Iskorišćeno je 10 minuta i 10 sekundi vremena poslaničke grupe.

Pre nego što zaključim pretres, pitam da li želi reč neko ko nije iskoristio svoje pravo na reč u pretresu u pojedinostima ili ima na raspolaganju vreme za reč? (Ne.)

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna Skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 18. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DAVANjU GARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE U KORIST SOCIETE GENERALE BANKE SRBIJA A.D. BEOGRAD I UNICREDIT BANK SRBIJA A.D. BEOGRAD PO ZADUŽENjU AKCIONARSKOG DRUŠTVA ZA VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ "JAT AIRWAYS" A.D. BEOGRAD (pojedinosti )

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić i Dejan Mirović.

Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 2. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Narodni poslanik Dejan Mirović.

Potpuno je jasno zašto su ovi zakoni povezani i radi se o novom zaduženju RS i novoj garanciji. Međutim, vidi se da se radi o jednom maniru. Parafraziraću jednu poznatu izreku o lakoj brzini zaduživanja. Radi se o jednoj veoma važnoj oblasti kao što je saobraćaj. Sigurno znate da ona u EU donosi negde BDP-u oko 10%, što je ogromna cifra, i u tih 10% koji su negde oko 1000 milijardi evra nalazi se i vazdušni saobraćaj o kojem govori ovaj kredit.

Prema tome, radi se o jednoj oblasti koja treba od strane države da se pažljivo prati, da se ulože svi napori da bi saobraćaj bio ponovo na korist građana. Međutim, kao da je postao manir da postoje dve vrste stvarnosti, jedna virtuelna - EU nema alternativu, i jedna u praksi koja postoji u EU.

To ponovo dolazi do izražaja u ovom kreditu koji zadužuje Republiku Srbiju za 40 miliona evra, ako se ne varam. Zašto smo došli u poziciju da jedan nacionalni avioprevoznik kao što je JAT mora da se zadužuje i faktički da se spasava od bankrota ili stečaja, više je nego jasno ako pogledate zadnjih dve-tri godine šta se dešavalo sa nacionalnim avioprevoznikom.

U tom kontekstu moram podsetiti da je još 2007. godine od strane ruskog avioprevoznika ponuđena najbolja mogućnost za preuzimanje nacionalnog avioprevoznika i, ako se ne varam, tada je iz "Aeroflota" ponuđeno da se preuzmu svi zaposleni, da se preuzme cela flota, da se flota modernizuje i da se štaviše nivo poslovanja podigne na jedan novi, bolji nivo.

Međutim, zbog očigledno političkih razloga nije došlo do tog posla. I sada smo posle dve i po godine došli u situaciju da moramo da se zadužujemo tj. Vlada Republike Srbije da se zadužuje da bi spasavala JAT. To je ponovo posledica fraze da EU nema alternativu. Mi bismo rekli da se EU ovde stavlja pre ekonomskih interesa, što je katastrofalno i što se pokazuje na primeru JAT o kojem govori ovaj zakon.

Videli ste takođe, vi sigurno znate da u EU nema ni govora o slobodnom tržištu u ovoj oblasti o kojoj govori kredit. Podsetiću vas samo na primer "Al Italije", koja nije mogla da uspostavi liniju između Pariza i Njujorka, jer su se dve vlade Francuska i Američka dogovorile da imaju monopol njihovi avioprevoznici.

Da ne pričamo o subvencijama. Da ne pričam o presudi Evropskog suda pravde iz 2002. godine koja je osudila taj dogovor između dve vlade. Konkretno, ako tako postoji jedna praksa koja je suprotna Aki komuniteru EU, ne vidim razloga zašto se i naša zemlja ne bi ponašala na taj način i zaštitila svog avioprevoznika.

Nažalost, došli smo u situaciju da uzimamo kredit za spasavanje jednog preduzeća koje je moglo biti restruktuirano od strane ruske aviokompanije na način da se napravi jedno strateško partnerstvo sa Aeroflotom, koja ima negde flotu od 105 aviona i to su najmoderniji avioni, kao i "Erbas" i "Boing", koja ima predstavništvo u nekih 50 zemalja i koja bi sigurno dovela do toga da se poslovanje JAT i dugovi, koji su svakako veliki i koji su doveli do ovog kredita, u javnosti se pominjala cifra od nekih 50 miliona evra, svedu na najmanju moguću meru i da se poslovanje JAT podigne na jedan viši nivo.

Međutim, kao što je jedan bivši ministar izneo, upravo je iz EU zabranjeno da se proda JAT ruskom partneru. Došli smo do toga da, zbog ugovora o slobodnom otvorenom nebu, imamo sada situaciju da nacionalni avioprevoznik propada i da Vlada mora da uzima kredit, faktički, za spasavanje ovog avioprevoznika.

Da li je to posledica činjenice da je privatizacioni savetnik bila investiciona banka "Rotšild" i činjenice da se tako taj manir primenjuje i kod "Telekoma" sa "Siti grupom", to je nešto što nije teško zaključiti i za šta je potrebna posebna analiza, ali u ovom trenutku se nećemo upuštati u to.

Uglavnom, mislimo da je ovo potpuno pogrešan način da se Republika Srbija zadužuje za iznos od 50 miliona evra. Smatramo da bi Vlada trebalo da primenjuje ekonomski interes. Ekonomski interes u ovom slučaju nije uzimanje kredita, nije jedna vrsta ispunjavanja naloga iz EU, već da se obnove pregovori sa Aeroflotom i da se pokuša spasiti što se spasiti može, jer su prošle već dve i po godine i položaj JAT je već, kao i položaj zaposlenih, urušen.

