Poštovani gospodine predsedniče, uvažene dame i gospodo iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, u izlaganju jednog od prethodnih govornika, odnosno govornice, čuli smo jednu interesantnu temu povodom ovog zakona i ovih amandmana, da se navodno neki zakoni koji se pišu ovde u ovoj zemlji u stvari pišu u inostranstvu.
Mogu da kažem da sam ponosan na to što Srbija polako ostvaruje svoju saradnju sa svetom, sa Evropom i što nešto dobro iz sveta i Evrope želi da primeni i ovde. Još sam ponosniji kad nešto dobro i lepo iz Srbije se koristi u svetu, ali sam apsolutno siguran, uveren i znam da se svi zakoni koji se ovde u ovom parlamentu, u ovom visokom domu izglasavaju i usvajaju pišu u Srbiji, da su to zakoni koje mi ne donosimo da bi se nekom dopali, pa i ovaj ovde zakon.
Mi ovim zakonima, koje donosimo u ovom visokom domu i koje parlamentarna većina usvaja, ne želimo da se nekom dopadnemo, da nekog ganemo, naprotiv, i ovim zakonom i svim drugim zakonima mi pravimo tu stazu ka Evropi i pravimo tu stazu kojom hoćemo da razmenjujemo vrednosti sa svetom i Evropom.
Što se tiče nekih drugih izlaganja i poslanika kojima je žao što nisu bili angažovani od Fonda za političku izuzetnost, znate, da bi ste bili primećeni i izuzetni prvo morate da budete izuzetni, da budete daroviti da bi vas neko primetio i zapazio. To šta se kome ukazalo kada je gledao u šolju, to je njegov problem.
Znam jednog poslanika kojem se gledajući u šolju ukazalo da će da pobedi na parlamentarnim izborima, da će pobediti na predsedničkim izborima i on je apsolutno siguran kad god pogleda u šolju da će pobediti na izborima i zato mu se non-stop izbori priviđaju.
Kada bi malo manje gledao u šolju, malo manje sanjao, a malo više slušao šta kažu građani, bio bi svestan da nije prešao cenzus u Vrnjačkoj Banji, Negotinu, Aranđelovcu i nekim drugim gradovima Srbije, pa bi se onda okrenuo zakonu, amandmanima i temi dnevnog reda, a ne gledanju u šolju.
