PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 25.11.2010.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

25.11.2010

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 23:45

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima predsednik Vlade Mirko Cvetković.

Mirko Cvetković

Poštovani narodni poslaniče, ako bih želeo da vam dam konkretan odgovor na ovo zadnje što ste pitali, to je da li Dežer ili bilo koji iz EU od nas zahteva da prodamo "Telekom", odgovor je ne. Zašto je on zaista na prodaji to je stvar o kojoj želim da razgovaram i da vam dam odgovore, ali naravno da se oslonim na neke stvari koje ste pomenuli.
Samo pitanje prodaje "Telekoma" ima svoje, da tako kažem, stručno obrazloženje i pro i kontra argumente, ali naravno ima i svoju političku konotaciju.
Kada gledamo političku konotaciju postoji jedan dosta jak stav koji generalno otprilike glasi – da su javna preduzeća plen političkih stranaka i da jedini način da one to prestanu da budu jeste da država izađe iz njihovog vlasništva. Verujem da taj stav podržava i većina vas koji sedite ovde nezavisno od toga kojoj stranci pripadaju.
Prema tome pitanje odnosa načelnog da li treba prodati "Telekom" ili ne sa ovog stanovišta postoje u određenom smislu sasvim drugačije nego na način koji je postavljen.
Dakle, imate sa jedne strane prosto jedno insistiranje da se država izvuče iz javnih preduzeća, a sa druge stane na moje iznenađenje, odjednom se pojavljuju i sasvim drugi zahtevi da država opstane u javnom preduzeću.
Želeo bih sad da pređem malo na ekonomski teren i da dam odgovor dakle, ne sa političkog stanovišta, već sa ekonomskog stanovišta. Država ne treba da se bavi privredom, ne treba da ubira profite od svojih javnih preduzeća i ona treba da praktično ostane samo u onim sektorima i segmentima privredne aktivnosti, koji inače imaju visoke eksterne efekte i za koji nemate zainteresovane privatne investitore koji bi ostali u njima.
Dokle god imate monopol, a mi praktično u periodu tranzicije izlazimo iz jedne monopolističke privrede i krećemo se ka tržišnoj privredi koju smo u dobroj meri i ostvarili, ali ne potpuno, vi morate da državu zadržavate jedno vreme u monopolskim sektorima, kako ne biste stvorili privatne monopole. To je bila tipična situacija sa Telekomom Srbija.
Otvaranjem mogućnosti da se stvori konkurencija, pored mobilne telefonije, da ona sad uđe i u segment fiksne telefonije, mi "Telekom" Srbije izlažemo oštroj konkurenciji koju on ne može da izdrži ukoliko nema mogućnosti da učestvuje u tržišnoj utakmici na bazi identične startne pozicije kao i drugi konkurenti.
Šta to praktično znači? Ako ne biste prodali "Telekom", ne samo da on ne bi ostvarivao te profite o kojima vi govorite, već bi naprotiv on morao da ide dole i dole zato što bi se suočio sa konkurencijom koja je mnogo fleksibilnija, nije vezana za probleme koji inače jesu vezani za sva javna preduzeća, niti za plate menadžera, niti za plate uopšte u samoj firmi. To privatne firme mnogo bolje i efikasnije rešavaju.
Dakle, otvaranje konkurencije je siguran znak i obaveza da se krene u prodaju "Telekoma". S druge strane, po kome ne treba prodati "Telekom", zato što pravi profite, jer verovatno iza toga stoji i sledeća rečenica, a te profite treba da uzme država, a što je i do sad bio slučaj. Upravo takva aktivnost je siguran način da se zaustavi razvoj u jednoj propulzivnoj grani koja je u osnovi infrastrukture i nužna za razvoj svih ostalih grana.
Ovo što govorite o izvesnim intervencijama države koja je nastala u periodu krize i koje su bile kratkotrajne, moram da vam kažem da mi, takođe, imamo velikih intervencija u grane koje su bile pred kolapsom, kao što su, na primer, železnica, rudnici uglja sa podzemnom eksploatacijom itd. To je nešto što nije politika i što nije svojstveno i mi bismo želeli da se iz toga što pre izvučemo.
Dakle, ne postoji, a spomenuli ste stručnu javnost koja je protiv prodaje Telekoma, a tu stručnu javnost nisam čuo. Čuo sam pojedince. Gledajući u celini, os većine ljudi s kojima sam razgovarao, a verujte da sam imao prilike da dosta sa njima razgovaram, nisam čuo ozbiljnu stručnu opoziciju prodaji Telekoma.
Drugo je pitanje sad oko dugova, na koje ću se osvrnuti, nakon što mi postavite potpitanje.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
 Dejan Mirović dodatno pitanje, tri minuta.

