Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 95 narodnih poslanika. Molim vas da utvrdimo karticama tačan kvorum.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, ustanovljeno da su u sali 92 narodna poslanika, te da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 286. Poslovnika? (Da.)

Gospodin Nemanja Šarović, izvolite.

Dame i gospodo poslanici, Šarović, doduše, nije Šarić, ali dobro. Dakle, SRS je 7. oktobra ove godine podnela krivične prijave protiv predsednika opštine Zemun, Branislava Prostrana. Ako možete samo malo da umirite vladajuću većinu.

Dakle, mi smo podneli krivične prijave protiv predsednika opštine Zemun Branislava Prostrana i protiv bivšeg odbornika SRS Steve Živanovića. Oni su pokušali da kupe, bukvalno, kao na stočnoj pijaci, još neke odbornike kako bi uspeli da održe vladajuću većinu u opštini Zemun i za razliku od prethodnih slučajeva kada smo bili sigurni da se radi o trgovini mandatima a nismo imali dokaze, ovoga puta imamo i konkretne dokaze, odnosno raspolažemo audio-snimkom i stenogramom čitavog tog razgovora, odnosno te kupovine odbornika.

Mi smo još 7. oktobra tužilaštvu podneli krivičnu prijavu, podneli u prilogu taj stenogram i audio-zapis i zatražili hitnu akciju, smatrajući da je to veliki test za tužilaštvo i očekujući da će oni koji se bave političkom prostitucijom u Srbiji, koji druge podstiču na tu političku prostituciju, tu mislim, pre svega, na SNS, konačno biti procesuirani u skladu sa zakonom.

Od tada do danas je prošlo, praktično, mesec i po dana. Još uvek nemamo bilo kakvih rezultata i pitamo danas, danas zahtevam obaveštenje, da li je bilo šta učinjeno na osnovu te krivične prijave? Da li su bilo kakva ispitivanja izvršena? Da li je saslušan Branislav Prostran? Da li je saslušan Steva Živanović? Da li Krivični zakonik i svi ostali zakoni, koji važe za građane Republike Srbije, važe i za funkcionere SNS?

Ono što su oni nudili, pročitaću deo, da bi i javnost dobila uvid u to. Odborniku SRS, koji na to nije pristao, nuđeno je zaposlenje za njega u opštini Voždovac, gde je SNS na vlasti. Nuđeno je zaposlenje za njegovu sestru u opštini Zemun, gde je takođe SNS na vlasti. Nuđene su mu i razne druge materijalne nadoknade, koje prema njihovim rečima dostižu iznos od 100 hiljada evra.

Kažu da kako se sad u Zemunu otvaraju nekakvi novi projekti, između ostalog akva-park, šest gradilišta, ukupno je to 47 miliona dinara. Kažu, kako će, ukoliko pređu iz odborničke grupe SNS sutra i oni, evo kažu, biće nekakav direktorčić, dobiće platu od 100-120 hiljada dinara, zagarantovano. Garant ovog dogovora je bio Tomislav Nikolić. Drugi garant je bio Branislav Prostran, predsednik opštine Zemun.

Mislim da je krajnje vreme da se na ovo reaguje. Tražim od Ministarstva pravde i ministra policije odgovor, da li je po ovom pitanju bilo šta učinjeno?

Druga stvar, 6. jula 2010. godine SRS, odnosno Vjerica Radeta, Elena Božić Talijan i ja smo podneli krivičnu prijavu protiv Tomislava Nikolića, zbog toga što je u dnevnom listu "Alo" izneo lažnu tvrdnju da je Vojislav Šešelj pokušao da naruči ubistvo još jednog čoveka, ali da je, bože moj, Tomislav Nikolić kao neko visokomoralan odbio to da izvrši.

Od toga je prošlo nekoliko meseci. Ponavljam, radi se o julu. To je više od četiri meseca. Želimo da dobijemo odgovor, da li je tužilaštvo po ovom pitanju učinilo bilo šta? Da li je saslušan Tomislav Nikolić? Takođe su krivične prijave podnete protiv Aleksandar Vučića, Miloša Simovića, Miodraga Rašića i Želimira Čabrila, a da li su i oni saslušani?

