Reč ima Gordana Paunović Milosavljević.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću da govorim o Predlogu zakona o izmenama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, koji predviđa da će sedište Nacionalne službe za zapošljavanje ubuduće umesto u Beogradu biti u Kragujevcu.
Predloženi zakon ima samo dva člana, od kojih drugi predviđa da će zakon stupiti na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku" Republike Srbije.
Poslanici SRS podneli su veliki broj amandmana na ovaj Predlog zakona, pri tome smo koristili obrazloženje Vlade, koje je bilo kada je bilo govora o ovom zakonu u načelu. Nama je izuzetno drago što ste potvrdili sve ono što smo mi tvrdili od 2001. godina pa do danas. Sve što smo vam stavili na teret, vi ste potvrdili. Znači da je vredelo i urodilo plodom što su poslanici SRS sve ovo vreme govorili u Skupštini.
Ono što je interesantno, a to je da skupštinski Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nije prihvatio Predlog zakona, što ukazuje da za tako nešto nije postignut politički konsenzus u vladajućoj koaliciji.
Autori projekta – regionalizacija Srbije, ističu da je isti sačinjen na osnovu evropskih standarda, regionalne politike, a kako bi se postigao standard i razvoj nerazvijenih krajeva zemlje. Na taj način smanjile bi se postojeće razlike i u ekonomskoj i u demografskoj sferi. Da ovo nije tačno potvrđuju primeri Poljske i Bugarske.
Poljska i Bugarska su očigledno dokazi da novac iz EU nikad ne znači da će doći do ravnomernog regionalnog razvoja. Uprkos izdašnim donacijama iz fondova EU Poljska nije uspela da smanji nedostatak nerazvijenog, siromašnog istočnog regiona.
Najnovija studija Organizacije za ekonomsku saradnju pokazala je da se u bogatstvu i siromaštvu regiona u Poljskoj razlike ne smanjuju, već se naprotiv i produbljuju.
Ono što je interesantno za sve regione koji nestrpljivo žure u EU, to je, zamislite, da veće regionalne razlike od Poljske ima tako savršena Belgija.
Smatramo da se ovim predlogom zakona neće rešiti problemi nezaposlenosti, kao i vrišteća ekonomska i socijalna beda u Srbiji. U Srbiji, pored Kragujevca, postoje mnoga mesta u kojima bi moglo da bude sedište Nacionalne službe za zapošljavanje.
Sva ova mesta ispunjavaju uslove za uključivanje ljudskih resursa, istovremeno rešavanje problema nezaposlenosti u tim mestima i okolini.
U februaru 2010. godine država Srbija je imala zvanično registrovanih 767.500 nezaposlenih lica, što je povećanje u odnosu na samo jedan mesec, na januar, iste godine, za 2,1%, odnosno 16.000 nezaposlenih lica, koja su registrovana u agenciji. Pri tome, ne zna se pouzdan broj onih koji ne rade, a nisu formalno evidentirani u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.
Međutim, cifra je daleko veća i zasigurno premašuje milion.
S druge strane, još veći problem je što i oni koji rade ne dobijaju plate mesecima i godinama ili im se ne uplaćuju staž i doprinosi.
Zvanično se procenjuje da preko 700.000 građana Srbije, oko 10%, živi ispod donje granice siromaštva. Zato je danas pola Srbije u štrajku.
Nemogućnost pojedinca da se izbori sa siromaštvom i nezaposlenošću pre ili kasnije uticaće na zdravlje, fizičko ili mentalno.
Generalni direktor SZO Margaret Čen je naglasila da siromaštvo i nezaposlenost dovode do pojačanog stresa, što je u direktnoj vezi sa pojavom mentalnih poremećaja.
Profesor na predmetu psihologije Žarko Trebješanin je ukazao da su se 2000. godine mnogi ponadali boljem životu, zbog čega su ih egzistencijalni problemi pogodili daleko više jer su imali velika očekivanja.
Svaka četvrta osoba u Srbiji boluje od depresije, više je samoubistava, a svakodnevno smo svedoci da je nasilje u ekstremnom porastu.
Ono što je krajnje zabrinjavajuće je da svako deseto dete manje od 14 godina živi ispod donje granice siromaštva, bez mogućnosti da zadovolji osnovne životne potrebe.
Socijalnu pomoć u Srbiji prima preko 70.000 porodica, a svakodnevno sve veći broj stanovnika je sve siromašniji.
Najnerazvijenije područje Srbije obuhvata opštine na području Topličkog, Jablaničkog i Pčinjskog okruga, kao i opštine Raškog okruga, što čini ukupno 23 opštine odnosno oko 11% ukupne površine Srbije na kojoj živi oko 10,7% stanovnika i zapošljava oko 7,5% zaposlenih u Srbiji. Stanovništvo ovih opština ima velika očekivanja i nada se usmeravanju novca na lokalu.
Zakon o regionalnom razvoju predviđa osnivanje nacionalne agencije za regionalni razvoj. U Zaječaru su predsednik Vlade i ministar za ekonomiju i regionalni razvoj 15. oktobra ove godine otvorili Nacionalnu agenciju za regionalni razvoj. Ovo je prva državna institucija koja je izmeštena u unutrašnjost države. Regionalni projekti će se sakupljati u koordinaciji sa regionalnom agencijom koji će prosleđivati nacionalnoj agenciji jer oni sami ne mogu da konkurišu za sredstva.
Ognjen Mirić, koordinator za fondove EU u kabinetu potpredsednika Vlade Božidara Đelića, procenjuje da se sa zakonom požurilo i da je to dovelo do očekivanja na lokalu koja nisu realna. Takođe smatra da institucije u Beogradu, prvenstveno one pri Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj, i dalje će biti zadužene za komunikaciju sa Briselom i za upravljanje sredstvima, pa u tom kontekstu regionalne institucije neće imati nikakvu funkciju.
