Na član 62. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 64. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Nataša Vučković i Vesna Marjanović. Odbor za kulturu i informisanje je prihvatio amandman. Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 66. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić Marković, Nikola Lazić i Milan Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 68. amandman je podnela narodni poslanik Suzana Grubješić. Vlada i Odbor za kulturu i informisanje prihvatili su amandman. Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 68. amandman je podneo narodni poslanik Saša Milenić. Vlada i Odbor za kulturu i informisanje prihvatili su amandman. Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 68. amandman je podneo narodni poslanik Simo Vuković. Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 70. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne)

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 17. tačku dnevnog reda: PREDLOG ZAKONA O ZADUŽIVANjU REPUBLIKE SRBIJE KOD KBC BANKE, A.D. BEOGRAD, NOVE KREDITNE BANKE MARIBOR D.D, EUROBANK EFG A.D. BEOGRAD, VOJVOĐANSKE BANKE A.D. NOVI SAD, HYPO-ALPE-ADRIA BANK A.D. BEOGRAD I ERSTE BANK A.D. NOVI SAD I Kod BANCA INTESA A.D. BEOGRAD, UNICREDIT BANK SRBIJA A.D. BEOGRAD, RAIFFEISEN BANK A.D. BEOGRAD I SOCIETE GENERALE BANKE SRBIJA A.D. BEOGRAD KOJE SU DALE ZAJEDNIČKU PONUDU (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Dejan Mirović i Marina Toman.

Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Dobro veče. Pozdravljam gospođu Dianu Dragutinović, ministra finansija u Vladi Republike Srbije.

Na član 3. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Marina Toman. Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, moja koleginica Marina Toman je predložila Vladi Republike Srbije jedan vrlo konstruktivan amandman. Tražili smo od vas da novac trošite na kapitalnu potrošnju ili eventualno za refinansiranje dugova, a ne za finansiranje budžetskog deficita. Šta bi to moglo da bude, evo odlučite, kao što ni sad ne znamo na šta ćete pare da trošite, koje su već u stvari suštinski potrošene i vi to dobro znate.

Mogli ste isto tako svojevoljno da odlučite, ali da novac ne trošite za finansiranje budžetskog deficita, nego za nešto pametno, za nešto što će dobiti, kako vi iz nauke kažete, ekvivalent u materijalnoj vrednosti. Onda bi zaista vaši poslanici iz Demokratske stranke, kada govore u Skupštini i kad kažu da hoće nešto da ostave generacijama koje dolaze, da im zaista ostave nešto što je materijalno opipljivo, a ne samo dugove, tj. sve zajedno da nas boli glava.

Ono što je suštinski problem ovde je što oni neće ni dočekati početak vraćanja ovih dugova, nego će to da radi neko drugi i u tom smislu nismo stvorili mogućnost da se ovim kreditnim zaduženjem pod ovako nepovoljnim uslovima refinansiraju dugovi.

Postavlja se pitanje pod kakvim ste se uslovima onda zadužili, ako se sa ovakvim kamatnim stopama dugovi vraćaju? Naša diskusija sa vama nekako uvek ostane nedorečena, ne dobijemo odgovore baš na sva pitanja, s obzirom da u načelnoj raspravi posle svih poslanika se obratite, mi nemamo mogućnost da vas pitamo štošta, u tom smislu ću postaviti neka pitanja koja sam postavio i prošli put u načelnoj raspravi, a tiču se svakako ovog kredita, nismo dobili odgovor na njih. Voleo bih da nam date odgovor, ali pre nego što dođemo do tih pitanja, moram naravno nekoliko stvari da kažem.

Danas je jedan vaš kolega iz Vlade Republike Srbije na jednoj konferenciji za štampu, najavljujući usvajanje novog budžeta, rekao da ste bili finansijski disciplinovani, gospodin Slobodan Milosavljević, i da je sva sreća što su ljudi u Vladi bili finansijski disciplinovani i čovek je rekao da će, nada se i očekuje, rebalans budžeta biti usvojen jednoglasno. Zamislite.

