Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da Srbija oseća posledicu svetske ekonomske krize i tačno je da mi imamo problema da zaposlimo naše građane i tačno je da se Srbija suočava sa teškim ekonomskim posledicama, kao i svuda u svetu. Ali, moram da podsetim, senilnost možda jeste jedna dobra bolest, ništa ne boli, a svakoga dana čujete nešto novo.
Međutim, nisam senilan i pamtim jako dobro da su neki ljudi imali prilike da u ovoj zemlji pokažu svoj raskošni talenat, svoje stvaralačko umeće, svoje političko umeće i da je u to vreme inflacija za vreme njihove vlasti bila 120%. Podsećam da je u to vreme zaposlenost bila daleko, daleko niža nego sada. Da li ima potrebe da podsećam kolike su bile plate radnika, kolike su bile penzije? Mislim da nema potrebe.
Pošto ja nisam senilan, a veoma volim da pratim šta ko govori u ovoj sali, pa čisto par zapažanja. Kruševac nije grad na jugu Srbije, Kruševac se nalazi u srcu Srbije, to je jedan lep grad. S druge strane, kada govorimo regionalizaciji danas, regionalizacija ne podrazumeva samo regionalizaciju Srbije na jugu Srbije, znači, i sever Srbije će imati svoje regione, i centralna Srbija će imati svoje regione i južna Srbija će imati svoje regione.
Ali, za sve one koji sa ove vremenske distance i propozicije dobro uočavaju svoje velike probleme, a kada se nađu u prilici da budu na vlasti dobro je da što duže ostanu u opoziciji, jer očigledno, taj boravak u opoziciji kod njih budi to kreativno stvaralačko mišljenje, omogućava im da sagledaju učinke svih, pa i svojih, i dobro je da što duže budu u opoziciji, ne zbog njih, nego zbog Srbije, jer Srbija je vreme kada su oni demonstrirali svoj jak politički potencijal, svoje političko umeće, jedva preživela.
Zato neka nam, kad god se jave za reč, kažu ko ih je sprečavao, ko ih je sputavao, ko ih je držao za ruku da urade to što su tada trebali da urade, a što tako dobro sada vide kada su u opoziciji. Pozdraviću svaki njihov govor aplauzom kada budem čuo odgovore na ta pitanja. Zahvaljujem.