Zato smatramo da je ovakav predlog zakona nepotreban, jer će samo zakomplikovati stvari na terenu i predstavlja čistu političku inicijativu jedne partije.
Kako su protagonisti teritorijalne administrativne, odnosno, kako pokušavate da predstavite ekonomsku regionalizaciju, odavno poznati, smatramo da je zakon predložen zarad političkih poena kod određenih grupacija i građana, odnosno glasača i njihovih mecena.
Jasno je da je i ovaj predlog zakona još jedna ideološko-politička obmana građana Srbije. Zar ovaj manir nije doprineo stvaranju nekih drugih mamaca za glasače i javnost kao što su bila predizborna obećanja vezana za vrednost besplatnih akcija od hiljadu evra? Kasnije se ispostavilo da akcije ne vrede ni 50 evra, ali cilj je postignut.
Sve ovo rađa sumnju kod građana Srbije a i kod poslanika SRS da će državni resursi biti usmereni u novonastalu regionalnu koaliciju. Vlada Srbije početkom marta je usvojila program za postizanje ravnomernog regionalnog razvoja u 2010. godini vredan 100 miliona evra. Ovog programa ne bi ni bilo da na njemu nije insistirao lider G 17 plus i ministar ekonomije i regionalnog razvoja, kome je ovaj program postao i politički program i odlična startna pozicija pred novu političku trku. Ostaje pitanje da li je regionalizacija spas za Srbiju ili za G 17 plus.
SRS smatra da nema napretka bez razvoja proizvodnje, naročito one namenjene izvozu, i investiranja u proizvodnju, što jedino može da dovede do zapošljavanja. Za sada, najveće aktivnosti u Srbiji su na otvaranju narodnih kuhinja. U Beogradu ima 20, a u Srbiji 65 narodnih kuhinja u kojima se hrani preko 50 hiljada stanovnika.
Razvojna politika se sprovodi dubokim reformama, o čemu svedoči i evropsko iskustvo da se regionalni razlike u jednoj zemlji smanjuju kada bruto društveni proizvod po glavi stanovnika pređe 8.000 dolara. U situaciji kada na državnom nivou ne postoji koherentna razvojna politika, rešavanje problema nezaposlenosti u državi Srbiji izgleda kao nedostižni cilj.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, prva zamerka poslaničke grupe Napred Srbijo SNS na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu odnosi se na sam postupak donošenja ovog zakona. Turizam je grana privrede u kojoj se očekuje veliki rast, kao i priliv velikih finansijskih sredstava, kako kroz dugo očekivane investicije, tako i kroz pozicioniranje naših destinacija na svetskoj i evropskoj turističkoj mapi.
Od svih proizvoda i usluga koje pruža srpska privreda, turizam, po mom skromnom mišljenju, ima najveći potencijal. Zato, gospođo ministre, ostaje nejasno zašto ovako bitan zakon donosite na krajnje netransparentan način? Zašto po hitnom postupku? Zašto bez ijednog jedinog sata javne rasprave? Zašto ignorišete mišljenje i stav onih kojih se ovaj zakon najviše dotiče?
Podsetiću vas da od turizma u Srbiji živi oko 100.000 ljudi. Ovim predlogom zakona menjate 67% 132 člana Zakona o turizmu. Menjate, a bolje je reći kasapite gotovo pola Zakona o turizmu a da struku i javnost ne pitate za mišljenje. Šta ovim predlogom zakona želite da sakrijete? Čega se bojite?
Ma koliko okretali glavu na drugu stranu, ovim predlogom zakona svi su nezadovoljni, i JUTA, i Udruženje banja Srbije, i Udruženje specijalizovanih zdravstvenih ustanova za prevenciju invalidnosti i rehabilitaciju, i Grupacija banjskih i klimatskih mesta Srbije u okviru Privredne komore Srbije, svi su nezadovoljni.
Dokle ćete te zamerke da gurate pod tepih? Kako da vam verujemo, gospođo ministre, kada je resorni ministar vaš lider, gospodin Mlađan Dinkić, pre samo nešto više od godinu dana u ovoj Narodnoj skupštini ubeđivao nas narodne poslanike da je Zakon o turizmu najbolje zakonsko rešenje koje će urediti oblast turizma?
Jedan od parametara kojim se određuje kvalitet nekog zakona je i dužina primene tog zakona. Međutim, i te vrednosti mislim da su kod vas poremećene, pa kvalitet zakona merite brojem izmena i dopuna zakona, tako da su sada u Srbiji u primeni zakoni koji izgledaju kao vreće sa puno zakrpa, a svaka od tih zakrpa je u stvari izmena i dopuna zakona.
Gospođo ministre, sada posle vremenski skromne primene vršite izmene i dopune u više od pola članova Zakona o turizmu. Te promene nisu male, kozmetičke, već zaista suštinske, pa vas slobodno mogu pitati kada ste nas vi odnosno gospodin Mlađan Dinkić dezavuisali, tada kada ste predlagali Predlog zakona o turizmu ili sada kada raspravljamo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu?
Svejedno je kakav će odgovor da bude, poslanička grupa Napred Srbijo SNS traži odgovornost i pisca i predlagača oba ova zakona, jer pretpostavljamo da su, bez obzira na učinjene greške, to isti ljudi.
Tri su ključna problema čije rešenje otvara vrata nekakvoj perspektivi srpskog turizma, a to su privatizacija hotela odnosno turističkih preduzeća, nepostojanje ministarstva turizma i očajna infrastruktura. U Strategiji razvoja turizma, banjski turizam je označen kao segment sa najviše potencijala.
