Iskorišćeno je dva minuta i 55 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić. Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. sa predlogom da se reč – Kragujevac zameni rečju – Paraćin. Skoro sve državne institucije uglavnom svoje sedište imaju u Beogradu i na prste jedne ruke mogu se nabrojati institucije koje su razmeštene po Srbiji i to samo u najvećim gradovima posle Beograda. To su recimo Novi Sad, Kragujevac i Niš. Možda u još nekom, ali to je mali broj.
Imali smo prilike da čujemo od Vladinih zvaničnika kada obilaze opštine po Srbiji da im je cilj ravnomerni razvoj opština i smanjenje razlika u ekonomskom razvoju tih opština, da se zalažu za decentralizaciju, ali nažalost u pogrešnom smislu jer misle na regione, ali ovo je jedan dobar način da Vlada pokaže dobru volju i želju da sprovede ono što obećava građanima i da sedište u ovom slučaju Nacionalne službe za zapošljavanje treba da bude u Paraćinu.
Ono što je veoma bitno, a što će da smanji dodatne troškove i sredstva iz budžeta, ako Vlada prihvati ovaj amandman, jeste činjenica da sadašnji direktor Nacionalne službe za zapošljavanje je rodom Paraćinac i da bi prebacivanje sedišta ove službe u Paraćin imalo dobar i koristan efekat, pre svega troškovi putovanja, dnevnice, bili bi evidentno smanjeni, a samim tim automatski bi bila uposlena lica iz susednih opština, čime bi se postigao pun efekat uključivanja ljudskih resursa i van Beograda.
Po izjavama samog predsednika Republike Borisa Tadića, koji zagovara neku rigoroznu štednju, a ovamo rasipa stotine miliona na gej paradu i bruka srpski narod, ovaj naš predlog samo bi uštedeo značajna sredstva u budžetu RS, a mislim da je to vaš cilj. Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marko Milenković. Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom koji sam podneo predlažem da se sedište Nacionalne službe za zapošljavanje preseli u Prokuplje. Iako kao Vlada koja nema strategiju za izlazak iz duboke ekonomske, pravne i društvene krize, bar malo za ravnomerniji regionalni razvoj i decentralizaciju, vi ćete to istinski pokazati izmeštanjem ove državne institucije u jedan od najnerazvijenijih okruga sa siromašnim opštinama i građanima koji su za vas glasali jedino zbog obećanja od 500 hiljada radnih mesta, akcije od hiljadu evra, a usledila su otpuštanja ljudi, sečenje struje i masovno iseljavanje ljudi iz ovih krajeva.
Verujem da svi znate koliko je opština u Srbiji, a posebno na jugu Srbije, u teškom položaju zbog velike nezaposlenosti koja vlada, a sve zbog sumnjivih divljačkih privatizacija od 2001. godine do danas, koje su dovele lokalne samouprave u situaciju da danas nijedna firma ne radi.
U Prokuplju je privatizovan gigant u proizvodnji slatkiša "Hisar". Privatizovana je fabrika obojenih metala, jedina ovakve vrste u južnoj i centralnoj Srbiji, fabrika obojenih metala je radila u tri smene i ona je u vidu poluproizvoda u svim dimenzijama proizvodila preko deset hiljada tona godišnje za naše tržište, ali uglavnom za izvoz.
Neuspešno je privatizovana, i to više puta i u više navrata, fabrika mineralne vode "Milan Toplica", zatim fabrika azbestnih proizvoda "Fiaz", staklara, filcara, sve to je dovelo do otpuštanja ljudi sa posla po nekom programu koji je sve samo ne socijalni, tako da danas i Prokuplje i Kuršumlija, Blace i Žitorađe odlikuje visoka stopa nezaposlenosti, relativno mali prosečni dohodak po stanovniku, nerazvijenost, slabo investiranje, a razvojnih i stručnih kapaciteta ima koliko god hoćete.
Rezultat je sledeći. Ovo su zvanični statistički podaci, mada se danas u Srbiji malo koja službena statistika može smatrati pouzdanom, jer da bi neuspešna vlast prikrila poražavajuće podatke o nezaposlenosti, građani se ukoliko jedan dan zakasne sa prijavom u zavodu brišu sa evidencije, bez mogućnosti da se prijave narednih šest meseci.
U prošlom mesecu u Topličkom okrugu registrovano je 15.230 lica koja traže zaposlenje. Od toga 2.010 lica čeka zaposlenje od tri do pet godina, a 1.814 lica čeka od pet do osam godina, 462 od osam do deset godina, a čak 1.083 lica čeka posao preko deset godina. Na kraju, ova surova statistika jedino govori o surovim uslovima života u Toplici i surovoj politici Vlade prema našim građanima.