Znate da je ova laž koju su iznosili, pre svega, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić izazvale veliko uznemirenje javnosti. Danima je na naslovnim stranama objavljivano kako je Vojislav Šešelj naručivao nečije ubistvo, kako je Tomislav Nikolić navodno ugrožen, kako policija i BIA sprovode istragu o tome. To je sve izložilo porodicu Vojislav Šešelja, ali i sve nas iz SRS, jednom pravom medijskom linču.

Naravno, četiri meseca kasnije, sa velikim zakašnjenjem, dobili smo obaveštenje od tužilaštva da ne postoje nikakve indicije, da ne postoji čak ni osnovana sumnja da je Vojislav Šešelj naručivao bilo čije ubistvo. To, naravno, za razliku od prvog puta, nije osvanulo na naslovnim stranama.

Gospodine Šaroviću, vreme.

Narodni poslanik Ivan Andrić ima reč. Izvolite.

Molim vas za malo pažnje, vrlo je ozbiljno pitanje. U ime LDP moram da reagujem na skandal koji se sinoć dogodio opet, po ko zna koji put, na javnom servisu RTS, kada je gostovao bivši ambasador SAD Vilijam Montgomeri, danas simpatizer SNS i sumnjivi biznismen.

Moram da kažem da je to bio nedopustiv pokušaj Vilijama Montgomerija da direktno ugrozi institucije ove zemlje, lažno optuži nevine ljude i time po našem mišljenju direktno pokuša da spreči istragu i vođenje sudskog postupka oko političke pozadine ubistva Zorana Đinđića i krivične prijave koju je podneo advokat porodice Đinđić, a koja je vezana za potpirivanje pobune Jedinica za specijalne operacije u Beogradu 2001. godine.

Nije važan ovde Vilijam Montgomeri, važan je kontekst u kome se to dešava. Ovo gostovanje i njegovo osporavanje sudske presude se dešava samo dan ili dva nakon što je specijalni tužilac najavio da će biti pokrenut predistražni postupak po pitanju pobune Jedinice za specijalne operacije.

Dešava se nekoliko nedelja ili meseci nakon što su prvi put od ubistva premijera pravdi u Srbiji dostupni pripadnici Zemunskog klana, braća Simović, koji su Specijalnom tužilaštvu dali iskaze koji bacaju novo svetlo na političku pozadinu ubistva Zorana Đinđića i kao treće, kao direktan povod verovatno na ovo gostovanje, i motive za njegovo pojavljivanje i govore je prijava advokata porodice Đinđić, Srđe Popovića, krivična prijava koja je podneta, ako se ne varam, u toku prošle nedelje.

Nastup bivšeg ambasadora je napad na sve institucije Srbije jer se u tom intervjuu koji se desio juče, kroz mnogobrojne laži, nezakonito napada na konačnu sudsku presudu koju je doneo Specijalni sud, a koju su viši sudovi u Srbiji nekoliko puta, u drugom i trećem stepenu, potvrdili. Stoga imamo nekoliko pitanja.

Prvo pitanje je za ministarku pravde, ministra policije i specijalnog tužioca. Dokle se stiglo sa istragom koja treba da utvrdi sve elemente tzv. političke pozadine atentata na premijera Srbije Zorana Đinđića? Da li se razmatra krivična prijava koja je podneta u ime porodice Zorana Đinđića?

Da li državni organi ozbiljno rade na istraživanju iskaza koje su dali Aleksandar i Miloš Simović, a koji između ostalog govore i o kontaktima kriminalnih krugova u Srbiji i regionu sa diplomatama, između ostalog, i sa Vilijamom Montgomerijem, ali i o brojnim drugim kontaktima Zemunskog klana koji mogu da rasvetle političku pozadinu ovog atentata?

Vilijam Montgomeri nije nikakav ugledni diplomata. On je američki ambasador koji je smenjen zbog lošeg posla, a povod za njegovu smenu je bio seksualni skandal. Danas on živi u Srbiji. Naše pitanje je – kojim povodom i koji je njegov motiv da o tome govori? On je ovde, po sopstvenom priznanju, da bi se bavio biznisom.