S obzirom na dosadašnja iskustva, opravdano sumnjam da vi taj potencijal u banjskim i klimatskim mestima Srbije vidite samo kroz očekivana finansijska sredstva u privatizaciji predstojećoj medicinskih, ugostiteljskih i smeštajnih kapaciteta u banjama Srbije. Taj potencijal se očigledno nije ogledao u dosadašnjim privatizacijama jer setite se kroz kakvu golgotu prolaze zaposleni u HTP "Fontana" iz Vrnjačke Banje, ali i zaposleni u mnogim drugim preduzećima u Srbiji.
Hotele kupuju i otvaraju ljudi koji imaju kapital, ali se bave delatnošću koja nema blage veze sa turizmom. Umesto edukovanih i iskusnih menadžera, na rukovodeće pozicije postavljaju svoju decu i rođake, pa nije ni čudo što nam u turizmu Srbije nedostaje pet ključnih fraza, a to su dobar dan, dobrodošli, izvolite, hvala i dođite nam opet. Dok god se to ne promeni, govorićemo samo o krizi turizma u Srbiji.
Taj potencijal koji ste naveli u strategiji razvoja turizma se nije video ni kroz ravnomerno ulaganje u infrastrukturu.
Recimo, iz sredstava Nacionalnog investicionog plana, meni je žao što danas sa nama nije gospođa Verica Kalanović, za 2010. godinu za opštine Čajetina, Raška i Brus, koje gravitiraju zimskim turističkim centrima Kopaoniku i Zlatiboru, između ostalog, opredeljeno je 170 miliona dinara za finansiranje projekta pod nazivom "Turistička infrastruktura za aktivan odmor". To je odlično, sjajno.
Ali, s druge strane ste opštini Vrnjačka Banja udelili, a vi jako dobro znate da se samo milostinja udeljuje, 30 miliona dinara za finansiranje, za izgradnju dve školske sale i 900.000 dinara za poboljšavanje vodosnabdevanja u vrnjačkim selima.
Kraljici srpskog kontinentalnog turizma nepun 31.000.000 dinara, od čega 900.000 dinara za poboljšavanje vodosnabdevanja vrnjačkim selima, koji nikakve veze nema sa turizmom, a priznaćete da sa 900.000 dinara ne može da se napravi ni jedna spomen česma, a kamoli da se poboljša vodosnabdevanje.
Ako tome dodamo da ste rebalansom budžeta i umanjenjem transfernih sredstava za 2010. godinu opštini Vrnjačka Banja oduzeli nešto više od 90 miliona dinara, kako onda mislite da Vrnjačka Banja bude evropski konkurentna? Kako bez dobre infrastrukture i bez kvalitetne privatizacije?
Ovim putem se usmeno pridružujem i podržavam zahtev Stalne konferencije gradova i opština Srbije za vraćanje transfera lokalnim samoupravama u 2011. godini na nivo predviđen Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava, odnosno po formuli od 1,7% od bruto društvenog proizvoda.
Gospođo ministre, bez medicine nema ni banje. To je staro pravilo, pa makar te medicinske usluge bile na nivou određivanja količine i načina konzumiranja banjskih voda, a kamoli na vrhunskom medicinskom nivou koji se gaji i pruža u banjama Srbije. U Srbiji egzistiraju 23 specijalne bolnice za rehabilitaciju koje pružaju svoje usluge, jednim delom preko sistema Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, a drugim, većim delom, na slobodnom tržištu.
Ovim predlogom zakona vi ste pokazali jasnu nameru, da ustanove za prevenciju lečenja i rehabilitaciju izdvojite od ostalih privrednih subjekata koji se bave ugostiteljstvom i svedete ih na nivo opštih bolnica, samo što bi ove, u svom nazivu, u prefiksu, imale reč "specijalne", i to, samo zato što ih sputavate i ograničavate u obavljanju ugostiteljskih delatnosti, odnosno ugostiteljskih usluga.
Podsetiću vas da je Ministarstvo zdravlja kao osnivač tih ustanova, dalo saglasnost na bavljenje turizma. Da li je to još jedna disharmonija u Vladi Republike Srbije? Da li vi komunicirate između resora i između ministarstava uopšte? Koji je razlog što se ovim predlogom zakona, specijalne bolnice uvrstili u privredne subjekte i druge kategorije?
Istine radi, ovako diskriminišuće rešenje je najavio državni sekretar, gospodin Goran Petković u jednom intervjuu, kada se gotovo požalio da specijalne bolnice uzimaju posao hotelima. Pa, neka uzimaju ako su kvalitetni. Da li to gospodin Petković pokušava da namesti tržišnu utakmicu koja bi trebalo da se odigra u nekim fer okolnostima? Koliko znam, mislim da je to kažnjivo.
Ovakvo zakonsko rešenje nije u skladu ni sa Ustavom, ni sa fer tržišnom utakmicom koja bi trebalo da se svakog dana odigrava u Srbiji. Razlog za ovakvo zakonsko rešenje, vidim jedino kao vašu želju da se specijalnim bolnicama pred predstojeću privatizaciju dodatno umanji vrednost. To je jedini razlog.
Jer, da ste razmišljali da se preko tri i po hiljade ležajeva, što čini negde malo više od 50% smeštajnih kapaciteta u ovim ustanovama nalazi na slobodnom tržištu. Da ste razmišljali da će radna mesta dve i po hiljade zaposlenih u nemedicinskom delu zdravstvenih ustanova biti ugroženo, vi biste prihvatili sugestiju i izvršili brisanje člana 20. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu.
Zbog svih iznetih zamerki, zbog nedefinisane ciljne grupe turista koje želimo da privučemo na naše turističke destinacije, kao i zbog politike u turizmu koja se bazira na ličnim afinitetima resornog ministra, u danu za glasanje ne možete očekivati podršku, odnosno poslanička grupa Napred Srbije Srpske napredne stranke glasaće protiv ovog predloga zakona.

