Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Duvnjak. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Branimir Đokić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Dragan Stevanović ima reč.

Gospođo Kolundžija, pomoći ću vam, koji god amandman vaša stranka da prihvati u danu za glasanje, a dolazi iz SRS, za nas je prihvatljivo, mi nemamo problem da se u našim redovima oko toga dogovorimo. Morate da nam garantujete da ćete se vi dogovoriti oko tog amandmana sa Mlađom Dinkićem.
Kada pričate o licemerju, licemerje su ovi prazni redovi, licemerje je da niko od predstavnika vlasti jednu jedinu reč nije rekao o ovim zakonima. Licemerje je da od tri predstavnika Vlade nema nijednog, to je licemerje.
Licemerje je da nam dolaze iz Fonda za razvoj ovakve rečenice – republičke institucije bi tako bile bliže svim građanima i preduzetnicima, čime se umanjuje nepravda koju ljudi u unutrašnjosti osećaju. Fond u kojem je pola činovnika uhapšeno jer je bahato trošio pare poreskih obveznika, deleći pare za letovanja, umesto za izvozno i poslovno sposobna preduzeća, mala, srednja, upravo u toj provinciji na koju se ovde iz Fonda za razvoj pozivaju. To je licemerje.
Znači, ovo je političko dno, da prihvatate ovakve političke kompromise da bi vaša koalicija opstala. Platite, finansirajte iz svojih džepova, što stranačkih, što privatnih, razvoj Ujedinjenih regiona Srbije, a ne o trošku države, o trošku budžeta Republike Srbije, zloupotrebljavajući institucije države Srbije, kao što su do sada koristili Nacionalnu službu zapošljavanja, Ministarstvo finansija, dok su ga kontrolisali.
Sada kada to više ne mogu, evo čega su se dosetili. Možda ste vi spremni na takve kompromise. Ako ste, videćete na izborima koliko će ovo da vas košta. Nas na to nemojte da terate. Ponavljam, podržite bilo koji amandman SRS, ali znajte, morate sa Mlađom da se dogovorite, u šta mi očito sumnjamo.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Nikola Savić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije. Sada na prvi pogled nekome se može učiniti da je ovo još samo jedan u nizu amandmana koji je podnela SRS i možda i ja kao njen poslanik, međutim, videćete da nije baš tako.
Ovim svojim amandmanom sam hteo da pokažem određenu principijelnost, i svoju i SRS, i da je opovrgnem sve one koji nisu shvatili suštinu onoga što smo mi ovde od tri sata pa nadalje govorili, možda i od četiri.
Ovim amandmanom sam hteo da pokažem da sve ono što sam smatrao da iz Beograda treba da se preseli u Niš ne mora da bude sve u Nišu, postoje i druge opštine Nišavskog okruga i baš ovde ako pogledate jednu od ovih stvari, pre svega Fond za razvoj koji je predviđen da bude u Nišu, predložio sam da se izmesti u jednu opštinu Nišavskog okruga, Svrljig.
Naime, Svrljig je jedan od manjih i nerazvijenih gradova Nišavskog okruga. On se nalazi na granici dva okruga, između Nišavskog i Timočkog okruga. To je jedno veliko područje, područje koje ima određene potencijale i mislim da bi Vlada, odnosno njeni predstavnici, kojih ovde gotovo i da nema, trebalo da razmisle i da ipak neki od ovih amandmana prihvate, odnosno ovo što je govorio moj uvaženi kolega gospodin Dragan Stevanović. Prihvatite neki od ovih amandmana za koji vi smatrate da treba, mi ćemo biti zahvalni u SRS.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Aćimović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Srboljub Živanović ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo, predložio sam da se Agencija Fonda za razvoj iz Niša preseli u Šabac. Sada ću da vam kažem zbog čega sam to predložio, zbog jedne velike zloupotrebe ovog fonda, a vi dobro znate, zbog čoveka koji je zloupotrebio ovaj fond, bivši premijer Zoran Živković, koji se i sam hvalio koliko je i na koji način uzeo iz tog fonda za razvoj navodno kredit, bespovratni kredit, da bi mogao da kupi 50 hektara zemlje na području Fruške Gore, da se bavi proizvodnjom vina.
Zato je služio Fond za razvoj, da se vaši stranački funkcioneri mogu olešiti o taj fond, uzeti novac, zloupotrebiti i da ga više ne vratite. To je ono zbog čega, gospođa Nado, vi pokušavate da nam degradirate vrednosti naših amandmana, gde želimo da prikažemo i da pokažemo zbog čega je značaj tog fonda da se nađe na području grada Šapca. Da bi moglo da se pomogne tim ojađenim seljacima, koji kada ulože sve inpute i kada iskoriste u poljoprivredi, oni na kraju nemaju ništa.
Vidim, Nado, da se vi protežete, da se istežete, jer vam je verovatno već progorelo mesto, jer ne možete više da izdržite, ali to je ono što pokazuje vašu vrednost kao šefa poslaničke grupe DOS, DS, jer više nemate gde, kako i na koji način…

