što je Bela Palanka.
Ako govorimo o proseku plata, u Beogradu je danas prosek plata 24% veći nego što je prosek plata u Srbiji, dok je u Lebanu prosek plate 40% manji nego što je danas prosek u Srbiji.
Kad sve ovo pogledate, vidite da je država Srbija danas jako neravnomerno regionalno razvijena i, kada govorimo o regionima, odnosno o upravnim okruzima, ta neravnomernost je negde 1:7 između najrazvijenijeg, odnosno najnerazvijenijeg okruga.
Da bi se ove regionalne razlike smanjile, što je osnovni cilj Vlade Republike Srbije i aktivnosti koju sprovodi Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i druga ministarstva koja se bave regionalnom politikom, potrebno je uraditi nekoliko stvari. Prva stvar jeste, ako ništa drugo, izvršiti dekoncentraciju institucija sa jednog mesta, odnosno u ovom slučaju Beograda, na druge gradove Srbije.
Kada govorimo koji će to biti gradovi, onda moramo razmišljati o onome što je definisani prostorni plan Republike Srbije, o kome smo razgovarali pre neki dan, jer prostornim planom je definisano da najveći gradovi u Srbiji treba da budu i motori razvoja i tamo je tačno rečeno koji su to gradovi od nacionalnog značaja, a koji su gradovi od posebnog značaja.
Potpuno je jasno da su Zaječar, Niš i Kragujevac gradovi od nacionalnog značaja i tri institucije se sele na početku u ta tri grada, a Užice je grad koji je od posebnog značaja, prema tome i Agencija za osiguranje i finansiranje ide u taj grad, tako da se poštuje i ono što je rečeno u prostornom planu Republike Srbije.
Sledeći korak koji treba u narednom periodu definisati i raditi na njemu je decentralizacija, odnosno izmeštanje političkog odlučivanja iz Beograda u regione. Ono što Ujedinjeni regioni Srbije danas zagovaraju jeste nešto što treba da dobije političku podršku svih aktera, jer to jeste važna stvar, ako hoćemo ravnomerniji regionalni razvoj Srbije. Treća važna stvar jeste razvoj infrastrukture u svim delovima Srbije i razvoj regionalne privrede, da bi sprečili iseljavanje ljudi iz određenih prostora, da ti prostori ne bi ostali nenaseljeni.
Što se tiče Predloga zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, najvažnija stvar jeste da se izmešta sedište Nacionalne službe za zapošljavanje u Kragujevac. Jeste važno zbog Kragujevca, a jeste važno zato što je u Kragujevac došla najveća multinacionalna kompanija koja danas postoji u Srbiji, a to je "Fijat".
Pored "Fijata" doći će tu i komponentaši, koji će sigurno u blizini Kragujevca otvoriti pogone. Jeste važno da jedna nova politika zapošljavanja, nešto što će se dešavati u razvoju Šumadije i cele centralne Srbije, potiče iz Kragujevca i ne vidim ništa loše zato što će sedište Nacionalne službe u budućnosti biti u Kragujevcu.
Što se tiče Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza, sedište će biti u Užicu. Sa druge strane, Agencija za osiguranje izvoza ima zadatak da da podršku privrednim subjektima koji se najčešće bave i izvozom i da ojača njihovu poziciju, kako na domaćem tako i na inostranom tržištu. Izvoz je nešto što je jako važno danas u Srbiji.
Ono što ove izmene i dopune zakona definišu jeste da preduzetnik može osigurati i potraživanje na domaćem tržištu u visini onih potraživanja koja ima na inostranom tržištu, jer potpuno je jasno da u doba krize, kada imate veliku nelikvidnost u privredi, unutrašnja potraživanja nekog privrednog subjekta mogu dovesti da on ima problema, iako je izvozno orijentisan. Prema tome, čini mi se da je ova izmena i dopuna zakona jako važna.
Ono što je, takođe, čini mi se jako važno reći jeste da sedište jeste u Užicu. Kad danas pogledate statistiku, 13,1% ukupnog izvoza je iz Zlatiborskog okruga, odnosno iz ovog regiona. To je negde 491 milion dolara na godišnjem nivou u 2009. godini. To je jedini region koji ima i suficit negde oko 115 miliona dolara. Prema tome, ako hoćemo da biramo gde bi trebalo da bude sedište, mislim da je Ministarstvo dobro predložilo da to bude u Užicu.