Narodni poslanik Vladan Jeremić, ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je  sada već daleke 1992. godine osnovan i praktično počeo sa radom Fond za razvoj Republike Srbije, verovatno su mnogi pomislili, ne sumnjajući pri tom u iskrenost namere, da se radi o jednoj instituciji koja bi trebalo na neki način da predstavlja i privredni generator Srbije.
Međutim, vremenom a pogotovo u ovih poslednjih nekoliko godina, mislim da je u potpunosti obesmišljena uloga i namena Fonda za razvoj. Zašto smo više nego sigurni u ispravnost ove tvrdnje? Evo nekoliko konkretnih argumenata koji su, uzgred, budi rečeno, i transparentni kako vi volite da kažete, odnosno dostupni javnosti.
Prvo, na kredite za trajna i obrtna sredstva odlazi najviše novca kojim Fond za razvoj raspolaže. Primera radi, na razne kredite fonda dato je 12,2 milijarde dinara. Samo na trajna obrtna sredstva je otišlo čak 3,2 milijarde. Međutim, problem je taj što Fond za razvoj i one koji sede u upravnom odboru Fonda očigledno uopšte ne zanima način, odnosno kako se taj novac troši.
Da kontrole nema, to su priznali i sami u fondu, i to u slučaju konkretnih zloupotreba kojima se bavio i Savet za borbu protiv korupcije, kada je Fond za razvoj preduzeću "Medija dva" koje je kupilo izdavačko preduzeće "Prosvetu" odobrilo čak tri kredita ukupne vrednosti 167 miliona dinara, ali je kontrola tih sredstava izostala, pa samim tim nije ni jasno na šta je taj novac utrošen.
Ovakav i još mnogo drugih primera svakako čude, jer i ugovori kojima se odobravaju krediti fonda predviđaju i mogućnost njihovog raskidanja ukoliko korisnik ne ispunjava ugovorne obaveze. Očigledno je da je i ovde slična priča kao i u procesu privatizacije, odnosno mogućnosti raskidanja ugovora, ali od toga naravno nema ništa.
Ono što je možda veoma bitno pitanje je – kako Fond za razvoj Republike Srbije može da utvrdi da li korisnik u konkretnom slučaju ispunjava ugovorne obaveze kada, kako i sami kažu, za jednu ovakvu vrstu kredita nije predviđena kontrola namenskog trošenja sredstava?
Druga stvar je nešto što se jednom veštom medijskom manipulacijom realizuje, odnosno gde se javnost svesno dovodi u zabludu, pa imamo onih parola i velikih akcija – kupujmo domaće. Istovremeno se kroz Fond za razvoj finansiraju strane kompanije, kao što su to, recimo, to je dobro poznato – hrvatska "Nekse grupa", proizvodnja građevinskog materijala, zatim slovenačka firma "Grah automotiv", automobilski delovi i "Reum GMBH" takođe radi delove za vozila.
Ono što je frapantno, to je da krediti koji se odobravaju iz Fonda za razvoj ne samo što imaju neverovatno nisku kamatnu stopu, već i ono na šta smo upozoravali, a to je da se uopšte ne kontroliše na koji način se te pare troše.
Tu je opet stigla i sama potvrda Savetu za borbu protiv korupcije, pa je čak i predstavnik Nacionalne agencije za regionalni razvoj preko Javnog servisa obavestio da je čak 10% firmi zloupotrebilo kredite, da je 7% firmi ugašeno pošto su dobili start-ap kredite, pošto su očigledno osnovali fantomske firme samo da bi pokupili pare, dok je 3% firmi dobijeni novac izdavalo pod kamatu ili su ga koristili za letovanje.
Ono što je takođe veliki problem je i to što je ta redovna procedura odlučivanja u Fondu takva da firma očigledno može da dobije kredit i pored toga što je jasno kao dan da ga nikada neće vratiti. Kada je na to ukazala bivša direktorka fonda, kada je bilo nekakvih zahteva koji bi, da se poštovao zakon zbog prezaduženosti firme i klijenata, trebalo da budu odbijeni, a onda je Odbor odlučio drugačije. To se onda nekako poklopilo i sa njenim odlaskom sa mesta direktora Fonda za razvoj Republike Srbije.
Onda imate slučaj da se opet preko ovih slobodnih demokratskih medija prozivaju tajkuni da iznose novac iz zemlje, a istovremeno se njima ustupaju milioni evra iz Fonda za razvoj. Ono što je dospelo do javnosti je podatak da je "Delta agrar" dobio kredit od nekih, možda, oko 5,5 miliona evra.
Znači, problem je šta mi kao javnost, kao poreski obveznici uopšte znamo o efikasnosti ulaganja našeg novca, dakle, novca svih poreskih obveznika koje se kasnije plasira preko Fonda za razvoj. Primera, naravno, ima loših. Jedan je onaj koji se ticao juna i sednice upravnog odbora na kojem je odobreno 66 kredita opštini Bor, nekih 122 miliona dinara je u pitanju. Slučajnost je ta što su tri dana posle takve odluke upravnog odbora u Boru održani lokalni izbori.
Onda imate odobravanje beskamatnih kredita, dakle, sa 0% kamate na 48 meseci, sa grejs periodom od 12 meseci jednom preduzeću d.o.o, koje je zapravo lizing kuća koja omogućava nabavku traktora, automobila, kamiona itd.
Imate, zbog javnosti, uhapsi se par ljudi, njih sedmoro, zbog sumnje da su izvršili malverzacije sa kreditima Fonda za razvoj, ali ministar Dinkić najavi da će Fond za razvoj i dalje postojati, ali da će se kontrola vršiti na svaka tri meseca i da će se strogo proveravati svi subjekti koji dobijaju kredite od Fonda i kako i na koji način te kredite realizuju. Znači, uprkos mnogobrojnim primerima zloupotreba, država će nastaviti da odobrava kredite preko Fonda za razvoj.