U tom smislu, protiv smo ovog zakona o kreditu. Apelujemo na vas ponovo da pokažete jednu vrstu ekonomskog interesa, jednu vrstu ekonomske hrabrosti, da obnovite pregovore sa Aeroflotom i da podignete JAT na noge na jedan pravi i ekonomski način, a ne daljim zaduživanjem, što će ponovo dovesti do sve veće i veće ekonomske krize.

Iskorišćeno je četiri minuta vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Gospođo Dragutinović, sudeći po onome što ste rekli u načelnoj raspravi, a tiče se ovog zakona, odnosno ovog kredita, pozicija i položaj JAT i namere Vlade da bude garant za 51 milion evra, mi smo duboko ubeđeni da vi intimno delite mišljenje sa nama da je ovo potpuno pogrešno.

U načelnoj raspravi ste rekli da ste opredeljeni za model koji je uradila Švajcarska sa svojom nacionalnom kompanijom, dozvolila je, omogućila je i pustila je da bankrotira. Ako ste za tako nešto, za Švajcarsku, pitamo vas, zašto taj model, ako već niste bili spremni da privatizujete javna preduzeća, da uđete u suštinsku strukturnu reformu javnog sektora, zašto ne pustite JAT da bankrotira? Ako je on strateški nacionalni interes, ako je država to tako procenila, zašto smo ga doveli u poziciju u kojoj jeste?

Zašto se odlučujemo za kredit koji ne može da ga sanira i da ga sagleda? To dobro znate, to vi dobro znate iz studija IFC-a i "Rotšilda". Dve studije su rađene. Sad smo čuli da tražimo i treću, treću procenu i strategiju privatizacije, odnosno restrukturiranje ćemo da radimo.

Ne možemo da nađemo u ekonomskoj, političkoj i bilo kojoj logici odgovor zašto, ovo je faktički dug države, ovo nije nikakva garancija države, vi dobro znate da će država ovaj dug da preuzme, ovo prihvatate? Kažite nam ime i prezime onoga ko vas je na to naterao, ne vas, nego Vladu? Kažite ime stranke, kažite ime lobija, kompanije, firme, grupe, ko je taj koji ovu državu može na tako nešto da natera?

Država a la kart preuzima dug od 51 milion evra na sebe. Jasno je u strategiji rečeno šta ovu kompaniju može da stavi na noge i da joj obezbedi rentabilnost. Ovo što radite je potpuno suprotstavljeno tome. Ovo je bolesni ekonomski kompromis. Ovo je Vladu neko naterao.

Nas interesuje šta to košta 51 milion evra? Ne možete jednu jedini reč, argument u odbranu ovog kredita da kažete, u koji ćete verovati. Ne zameram Milivojeviću ništa, vi to ne razumete. Ovo su ozbiljne stvari. Neko se poigrava perspektivom. Da li je to ono što nam ostavljate u nasleđe. Pedeset jedan milion duga, pored svega ostalog za avioprevoznika kojeg ne možete tako da sanirate i da dignete na noge, za kog od 2007. godine nalazimo strateškog partnera.

Kad je politici Republike Srbije, Vladi odgovaralo da eksploatiše Rusiju, evo gotovo, svršena stvar. Dolaze Rusi, kupili su ovo, ono, gotovo je i završena priča. Ništa se nije uradilo, izjalovilo se. O tome sam govorio u načelnoj raspravi. Promenio se direktor koji je sve pokvarene manire zadržao. Doveo je marketing, savetnika za marketing, koji je istina u radnom odnosu u nekoj drugoj firmi i sklopio je ugovor sa njim na 220 hiljada dinara mesečno.

Vi, gospođo Dragutinović, kažete - štedite koliko možete. Ne štedimo koliko možemo, pa su tri savetnice za marketing došle sa platom od 120-150 hiljada. Danas, gospođo Dragutinović, što možda nema veze sa ovim, gradonačelnik Kragujevca ima veću platu od predsednika države. Ne štedimo koliko možemo.

Grad Niš je gospođo Dragutinović u minusu 380 hiljada evra. Tamo je DOS na vlasti. Znate li zašto? Zato što su ušli u suludi projekat sufinansiranja niškog aerodroma. Onda je gradonačelnik rekao – kad otera u dug grad Niš, niko nije radio ozbiljnu strategiju i analizu za takav aranžman.

Mi kažemo - mi štedimo koliko možemo. Ne štedimo koliko možemo, ne vodimo računa o onome što je naše. Juče u zakonu se ovde od nas traži da štitimo nacionalnu ekonomiju. Znate li kako je štitimo? Uskraćujemo lokalne samouprave u nerazvijenim i devastiranim područjima podsticajnih sredstava za projekte u oblasti turizma, ukoliko nisu kadri i sposobni da obezbede učešće sa svoje strane. Pre toga smo im uzeli transferna sredstva.

Ne štedimo koliko možemo, a i to što uskraćujemo, radimo naopako, odnosno radite naopako. Svi gradonačelnici u ovoj državi imaju veću platu od predsednika Republike. Baš mene briga za predsednika Republike, govorim o njihovom ponašanju.

Da li je moguće da država nema mehanizam da se sa tim izbori, da se tome suprotstavi? Predmet kasapljenja i linča medijskog su samo narodni poslanici, samo mi koji ovde sedimo. Neću da branim vas koji činite većinu, ali ovaj dom je čini mi se od svih državnih institucija najviše uštedeo.

Znate li kolika je prosečna plata u Agenciji za kontrolu leta: 2.300 evra, a najviša je 5.000 evra. Znate li šta kažu gospoda iz Agencije? Znate, mi to ne uzimamo iz budžeta, mi smo to na tržištu ostvarili. Ko im je omogućio to tržište, tu pijacu, pa i tržišnu utakmicu? Monopol, država im je dala mogućnost da rade. Oni su zaradili.