Dejan Mirović

Srpska radikalna stranka
Konkretno vas pitam sad: ko su ti ljudi sa kojima ste razgovarali? Ovo je javni dokument, javna peticija 103 ugledna stručnjaka iz Amerike, Britanije, Australije, to su stručnjaci koji rade na najprestižnijim univerzitetima u svetu. Molim vas, ovo je javno objavljeno u našoj javnosti. Ne znam ko su ti ljudi, molim vas da mi kažete.
Drugo, to nisu bile kratkotrajne mere. Ako me ubedite da je Fani Mej, Fredi i Mek, da su ponovo postale privatne firme, reći ću da ste u pravu. Ako me ubedite da su pre mesec dana Hipo Alpe Adrija nije dobila garanciju od austrijske države, reći ću da ste u pravu, ali nije tako. U ekonomskom smislu, sve se promenilo posle 2008. godine i vi to ne možete da negirate.
S druge strane se slažem s vama, vi ste rekli da postoje politički elementi u prodaji Telekoma. To tvrdi i sindikat, to tvrde i ovi stručnjaci, a to tvrdimo i mi, ali onda to treba otvoreno reći i reći da nikakvog ekonomskog interesa naši građani koji čine ovu državu nemaju da se proda tako jedno uspešno možda i jedina uspešno javno preduzeće.
Možemo da razgovaramo o železnici, možemo da razgovaramo o drugim gubitašima, ali recite mi u momentu ekonomske krize kada je i vaš predsednik Republike kaže da ekonomska kriza će trajati još godinu dana, prodajete jedno preduzeće koje donosi neto dobit od 150 miliona evra, to je negde skoro 10% budžetskog deficita. Nema ekonomske logike.
Govorite da se radi o monopolu domaćih preduzeća. Da li je bolji monopol domaćih preduzeća ili "Dojče telekoma", koji će izvlačiti profit ka Nemačkoj i EU, koji će, to je sasvim jasno, otpustiti veliki broj zaposlenih, što niste negirali, koji će povećati cene usluga? Ako je taj monopol bolji za našu državu, onda stvarno ne znam šta da vam kažem?
Molim vas da mi konkretno odgovorite na pitanje – kakav je ekonomski interes da se proda "Telekom"? Kada je u pitanju politički interes, to vas razumem, ali to nije tema o kojoj mi razgovaramo danas.
Drugo, u pitanju su naši ljudi, 10.000 zaposlenih, što je skoro 10% svih zaposlenih u javnom sektoru. Ti ljudi imaju porodice, imaju svoje ljude koje izdržavaju, to nisu neki imaginarni ljudi koji žive na nekoj drugoj planeti pa sada mi zbog nekih propalih ekonomskih teorija koje su se 2008. godine pretvorile u prah prodajemo javno preduzeće.
Molim vas, konkretno mi odgovorite. Vi ste stručan čovek i na ekonomski način mi odgovorite zašto prodajete "Telekom"?
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima predsednik Vlade Mirko Cvetković.

Mirko Cvetković

Poštovani narodni poslanici, pre svega želim da kažem da mislim da ovo nije forum o kome bismo mi raspravljali o tome da li je u svetu napušten koncept tržišne privrede  i prešli smo na državno upravljanje. Tvrdim da to nije tačno. Ako vi smatrate da je država trebalo da se vrati u privredu, onda je to nešto što sada prvi put čujem. Čuo sam za pojedinačne intervencije o kojima smo govorili, ali da je promenjen koncept ovako kako vi kažete – to je apsolutno netačno.
Što se tiče same ekonomske logike prodaje, ja sam vam već pokušao da objasnim, ali, ako želite, ponoviću. Otvaranjem konkurencije u sektoru u kome vi sami kažete da radi 10 hiljada ljudi, a da će, pretpostavljam, po vama problem biti u tome što će ostati da radi osam hiljada, znači, mi u suštini, ako bi ostavili tih deset hiljada ljudi, a pustili konkurenciju, onda bi kroz par godina radilo nula, zato što bi ta konkurencija preuzela tržište. Mi upravo da bismo zaštitili tih osam, ne deset, mi idemo na to da prodamo, a ne da bismo uništili tih deset hiljada ljudi.
Drugo, ta dividenda koja se povlači iz ovoga, lošije je da izvlačite dividendu iz preduzeća i da je koristite za državne potrebe, jer drugi koji su učesnici na tom tržištu, koji takođe stvaraju istu tu dividendu će svoju dividendu koristiti za jačanje i za modernizaciju svojih kapaciteta. Ako mislite da je moguće veštački ostati na tržištu uz jedan, da kažemo, državni način upravljanja, ja vam kažem da to nije tačno i da država gde god ima konkurenciju a ne povuče se iz sektora, već ostane unutra, ona njena preduzeća uvek gube tu utakmicu.
Pomenuo sam vam probleme sa javnim nabavkama, zapravo, sad ih pominjem. Pomenuo sam probleme sa ljudima. Vi ne možete u javnom preduzeću koje je državno vlasništvo da date adekvatnu platu menadžmentu zato što se onda to gleda na drugi način. Ako nemate adekvatnu platu, vi nemate adekvatni menadžment. I to ne samo menadžmentu, inženjerima ne možete dati onoliko plate koliko će dati taj vaš konkurent.
Dakle, ima na hiljade razloga da se kaže da je ovo možda poslednji trenutak kada treba ući u privatizaciju "Telekoma", jer ostankom u državnom vlasništvu, uz pojavu konkurenta, on samo može da izgubi. Naravno, ovde postoji druga priča i zato je prilično velika opozicija, a to je da "Telekom" sa svoje strane ima jedan niz lokalnih snabdevača koji se plaše da će dolaskom velikog igrača izgubiti posao. Ja sam čvrsto ubeđen da to nije tačno i da će oni i dalje nastaviti da pružaju te svoje usluge kao što su pružali do sada, pre svega boreći se da svojim kvalitetom i svojim cenama ostanu na tom tržištu. Ukoliko u tome uspeju, a ja sam siguran da hoće, onda je i njihova sudbina, pa čak i njihov rast zagarantovan, a ne samo rast telekomunikacionog sektora kao celine.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović. Dva minuta.