Naposletku dolazimo praktično do onog ključnog pitanja, kako god vi zvali zakon ili izmene zakona, izmene i dopune zakona, osnovno pitanje je - da li bi novac Fonda za razvoj, ovako ulagan, zaista generisao porast poreskih prihoda, ekonomski rast, povećanje zaposlenosti itd, ili je pak uložena samo u nekakve propale projekte, odnosno kupovinu tih političkih poena. Ono što mi u SRS mislimo, misli i većina građana, a to je da je reč upravo o ovom drugom, dakle, o kupovini političkih poena i ulaganju u propale projekte.

Narodni poslanik Milorad Buha ima reč.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, počeću od Fonda za razvoj i problema koje ima ova državna institucija. Naime, 90-ih godina, kada je osnovan Fond za razvoj, on je osnovan, a to govore i odredbe Zakona o formiranju Fonda, da će to biti jedna razvojna institucija u kojoj će država preliti sva sredstva koje su joj na raspolaganju i da će se iz ovoga Fonda obezbediti sasvim dovoljno sredstava privredi, poljoprivredi i svim drugim granama privrednog života i na taj način zadovoljiti potrebe u razvojnom smislu. Nažalost, Fond za razvoj nije zaživeo, a posebno je to tragično gledati kroz bilanse Fonda za razvoj u poslednjih desetak godina.
Naime, Fond za razvoj, kao institucija iz godine u godinu ima sve manje sredstava, i u dinarskom i u deviznom smislu. Država koja je bila u obavezi, prema Zakonu o Fondu za razvoj, da izdvoji 1,5% BDP, izdvajala je vrlo malo, a u nekim godinama čak ništa.
Fond za razvoj se pretvorio u komisionara raznih ministarstava. Umesto da država, shodno odredbi Zakona o Fondu za razvoj, izdvoji 1,5% BDP, da izdvoji ono što je predviđeno Zakonom o privatizaciji, 50% od privatizacionih prihoda i ulije u Fond i da se kroz fondovsku podelu pomogne privredi, pomogne poljoprivredi i drugim granama, da se krene u zapošljavanje, mi imamo suprotne tendencije.
Imamo prezaduženu privredu koja ne može doći do sredstava u Fondu za razvoj sa beneficiranim kamatama i beneficiranim uslovima. Imamo ogroman broj nezaposlenih, iz godine u godinu on se povećava. Imamo tendenciju smanjivanja broja zaposlenih baš zbog toga što privreda nema zdrava kvalitetna bonitetna sredstva iz ovoga fonda, kako bi mogla da bude konkurentnija, da bude daleko stabilnija nego što je sada.
Ono što je bitno naglasiti, to je da se ovim zakonskim projektom izmešta Fond za razvoj i prelazi u Niš. Pročitaću ovde zbog građana Srbije koji je to osnovni razlog zbog čega se prebacuje sedište u Niš. Osnovni razlog zbog koga se predlažu izmene i dopune Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije je promena sedišta Fonda i njegovo seljenje u Niš. Navedeno je predloženo iz razloga dekoncentracije državnih institucija i približavanja usluga Fonda licima u područjima koja su manje razvijena.
Da li je nadležno Ministarstvo ekonomije napravilo pravu analizu šta ćemo mi dobiti sa ovom promenom? Nije, ne samo u ovom slučaju, nego i kod drugih zakonskih projekata koje razmatramo danas i koje ćemo verovatno razmatrati ovde. Mi jednostavno ne napravimo pravu analizu šta mi tu dobijamo, a šta gubimo.
Ne dobijamo ništa, čak naprotiv, u periodu od godinu dana dok se ne preseli dokumentacija, dok se ne preseli sedište i sve ono što je neophodno za rad sedišta jedne državne institucije, tu će proći najmanje godinu dana i onda ćemo konstatovati da, u stvari, zbog problema u funkcionisanju ovog Fonda i zbog toga što ne mogu doći do određenih informacija, vratićemo to nazad opet u Beograd, što je prirodno i normalno.
Ali, ako učimo iz uporedne prakse drugih država, da vidimo, to je nepojmljivo u bilo kojoj drugoj razvijenoj državi da imamo sedište ovako značajne institucije, da je selimo u neko drugo sedište. Zašto? Koji je tu stvarni razlog? Da li je stvarni razlog pomoć nerazvijenima? Mi vidimo pokazatelj nerazvijenosti, ja ću ovde to pročitati – od 2000. godine nivo nerazvijenosti u Srbiji je povećan sa 1:5, sada je odnos 1:7. Kod gradova je to još drastičnije, od 1:8 sada je 1:15. Kod prihoda koje ostvaruju pojedini gradovi, to je odnos 1:22. Šta ćemo dobiti sa ovom promenom? Ništa nećemo dobiti. Šta ste morali napraviti, a šta ne činite?
Fond za razvoj mora biti u pravoj funkciji. E sada, određeni vaši lobistički krugovi se zalažu za Razvojnu banku. Vojvodina je već ušla u proces i formirana je Razvojna banka. Na sednici Odbora za industriju pozvali smo i direktoricu Razvojne banke, koja je rekla određena iskustva u radu ove banke, ali osnovni problem kod banaka koncipiranih na ovaj način je što se moraju pridržavati odredaba o bankarskom sistemu, finansijskom sistemu, što u svakom slučaju otežava normalno funkcionisanje u finansijskom smislu zbog toga što se moraju obezbediti sredstva za obaveznu rezervu, za određene rezervacije i određena druga sredstva koja su umrtvljena, koja su zarobljena. To je osnovni problem.
Međutim, vi sada da bi izašli sa određenom političkom parolom, hajmo formirati razvojnu banku, sa tom razvojnom bankom ćemo unaprediti ništa. Ne može se unaprediti. Nema zdravih sredstava. Nema zdravih sredstava u sistemu iz kojih bi mogli obezbediti uslove za normalan rad, funkcionisanje, da li Fonda za razvoj ili Razvojne banke.