Što se tiče Fonda za razvoj, logično jeste da je danas južna Srbija najnerazvijeniji deo Srbije. Kada smo malopre govorili o statističkim podacima, veliki broj mesta i po pitanju nezaposlenosti, i po pitanju smanjenja broja stanovnika u tim mestima i po pitanju razvijenosti privrede jeste u južnoj i istočnoj Srbiji. Ako hoćemo da pospešimo razvoj tog dela, važno je da jedna institucija ode u jedan veliki grad kao što je Niš, tako da je predloženo da Fond za razvoj bude u Nišu.
Ono što je, takođe, važno, jeste da su izmene i dopune zakona definisale da sada mogu i državna preduzeća da konkurišu kod Fonda za razvoj. To je nešto što je nateralo Vladu Republike Srbije da u ovom trenutku tako razmišljam. U poslednje vreme dešava se i zbog svetske krize, ali i zbog neuspelih privatizacija koje su se dešavale u Srbiji, da Agencija za privatizaciju raskida ugovore. Postoje neka preduzeća kojima se može pomoći, koja mogu da budu uspešna preduzeća i neka kojima se stvarno ne može pomoći.
Država, naročito u vreme krize, mora da se bavi istinski privredom i važno je da država onim preduzećima kod kojih je raskinut ugovor o privatizaciji i prešlo se u državno vlasništvo, može preko Fonda za razvoj pomoći da bi ta preduzeća opstala, jer ta preduzeća su sigurno nekada bila nosioci razvoja u svojim mestima, tako da u budućnosti treba pokušati sve da ona takođe budu nosioci razvoja.
Sa druge strane, definisano je da kredite od Fonda za razvoj mogu koristiti i privredni subjekti koji imaju deo društvenog vlasništva, ali taj procenat društvenog vlasništva mora da bude manji od 40%, jer je definisano tako da se pokušava na sve moguće načine, naročito u doba krize, pomoći svim privrednim subjektima koji imaju zdrave ideje, da bi tim svojim zdravim idejama stvorili nov proizvod koji mogu da prodaju na tržištu i očuvali svoju zaposlenost.
Ono što je, takođe, jako važno reći, Fond za razvoj, vrednost kapitala se poveća za pet do 10 miliona, što mislim da je, zbog sigurnosti i zbog rejtinga i stabilnosti te institucije, važno, tako da Fond za razvoj u narednom periodu treba da ima značajniju ulogu nego što je imao do sada, a to znači u kreditiranju domaće privrede koja treba da bude nosilac razvoja.
Ovo jeste možda prvi i najvažniji korak. Čini mi se da ćemo u narodnom periodu morati voditi računa da sedišta nekih drugih institucija mogu da se izmeste iz Beograda u neki od gradova Srbije. Ne vidim razloga da možda ne treba razmišljati da sedište centrale "Srbijašume" ne bude u Beogradu, već na nekom drugom mestu u Srbiji, "Srbijavoda", "Putevi Srbije" i nekih drugih institucija, jer samo dekoncentracijom institucija možemo početi na jedan sistemski način da razgovaramo o ravnomernom regionalnom razvoju Srbije.
Putna infrastruktura i uopšte infrastruktura jeste jako važna i zamisao Vlade Republike Srbije da u sledećih nekoliko godina treba uraditi mrežu auto-puteva u Srbiji, jeste takođe važan faktor da bi postigli onaj cilj o kome sam na početku pričao, a to je da se zaustavi migracija stanovništva, da se pojača privreda u onim najnerazvijenijim delovima Srbije i da podignemo zapošljavanje u tim delovima.
Potpuno sam siguran da to neće biti ni brzo ni lako, ali je važno početi na jedan sistemski način i da ta aktivnost Vlade Republike Srbije ne bude kratkoročna, već da bude dugoročna i potpuno sam siguran da ćemo postići cilj koji želimo da postignemo. Hvala.