Mi kažemo – štedimo koliko možemo. Političke i ekonomske bahanalije na Aerodromu, odnosno u JAT, i sada ćemo mi da uzmemo 51 milion evra. Pri tom i paralelno sa tim država najavljuje prodaju, restrukturiranje, ali kako? Tako što će dugove da ostavi državi, pa će da napravi novu firmu, to smo isto rekli, sa 400.000 dolara osnivačkog uloga, pa ćete, gospodine Milivojeviću, sve što vredi da prenesete u tu firmu - optimalan broj zaposlenih, dobre ugovore, dobre slotove, dobru imovinu i to ćete da prodajete.

Moja i vaša pokolenja će da vraćaju dugove za ovih 51 milion za koji ćete vi da dignete ruku, uopšte ne razmišljajući o tome šta se radi i šta se dešava.

Vi ste, zajedno s nama, kolegama iz SRS, njihova kontrola. Vi niste dužni ovo da prihvatite. Ne obraćam se vama, izvinjavam se, na tu stranu gledam, obraćam se svima koji će podići ruku u utorak za ovo. Ovo je besmisleno, ovo je suludo, to ministar zna. Ovo je ludost.

Ministar nam je rekao da JAT treba da ide u bankrot, nije JAT, ali to je recept. Mogli su u stečaj da ga uvedu, za 10 godina vlasti. Samo su menjali direktore i pravili rashode, manjkove, deficite, kolaps ekonomski tamo. Sada ćemo 51 milion evra dati. Kome? Kome dajemo to? Zašto dajemo? Da li neko može da kaže? Tako što ćemo servisirati dva aviona i tri, a nama po studiji treba bar deset novih letelica da bi u perspektivi to imalo ekonomsku opravdanost. Ne sutra, ne prekosutra, nego u perspektivi.

Tu mora da dođe jedna ozbiljna kompanija sa kojom će JAT, naš nacionalni avioprevoznik, dobiti tržište i poziciju i u Evropi i u svetu. Takav nam strateški partner treba. Ovo je zaista neozbiljno i neodgovorno. Ne morate ništa da nam kažete, ali javnost mora da zna, 51 milion evra ova država preuzima na sebe ni za šta i mi ćemo to svi zajedno da vraćamo na vašu odgovornost, a oni koji su JAT doveli u poziciju u kojoj jeste potroškariće tih 50 miliona.

Neće sve, naravno, ugradiće se, takav nam je sistem i postupci javnih nabavki. Možete da mislite šta će tu i kako da se dešava, nepotizam, zloupotrebe su i dalje u JAT, katastrofa. Zato sistem politike i država dotiču dno. Vlada Republike Srbije, sastavljena s koca i konopca, ovakva kakva jeste, u ambijentu u kom jeste, nije kadra da brani nacionalnu ekonomiju jer je nacionalno neodgovorna i nacionalno nesvesna.

SRS vas ponovo poziva da ne prihvatate ovakav kredit, da ne podržite ovo u danu za glasanje i da Vlada zaista pokaže odgovornost i da se uhvati ukoštac sa problemima koji su u JAT napravljeni i koje objektivno treba rešiti.

Deset minuta i 14 sekundi iskorišćeno je od vremena poslaničke grupe. Poslanik Srđan Milivojević ima reč.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam nešto i ja da kažem na ovu temu i to je mnogo drugačije od onoga što se čulo od mog prethodnika.

Dakle, mi možemo da razmišljamo u kakvoj se poziciji nalazi Jugoslovenski aerotransport, nekada JAT, to je sada Srpska avio-prevoznička kuća. Sada ću napraviti jedno slikovito poređenje.

Pre svega želim da podsetim građane Srbije da ne zaborave ko je bio ministar saobraćaja 1999. godine i u kakvom stanju je bio taj JAT 2000. godine i samo da kažem građanima Srbije da zbog svetske ekonomske krize ovoga trenutka bankrotiraju i propadaju mnoge renomirane, poznate svetske aviokompanije i to su otišle bukvalno u bankrot i propale i nestale sa svetskog neba, a bile su nekada veoma poznate, čuvene, imaju iza sebe mnogo moćnije i bogatije države nego što je Republika Srbija.

Dakle, kod kuće imam auto micubiši pajero. Kupio sam ga 1997. godine i vremenom taj auto je prešao mnogo kilometara i sada stoji kod mene u dvorištu. Pitam vas, gospodine Stevanoviću – da li biste vi kupili taj auto? On ima pocepane gume, neispravan akumulator, nisam ga upalio sigurno godinu dana.

Da bih taj auto aktivirao, treba mi vrlo mali kredit, možda 1.500-2.000 evra da bih to sve regulisao i kupio nove gume, novi akumulator, malo servisirao, a onda bih mogao da ga prodam možda vama ili nekom drugom građaninu ove zemlje za neku sumu novca. Sada se postavlja pitanje – da li treba da pustim da mi taj auto propada dalje, jer on će sigurno za godinu i po dana skroz propasti, ili treba neki novac da investiram u njega, da servisiram taj auto i da možda nekome dam taj auto da bude u funkciji i u službi?

Kada govorimo o Agenciji za kontrolu leta, znate, Agencija za kontrolu leta nije javno preduzeće koje se finansira iz budžeta Republike Srbije. Plate u Agenciji za kontrolu leta ne određuje Vlada Republike Srbije, već određuju međunarodni standardi. Plate se ne isplaćuju iz nekog troška poreskih obveznika ove zemlje, već su one propisane međunarodnim sporazumima koje je Vlada Republike Srbije prihvatila. Mi možemo kazati – neće više ljudi u Agenciji za kontrolu leta da primaju plate tri, četiri, pet, šest hiljada evra, imaće platu od 100 evra.