Evo još nekoliko finansijskih pokazatelja. Preko Ministarstva ekonomije obezbeđena su određena sredstva za subvencionisanje kredita, tako i u 2000. godini preko bankarskog sistema, a SRS već nekoliko godina govori – nemojte pumpati sredstva državna preko banaka, samo se ukamaćuje u bankama i banke imaju dobit, umesto da to ima Fond za razvoj i da ta sredstva vrati.
U 2009. godini putem banaka plasirano je oko milijardu evra, 95 – 96 milijardi dinara, oko milijardu evra i zadovoljeno je otprilike 11 hiljada tražioca kredita. Šta je problem? To su bile kratkoročne pozajmice, kratkoročni krediti za likvidnost u iznosu od milijardu evra, ali kod investicionih kredita na duži rok odobreno je 12 kreditnih zahteva u ukupnoj vrednosti od dva miliona i 300.
Šta iz ovoga vidimo? Mi vidimo da se bankama ne isplati dugoročno ulagati u privredu. Zašto? Nesigurnost srpske privrede. Onda primenjuju varijantu – dohodovnije za njih i nepovoljnije za našu privredu.
Sada kod investicionih kredita vidite samo 12 kredita. Zašto smo mi sada u problemima? Zašto je naša privreda ne konkurentna? Upravo zbog toga što ne mogu doći do kvalitetnih sredstava, jeftinih sredstava, sredstava na duži rok.
Naša privreda u perspektivi nema budućnost. Ona ne može biti konkurentna sa zemljama u regionu, a da ne kažem da će biti konkurentna sa evropskim zemljama i evropskim privredama i evropskim pravnim licima koji imaju u izobilju kreditnih linija, banaka, državnih fondova, lokalnih fondova, regionalnih fondova, investicionih fondova itd, i jeftino i na duži rok. Ovde toga nema.
Ovo su vam najbolji pokazatelji o tome da se o tome ne razmišlja. Ako država želi da pomogne privredi, onda mora sva slobodna sredstva prebaciti u Fond za razvoj. Nikakva "Razvojna banka", ne zanosite se time. Nema više te propagande kojom možete vi ići u narod, prepoznati ste.
Ubacite sve u Fond za razvoj. Napravite od te državne institucije pravu razvojnu instituciju koja će imati svoju suštinu, koja će davati jeftine kredite, koja će davati kredite na duži rok, koja će se pozabaviti problemom pravog investiranja, dugoročnog investiranja u osnovna sredstva. Problem srpske privrede je što ne može doći do jeftinih kvalitetnih sredstava i sredstava na duži rok.
Pored toga, umesto danas da razmatramo određenu strategiju privrednog razvoja, i da u tom kompleksu razgovaramo o Fondu za razvoj, mi kroz jednu kozmetičku promenu razgovaramo samo o promeni sedišta. Srpskoj privredi, ako stvarno želite da budete dobri domaćini, pored toga, trebaju razne carinske olakšice, olakšice u smislu oslobođenja određenih obaveza koje ima privreda danas.
Gotovo svakodnevno slušamo probleme malih i srednjih preduzeća, pa i velikih preduzeća, da im lokalna samouprava diže takse i naknade, 10, 12 do 15 puta su dignute lokalne takse i naknade. Zašto? Zato što niste prebacili transferna sredstva, uskratili ste to lokalnoj samoupravi, jer je lokalna samouprava ostavljena sama po strani i ona traži izlaze, diže lokalne takse, naknade i na taj način mi opterećujemo i ovako preopterećenu privredu.
Za SRS je krajnje neprihvatljiv ovaj zakon, kao i ovaj set zakona o kojima danas govorimo. Ne možemo o njima razgovarati. Napravite pravu analizu poslovanja privrede, idite sa određenim merama i aktivnostima za saniranje postojećeg stanja. Bez toga nema srpske privrede.

Poslanik Lidija Dimitrijević ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici,  vodimo spojenu raspravu o četiri tačke dnevnog reda. Vrše se izmene i dopune Zakona o turizmu i uz zaista mnogo napora ne može se jasno videti kako su rešenja u tom zakonu povezana i međusobno uslovljena sa izmenama i dopunama preostala tri zakona.
U osnovi ta tri zakona je i izmeštanje sedišta van Beograda pojedinih organa koji funkcionišu na teritoriji čitave Republike. To je jedina izmena Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, dok se u Zakonu o Fondu za razvoj i u Zakonu o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije vrše i neke druge izmene. Da napomenem samo da su sve to službe Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.
Nešto ću više reći o zakonu i izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza.
Stav SRS o svim javnim agencijama, pa tako i o ovoj je poznat, da su to paradržavni organi smišljeni sa ciljem da se mnogostruko usloži državni aparat, s obzirom na to da je privreda uništena, pa je to način da se zbrinu mnogi kadrovi i da tu budu zadovoljni i položajem i platom i svim ostalim što prati takve institucije.
Ovo ću ponavljati uvek kada je na dnevnom redu neki zakon o bilo kojoj agenciji. Ponavljaću to zbog svih onih ljudi koji su radili u lokalnoj administraciji ostali bez posla.
Inače, dolazim iz kraja koji je gospođa Kalanović u četvrtak prilikom predstavljanja zakona pominjala po najvišoj stopi nezaposlenosti. U Jablaničkom okrugu su i Bojnik i Lebane, sa stopama 54 i 60,5%. Od svih lokalnih samouprava traženo je da sprovedu Zakon o racionalizaciji ili će im biti smanjeni ionako već umanjeni transferi.
Želim građanima da kažem da je pre nekih sat vremena članovima Odbora za finansije podeljen nov materijal. U rukama sada držim pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u službi Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i na ovaj pravilnik saglasnost daje odbor nadležan za finansije u Narodnoj skupštini.