Iskorišćeno je devet minuta i 10 sekundi vremena poslaničke grupe.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što dam reč narodnom poslaniku Kenanu Hajdareviću, dozvolite da vas obavestim da će deo današnje sednice, počevši od 10.30 časova, sa galerije Velike sale Doma Narodne skupštine, pratiti grupa studenata Pravnog fakulteta iz Kragujevca, i to: Anja Živadinović, Đorđe Todorović, Milan Đokić, Marko Todorović, Vanja Kalabić, Milica Bojović, Danijela Ivanović, Marko Krsmanović, Tomislav Beloica, Miloš Nikolić, Alen Iliev, Milan Đorđević, Milica Žarković, Jelena Milovanović, Tanja Bradić, Dušica Pešić, Milena Radošević, Andrijana Pavlović, Marija Dragićević, Nevena Pešić, Miloš Vuković, Ivan Miloradović, Nevena Pantović, Nevena Dimitrijević, Marko Glišić, Stefan Rašić, Aleksandar Pajić, Aleksandar Bačanin, Jelena Petrović, Ivana Milosavljević, Jovana Betulić, Aleksandra Aksić, Dragana Miladinović, Stefan Jelačić, Tijana Anđelković, Monika Marković, Stefan Radović, Jovana Živković, Bojana Milovanović, Ana Cvetković, Marko Miletić, Jovana Predojević, Jelena Živanović, Nataša Tešić, Marija Marinčanin, Balša Božović, Nikola Vukomanović, Milena Milosavljević, Bojana Jovanović, Suzana Janićijević, Biljana Ćalović, Ljiljana Jakšić, Jelena Nikezić, Branislav Trtović, Željko Bitorović, Andrija Ćirković, Darko Bjelanović, Jovana Plašintović, Sanela Kiridžić, Bojana Lapović, Marija Stevanović, Milan Aničić, Sunčica Životić, Jovana Todorović, Maja Cvijanović, Jelena Mikić, Verica Videnov, Jovana Bura, Dušica Spasojević, Veljko Radosavljević, Igor Babović, Nemanja Milovanović, Kristina Petrović Štampar, Ljubica Jovanović, Marko Riznić, Kristina Kuč, Marija Marković, Jasna Lazić, Jelena Kaličanin, Nemanja Mirković, Nenad Terzić, Anka Radovanović, Đorđe Jović, Milica Radošić, Jelica Milošević, Biljana Živković, Slobodan Bulatović, Milica Vučković, Đorđe Milićević, Marko Krstić, Jasna Kolić, Tijana Veljković, Katarina Pavlović, Jelena Stevanović, Martina Svićević, Jelena Nikolić, Nina Lazarević, Milan Ristić, Nikola Ivković, Darko Milićević, Pavle Rakita, Žarko Gajić, Milan Tanović, Dušan Nestorović, Jovana Svičević, Ivana Andrić, Aleksandra Grozdanović, Sofija Ćuprić, Danijela Milinković, Aleksandra Nešović, Nemanja Manić i Nikola Vasiljević.
Dobrodošli u Narodnu skupštinu, u vašu kuću.
Reč ima narodni poslanik Kenan Hajdarević, a posle njega narodni poslanik Miljan Ranđelović.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, u uvodnom izlaganju o setu ekonomskih zakona ministarka Kalanović nam je, između ostalog, rekla da zakoni iz ekonomije moraju da daju odgovore na aktuelni trenutak, na trenutak u kome se nalazi srpska privreda.
Za nas iz LDP, pored tih ekonomskih odgovora na trenutnu ekonomsku situaciju u Srbiji, mi očekujemo i neke političke odgovore. Zašto političke odgovore? Zato što, ako želimo bolju ekonomiju, moramo više da radimo, ako više radimo, moramo da znamo kome ćemo da prodajemo naše proizvode i gde ćemo da nađemo novac kojim možemo da isfinansiramo te proizvode koje ćemo da proizvedemo.
Znači, bez nove politike nema nove ekonomije, bez bolje odgovornosti i efikasnije privrede nema boljeg života. Zbog toga LDP je i predložila set mera pod nazivom nova politika, nova ekonomija, gde smo između ostalog i predvideli da taj set ekonomskih mera u sebi da sadrži niži porez za prvi posao za mlade ljude do 35 godina, olakšice za kupovinu prvog stana, reformu obrazovanja gde će se akcenat staviti na upotrebljivo znanje, otpis 10 evra duga u akciji NIS, nultu stopu PDV za osnovnu hranu, uvođenje plaćanja PDV tek po naplati potraživanja.