Nas sada interesuje kakvo bi stanje u državi bilo da ste vi bili nedisciplinovani? Možete li to da zamislite? Vidite, kada u državi rebalans, šesti rebalans budžeta koji Vlada usvaja, odnosno budžet, odluku o budžetu, koji Vlada usvaja u ovakvim okolnostima i na ovakav način najavite tako, onda zaista ovo može da dobije kontinuitet u jednoj raspravi od sinoć, u kojoj smo zaista konstatovali, mi poslanici Srpske radikalne stranke, da ovde definitivno više nema sistema i da svako ima pravo i slobodu, čak i na najodgovornijoj funkciji, da kaže i šta hoće i kako hoće.

Za razliku od njega, moram da prihvatim i da priznam onako, možda malo ironično, vi danas svoju iskrenost niste mogli da zaustavite po usvajanju rebalansa budžeta i rekli ste baš onako kakvo jeste stanje u državi - štedite koliko možete, a trošite koliko morate. Čini mi se da ste i to rekli.

U normalnoj i ozbiljnoj domaćinskoj državi štedi se koliko se mora, a troši se koliko se može. Da ste trošili onoliko koliko ste mogli, ove kredite ne bismo povlačili, ili možda ne bismo ovoliko povlačili kredita koliko povlačimo, ali u svakom slučaju bili ste dužni i obavezni kao Vlada Republike Srbije da štedite onoliko koliko to zaista ova država mora.

Ne sporim da vam znanje za tako nešto nije hvalilo. Pretpostavljam da ste imali, ali suštinski problem ove države je Vlada, politička volja ili, pre bih rekao, političke slabosti na kojima ste se sakupili i koje su vas pre dve godine objedinile i ujedinile.

Mi smo, gospođo Dragutinović, i sinoć raspravljali o nekim zakonima koji se suprotstavljaju izjavi Slobodana Milosavljevića, koji definitivno dovode u pitanje našu finansijsku izvesnost i u narednoj godini. Postavlja se pitanje – šta je to disciplina, šta je to što ovu vladu može da kvalifikuje disciplinom, kada su u pitanju finansije javne i fiskalne potrošnje?

Kada je ovaj kredit konkretno u pitanju, prošli put sam pitao i pročitao iz Zakona o javnim nabavkama – zašto je primenjen postupak javne nabavke koji jeste primenjen, pregovarački postupak bez javnog poziva? Zbog čega? To je postupak javne nabavke koja se sprovodi samo kada su elementarne nepogode. Tako piše u zakonu, član 24. Zbog čega? Šta je to što se nije moglo predvideti? Čemu projekcija budžeta, čemu memorandum sada izveštaja o fiskalnoj odgovornosti, ako niste mogli da predviđate sve ovo?

Zbog čega se Vlada Republike Srbije odlučila da sprovede ovakav postupak javne nabavke? Kako je bilo moguće da za jednu partiju dobijamo kamate 4,25, da to bude najmanja, ili 4,20, a za druge ostale hartije sve naviše do 5,30. I to smo vam rekli u načelnoj raspravi, kamate sa kojima se država zadužila su kamate koje banke daju onima koji polažu sredstva u depozite u nedelji štednje. Krediti nisu bili povoljni.

Nas interesuje, kako je moguće na drugoj strani dobiti kredit pod odličnim uslovima, sa kamatnim stopama od 3% i da se hvalite da imamo sreće što imamo te kredite? Taj kredit nismo osporavali, na taj kredit čak ni amandmane nismo podnosili, ne zato što smatramo, za razliku od vas, ne mislimo da se iz krize jedino ovako izlazi. U jednoj raspravi ste rekli – država se u krizi zadužuje. Država može da se zaduži, možda čak to i bolje znate, a to su kratkoročna zaduženja, to je nešto što je neopipljivo, dugoročno ovo je sve potpuno pogrešno.