U ovoj komisiji nakon toga, to nemojte sumnjati, jer će odbor pošto ima većinu dati saglasnost, radiće novih 70 ljudi, ni manje ni više. Od toga 68 državnih službenika na položaju i na izvršilačkim radnim mestima i dva nameštenika. Ova služba imaće 70 novih radnika.
Uvek kada se osnivala neka od mnogobrojnih agencija, komisija i slično predstavnici SRS su predlagali da poslovi koji se poveravaju na obavljanje javnim agencijama budu organizovani u okviru legitimnih državnih organa koje priznaje Ustav Republike Srbije.
Međutim, vlast nikada nije pristala na to, jer bi to podrazumevalo jednog, eventualno nekoliko rukovodioca i određen broj zaposlenih, što stručnjaka, što pomoćnog osoblja i to bi bilo sve. Ovako stvoreni su posebni organi sa priličnim brojem zaposlenih, a o platama direktora i naknadama članova upravnih odbora smo više puta govorili i složili da su u ovom trenutku ekonomske krize nepristojno visoke.
Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije ima prema zvaničnim podacima koji su dostupni na sajtu 34 zaposlenih u pet sektora, pet odeljenja, tri direkcije, sekretarijatu, odboru za reviziju. Takođe, ima i upravni odbor koji ima predsednika, zamenika predsednika i još tri člana, izvršni odbor koji pored predsednika broji još dva člana. Ovim predlogom zakona o izmenama i dopunama, pored toga što će se sedište agencije izmestiti iz Beograda u Užice, predviđeno je da agencija može imati jednu ili više filijala i predstavništva.
Čim se nešto ovako predvidi u zakonu, odmah možemo očekivati da se to sprovede u delo. Mnogi drugi bitni zakoni se donose i nikada se ne primenjuju, ali ovakva jedna odredba kada se donese možemo očekivati da bude sprovedena u najskorije vreme. To potvrđujem sledećim činjenicama. Usvojena su u ovoj skupštini dva zakona o racionalizaciji i o ograničavanju zapošljavanja u državnoj administraciji i oni spadaju u onu grupu zakona koji se selektivno poštuju.
Mi u SRS uopšte ne sumnjamo da će se ova odredba da se formiraju nova predstavništva i filijale Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza, pored budućeg sedišta u Užicu, sprovesti ekspresno.
Što se tiče ostalih izmena zakona, ubuduće će se, pored osiguranja, vršiti i reosiguranje izvoznih poslova i investicija u inostranstvu, ali i osiguranja naplate potraživanja izvoznika na domaćem tržištu, najviše do iznosa vrednosti izvoznog posla. Takođe će se izdavati garancija i druga jemstva po kratkoročnim poslovima izvoza, a ne kao ranije samo za srednjoročna i dugoročne poslove. Ovakav protekcionizam bi možda i mogao da bude razumljiv kada su u pitanju izvozno orijentisani subjekti, jer smo svi svesni značaja koji ima izvoz.
Međutim, neprihvatljiv je očigledni protekcionizam - da se omogućava da rade samo oni subjekti čiji rad su zainteresovani pojedini politički moćnici. Upravo te sprege političkih i privrednih moćnika su odlučujuće u tome ko će na tržištu opstati, a ko neće. Kada država nekome da nerealno visoke subvencije iz budžeta, znači, novac svih nas poreskih obveznika, njegov proizvod će biti konkurentniji u odnosu na one koje su prepušteni samostalnoj borbi na tržištu.
U Srbiji je pronađen zanimljiv model da se to sprovede: subvencije poslodavcu po radnom mestu. To je najranjiviji deo, jer je privreda u Srbiji uništena u neposrednom procesu privatizacije, u kome je mnogo ljudi ostalo bez posla, najveći deo njih uz mizerne, ponižavajuće otpremnine.
Samo ću kratko prokomentarisati događaj od pre nekoliko dana. Agencija za privatizaciju raskinula je ugovor sa bugarskom firmom "Bulcvat" o prodaji leskovačke fabrike "Nevena", jer kupac nije održavao kontinuitet proizvodnje i poštovao socijalni program. Raskidom ugovora završena je agonija 257 radnika kojima mesecima nisu uplaćivani doprinosi i plate.
Predstavnici samostalnog sindikata izrazili su nadu da firma neće otići na doboš, a radnici na ulicu. Ova njihova nada zasnovana je na obećanju koja su dobili od Agencije za privatizaciju, da će fabrika biti restrukturirana. Inače, "Bulcvat" je kupio 15 srpskih firmi, od kojih je u čak 13 raskinut kupoprodajni ugovor. Ovo je samo jedna od mnogobrojnih priča iste sadržine.
Kada bi neko rekao da ne treba stimulisati poslodavce preterano visokim subvencijama za nova radna mesta, to bi zaista moglo da bude pogrešno shvaćeno – da je neko protiv zapošljavanja. Naprotiv, poslodavce treba stimulisati da otvaraju nova radna mesta, da zapošljavaju ljude, ali razumnim iznosima.
Nikako ne treba davati nekome previsoke iznose po radnom mestu, a taj neko radniku isplati najminimalniju platu, ne plaća mu prekovremeni rad, ne dozvoljava bolovanje, prijavljuje sa najnižom stručnom spremom i na taj način državi uplaćuje minimalne doprinose i poreze na zarade. To je jedan od specijalno kreiranih modela da se iz budžeta novac prosledi samo određenim privrednicima, naravno, prema izboru onih koji u svojim rukama imaju moć da u tome odlučuju.
Što se tiče Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza RS, važno je istaći da je osnovni kriterijum da preduzeće dobije kredit od Agencije da ima ostvaren izvoz u prethodnoj poslovnoj godini od najmanje 300 hiljada evra i da ima ugovore sa ino partnerima.