Dejan Mirović

Srpska radikalna stranka
Nažalost, niste mi odgovorili na konkretno pitanje. Ko su ti ljudi, ko su ti eksperti koji tvrde da je ekonomski isplativo prodati "Telekom"?
Drugo, navešću vam konkretan primer ovoga što će vas demantovati u smislu državnog i privatnog vlasništva. Upravo "Siti banka", "Siti grupa" koja je privatizacioni savetnik, gle čuda, i "Telekomu" i "Dojče telekomu", dobila je, i vi to sigurno znate kao ekonomista, 45 milijardi dolara upravo od FED-a i američkog ministarstva finansija. Molim vas, to demantuje sve što ste rekli u prethodnim izlaganjima.
Takođe, mislim da se ekonomski rast ne može svesti samo na BDP, na fraze o konkurenciji, na fraze o EU bez alternative, već je glavno da se ljudi zaposle i da ne gube svoj posao i da se zaposlenost povećava iz dana u dan. Ako vi smatrate da je u redu da bude veća nezaposlenost u Srbiji i da naši ljudi gube posao, da budu veće cene posle privatizacije i da je to dobro zarad neke ekonomske teorije koja očigledno nije više u sadejstvu sa realnošću, onda stvarno ne znam šta da vam kažem. Onda se, opet ponavljam, radi o političkim razlozima za prodaju "Telekoma" i to treba jasno i glasno reći i to treba tako i prihvatiti. Zahvaljujem.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodna poslanica Nataša Vučković. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Nataša Vučković

Za evropsku Srbiju
Poštovani predsedniče Vlade, članovi Vlade, vratimo se na momenat pitanju evropskih integracija. Juče nam je komesar za proširenje uručio upitnik Evropske komisije što je, naravno, bio očekivani korak nakon prošlomesečne odluke Saveta ministara da se naš zahtev za članstvo prosledi Evropskoj komisiji. To je sigurno jedan od vrlo bitnih momenata u procesu naših evropskih integracija.
Vlada je tim povodom juče najavila vrlo veliki dinamizam i optimizam, ako mogu tako da kažem. Najavili su održavanje saveta za evropske integracije, izradu akcionog plana u vrlo kratkom narednom periodu, kao i da će Vlada odgovore na upitnik dostaviti Evropskoj komisiji već krajem januara 2011. godine.
Ipak, danas kad pogledamo upitnik, a imali smo prilike svi danas da se upoznamo sa tim dokumentom, svima nam se čini da je to vrlo veliki posao. Mene prosto zanima na čemu Vlada zasniva svoj optimizam da će do kraja januara taj veliki posao moći da obavi?
Drugo pitanje koje se takođe tiče procesa evropskih integracija je – šta Vlada namerava da preduzme u 2011. godini na planu daljih jačanja naših administrativnih kapaciteta? Srbija, naravno, u kontinuitetu dobija pohvale za snagu svog administrativnog kapaciteta od evropskih integracija, ali, takođe, svesni smo potrebe da ćemo u trenutku kad otvorimo pregovore o članstvu sa EU morati da imamo znatno jači administrativni kapacitet. Da li Vlada taj problem sagledava i kako namerava da taj problem počne da rešava u narednoj godini? Hvala.