Kako je moguće da dobijemo kredit od 30 miliona dolara na ovoliki vremenski period otplate, pod ovakvim kamatnim uslovima, a država za ništa, za taj kredit koji je dobar i podoban dobijamo materijalnu vrednost kao reciprocitet, dobijamo nešto što će upravi carina ostati na korišćenje i raspolaganje, a za pare koje se već u Vladi potrošili, iako pričate da ste finansijski bili odgovorni, uzimate kredit pod potpuno nepovoljnim kamatnim stopama?

Nas sve to interesuje, kakva je izvesnost, da sam pročitao vašu izjavu posle usvajanja budžeta i imao priliku da znam šta ćete da kažete pre podne, danas bih bio mnogo manje odgovoran pred novinarima, kada su me pitali – da li će nas čekati u narednoj godini bankrot.

Ubeđen sam da vi kao ministar finansija to danas ne znate i ne možete sa sigurnošću da kažete da neće biti tako, zbog političke i finansijske alavosti onih koji će trošiti novac iz budžeta Republike Srbije u predizbornoj godini.

Nesrećna je država u kojoj se strateška privredna grana razvija rebalansom budžeta. Ulažemo u poljoprivredu. Najpre ćemo omogućiti da neko zagospodari i postane monopol na tržištu mleka, pa će taj isti da nas maltretira, a onda ćemo da popustimo pred pritiscima i da na teret budžeta povećamo subvencije i taj krug ide ko zna gde.

Ministri se danas hvale – evo, povećali smo ulaganja i subvencije u poljoprivredu, a niko ne pita male proizvođače mleka u kakvu ste ih situaciju doveli što uredbama, što ovim servilnim odnosom prema monopolistima, koje ste vi monopolistima u Vladi napravili, kojima ste vi dali tu takvu poziciju, kakvu danas oni imaju.

Šta da očekujemo na osnovu svega onoga o čemu ćemo govoriti iduće nedelje? Očekuje nas, pretpostavljamo, rebalans budžeta. Da li uopšte imate predstavu šta se dešava u unutrašnjosti, na šta se sve troše sredstva koja trpimo ovakvim kreditima, od lokalnih samouprava, do pokrajine, do javnih preduzeća? Na šta se sve troše projekti? Sa kakvim projektima izlaze lokalne samouprave pred vas u Vladi?

Nemate mehanizme da ih zaustavite, zato što ste slabi unutar Vlade, zato što podnosioci projekta buše Vladu na svakom koraku, gde stignu i kako god stignu. To što vi imate slabosti nas u SRS ne zanima, ne interesuje, ali je problem što teret finansijske krize svi osećamo zajedno. Nismo odgovorni i krivi za to, ali nemamo mehanizam da se zaštitimo u ovom trenutku, jer vi imate 126.

Kad je ovaj zakon u pitanju bio, ova zaduživanja, naše insistiranje nije bilo toliko obraćanje Vladi, nego pokušaj da njima probudimo savest da nisu dužni da podrže sve što vi predložite.

Nismo mi ljudi koji ne razumeju šta je kredit, šta je deficit i ne zauzimamo mi stav i prema ovim kreditima i vašem ponašanju na osnovu toga da li deficit ili dug treba da budu 40%, 50%, 60%, da li da se uzima u obzir Mastriht ili ne. Nas isključivo rukovodi ekonomska snaga zemlje.

Mi ovde jutros slušamo od gospođe Kalanović – izvoz porastao sa ovom državom. Deset evropskih država je navela gospođa Kalanović. Suficit raste. Sad, odakle inflacija? Odakle pad dinara? Odakle potreba za kreditom? Vi to znate dobro, ali vi nemate mogućnost ili možda volje, ili slabosti, ne znam ni sam, zovite to kako hoćete, da urazumite te ljude koji troše novac poreskih obveznika ove države, odnosno budžeta Republike Srbije. To je za nas poražavajuće i ne možemo da prihvatimo to.

S druge strane, postavlja se pitanje zašto se ne povlače sredstva za kapitalnu potrošnju? Nas ubeđujete da su krediti sa Kinezima i sa Rusima povoljni. Zašto nisu povučeni? Vlada nije uradila projekte. Ne znam da li je sad stanje takvo.