Međutim, kada se radi o preduzećima koje imaju status pretežnog izvoznika, a to znači da preko 70% svoje realizacije ostvaruju na inostranom tržištu ili da su u prethodnoj kalendarskoj godini ostvarili izvoz od 10 miliona evra, takva preduzeća stiču mogućnost za dobijanje poreskih olakšica, u smislu bržeg povraćaja PDV, u roku od 15 dana i povoljnije uslove kreditiranja kod Agencije. Inače, uslovi pod kojima Agencija kreditira i sufinansira sa poslovnim bankama su takvi da su kamatna stopa i svi troškovi maksimalno do 10% godišnje.
Prema podacima koje je u javnost iznela sama Agencija, u 2009. godini odobreno je 199 kratkoročnih kredita za finansiranje izvoznih poslova, u vrednosti od oko 72 miliona evra, što je 10% više kredita neko u 2008. godini. Ovi krediti bili su odobreni uglavnom preduzećima koja spadaju u top 300 srpskih izvoznika, jer su to bonitetna preduzeća.
Prosečna vrednost kredita bila je oko 350 hiljada evra, a veći deo je odobren preduzećima iz oblasti prehrambene i prerađivačke industrije. Jadan od sve zastupljenijih poslova Agencije je otkup potraživanja i u 2009. godini Agencija je otkupila 75 miliona evra potraživanja domaćih izvoznika na ino tržištu.
Sredinom godine predstavnici vlasti počeli su da se hvale time da se Srbija zabeležila značajan pad spoljnotrgovinskog deficita. Napravljena su poređenja sa susednim zemljama i konstatovano je da je pad srpskog deficita iznosio 24,2% u odnosu na prošlu godinu, dok je susedna Bugarska imala rast od 30%, a Hrvatska 14,4%.
Kada se pogledaju cifre, evidentno je da Srbija izvozi dvostruko manje u odnosu na Hrvatsku. Takođe je rečeno da je Srbija zabeležila za prvih šest meseci najviši rast izvoza u okruženju i taj rast je iznosio 53,7% . napravljeno je poređenje sa zemljama u okruženju. Stopa rasta izvoza u Bugarskoj je iznosila 27,7%, Rumuniji 16,6% i Hrvatskoj 14,4%.
Međutim, ono što oslikava pravo stanje u Srbiji jeste uvoz. Srbija je u prvih šest meseci, u odnosu na Hrvatsku, ostvarila dvostruko niži rezultat, izdvojivši 4,64 milijarde dolara, dok je u Hrvatskoj izdvojeno više od devet milijardi. Kada napravimo poređenje prema broju stanovnika, sve je jasno. Kupovna moć stanovnika Srbije drastično je opala.
Pre nedelju dana Republički zavod za statistiku objavio je podatak da je prosečna plata u Srbiji u septembru iznosila 34.570 dinara, a mnogo je primera da radnici rade za desetak hiljada mesečno, a nije loše ponoviti da su plate direktora javnih agencija prošle godine bile 355.205 dinara, 344.149 dinara, 325.598 itd.
Još ću kratko samo reći nešto o prevelikom forsiranju priče o "Fijatu". Svi smo svedoci koliko je novca Vlada Srbije uložila u tu fabriku koja je privatizacijom dobila svog vlasnika. Sada smo bukvalno zatrpani pričom da će investicija "Fijata" u Srbiji omogućiti državi u 2013. godini izvoz vredan oko 2,5 milijarde evra. "Fijat"je do sada uložio 100 miliona evra od planiranih 940 miliona evra, što znači nešto više od jedne desetine. Pitanje je koliko je uložila RS iz budžeta?
Strašno je i to što politički moćnici previše forsiraju pojedine privrednike i od toga prave priču kako su uspešni u vođenju države, dok se na očigled svih nas dešava propadanje ogromnog broja građana. Ne mogu da ne pomenem da je Privredna komora Srbije iznela poražavajuće podatke o tome da je Srbija uvoznik veliki količina mesa i to prvih osam meseci ove godine u iznosu od 26 miliona dolara, naviše iz Makedonije, BiH i Nemačke.
Proizvodnja svinjskog mesa u Srbiji u poslednjih deset godina smanjena je sa 400 hiljada na manje od 300 hiljada tona, goveđeg sa 110 hiljada na 80 hiljada tona, jagnjećeg sa 35 hiljada na 25 hiljada tona, pilećeg sa 85 hiljada na 75 hiljada tona godišnje. Potrebe za uvozom nisu veće samo iz jednog razloga: pad životnog standarda stanovništva koje ne može sebi da priušti potrebne količine mesa.
Izneću jedan pozitivan primer. Vredni i dovitljivi srpski poljoprivredni proizvođači zasadili su kultivisanu borovnicu, udružili se u zadrugu i ovog leta izvezli ceo rod borovnice: ranu borovnicu po ceni od devet evra, a kasniji rod po malo nižoj ceni.
Za njihov proizvod čulo se u svetu, ali što se tiče nadležnih u Srbiji i pomoći države preostalo im je samo da izraze nadu da će nadležni imati više sluha za ovu vrstu voćarske proizvodnje koja bi mogla da postane jedno od važnih opredeljenja srpske poljoprivrede.
Poslednjih dana smo imali prilike da primetimo iznenadnu brigu pojedinih predstavnika vlasti zbog prevelike nezaposlenosti. Izgleda da su konačno prepoznali ključni problem u Srbiji ili će pre biti da su sad prepoznali interes da to glasno izgovore, pa ne štede obećanja o zapošljavanju, misleći da će tako pridobiti građane kao glasače na narednim izborima.
Građani Srbije, kako je maločas moja uvažena koleginica gospođa Paunović Milosavljević rekla, još uvek nisu zaboravili na ostvarena obećanja iz prethodne predizborne kampanje, kao što su besplatne akcije od 1.000 evra, 200.000 novih radnih mesta i mnoga druga.