Evropska komisija za kontrolu leta, čija je Evropska asocijacija kontrole leta, čiji je Srbija, hvala gospodu bogu, ponovo član, taj će novac uzeti Srbiji i dati onome ko će dati te plate svojim zaposlenima, a nama će kazati – izvinite, vi sa tom platu niste u stanju da kontrolišete svoj vazdušni prostor, pa pošto smo vam sada dali da kontrolišete vazdušni prostor Crne Gore i dela BiH i nekih okolnih država, sada ćemo sve to da vam uzmemo jer vama to očigledno ne treba i vi to nećete i možda je to koncept vaše stranke, ali ja taj koncept ne mogu da prihvatim.

Koncept DS je da mi moramo da učestvujemo na tržišnoj utakmici, da prihvatamo pravila tržišne utakmice i da ta pravila tržišne utakmice i te kako primenjujemo na onim institucijama i onim resursima koji su nam dati na upravljanje.

Mi možemo kazati – dobro, mi smatramo da to bode oči, ta plata kontrole leta. Posebno je počelo da bode oči to što se neko kao poreski obveznik u poreskoj prijavi na Voždovcu prijavio kao čovek koji radi u kontroli leta i prijavio enormnu dobit, enormnu poresku obavezu. Znate, kada popunjavam poresku prijavu niko ne proverava da li radim u toj kontroli leta ili ne. Tako da neki podaci koji se non-stop plasiraju u javnosti nisu tačni. Moram da ih demantujem.

A s druge strane, kada govorite o platama gradonačelnika, pa nije tačno da su plate gradonačelnika svuda u Srbiji veće od predsednika Republike. Možda ima takvih slučajeva, ali ima slučajeve i da nisu te plate veće nego što je plata predsednika Republike.

Gradonačelnik u Kruševcu ima manju platu, gradonačelnik Leskovca ima manju platu, predsednik opštine Ćićevac ima manju platu, predsednik opštine Trstenik ima manju platu i to je tačno. E, sada da li neko ima veću platu? Pa znate, to bih prepustio građanima tog grada da se opredele i da oni kažu na lokalnim izborima.

A kada kaže neko vi već deset godina vladate ovom zemljom, odmah se zahvaljujem tome, jer DS prvo ne vlada ovom zemljom nego upravlja, i drage moje kolege mi, koliko mi je poznato, ovde imamo mogućnost upravljanja ovom zemljom tek od 2008. godine i drago mi je da vi proričete svoju slabost a našu snagu, pa nas vidite na vlasti do 2018. godine.

Znači, jako je lepo, zahvalan sam na tome, što nas preoznajete kao ozbiljne, a vas kao nesposobne da nas promenite s vlasti, ali znate mi ne upravljamo ovom zemljom deset godina u kontinuitetu. Gradonačelnik Niša nije nasledio niški aerodrom u stanju kakvom ga je nasledio kada je preduzeo vlast od DS, nego je neko drugi tamo bio gradonačelnik u Nišu, a s druge strane mi imamo ovde jedan non-stop napad da DS bezrazložno zadužuje zemlju.

Sad da pitam vas, izvolite, super ste vi to sve iskritikovali, ali da čujem vas koje je vaše rešenje problema i vaš koncept? Da li je vaše rešenje problema kao što je bilo 1999. godine, kada maltene nismo mogli da letimo? Doduše tada nije ni bilo letova, tad smo imali sankcije i mi smo mogli da letimo samo za Podgoricu i Tivat. I to je bilo sve gde ste mogli da odletite iz Beograda. Ako ste želeli da putujete negde, morali ste da idete na aerodrom u Budimpeštu kao najbliži i da odatle letite u svet.

Mislim da je taj koncept loš, a verovatno to mislite i vi. Mislite. Dakle, smatram da je potrebno ovde kritikovati Vladu, ali isključivo s pozicija argumentovane kritike, sa pozicija argumenata i činjenica i najbolja je kritika koja nudi rešenja.

Kritikovati samo, skrstiti ruke i kazati – ovo ne valja, meni se ovo nimalo ne sviđa, to je lepo za birače, ali nije dobro za vas. Prvo morate da imate rešenje, pa dajte predlog rešenja, pa ću vrlo rado prihvatiti takvu kritiku kao konstruktivnu, pokažite nešto bolje, pokažite nešto što može da reši problem, da popravi situaciju, a ja ću odmah reći – vi ste se ovo divno setili, i u danu za glasanje mirne duše, čiste savesti i čistih ruku stisnuću to dugme.

Do tada ne mogu da prihvatim ni vaše predloge ni vaše argumente.

Iskorišćeno sedam minuta i 30 sekundi vremena poslaničke grupe.

Što se tiče vašeg micubišija, gospodine Milivojeviću, i ja volim japanska vozila. Ako podignete kredit za micubiši 1.500 evra, da biste ga prodali za 700 evra, ne znam u kome je problem. Sa 1.500 evra ne možete da napravite micubiši i da ga prodate za sedam hiljada, jer svako pametan ne čuva kola da mu trule i propadaju, nego razmišlja o tome da ih proda kada počnu da trule i propadaju.

Da se sada ne spuštamo na taj prizemni nivo diskusije i rasprave, to je više za kafu i kuloare. Gospodine Milivojeviću, vidite, mi bismo pustili da JAT propadne. Gospođa Diana Dragutinović bi ga pustila da bankrotira. To je njen stav, ona nas je poučila primerom švajcarskog avioprevoznika.

Sve bi se više isplatilo nego ovo što se radi sada. To je priča o micubišiju. Mi povlačimo 50 miliona evra, a ne možemo da saniramo kompaniju, to je problem. Mi smo malopre rekli, nije problem da povučete pare, mi nismo napali kredit koji ste uzeli od Kineza 30 miliona dolara, ne zato što je od Kineza, ne zato što su povoljne kamatne stope, nego zato što za njega dobijate materijalni ekvivalent, dobijate nešto, ostavljate nešto u nasleđe, ako ne svojoj deci, ostavljate službama. To je racionalno i smisleno.