Doskoro ste imali ratifikovana i odobrena sredstva u Evropskoj investicionoj banci, Evropskoj banci za rekonstrukciju i razvoj. Republika Srbija ih ne povlači jer nema projekte. Gde god Republika Srbija bude prinuđena na neki red i postupno da uđe u jedno strateško trošenje novca koje će za pet godina dati efekat, tu su slabosti, tu rezultata nema.

Ali, gde god se stihijski povuče novac da ga od danas do sutra potrošimo, tu su svi u prvim i drugim redovima. Kako koji kredit stigne što od MMF ili od neke druge banke, ili od poslovnih banaka, kapom i šakom se kreće u intervencije. E, to je politički pragmatizam, to državu vodi u bankrot, to državu vodi u sunovrat, to je nešto što ne može da pruži izvesnost nikom ko u ovoj državi želi da živi.

Ubeđeni smo, šta god da kažete, nemate adekvatne odgovore. Nemate adekvatne odgovore jer nema političke volje. Takvim ponašanjem, takvim slabostima, gospođo ministar, Vlada Republike Srbije je uskratila građanima pravo na poverenje u institucije, ali potpuno.

Porezi se ne ubiru adekvatno, javne nabavke su takve kakve jesu. Nema mehanizama da im se suprotstavite. Nema ravnoteže. Šta nam ostaje – krediti.

Nijedna država iz krize zaduživanjem u krizi nije izašla. Neće ni naša i ovo je potpuno pogrešno i promašeno.

Zato smo ovim amandmanom predložili da se novac troši u nešto što je opipljivo. Koridori stoje. Otvaramo po četiri puta jednu te istu deonicu, smejemo se i podsmevamo sami sebi, šaljemo poruku u svet kakvi smo – nikakvi, neodgovorni, neozbiljni i posle pitamo sebe gde smo, šta smo i zašto nam je ovako.

Potpuno ste bili u pravu, gospođo ministar, samo ako se neko potrudi da vas razume i hoće da shvati ono što ste rekli, trošili smo koliko smo mogli, odnosno morali, a štedeli samo onoliko koliko smo mogli. Da se štedi mora, ali ova vlada očigledno na tako nešto nije spremna. Hvala vam.

Iskorišćeno je vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Dejan Mirović.

Dame i gospodo, ministre, smatramo da ovaj amandman treba prihvatiti, kao i amandman gospođice Marine Toman.

Videli ste, kolega Stevanović je vrlo ubedljivo pokazao zašto i mi smo se veoma trudili da ovaj loš zakon i ove loše kredite pokušamo makar delimično da ispravimo našim amandmanima.

Naravno, nemamo iluzije da ćete vi to prihvatiti, ali ipak treba reći da su naši argumenti zasnovani, pre svega, na ekonomskoj koristi, da u njima nema ideologije već da se jasno vidi već iz člana 1. ovog zakona da postoji monopol stranih banaka u Republici Srbiji, a pre svega mislim na banke iz EU, pošto je jasno da se u ovom zakonu radi samo o bankama koje dolaze iz EU.

One faktički, to je još bivši guverner priznao, imaju oko 70% finansijskog tržišta u Srbiji, što, priznaćete, nije uobičajenoj u jednoj normalnoj situaciji.

Takođe, kao što je rekao kolega Stevanović, ne radi se ni o kakvom razvojnom kreditu, to se vidi u obrazloženju zakona, već se radi o kreditu u vrednosti od 250 miliona evra, koji je namenjen za budžetski deficit i za refinansiranje duga, što pokazuje, bez obzira na to što Vlada i Narodna banka govore da je javni dug negde u okviru prihvatljivih kriterijuma, da ipak to nije tačno.

Sigurno znate i sećate se toga da je 1983. godine u ovoj istoj sali došlo do suverenizacije duga SFRJ, gde je spojen javni i privatni dug i došlo je do toga da se dug prevalio na građane. Svi se sećaju onih čuvenih par-nepar varijanti za prevoz, nestašice osnovnih namirnica itd.