Svaka od ovih mera jeftinija je i efikasnija od bilo kog demagoškog projekta koji se Srbiji nudi o trošku poreskih obveznika od strane Vlade Republike Srbije. Zbog toga mislimo da ovaj set izmena ekonomskih zakona predstavlja samo još jedan marketinški potez jednog dela Vlade Republike Srbije, ali očigledno kao odgovor na drugi marketinški potez drugog dela Vlade Republike Srbije koji je pre 10-ak dana predstavio studiju o modelu postkriznog razvoja Srbije od 2010. do 2020. godine. Da nije tako trebalo bi nam ministarka Jasna Matić ovde da kaže u kakvoj korelaciji stoje ta studija i ove mere, odnosno da li ove mere imaju ikakvog uporišta u toj studiji, s jedne strane.
S druge strane, mi moramo jasno od Vlade Republike Srbije, od ministara koji ovde predstavljaju Vladu Republike Srbije da dobijemo odgovor na jednu poražavajuću činjenicu, a to je da od početka 2010. godine Srbija je privukla isti iznos stranih investicija kao Crna Gora koja je 15 puta manja od Srbije. Zašto se to desilo, zar je to uopšte moguće? Takođe, Vlada i ministri treba da nam daju odgovore kojim poslom danas poslovni ljudi u Srbiji trebaju da se bave da bi na kraju meseca mogli da ostvare takvu dobit koja uz sebe mora da uračuna i veliki pad vrednosti dinara.
Sve su to odgovori koje mi ni jednog trenutka nismo dobili od predstavnika Vlade koji ovde brane ove predloge zakona iz oblasti ekonomije. Takođe, od predstavnika vladajuće koalicije čuli smo argument o dekoncentraciji institucija koje nude ovi predlozi zakona.
Međutim, mi iz LDP mislimo da dekoncentracija institucija ne može da doprinese decentralizaciji Srbije, odnosno da decentralizaciji Srbije može da doprinese samo dekoncentracija moći, da u ovim predlozima zakona toga nema.
Kako drugačije objasniti jednu prostu činjenicu da iz meseca u mesec mi imamo situaciju da se lokalne samouprave sve više urušavaju, da se ne daju ni ona sredstva koja su zakonom predviđena za funkcionisanje lokalnih samouprava, a da se kao odgovor na decentralizaciju nudi samo premeštaj sedišta pojedinih institucija Vlade Republike Srbije.
Takođe, uočava se jedan možemo reći suprotan efekat, a to je da Vlada ovde govori o dekoncentraciji institucija, odnosno prelasku nekih vladinih institucija iz Beograda u Niš, Kragujevac i Užice, a svedoci smo da u poslednjih šest-sedam godina dolazi do izmeštanja iz malih gradova sedišta nekih institucija u neke tzv. regionalne centre. Tako je primer Priboja, odakle i dolazim, gde u poslednjih šest godina 15 institucija je premešteno iz Priboja u druge regionalne institucije.
Ako hoće Vlada Republike Srbije da pomogne nerazvijenim opštinama preko Fonda za razvoj Republike Srbije, mogla je veoma jednostavno da dok traje ovaj krizni period u Srbiji predloži zamrzavanje otplate rata kredita korisnika Fonda za razvoj Republike Srbije u tim nerazvijenim područjima. Mislimo da je to puno efikasniji i bolji način, a ne na ovaj način na koji Vlada Republike Srbije pokušava da radi. Hvala.

Vreme koje je na raspolaganju poslaničke grupe LDP je iskorišćeno. Reč ima narodni poslanik Miljan Ranđelović, posle njega narodna poslanica Milica Vojić Marković.

Hvala na toj reči. Poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici,  ovih dana nam dolaze lepe vesti iz EU, a to je zbog toga što je mnogo toga urađeno u godinama koje su već danas iza nas.
Međutim, da bi postali punopravna članica EU moramo još mnogo toga da uradimo, moramo da usvojimo nove zakone i moramo da menjamo postojeće zakone, da ih usklađujemo sa potrebama društva, jer je dobar samo onaj zakon koji može da se primenjuje u društvu i od koga društvo ima neku korist.