Pitam vas, za šta se povlače pare, da dalje nastavljamo da propadamo i da gubimo, i na vrednosti JAT i na vrednosti tehnike. Da je danas odgovornosti i političke volje među vama, učinili biste sve, lepi, pametni i uspešni, da nađete partnera u svetu.

Možda biste našli partnera da ste imali političku volju da to prodajete, a niste prodavali zato što ste tako podmirivali koalicione kapacitete, interese, zato što ste u JAT i drugim javnim preduzećima crpeli novac kojim ste kupovali izbore, kojima ste zadovoljavali one koji su vas ucenjivali sa dva-tri ili pet glasova.

Ko vam danas kontroliše JAT, iz koje stranke, koja je njihova politička snaga? Na sve ste spremni kada je u pitanju opstanak Vlade odnosno vas 126, možda vi upravljate ovom državom od 2008. godine, ali bih voleo da vas podsetim na upravljanje državom kada su to u ime vaše stranke radili Nemanja Kolesar, Janjušević, Marija Rašeta Vukosavljević, Goran Novaković.

Ko je tada upravljao ovom državom: SRS ili DS? Čija su to čeda? Čije su perjanice? Mnogo ste brzo zaboravili, radije se sećate devedesetih godina i dve godine učešća u vlasti SRS, nego sedam godina vlasti. Moja namera nije da banalizujem ovu raspravu. Vi to sebi možete da priuštite.

Da li treba da vas podsetim kako se kralo na aerodromu kada je to radila ministar Marija Rašeta Vukosavljević? Što ne kažete ko je pravio Koridor 10 u vreme kada ste vi upravljali Srbijom? Čiji je "Difens roud"? SRS? Samo da vas podsetim, što se tiče gradonačelnika i predsednika, nisam govorio o tome čiji gradonačelnik, gradonačelnik Vranja nije vaš, pa ima veću platu od predsednika Srbije. Principijelno govorim o tome, što država nema političku snagu, a ima i mehanizme i zakone da se sa takvim nelogičnostima obračuna, a neće.

Ne štedimo koliko možemo i ponavljam još jednom, nije vazdušni prostor pijaca ili tržni centar i u trci na vazdušnom prostoru ne učestvuju privatna lica i privatnici, to je vid monopola.

Kada su plate u pitanju, njihov iznos, prenosim samo ono što je govorio predsednik Upravnog odbora te agencije, zaboravio sam kako se čovek zove, tu nema solidarnosti. Čija je agencija i čija je Direkcija za kontrolu leta? Da li je to privatna firma ili državna, šta je to, čije je to? Udruženje građana, akcionarsko društvo, jedina je država vlasna da se stara i raspravlja o njima.

Nije meni žao što ti ljudi primaju, ali mi je žao gospodine Milivojeviću što Vlada RS šest meseci nije u stanju da donese odluku i reši sudbinu 200 radnika iz Surdulice koji štrajkuju. Ne mora Vlada da donese odluku u njihovu korist, neka donese odluku u korist poslodavca, ali oni traže da im se samo reši.

Vi pričate o upravljanju, gde jednog Nicovića, koji je vlasnik "Mačkatice" iz Surdulice, država ne može da natera da izmiri 150 miliona dugova na ime poreza, doprinosa, plata i svega ostalog što duguje radnicima. Znate šta uradite? Napravite ekonomsko savetovanje na Kopaoniku, pa tog istog čoveka stavite pored ministra finansija i onda nas podsećate na 1998. i 1999. godinu, ko je tada bio ministar, a ko je kada bio ministar.

Možda smo mi bili najgori, hipoteku za nesposobnost smo 2000. godine poneli na svojim leđima. Obrisali ste nas izborima. Šta ste uradili u poslednjih 10 godina? Koje ste vrednosti ovde uspostavili? Vrednosti koje promovišu "Farma" i "Veliki brat"?

Kolko ste firmi uništili? Šta je sa javnim preduzećima? Zašto nismo ušli u postupak restrktuiranja? Zašto nismo u ta preduzeća uveli principe korporativnog upravljanja? To su evropski standardi, evropske vrednosti. Postavimo pitanja, vi koji promovišete evropske vrednosti, na kojim principima je sazdana EU? Na kojim principima? Koja su tri stuba EU? Koje su institucije EU? Koliko vas bi znalo to da nabroji?

Vi ovde promovišete evropske vrednosti. Promovišete evropske vrednosti u državi u kojoj tajkuni definišu ekonomsku politiku. Nemojte, molim vas. Evropske vrednosti u državi u kojoj nema mleka. Zbog čega nema mleka? O tome sam malopre pričao. Znate zašto?

Zato što je izvršna vlast, koja upravlja ovom državom, omogućila onima da kupe 40% tržišta mleka, proizvodnje mleka, pa ti isti zagospodare tržištem i mogu da rade na njemu šta hoće. Kada im prekipi, onda ucene Vladu. Vlada popusti, pa mora da povuče kredit od 250 miliona evra da bi ugasila požar na tržištu mleka.

Onda se skupe monopolisti koji prave ulje, pa ih ponovo ucene, pa onda oni uzmu i donesu novu odluku o zaduživanju da bi taj požar ugasili, a ne moraju to da rade. Imaju mehanizme, ali nemaju političku snagu. Politička slabost!

Danas smo slušali ovde u ovom parlamentu, gospodine Milivojeviću, kako se napada Vilijam Montgomeri. Napadaju ga oni koji su do pre samo par godina bili sa njim na Božić i Badnji dan. Aplaudirate vi, a on sinoć govori da ima gomilu prijatelja u vašoj stranci. Kud plovi ovaj brod? Nema ovde ni sistema, ni smisla, ova država je potpuno urušena.