Minut i dvadeset sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Sulejman Spaho. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine Kragović.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti podneo sam amandman koji glasi – u članu 1. Predloga zakona reč "Kragujevcu" zamenjuje se rečju "Prištini".
Ovo je politički Predlog zakona i ako stvarno mislite da ima težinu izmeštanje sedišta Nacionalne službe za zapošljavanje iz Beograda u bilo koju sredinu, onda je najveća politička težina upravo izmeštanje sedišta iz Beograda u Prištinu. Zašto ovo govorim? Zato što je stopa nezaposlenosti, ako je u Srbiji 19,2%, na prostorima KiM je 91%. Znači, višestruko je veća i postoje svi uslovi i razlozi za izmeštanje ovog sedišta u Prištinu.
Inače, Vlada je donela svoje obrazloženje, razmatrajući ovaj amandman, u kome ne želi nijednom rečju da napiše da se pokrajinska služba Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi u gradu Prištini. Postoje lepo gradovi Beograd, Niš, Novi Sad, Kragujevac, međutim, Priština se izuzima.
Čega se vi plašite? Koga se vi plašite, da navedete da je Priština grad Republike Srbije, države Srbije, da u Prištini živi srpski narod i to da je broj nezaposlenih mnogostruko veći nego u bilo kojem gradu u državi Srbiji. Ako je, na primer, u Kragujevcu gde vi predlažete, 22 hiljade nezaposlenih, odgovorno tvrdim da je samo u Mitrovici i Prištini ta cifra nezaposlenih ljudi.
Ako uzmete podatak koliko smo proterani sa prostora KiM, a koliko je ostalo i od tog broja ostalih na prostoru KiM toliko strahovito velika cifra nezaposlenih, onda možete da shvatite argumente koje navodim, da je jedino političko rešenje, pravi efekat upravo prebacivanje sedišta iz Beograda u Prištinu.
S druge strane, ranije smo imali razne nevladine organizacije koje su građane srpskog naroda na prostoru KiM na razne načine odvodili u razne evropske države. To su bile razne nevladine organizacije koje su pretežno uzimale mlade bračne parove koji imaju veći broj dece u svom domaćinstvu.
Danas, nakon višestrukih pritisaka i kritika na te nevladine organizacije, one su prestale da odvode srpske mlade bračne parove sa velikim brojem dece u inostranstvo, ne rade to više nevladine organizacije, danas to radi Nacionalna služba za zapošljavanje i ona se time hvali. Ona podnosi izveštaje da vrši zapošljavanje, ali samo u Nemačkoj, Libiji, Alžiru, Rusiji, Ukrajini, Italiji, Norveškoj, Danskoj, itd.
Zato je ovo još jedan od dodatnih razloga da sedište Nacionalne službe za zapošljavanje bude u gradu Prištini i nadam se da će poslanici prihvatiti ovaj moj amandman i ove moje argumente i glasati za ovaj moj amandman.

Iskorišćeno je četrdeset sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vlada Milojković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Za reč se ne javlja niko.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović. Reč niko ne traži.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine Buha.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, ono što mi kao poslanici znamo, što se tiče zapošljavanja, stoji jedna činjenica da u Srbiji nemamo problema u toj oblasti. Zbog čega to govorim? Zbog toga što za to postoje i određeni podaci koje mi kao poslanici dobijamo.
Postavio sam jedno poslaničko pitanje još u toku 2009. godine i tražio sam odgovor – koliko je međunarodnih donacija uloženo u zapošljavanje, zatim u koje oblasti su otišli ovi krediti i koliko je po tom osnovu međunarodne pomoći zaposleno lica?
Dobio sam sledeći odgovor – nijedan kredit nije povučen, od ovih donacija nijedan radnik nije zaposlen, to se može zaključiti iz ovog. To je širok odgovor, ali tražio sam decidirano koliko je radnika, znači, tražio sam broj. Nažalost, nijedan radnik nije zaposlen po osnovu ovih donacija.
Ono što je najpogubnije, a to ću pročitati zbog javnosti ovde. Zašto kažem da nemamo problema? Zbog toga što sam dobio podatak, to je odgovor Vlade, kaže – u periodu od 2001. do 2008. godine prosečno je godišnje zaposleno oko 250 hiljada lica, znači, osam godina po 250 hiljada, to vam dođe dva miliona ljudi je zaposleno, uz ovih milion i 600. Nemamo dovoljno ni radnika, verovatno smo uvozili radnike.
Malo se moramo našaliti, jer ovo su zvanični podaci države, ovo su zvanični podaci Vlade itd. Tako se vi odnosite prema narodnim poslanicima, tako se odnosite i prema radnicima.