Takođe, isto kao što je rekao gospodin Stevanović, nije jasno da se ovako, po hitnom postupku, donosi ovaj zakon, koji nije razvojan i krediti nisu razvojni, a imamo sa druge strane kreditni aranžman koji nije do kraja dovršen sa Ruskom Federacijom u iznosu od 800 miliona dolara, gde ponovo vidimo, kao i prošle godine, da je problem dokumentacija.

Priznaćete da je to malo čudno i ukazuje da možda postoje dvostruki aršini koji, pod maskom fraze da EU nema alternativu, dovode do toga da se ekonomski interes ove zemlje stavlja u stranu, što nije dobro.

Takođe vidimo da je u ovoj vrsti jednog konzorcijuma ovih banaka i "Hypo Alpe Adria Bank" koja je nacionalizovana faktički i sigurno znate da se taj proces i dalje nastavlja, i da se austrijska država veoma brine za ovu banku, i da joj je dala garancije oko 1,5 milijardi evra, i to u oktobru 2010. godine, prema pisanju austrijske štampe.

Dakle, potpuno suprotni procesi od onih koji se dešavaju u ovoj zemlji i to je još jedan argument koji pokazuje da se ipak ne treba zaduživati kod stranih banaka, već da treba razvijati domaći bankarski sektor, koji je minimalan i faktički se samo zasniva na Komercijalnoj banci, ali vidimo da postoje informacije od strane Vlade da će se i Komercijalna banka prodati EIB, što je katastrofalno.

Svrha ovog zakona je smanjivanje budžetskog deficita. To ste rekli više puta i vaše kolege, da se radi o ispunjavanju naloga MMF-a i EU, da se deficit svede na 4,8%, u sledećoj godini još manje, a 2012. godine na 2,8%, ako se ne varam. Mislim da je to potpuno nerealno za jednu ovakvu zemlju koja ima ekonomske probleme i to svi priznajemo, da se primenjuje pakt stabilnosti, koji se ne primenjuje u EU.

Molim vas, dajte mi jedan argument kako je moguće da većina zemalja EU ima veći budžetski deficit od tih famoznih 3%, a kod nas, u zemlji koja je, blago rečeno, u problemima sa tranzicijom, primenjuje se nešto što je potpuno nerealno i dovoljno je samo navesti, neću navoditi poznate primere Grčke i Irske, sa 14% i 15 % deficita BDP u budžetu, zemlju koja se ne pominje kao problematična, a to je Velika Britanija.

Ona ima 11,4% deficita BDP u 2009. godini. Znači, mnogo veći deficit nego što ima Srbija. Znači, nema nikakvog argumenta za, posebno što će to naši građani da na svojim leđima istrpe, smanjivanje deficita pod svaku cenu, da se tako izrazim.

Takođe, Francuska, koja je uz Nemačku jedan od pokretača EU, imala je 2009. godine, po zvaničnim podacima statističke institucije EU, deficit od 7,5%, znači ponovo veći deficit od Srbije. Prema tome, taj Pakt stabilnosti – naravno tu je Holandija sa 5,4%, Italija sa 5,4% i jedino je Nemačka od ozbiljnijih zemalja u EU imala negde oko 3%, kojem vi težite i koji je u pozadini ovog zakona o zaduživanju – za Romana Prodija, vi znate sigurno, bivšeg predsednika Evropske komisije, jeste glupa ideja, citiram doslovno njegovu izjavu iz 2002. godine. On kaže da ona nije fleksibilna i da je jedna vrsta dogme koju je nemoguće primeniti u praksi.

Tako da je potpuno nejasno zašto se zadužujete za ovako ogromnu cifru, pod ovako nepovoljnim kamatama koje su promenljive, to niko ne može da predvidi, kako će se dalje razvijati ekonomska kriza, može se lako desiti da euribor sa 1% ponovo dođe na 5%, koliko je bio 2002. godine.