Država je ozbiljna stvar. Možemo vi i ja ili bilo ko ovde da se spori, ali kada biste više vodili računa, pre svega vi koji državom upravljate, o državi, kada bi se više truda trošilo da stvarate političke kompromise ovde, da razgovarate, da oko ključnih stvari u ovoj državi postižete kompromise, svima bi bilo lakše.

To podrazumeva, gospodine Milivojeviću, da poslušate i da za ovakvu ludost ne glasate. Ovo je besmisao, 51 milion evra je potpun besmisao da se povlači za kompaniju koju sa 51 milion evra ne možete da stavite u položaj da radi, funkcioniše i dohoduje. To je problem. Vi nemate političke mudrosti da na ove izazove odgovarate.

Kažem vam, sve drugo treba uraditi, ovo ne treba uraditi. Treba pustiti da bankrotira, treba je uvesti u stečaj. Sve treba uraditi, ali ovo ne treba uraditi. Nemojte da glasate u danu za glasanje za ovaj zakon, ovo nije dobro. To gospođa Dragutinović dobro zna, ali nema slobodu i hrabrost političku da vam to kaže, a ona to misli i to oseća.

Iskorišćeno je 11 minuta i 10 sekundi vremena poslaničke grupe. Narodni poslanik Srđan Milivojević ima reč.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovana gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, gospodine Stevanoviću, 20. mi poslanici primamo platu.

Gospodin Bora Datonović i ja ćemo vam dati 70.000 dinara da nam kupite "micubiši pajero" da se vozimo kući i usput ćemo da jedemo i hleb od tri dinara koji ste nudili Srbiji. Da mi pokažete da ima da se kupi "micubiši pajero" za 700 evra, ja ću da vam slavim rođendan, da zalepim vašu fotografiju u tom "micubišu pajeru" da vas gledam svakog dana i da kažem – vi ste fenomenalni i daću vam odmah da budete ministar trgovine, ali odmah.

Podsetiću vas kako je kad ste vi bili na vlasti, u Srbiji je bilo opšte izobilje, med i mleko su tekli ovom ulicom, doduše kiselo mleko. Gospodine Stevanoviću, o tim evropskim vrednostima o kojima sada pričate, a dobro je da pričate, drugačije ste pričali kada ste bili na vlasti.

Ta agencija za kontrolu leta, kada ste vi bili na vlasti, prihodovala je, građani Srbije, nula dojč maraka, pošto su tada bile dojč marke u opticaju. Pazite, nula dojč maraka. Danas ta agencija za kontrolu leta, kada mi upravljamo tim resursom, prihoduje nekoliko stotina miliona evra. Jednak monopolski položaj imala je kada ste vi bili na vlasti i jednak ima danas.

Hoćete da mi objasnite kako ste uspeli da napravite nula dojč maraka ili nula švajcarskih franaka ili nula dolara? Zato što ste bili nesposobni da upravljate resursima, pa ste se konfrontirali sa čitavim svetom, pa su nam uveli sankcije. Nisu nam sankcije uveli zbog naše politike, nego zbog vaše politike, konfrontacije sa svima u svetu.

Šta su bile posledice tih sankcija? JAT nije mogao da servisira svoje avione godinama. Znate, građani Srbije, kako izgleda kada ne možete jedna avion da servisirate zato što imate nesposobnu vladu u kojoj sede predstavnici SRS, gde JAT-ovi avioni služe samo da bi vaš novac izvozili na Kipar, a ne da bi prevozili putnike? Izgleda tako da ti JAT-ovi avioni nisu u stanju da voze putnike sa naših aerodroma, jer to njima odgovara. Treba flota da vozi novac na Kipar. I dan-danas ne znamo gde je taj novac.

Građani Srbije, kao što reče moj prethodnik, država je ozbiljna stvar, zato ste upravljanje državom ne prepušta neozbiljnim ljudima. Na sreću, imam jako dobro pamćenje. Znam dobro šta je uradila gospođa Marija Rašeta Vukosavljević, ali za one koji ne znaju, u ovoj zemlji postoji tužilaštvo i to tužilaštvo je pokrenulo istragu, i neka ga neka radi postupak. Svako ko je kriv neka odgovara, ali neću da vas podsećam koliko vaših kolega se poziva na imunitet kad ih pozove tužilaštvo. Neću da vas podsećam na sve ono što je bilo davno, prošlo je deset godina. Znaju građani Srbije ko je kakav i znaju to da vrednuju na izborima.

Malo bih da se okrenemo ka napred, da ne gledamo mnogo iza nas i da pogledamo šta možemo da uradimo kad JAT oteramo u stečaj. Ko će da prevozi putnike iz Srbije? Evo, pitam vas. Ko će da se vozi "pajerom" od 700 evra ili će da se vozi biciklom ili će na neki drugi način, u skladu sa savremenim tekovinama sveta, da ponudite građanima Srbije prevoz? Možda će biti diližanse ili će možda građani Srbije da putuju autostopom, da lete balonima. Ali, kad JAT ode u stečaj, mi ostajemo bez našeg avioprevoza.

S druge strane, ako nađemo sada mogućnost da u vreme velike svetske ekonomske krize prebrodimo tu krizu, ta kriza neće trajati doveka, a samo podsećam da se svetska ekonomska kriza, to podsećam građane Srbije i svoje kolege poslanike, najgore ogleda u automobilskoj industriji i avioprevozu. Znači, to su dve grane koje su najviše pogođene svetskom ekonomskom krizom.

Vi sad mislite da će neko da dođe da kupi JAT ovog trenutka. Sumnjam da će neko doći da ga kupi u ovakvom stanju. S druge strane, ako ga neko kupi za godinu dana i ako od tog posla bude dobrog posla za građane Srbije, ako bude nekog benefita za državu Srbiju, da li ćete vi onda kazati – pogrešili smo? Možda hoćete, ali kao što nikada ne priznajete grešku, sumnjam da ćete i tada.