Dva minuta! Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija, pravo na repliku.

Ne znam u čemu je vaš problem, ali mislim da je obaveza predsedavajućeg da na osnovu Poslovnika opomene da poslanik ne može direktno da se obraća drugom poslaniku.
Dakle, ovde ne polemišem ni s kim lično i ne ulazim ni u kakav dijalog ni s kim lično. Mi ovde raspravljamo o amandmanima na jedan zakon i o tome ko degradira amandmane.
Dakle, ovde se postavlja, pre svega, principijelno pitanje – da li je procena da treba izmeštanjem sedišta nekih državnih institucija ojačati neke lokalne sredine ili ne?
Ako istovremeno ide tvrdnja da je to besmisleno, a onda se podnose amandmani i obrazlažu da to ne treba da bude u tom centru, nego u nekom drugom, onda taj degradira amandmane, koji se tako postavi.
Dakle, ono što je ovde bitno jeste da li je koncept po kome će se izmeštanjem državnih institucija omogućiti nekim lokalnim sredinama da se unese neki život u njih, pogrešan ili ne? O tome možemo da raspravljamo.
Ali, ako neko s jedne strane tvrdi da je koncept pogrešan i da je on politikantstvo, da oni koji će podržati taj koncept jesu neko ko je ucenjen ili nema izlaza itd, onda s druge strane, nema nikakve logike da podnosi amandmane i da ih obrazlaže, i to amandmane kojima traži da to sedište ne da se vrati u Beograd, nego da se premesti u neki drugi, treći, pedeseti grad.
Ponavljam, svi ovi zakoni imaju dva ili tri člana. Na njih je SRS podnela 50 amandmana. Svaki od tih amandmana traži da sedište bude u drugom gradu. Dogovorite se u kom gradu, možda ima argumentacije da ne bude u gradu koji je predložen, nego u nekom od tih 50 koji vi predlažete, ali…
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Koristim vreme poslaničke grupe.
(Predsedavajuća: Dobili ste pravo na repliku.)
Tražila sam vreme u okviru poslaničkog kluba da govorim o amandmanu.

Dobili ste pravo na repliku. Možete se javiti da govorite, naravno, i kao predsednica poslaničkog kluba. Izvolite.

Tražila sam zaista da govorim o amandmanu. Dakle, nisam mislila da treba replicirati, već prosto imam pravo da u okviru vremena poslaničkog kluba govorim o amandmanu.
Još jednom ponavljam, ako je koncept pogrešan, onda amandmane degradira onaj ko odgovara na taj koncept, podržavajući koncept, samo uveravajući nas da to što je određen jedan grad nije dobro, već treba odrediti neki od 50 gradova koji predlažete. Hvala vam.