U periodu od 2001. godine do danas, kroz finansijski sistem je prošlo preko 60 milijardi evra i mi imamo nezaposlenost. To jasno ukazuje na ozbiljnost Vlade, odnosno neozbiljnost Vlade. Da je samo promil od toga, od tih sredstava koja su prošla kroz finansijski sistem, prošlo kroz Nacionalnu službu za zapošljavanje, danas ne bi imali problema u ovoj oblasti.
Da je uzeto nekoliko kredita i da je uloženo u zapošljavanje, ne bi imali tu pojavu. Da se bar promil od onih donacija koje su date, evo, Vensan Dežer vam kaže u svom poslednjem obraćanju javnosti Srbije koji su problemi. Zabrinjava čak i njih. Najverovatnije Evropa ne može da spava zbog toga što je kod nas tako velika nezaposlenost, ali vam otvoreno te institucije kažu da je to problem čak i za njih.
Evo, pročitaću i šta on kaže što se tiče donacija koje je EU uložila u finansijski sistem Republike Srbije. EU je, kaže, u poslednjih deset godina obezbedila Srbiji bespovratnu finansijsku pomoć od deset milijardi evra i kredite od pet milijardi evra, u cilju da zemlja što pre uđe u EU, a ne da čeka još deset godina.
Gledajte, znači 15 milijardi evra! Koliko je otišlo za zapošljavanje? Da li to iko zna? Ne zna. Vidite ovi podaci koje dobijamo kao odgovore na poslanička pitanja govore da nema ulaganja. Gde su otišla ta sredstva, to niko ne zna. To sve govori o ozbiljnosti ove vlade.

Iskorišćeno je minut i četrdeset sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine Živkov.

Podneo sam amandman na član 1. koji glasi da se reč "Kragujevac" zamenjuje rečju "Bečej". S obzirom da kao narodni poslanik dolazim iz pomenute opštine Bečej, želeo bih samo da podsetim vladajuću koaliciju koliko je Bečej kao opština bio snažan ekonomski, privredno itd, dok nije došla katastrofalna privatizacija koja je, naravno, i osiromašila opštinu Bečej iz koje dolazim.
Želeo bih samo da vas podsetim koliko je "Fadip" Bečej bila firma poznata po izvozu vrlo kvalitetnih cevi koje su se radile za avionsku industriju, za Englesku, za Rusiju itd. Danas ta fabrika ne radi. Kombinat "Bečej", koji je takođe bio jedan od najvećih kombinata i koji se bavio poljoprivredom, od njive do trpeze, danas je u katastrofalnom stanju, radnici ne primaju plate.
Najveći uzrok i posledica nezaposlenosti je upravo taj kombinat i sva ova ostala preduzeća koja su radili u opštini Bečej, samo zbog toga što je privatizacija u opštini Bečej urađena katastrofalno. Ne samo u opštini Bečej, kao što ste čuli i od mojih kolega, u svim ostalim opštinama je na takav način.
Da je opština Bečej značajna bila, i danas bi mogla biti značajna u proizvodnji hrane, govori upravo rezultat koliko ima nezaposlenih radnika na birou za zapošljavanje. Od 2000. godine od 1.800 radnika, koji su bili na spisku, kako radnika koji su izgubili posao, ili novopridošli tj. školovanih mladih ljudi, danas je došlo na pet hiljada nezaposlenih. To je socijalna bomba u opštini Bečej.
Najveća katastrofa je posledica privatizacija "PIK" Bečej, o kojoj sam i ranije pričao, a od izdavanja zemljišta u opštini Bečej, tri godine opština Bečej, Republika i pokrajina nisu imale koristi, zato što je vansudskim poravnanjem određenom privatniku, gospodinu Nicoviću, obezbeđeno da tri godine koristi društvenu zemlju, tj. državnu zemlju, tri godine sa vrlo minimalnom cenom. Čak je više Vlada davala stimulans od 100 evra, a on je koristio po hektaru po pet hiljada dinara.
Znači, ne da je samo oštetio opštinu Bečej, već je oštetio i republički fond i pokrajinski fond, pošto je zakon bio vrlo jasan kako su se delila i kako su se raspoređivala sredstva od izdavanja zemljišta u zakup.
Vrlo kratko ću, samo da završim. Zašto opština Bečej, sad vam je jasno, ali mislim da i Agencija tj. Služba za nacionalno zapošljavanje ne bi donela puno boljitka u opštini Bečej, jer DS u kontinuitetu već dve decenije vlada u opštini Bečej, a katastrofalno je sada u ovom mandatu, gde je grupu građana od devet odbornika pripojila sebi kao rezultat na izborima, gde je u regularnim izborima imala tri odbornika, a grupu građana je sada svu od devet odbornika prenela u DS.
Prema tome, to je samo toliko koliko je značajno i koliko je značajna DS u opštini Bečej i šta je učinila sa gradom Bečejom.