Da li će nama biti bolje u Srbiji ako vi nama kažete – kako smo mi pogrešili? Neće, jer naknadna pamet je najskuplja pamet. Dobra je opoziciona pamet, jer sad iz opozicije jako dobro sagledavate one stvari koje niste mogli da vidite dok ste bili na vlasti.

Samo ću vas podsetiti kad govorite o evropskim vrednostima, da ste u skladu sa evropskim vrednostima mene te 1999. i 2000. godine, kada ste bili na vlasti, nazivali petokolonašem. Priznajem, ja sam bio uvek peti u koloni za mleko, za zejtin, za šećer, svakog jutra sam bio peti u koloni, jer nije bilo ni mleka, ni šećera, ni zejtina.

Uđete u prodavnicu, a u samoposluzi samo naređane duž celog rafa flaše sa kiselom vodom. Pitajte građane Srbije, možda im nedostaju ta stara dobra vremena? Sumnjam da žele da im se vrate ta stara dobra vremena, kada ste mogli da uđete u samoposlugu i samo da kupite mineralnu vodu. Ničega drugog nije bilo.

Vi se sećate toga i ja se sećam toga, i svi znamo ko je tada ne upravljao zemljom, tad se zemljom vladalo. Posle toga su se malo okolnosti promenile, pa se zemljom upravlja, pa se odgovorno upravlja i onim resursima koji se tiču i železnice, koji se tiču i avioprevoza, koji se tiču drumskog prevoza.

Da vas podsetim kako su izgledali putevi te 1999. godine. Ne znam da li ih je asfaltirao Difens roud ili neka druga, ili treća firma, i ne znam sada ko asfaltira puteve, a znam samo kad sam 1999. godine i 2000. godine putovao u Valjevo na miting za slobodu Makija, iz Kruševca do Valjeva putovao sam pet sati, uz obavezno svraćanje kod vulkanizera da zamenim jednu gumu, jer morala je da vam pukne na onim rupama.

Danas i vi iz Vranja i ja iz Kruševca mnogo brže stignemo do Beograda nego tih godina. Danas i vi i ja kada krenemo, tačno je, verujte, išao sam onim putem Vranje-Leskovac, to je izgledalo kao da idem po šinama, to je bilo dum-dum na svaka dva metra. Da sam bio vlast, ne bih dolazio na sednicu Skupštine Srbije onakvim putem. Rekao bih – uskraćujem podršku vladajućoj većini zato što nije u stanju da napravi put od Vranja do Leskovca. Neću da se vozim onakvim putem svakog dana. To bih kazao, verujte, i tu bi odmah završili priču i onda bih sada mogao da razgovaram sa svojim kolegama iz vladajuće većine.

Naravno, što vi kažete, da ne banalizujemo ovu raspravu, da vas ne teram da idete na auto-pijacu da kupite micubiši pajero za 700 evra, jer i vi i ja znamo da toga nema. I vi i ja znamo da takav auto vredi između 6000 i 7000 evra na tržištu automobila, ali da se vratimo na neke vrlo ozbiljne stvari.

Agencija za kontrolu leta je resurs koji ne koristi monopolski položaj, nije to udruženje građana. Ona je član Evropske asocijacije za kontrolu leta.

Kada jedna država, građani Srbije, nije u stanju da kontroliše svoje nebo, njeno nebo kontrolišu druge države, to da znate isto kao što znam ja. Vazdušni prostor iznad te zemlje se ili zatvori i izoluje, ili se vodi politika takva da na njega umesto putničkih aviona dođu NATO avioni, pa onda odozgo umesto da prevoze putnike, ti avioni sipaju na gradove Srbije tovare bombi. Tako se vazdušnim prostorom upravlja, tako ste vi upravljali vazdušnim prostorom Srbije i to je trajalo jako dugo.

Posledice toga su da je i taj aerodrom i taj JAT bombardovan za vreme kada ste vi bili na vlasti. Možda ste ponosni na taj podatak iz svoje biografije, možda ste ponosni na tu činjenicu iz političkog angažmana SRS, ali mislim da nemate razloge da budete ponosni bilo na šta.

S druge strane, ako govorimo opet o JAT, u vreme kada su nama uveli sankcije, kada ste vi bili na vlasti, kada ste vladali ovom zemljom, ljudi su u svetu kupovali nove avione, obučavali pilote, obučavali kontrole leta, a mi smo sedeli u gvozdenom kavezu i nismo mogli da mrdnemo iz ove zemlje zbog vaše politike i naravno da smo stagnirali.

To vam sada izgleda kao da zaspite na železničkoj stanici, bilo gde u svetu, recimo u Briselu, Parizu ili Moskvi, Pekingu i tamo sada dođe voz koji ide 300 km na sat i vi se probodite u trenutku kada on počinje da odlazi sa stanice, a vi onako sa dva srpska kofera izlepljena selotejpom krenete da trčite za njim, da ga stignete.

Vi trčite iz petnih žila, a iz onih kofera vam ispada svašta, i Hag, i afere, i Ratko Mladić, i Radovan Karadžić, i inflacija i beda, nemaština i trčite uporno za onim vozom da ga stignete i znate da nećete da ga stigne, ali i dalje trčite za njim.

Da li ćete ga stići? Nećete. Da li će doći neki drugi voz? Hoće, ali će putnici iz onog voza biti daleko, daleko ispred vas, dok vi trčeći pokušavate da ga stignete i kada izgubite vozni red, kada izgubite korak sa svetom, onda imate propalu privredu, propalo društvo, propalu ekonomiju i onda sve to treba oporaviti.