Danas raspravljamo o zakonima koji su relativno skoro usvojeni. Oni su u trenutku u kom su pisani, u trenutku u kom su izglasani zadovoljavali tadašnje potrebe i obezbeđivali sprovođenje tadašnjih postojećih planova. Srbija je danas suočena sa ogromnim problemom. Centralizacija je Srbiju mnogo koštala.
Ako pogledate statistiku videćete da su mnoga mesta u istočnoj i južnoj Srbiji imala mnogo više stanovnika nego danas još 1948. godine. Videćete da su ta ista mesta, mnoge opštine imale više stanovnika 1971. godine nego danas, 40 godina kasnije. Nasledili smo opštine, gradove, čitave regione koji apsolutno nisu razvijeni. Zato moramo da uradimo sve kako bi i ovim oblastima Srbije koje su dugo godina stagnirale i propadale dali šansu da se razvijaju.
Dobro je što imamo Beograd koji se ubrzano razvija, dobro je što imamo i Novi Sad koji u dobroj meri prati razvoj glavnog grada. Odlično je to što imamo Kragujevac, koji će u godinama koje su ispred nas biti najbolji primer ubrzanog razvoja. Ali, nisu samo Beograd, Kragujevac ili Novi Sad Srbija i ne uvode samo Beograd, Novi Sad ili Kragujevac Srbiju u EU. Srbiju u EU uvode pre svega razvijeni regioni.
Beograd već danas predstavlja jedno od mesta za koje kažu da ima odličan noćni život, ali Srbija nije samo Beograd noću, Srbija nije samo Guča ili "Egzit", nisu samo Kopaonik i Zlatibor planine u Srbiji. Znam da nemamo more kao Hrvatska, znam da nemamo razvijene banje kao Mađarska, znam da nemamo jeftina skijališta kao Bugarska i znam da nemamo popularno jezero kao Makedonija.
Međutim, mi imamo i planine, i plovne reke, i lovišta i jezera, ali jednostavno nisu konkurentni ovom delu Evrope i to je tema za razmišljanje za sve nas.
Moramo dati šansu svim delovima Srbije da pronađu svoje mesto na poslovnoj i turističkoj mapi naše države. Da bi imali razvijene regione, pre svega moramo obezbediti razvijenost infrastrukture, jer bez nje nema novih investitora i bez nje nema novih radnih mesta.
Set zakona koji je danas na dnevnom redu bavi se upravo tim. Malopre je jedan od mojih kolega rekao da ne vidi nikakvu vezu između zakona koji su danas u ovom setu na dnevnom redu. Međutim, veza je ta – razvoj svih regiona u Srbiji. Kada imamo malo proizvodnih pogona koji su stabilni, koji je jedini san mladih ljudi u Srbiji da nađu svoje radno mesto u opštinskoj administraciji, onda je turizam jedna od retkih osnova za opstanak pre svega tih mladih ljudi, a zatim i njihovih porodica u mestima gde žive.
Mogu da vam prenesem iskustva iz svog regiona gde ste do pre nekoliko godina mogli za neku simboličnu nadoknadu dobiti čitava prostranstva na Staroj planini. Danas je situacija takva da svaki kvadratni metar košta nekoliko desetina evra. Svako ko je iz istočne Srbije zna koliko nama znači razvoj Stare planine. Mi već danas tačno znamo koliko ćemo novih radnih mesta imati već po završetku prve faze radova na Staroj planini i mi već danas znamo da će mnogo mladih ljudi iz istočne Srbije sebe zaposliti u turizmu.
Iz razgovora sa svojim vršnjacima shvatio sam da oni vrlo dobro razumeju značaj razvoja turizma u njihovim opštinama. Odlično je to što imaju ideje kako da imaju ličnu i porodičnu korist od toga, dobro je što imaju ideje kako da pomoću turizma sebi obezbede i standard i način života kakav sanjaju.
Pored toga, uz dobre odnose i zdrave ideje ljudi koji vode opštine u istočnoj Srbiji moguće je da se u te inače nerazvijene opštine sliju ogromne količine novca, ako naravno rade na razvoju turističkih potencijala, a svi dobro znamo da sa razvojem turizma dolazi i do razvoja privrede.
