Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Saša Milenić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 47. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Vlada i Odbor za kulturu i informisanje prihvatili su amandman. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 49. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima gospodin Antić.

U članu 49. je još jedan institut koji nije ni na koji način obrazložen i koji se jako šturo pominje, a to je odgovornost. Odgovornost za rad fondova, fondacije, skoro da nije definisan ovim zakonom.

Odgovornost samog osnivača, odgovornost upravitelja, odgovornost članova Upravnog odbora, to je moralo da se definiše mnogo jasnije u ovom zakonu i to će biti razlog, kao što rekoh, za mnoge zloupotrebe, kada je u pitanju primena ovog zakona.

Ono što smo mi kao SNS, pokušavajući da popravimo ovaj tekst zakona naglasili, to je da i osnivač i upravitelj i članovi Upravnog odbora moraju da odgovaraju celokupnom svojom imovinom. Šta znači – odgovorni su? To u ovom zakonu ne znači ništa, ako ta odgovornost nije definisana, ako nije regulisana.

Mislim da na ovaj način stvaramo u državi jednu pravnu nesigurnost kao što rekoh, stvaramo prostor za zloupotrebe, jer ovim članom kako je dato od strane predlagače, odgovornost ne postoji.

Na član 49. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić Marković, Nikola Lazić i Milan Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 51. amandman je podneo narodni poslanik Saša Milenić. Vlada i Odbor za kulturu i informisanje prihvatili su amandman. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 51. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima doktor Predrag Mijatović.

Pre nego što pređem na amandman hoću da kažem da sam mišljenja da smo sa ovim zakonom o zadužbinama i fondacijama možda krenuli naopako, da je prvo trebalo doneti zakon o restituciji, a s obzirom da je prošlo 60 i nešto godina od komunističke otimačine i 20 godina već živimo u višepartijskom sistemu, bilo je krajnje vreme, a mislim da smo i u obavezi da donesemo zakon o restituciji, da se imovina koja ima svoje vlasnike tim vlasnicima vrati.

Bojim se da bi u tom slučaju jedan veliki deo aktuelnih političara bili u problemu, jer stanuju u tuđim kućama ili u kućama koje imaju svoje vlasnike.

Nadam se da će to ipak Vlada shvatiti i da smo u obavezi zbog ovih navodnih evropskih integracija da taj zakon o restituciji donesemo, jer sve zemlje su taj zakon donele.

Ovaj član 51. odnosi se na uslov i način brisanja iz registra zadužbina i fondacija i odnosi se na tačku 5. i stav 6.

Tačka 5. u stavu 2. člana 51, koju je predlagač dao, jeste da prestanak, odnosno brisanje iz registra bude ako je pravosnažnim aktom utvrđena ništavost rešenja o upisu zadužbine ili fondacije u registar.

Mi predlažemo da se ceo stav promeni i da glasi – protiv rešenja o brisanju iz registra može se u roku od 15 dana od dana prijema izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove kulture. Dosta je o ovom objašnjenju govorio Oto Kišmarton, neću da ponavljam, ali ovo rešenje predloga je u suprotnosti sa članom 36. stava 2. Ustava Republike Srbije, koji garantuje da svako ima pravo na žalbu i drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi i zakonom zasnovanom interesu.

U ovom slučaju, brisanjem zadužbina iz fondacije odnosno iz registra, svakako se odlučuje o pravu osnivača. Pravo na vođenje upravnog spora protiv konačnih i pojedinačnih akata je takođe zajamčeno Ustavom, članom 198. stav 2, ali to pravo ne isključuje pravo žalbe.

Znači, navedeno rešenje je u suprotnosti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima koja u članu 13. propisuje pravo svakoga na delotvorni pravni lek. To je što se tiče tačke 5.

Stav 6. je dosta kratak, mi smo predložili da se ispred reči – rešenje, doda reč – konačno.

O čemu se radi? Kaže se ovde – rešenje o brisanju iz Registra, onda bi bilo – konačno rešenje o brisanju iz Registra, koje donosi Registrator, konačno je i onda se može pokrenuti upravni spor. I ovaj stav 6. bi bio u skladu sa izmenjenom tačkom 5. koju smo predložili ovim amandmanom.

Na član 52. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić Marković, Nikola Lazić i Milan Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 53. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da.)

Mi smo amandmanom tražili promenu u članu 53. stavu 3. posle reči "iz člana 12. stav 2. ovog zakona". Pročitaću integralnu verziju da bi bilo jasnije.

U članu 53. stav 3. kaže se – ako se vrednost osnovne imovine ili zadužbine smanji tako da više ne ispunjava uslove iz člana 12. stav 2. ovog zakona, i tu je predlagač stao, a mi smo predložili da se ovde doda – u kontinuitetu od šest meseci – ne pokrene postupak likvidacije, zadužbina menja pravnu formu u formu fondacije.