Mislite da su se Japanci posle Drugog svetskog rata oporavili odmah 1946, 1947, 1948. ili je taj oporavak trajao mnogo dugo? Mislite da su se Nemci mnogo brzo oporavili posle Drugog svetskog rata, Francuzi, Italijani? Nisu.

Sada vidite i mi smo bili žrtve rata i došli smo u kuću koja je uništena vašom politikom, a uz to je potpomognuto, da to uništenje bude veće, i ratnim dejstvima i naravno da treba vremena da se zemlja oporavi i naravno da za to vreme građani Srbije nemaju strpljenja, to vreme traje unedogled.

Mi polako i strpljivo gradimo nov sistem vrednosti. Ako ne prepoznajete koji sistem vrednosti gradimo, kupite samo, idite gore u Biblioteku Skupštine Srbije, pogledajte naslove novina, 18. novembar 1991, 1993, onda 1997, kada ste vi bili na vlasti, pa 1998, 1999, pogledajte samo taj 18. novembar, a podsetiću vas šta je sve bilo.

Na današnji dan, građani Srbije, pre 11 godina bio je vrlo loš dan za Srbiju, jer se već tada, 1999. godine, i te kako osećalo da je kraj vašega režima vrlo blizu i da ste vi gotovi, ali da se represija nad pripadnicima Otpora pojačava.

Da podsetim građane Srbije na veličanstveni događaj iz 1996. godine. Na današnji dan su počele protestne šetnje i krenuli smo da odbranimo svoju izbornu volju.

Vidite, to su sve događaji koji su se zbivali u vreme kada ste vi bili na vlasti, neposredno pred vaš ulazak na vlast i posle vaše vlasti. Sada pogledajte to sa današnjim vremenom, nije sjajno, može mnogo bolje, mnogo više. Potreban je dijalog, i nas i vas, apsolutno sam saglasan, ali dijalog možemo da prihvatimo tek onog trenutka kada se nekih stvari iz vašeg političkog programa odreknete, bez obzira na vašu političku doslednost, jer te stvari ugrožavaju državni interes Srbije.

Morate da objasnite građanima Srbije šta podrazumeva politika velike Srbije, kako ćete da osvojite liniju koju propagira Vojislav Šešelj Karlovac – Virovitica. Hoće li građani Hrvatske dobrovoljno da se posle referenduma povuku na tu liniju? Neće. Hoće li da nas puste da tamo uđemo sami? Neće. Ta granica može samo ratom da se ostvari, a tu retoriku smo jedva preživeli 1999. godine.

Ima li potrebe ponovo? Građani Srbije kažu da nema i da to neće ponovo, ali ako već ne možemo oko tih velikih stvari da se dogovorimo, hajde da se dogovorimo oko JAT, ne možemo. Smatrate da treba da ide u stečaj. Mi smatramo da ne treba da ide u stečaj.

Hajde da se dogovorimo oko nekih drugih životnih stvari, ali vi ne nudite rešenje. Nudite demagogiju, hleb od tri dinara, micubiši pajero od 700 evra. Znate, šarenu lažu ne možete nuditi ni nama iz DS, a ni građanima Srbije. To više ne prolazi, to vreme je davno za nama.

Jesam i prihvatam svaki dijalog s vama i prihvatam svako sučeljavanje činjenica. Ovde u parlamentu je dobro da sučeljavamo činjenice, jer to građani vide, da sučeljavamo argumente, ali argumenti moraju da budu utemeljeni u stvarnom stanju u ovoj zemlji. Nemate nikakvu ideju kako treba da izgleda JAT, sem da ga stavimo u stečaj. Zašto da ga stavimo u stečaj, da propadne? Šta ćemo onda kad propadne taj JAT? Pa ne, ona kaže da ne treba da propadne, da treba da se zadužimo.

Šta ćemo onda kada se to desi? Onda ćemo pustiti da neko drugi vrši avioprevoz u Srbiji. Ko će onda doći? Ruski Aeroflot. Da li će doći Lufthanza ili neko treći da dođe i da obavlja avio prevoz? Šta mislite da će on da vas vozi džabe, da ćekazati – o, vi ste iz Surdulice, hajde vama aerodrom u Surdulici da napravimo, pa gde ćete na Skupštinu da idete kolima, kakav micubiši paero, vas ćemo iz Surdulice avionom da vozimo, za vas će specijalno Lufthanza da otvori liniju?

Neće to da vam kažu verujte, nema tog u svetu. Neće niko da vam pravi nikakve vaše pogodnosti, jer u svetu ne postoje prijatelji, u svetu postoje samo goli strateški interesi. Oduvek, gospodine, koji to ne znate.

Vi ste se tek sad probudili na ovoj sednici, a izgleda i u životu, pa ne znate da u svetu postoji samo interes, ali samo goli strateški interes i ništa drugo.

Vidite, razlika između nas i vas je što mi stvarno imamo prijatelje, a vi ste Srbiji napravili samo neprijatelja i to je ogromna razlika.

Ogromna razlika kod nas je što mi propagiramo onaj sistem vrednosti koji je utemeljen na onom sistemu vrednosti koji vlada u čitavoj demokratskoj Evropi. S tim ljudima mi hoćemo da sarađujemo i da mi njima takođe namećemo naš interes, ali taj interes neće biti interes konfrontacije, neke bezumne politike, utopističke politike, neostvarive politike, već će biti ostvarivanje onih interesa za koje dobijemo mandat od građana Srbije.

Vas ću takođe podsetiti da je DS jedina politička stranka i, ponavljam to vama građani Srbije, DS je jedina politička stranka koja je javno u izbornoj kampanji proklamovala šta je to državni, a šta je to nacionalni interes građana ove zemlje i mi se trudimo da taj interes ostvarimo, a ako ne znate šta je to, daću vam izborni program DS da ga pročitate.