Važno je da danas pošaljemo poruku da menjamo zakone koje smo skoro usvojili kako bi oni mogli da prate potrebe našeg društva, važno je da pošaljemo poruku turistima koji su prevareni da država čini sve i da im se to nikada više ne ponovi, važno je da pošaljemo poruku mladim ljudima da se zaista svakog dana trudimo da im obezbedimo poneku novu šansu kako bi mogli da ostvare svoje snove.
Važno je da pošaljemo poruku građanima Srbije da Fond za razvoj ne selimo u Niš iz političkih razloga, već sedište Fonda za razvoj selimo u Niš zato što je Niš tačka koja spaja istočnu i južnu Srbiju, dva najnerazvijenija regiona u našoj državi, važno je da pošaljemo poruku da Fond za razvoj ne smanjuje razliku između samog Fonda i građana u kilometrima, već suštinski. Fond za razvoj prosto mora da razume potrebe nerazvijenih delova Srbije i to će sigurno mnogo bolje činiti ako je njegovo sedište tamo gde su najveće potrebe za razvoj naše države.
Ne želim da Rača i Jura budu jedini primeri razvoja u Srbiji, ne želim da Kragujevac bude jedan od retkih velikih gradova koji se ubrzano razvija i ne želim da samo moja Stara planina i moja opština Knjaževac budu jedan od retkih primera razvoja u Srbiji. Jednostavno želim da cela Srbija bude jedna lepa priča o uspehu. Hvala.

Iskorišćeno je pet minuta i 20 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković, posle nje narodni poslanik Srđan Milivojević.

Na današnjem dnevnom redu su set ili paket zakona, pošto ne može biti set nešto što jedno sa drugim nema nikakve veze, izmene i dopune Zakona o turizmu, kao i izmene i dopune Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i izmene i dopune Zakona o Fondu za razvoj i izmene i dopune Zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza.
Dakle, pošto smo utvrdili da ne postoji to nešto što bi trebalo da bude zajedničko za ovaj paket zakona, odnosno za to što bi trebalo da bude objedinjena rasprava, sad ostaje samo da utvrdimo da resorni ministar za telekomunikaciju gospođa Jasna Matić tek nema nikakve veze ni sa jednom od ovih zakona, tako da danas narodni poslanici treba da raspravljaju sa ženom koja nije nadležna za ovu materiju, o dva potpuno različita seta zakona.
Mi smo u maju mesecu 2009. godine doneli Zakon o turizmu. To je bio jako obiman zakon. Danas imamo, godinu i po dana posle toga otprilike, 67 članova koji se menjaju. To je negde nešto malo manje od polovine zakona je za godinu i po dana na promeni.
Šta se dogodilo? Da li je tada bilo loše planiranje, da li se tada prepisivao zakon iz nekog drugog centra, pa sada vidimo da on nije upotrebljiv ili tek se nešto drugo dešava? Fakat je da danas imamo situaciju da polovinu zakona treba da promenimo.
Ono što su nas upozoravali ljudi iz različitih oblasti turizma mora da bude rečeno. Jedna od tih stvari je činjenica da 23 specijalne banjske bolnice za rehabilitaciju su tražile pomoć Narodne skupštine, kako bi ostvarile svoja zakonom određena prava i osigurana prava, i kako bi došle u poziciju da budu potpuno ravnopravne sa svim ostalim nosiocima turizma u ovoj zemlji.
Ovim izmenama i dopunama Zakona o turizmu, specijalne banjske bolnice za rehabilitaciju biće u potpuno neravnopravnom položaju u odnosu na druge nosioce turizma, recimo, domove, odmarališta koji takođe pružaju turističke usluge, ali istovremeno i na druge bolnice, naročito na privatne bolnice.
Izmenama i dopunama Zakona o turizmu je predviđeno da banjske bolnice za rehabilitaciju, koje su budžetski korisnici, za kapacitete mimo ugovora za Republičkim zavodom zdravstvenog osiguranja, moraju da traže saglasnost resornog ministra, u ovom slučaju ministra ekonomije, što je paradoks svoje vrste, em je to jedan strašno veliki centralizam, em je u suprotnosti sa onim što se u sledeće tri tačke, koje su objedinjene ovde, kaže da treba da dovedu do decentralizacije i onda imamo situaciju da u jednom zakonu uvodite centralizam, jedan vrlo surovi centralizam, a s druge strane pričate da imate neke zakone u kojima to rušite.