Kada pogledamo ko su mu poslovni saradnici, iz toga možemo naći motiv za ovakve govore. On s jedne strane sedi u krilu Vojislava Koštunice, a sa druge u krilu Mire Marković. Njegovi poslovni partneri su s jedne strane Gradimir Nalić. Ovde imam izvod iz Agencije za privredne registre, firma se zove Strakon sekjuriti, vlasnici su 15% Vilijam Montgomeri, 15% Lin Montgomeri i 62% Gradimir Nalić. To je krilo Vojislava Koštunice.

Krilo Mire Marković je firma MSM & Associates u kojoj su takođe vlasnici Lin Montgomeri 34%, žena Vilijama Montgomerija, i Goran Matić, čuveni ministar za informisanje, 33%. Mi u ovome prepoznajemo njegov lični motiv da se o ovome angažuje, kao i strah od istrage koju sprovodi specijalno tužilaštvo.

Ono što posebno boli i kao član programskog saveta RTS tražim da programski savet RRA održi hitnu sednicu. To je nedopustiv način na koji je taj intervju urađen sinoć. Nijedno potpitanje, nijedna stvar koja bi tražila dodatno objašnjenje i otvaranje prostora za mnoge laži koje osporavaju ono što su institucije ove zemlje radile. To nije moguće da taj gospodin uradi u svojoj zemlji. Mislim da nije moguće.

Mislim da je dužnost srpskog parlamenta da uradi sve što je moguće da tako nešto ne bude moguće ni u ovoj zemlji. Koji je motiv Aleksandra Tijanića da otvori prostor za osporavanje istrage o političkoj pozadini? (Predsednik: Vreme.) Samo ću još dve rečenice, jako je važno.

Mi ćemo tražiti objašnjenje i od američke ambasade, s obzirom da je reč o bivšem diplomati. Tražim objašnjenje od Vlade Srbije, od predsednika Republike i isto tako vas uveravamo da nikakve laži ovog sumnjivog preduzetnika neće nas ubediti da ne istrajemo u našoj zemlji da se otkrije politička pozadina ubistva Zorana Đinđića.

Javlja se gospođa Zlata Đerić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, upućujem pitanje premijeru i ministru za ekonomiju i regionalni razvoj Srbije, u želji da građani pre svega Sombora i ostali dobiju adekvatan odgovor na jedno važno pitanje. Šta je Vlada do sada učinila i šta čini po pitanju bilateralnih odnosa u rešavanju problema srpske imovine u Republici Hrvatskoj i obrnuto?

Naime, mi u Somboru smo se suočili sa jednim ozbiljnim privrednim problemom po pitanju firme Boreli, čiji se lokali od strane vlasnika u Hrvatskoj prodaju vrlo sumnjivo, vrlo problematično širom Srbije. Ljudi pri tome ostaju bez posla i Vlada nije učinila ništa da te ljude zaštiti od takve vrste privatizacije i omogući im da sačuvaju radna mesta, a u pitanju je privredni subjekat koji radi i realno zarađuje svoj lični dohodak.

Oni su u štrajku, pokušavaju da to pitanje reše sa Ministarstvom ekonomije. Do sada nemaju nikakav adekvatan odgovor, nikakvu adekvatnu zaštitu.

Vidimo da su se bilateralni odnosi između dve bivše republike SFRJ, a sada dve susedne države, počeli normalizovati, ali ovo pitanje niko ne rešava ili je Srbija vrlo pasivna po tom pitanju, za razliku od Hrvatske.

Recimo, konkretno u Somboru, kada je otvorena firma sa 250 radnih mesta, što svakako pozdravljamo, ceo politički vrh je došao da se slika. Svi su to pozdravili. Istovremeno, ceo taj politički vrh nije otišao u drugu firmu, gde 750 ljudi ostaje bez radnih mesta, upravo zahvaljujući ovoj vrsti nebrige koju Vlada pokazuje.