Podnosilac ovog amandmana smatra da u slučaju da se osnovna imovina zadužbine smanji ispod zakonom propisanog minimuma, neophodno je zadužbini dati odgovarajući rok, a u ovom slučaju nema tog roka, da obezbedi potrebnu imovinu, pre nego što bi se pristupilo postupku likvidacije i promeni pravne forme.

Davanje ovakvog roka može podsticajno uticati na prikupljanje sredstava za ostvarivanje ciljeva zadužbina, dok bi upućivanje na promenu pravne forme u fondaciju bilo destimulativno.

Na član 54. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić Marković, Milan Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 54. amandman je podneo narodni poslanik Simo Vuković. Vlada i Odbor za kulturu i informisanje su prihvatili amandman.

Na član 54. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić Marković, Milan Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 57. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 57. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić Marković, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Donka Banović.

Ovo je zaista amandman koji je predlagač trebalo da prihvati, ali sam kasno shvatila kako može da dođe do prihvatanja amandmana, ako se zovete Saša ili Simo, ali ako se zovete Donka, Milan, Milica itd, onda se ti amandmani odbacuju.

Ovaj amandman se odnosi na član koji govori o upisu u predstavništva strane zadužbine i fondacije. Pored svega što je tu predviđeno, vi kažete da uz prijavu za upis podnosi se overen prevod izvoda iz osnivačkog akta ili statuta, iz kojeg su vidljivi ciljevi strane zadužbine i fondacije, zatim fotokopija pasoša itd. Dakle, vi predlažete da se uz prijavu za upise podnese overen prevod izvoda.

Šta mi predlažemo? Mi predlažemo da se podnese overen prevod osnivačkog akta ili statuta, dakle, kompletnog dokumenta, tako da mi uopšte nije jasno zbog čega ovo niste usvojili. Valjda je i Ministarstvu kulture u interesu da sazna šta piše u kompletnom osnivačkom aktu. Zašto bi to bio samo izvod? Nije to veliki trud da se prevede jedan statut ili osnivački akt, a vi kažete samo izvod.

Inače, dobila sam čudno obrazloženje zašto vi ovo odbijate. Opet ponavljam, mi predlažemo da se kompletan dokument prevede i da dobijete taj overen prevod, a vi samo jedan deo tog dokumenta. Onda vi meni ovde odgovarate da se amandman ne prihvata iz razloga što se domaćim propisima ne može regulisati sadržina osnivačkog akta ili statuta strane zadužbine, odnosno fondacije. Mi nismo ništa predložili te vrste, nego prosto da uzmete i da imate kompletan prevod, prevod jednog osnivačkog akta, odnosno dokumenta.

Simo Vuković je podneo amandman na član 57. Vlada i Odbor za kulturu i informisanje prihvatili su amandman. Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 58. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić Marković, Nikola Lazić, Milan Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 60. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima narodni poslanik dr Milan Knežević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj naš amandman se odnosi na član 60. i sličan je amandmanima koje smo imali na čl. 26, 28. i 51, a taj član 60. odnosi se na brisanje iz registra predstavništva stranih zadužbina i fondacija.

Radi javnosti, komentarišem da u prvom stavu tačno su predviđene situacije kada se predstavništvo strane zadužbine i fondacije briše iz registra. Onda u stavu 2. se kaže da rešenje o brisanju donosi registrator. U stavu 3. se kaže – ovo rešenje je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Mi smo, kao što sam pomenuo i kod prethodnih amandmana koje su moje kolege obrazlagale, svuda gde je postojao komentar da je rešenje konačno i u ovom amandmanu predlažemo da se taj stav 3. u članu 60. menja i da glasi – protiv rešenja o brisanju predstavništva strane zadužbine i fondacije iz registra stranih zadužbina i fondacija može se u roku od 15 dana od dana prijema izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove kulture.

Uglavnom smo bili konzistentni što se tiče ovih svih članova i moje kolege su obrazlagale, da ne ulazim u detalje, da u osnovi je rešenje u ovom predlogu zakona u suprotnosti sa članom 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, kao i u suprotnosti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

Vođenje upravnog spora, kojim se u sva četiri člana ovog zakona upućuje onaj koji treba da protiv rešenja na odgovarajući način uloži žalbu, ne isključuje i žalbu, tako da smo mi hteli da upućivanjem na upravni postupak ili upravni spor apsolutno ne isključimo pravo na žalbu.

Stvarno je i Vlada trebalo sva ova četiri amandmana koja se odnose na mogućnost tih žalbi i upravnog spora da prihvati, jer apsolutno se koncepcija zakona ne menja, a amandmani su apsolutno u skladu sa Ustavom i samo bi poboljšali, ne bi remetili neku koncepciju bilo kojeg člana koji je vezan za ovu proceduru gde se radi o upisu, odbacuje prijava o upisu ili brisanju iz registra. Trebalo je ovaj amandman prihvatiti.