Specijalne banjske bolnice za rehabilitaciju su u raznim dosadašnjim situacijama u proteklim godinama preživele razne faze, pa su sada u poziciji da za jednu polovinu svojih smeštajnih kapaciteta, što je oko 3.500 postelja, imaju ugovor sa Republičkim zavodom zdravstvenog osiguranja, a za ovu drugu polovinu, odnosno 3.500 postelja izlaze na tržište sa tom ponudom i onda moraju da dožive situaciju da za tu drugu polovinu traže saglasnost od ministra ekonomije, odnosno ministra turizma, koji se očigledno razume i u ekonomiju i u turizam, jer već u drugom mandatu turizam ne pušta nikom drugom, iako je to vrlo važna grana za razvoj Srbije.
To znači da ministar ekonomije ima diskreciono pravo da odluči ko će se baviti turizmom i pod kojim uslovima, što nigde na svetu ne postoji, i negde na svetu ne postoji kada je u pitanju demokratska Vlada, jer je to posao koji treba da radi neko potpuno drugi i nikako ne treba da bude dato diskreciono pravo nekome da o tome odlučuje.
To nas dovodi do pitanja korupcije, a onda dolazimo do toga da smo mi po pitanju korupcije, iako se javno zalažemo za borbu protiv korupcije, i dalje samo padamo na lestvici. Sada smo negde 83. na toj lestvici. Moram da postavim pitanje – šta bi tek bilo da nije tako dramatična i važna borba protiv korupcije u ovoj zemlji?
Sada se ministar ekonomije, odnosno turizma, setio specijalnih banjskih bolnica za rehabilitaciju, ali to je samo trenutno stanje. Setiće se on vrlo brzo domova i odmarališta, kada budu u situaciji da od njih mogu da uzmu neka sredstva.
Šta još vrlo interesantno? Interesantna je činjenica da tražite da se ovo odobrenje koje ministar ekonomije treba da izda specijalnim banjskim bolnicama za rehabilitaciju važi samo godinu dana. Da li je moguće da neko ko radi u Vladi, ko treba da organizuje život institucija i ustanova u ovoj zemlji ne zna za planiranje duže od godinu dana? Ne mogu da verujem da neko ozbiljan može da veruje da neka ustanova, neko odmaralište, neka institucija planira isključivo na godinu dana.
Šta je sa dugoročnim planiranjem? Da li ste čuli nešto o tome ili je planiranje samo dok ova Vlada traje, a kad ova Vlada ode sa ove scene, što treba što pre da se dogodi da bi građani Srbije mogli da dišu i žive, onda više planiranje ne mora da postoji?
Šta je još problematično? Ako se usvoje ovakve izmene i dopune Zakona o turizmu, onda specijalne banjske bolnice za rehabilitaciju moraju da smanjuju svoje kapacitete i da otpuštaju radnike, onda će se ispuniti obećanje iz kampanje gospodina dotičnog ministra da 200 hiljada ljudi bude u vezi sa nekim poslom, odnosno ovde će 200 hiljada ljudi ostati bez posla za mandata ove Vlade, a obećanje je bilo da će 200 hiljada ljudi zaposliti.
Sada bih volela da pomenem ova tri zakona i četvrti koji se odnosi na izmene i dopune Zakona o Nacionalnoj agenciji za regionalni razvoj, koji je ovde usvajan takođe da kažem da su i ova sledeća tri zakona – izmene i dopune Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, izmene i dopune Zakona o Fondu za razvoj, izmene i dopune Zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza su zapravo ćefovi istog tog ministra.
To su zakoni koji imaju samo jedan isti cilj, a to je – kako da za novac građana Srbije popunimo stranačke fondove, jer narečeni ministar je shvatio da njegova stranaka više nema šanse da se pojavi na parlamentarnom nebu Srbije i pravu rezervnu stranku ujedinjeni regioni Srbije, koja takođe košta, pa je vrlo važno da se svakom zakonu nađu sredstva građana Srbije za izdržavanje ovih stranaka i za buduću kampanju narečenog ministra i njegovih stranaka.