Kada tome dodamo marže koje su faktički takođe veoma nepovoljne, doći ćemo do kamate negde oko 7%. Jer upravo na primer Inteza banka u ovom kreditu traži kamatu od negde oko 5,30%, ako se ne varam, i doći ćemo do kamate koja iznosi nekoliko desetina miliona evra. Ipak priznaćete, u trenutku kada Vlada ne može da odvoji više od 10 miliona evra za postradale u Kraljevu, da je to ogromna cifra za jednu ovako siromašnu državu.

Prema tome, mislim da ovaj kredit uopšte nije povoljan i da je promenjljiva kamata uslovi monopolskih nastupaju ove strane banke iz EU u ovom kreditu se nepovoljne. I zato, mi naravno nećemo glasati za ovaj zakon i pokušali smo ponovo da kažem da preko naših amandman kažemo da postoji i drugih načina da se taj budžetski deficit smanji. Koji su to drugi načini?

Dovoljno je da vidite podatke od januara do septembra ove godine i videćete da su upravo banke na teritoriji RS zaradile, negde imaju profit koji je povećan za 22% u odnosu na prošlu godinu i da imaju profit negde oko 200 milione evra.

Upravo ta Inteza banka, koje se ovde pominje kao poverilac sa najgorim mogućim uslovima, sa kamatom koja dostiže 7%, zaradila je negde oko 60 miliona evra od januara ove godine do septembra ove godine.

Ponovo apelujemo na vas da pokažete makar deo ekonomske i političke hrabrosti, ne vi lično nego Vlada u celini, kao što je pokazao mađarski premijer i da tu rupu u budžetu pokušate da nadoknadite tako što ćete oporezivati sektor koji je najuspešniji, a to su strane banke u ovoj zemlji, jer nijedan deo privrede niti bilo kog dela društva nema tako uspešan rast od 22%, kao što imaju ove banke koje se spominju u ovom zakonu.

Prema tome, oštrica tog smanjivanja budžeta i tog nerealnog cilja da se Pakt stabilnosti, koji se ne primenjuje u EU skoro ni u jednoj zemlji, primeni u Srbiji, koja nije čak ni kandidat za EU, treba da se umeri ka onima koji imaju naviše para, a to su strane banke na čelu sa Inteza bankom.

Mislim da je potpuno deplasirano u ovom zakonu, i vidim da je to postalo jedna vrsta manira, da se ubacuje neka svečana izjava o privrženosti Aki komuniteru, jer EU i zemlje koje primenjuju evro ta svoja glavna pravila ne primenjuju.

Mislim zbog toga da je zakon loš i da je zaduživanje loše i da ga treba prilagoditi realnoj situaciji, a realna situacija u ovom trenutku je da će budžetski deficit bez obzira na dalje zaduživanje rasti jer nema proizvodnje. Proizvodnja još nije dostigla onu iz 1998. godine, industrijska, što je, priznaćete, zastrašujući podatak i uznemirujući.

U jednom dnevnom listu "Blic" izašao je podatak pre nekoliko dana da su samo na osnovu provizija, znači netransparentnih usluga, banke u RS zaradile u ovoj godine negde oko 150 miliona evra. Ponovo imamo jednu vrstu prihoda koji nije oporezivan i na koji se treba fokusirati.

Što se tiče ovog ogromnog prihoda koji imaju strane banke, preporučio bih vam da pogledate tekst ekonomiste Zdravkovića, koji kaže da treba uvesti porez od 0,5% na valutne transakcije i dobićete samo za budžet cifru od 285 miliona evra. Kad uporedite tih 285 miliona evra sa ovih 250 miliona kredita bez kamate doći ćete do cifre koja je ekvivalentna i dovoljna da se ispuni taj budžetski deficit.

Na kraju, i time ću završiti, ponovo apelujem na vas kao stručnjaka i nekoga ko vodi finansije u ovoj Vladi da pokažete makar delimično hrabrost kao što pokazuju druge zemlje koje su već u EU, kao što je Mađarska, koje primenjuju posle negativnog iskustva sa MMF i EU, hrabre, promišljene i mere koje su na korist njihovog naroda.