Šta je to smislio gospodin ministar Dinkić, koji se ovde nikad ne pojavljuje kada govorimo o ovakvim zakonima? Evo šta je smislio. Sedište Fonda za razvoj će biti preseljeno u Niš do kraja novembra, sedište Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza će u buduće biti u Užicu. To valjda treba da bude poklon Užicu za onako loš Zakon o regionalnom razvoju, a sedište Nacionalne službe za zapošljavanje će biti u Kragujevcu.
Neverovatno je ali moram da pomenem i ovo da je Nacionalna agencija za regionalni razvoj već preselila svoje sedište iz Beograda u Zaječar i to su sve gradovi koji treba da budu gradovi odakle će kampanja gospodina Dinkića da krene i da se podigne, jer su tu ljudi koji će predstavljati te ujedinjene regione.
Ono što moramo da odgovorimo na ovo pitanje, on kaže na objašnjenju ovog zakona da je sve to u cilju decentralizacije i dekoncentracije. Moram da postavim nekoliko pitanja – da li je nekada gospodin ministar pročitao neku od knjiga iz oblasti sociologije, koji objašnjavaju šta je to decentralizacija?
Decentralizacije nije preseliti jedno sedište u neko drugo. To nema nikakve veze. Niko normalan ne može pričati o tome da ne treba da bude Užice, nego Valjevo, da ne treba da bude Niš, nego Valjevo, da ne treba da bude Kragujevac, nego Valjevo, jer onda ćemo mi da se između sebe pretačemo koji je to grad važan još za Srbiju, osim ovih u kojima su ovi ministrovi miljenici iz njegovih ujedinjenih regiona.
To neće sebi dozvoliti DSS. Ona hoće da načelo na kome počiva ovakva selidba komentariše i ukaže građanima Srbije da to nema nikakve veze sa decentralizacijom, nikakve veze sa racionalizacijom, jer će u početku, kaže u obrazloženju zakona, ceo rukovodeći kadar iz ovih institucija da putuje tamo gde će biti ova nova sedišta, što ne znam koliko je pametno, putuje nam tužilaštvo, putuju nam sudovi, putuje nam sada i administracija.
Imaćemo jedan putujući cirkus na putevima, a institucije će biti prazne. Dalje kaže, a ako slučajno neće da putuju, to on njima kaže no, no, mi ćemo u tim malim sredinama zaposliti neke nove mlade ljude koji će, sad dodajem ja, biti nosioci naše političke razvojne kampanje i koji će verovatno sa radnim stažom od 0,2 meseca postati direktori tih važnih institucija.
Da ne govorim o tome da te institucije to što im premestite sedište nikakve veze nema sa njihovim radom.
U obrazloženju stoji da će se sad dalje u drugim gradovima, da se mi iz Valjeva recimo ne osetimo ugroženim, tu napraviti filijala, pa ćemo imati jednu novu mrežu administracije koja će bogami i te kako da košta građane Srbije, a zapravo će biti politička mreža ujedinjenih regiona kako bi oni na sledećim izborima ipak ušli u Parlament.
Dakle, pošto sam obrazložila koliko su smešne sve ove stvari koje vi hoćete da nam poturite pod parolom decentralizacije i dekoncentracije, a to naravno ne može da bude, ja upravo moram da kažem da je znači, zajedničko za ovaj prvi zakon o izmenama i dopunama Zakona o turizmu za ova tri to što je namicanje para za svoju stranku, gospodina Dinkića, a sve o trošku građana Srbije.
Da kažem još jednu stvar, prosto da podsetim one koji to rade. Na političkom nebu postojao je i bio je ministar gospodin Dušan Mihajlović, slučajno moj Valjevac, imao je stranku Nova demokratija. Pošto je radio sve ovo isto što je radio gospodin Dinkić, on je shvatio da je najbolje da promeni ime svojoj stranci i da se ona od onda zove Liberali Srbije.
Ni oni tada nisu uspeli da ubede građane o tome da su oni neka nova stranka, pa pretpostavljam da gospodin Dinkić mora raditi neki novi spin građanima Srbije jer ovako kako misli da se zaboravilo to što je radio od 2000. godine do danas izgleda da neće moći, izgleda da građani Srbije konačno mogu da pamte ono što traje malo više od 10 godina.