Gospodine Samardžiću, mi smo zajedno bili u Vladi i moram da kažem da smo često imali veoma sadržajne rasprave, ali čini mi se da sve više srljate u neke skolastičke rasprave koje nemaju veze sa onim što je realnost. To vam najiskrenije kažem.
Odakle vam ideja da kada NATO koji ne može ništa drugo da kaže osim da je evroatlantska organizacija jer je ona to, kada pozdravlja naše odnose koji postoje samo u onom zakonskom okviru, koje je definisano i rezolucijama koje je donela ova skupština, pokušavate da nađete neku formu analize ili psihoanalize NATO, šta bi oni hteli da kažu time što su nas pohvalili? Oni i ne žele, ne mogu da pohvale ništa drugo od onoga što mi radimo i što je zvanična politika naše domovine, naše zemlje a ona je vojna neutralnost.
Još jedna stvar, svestan sam da vi niste ekonomista. Ali, ipak za evropske integracije je bitno znati nekoliko cifara.
Da vam citiram nekoliko njih. Decembra 2000. godine EU je odlučila jednostrano da ukine carine na proizvode koji se izvoze iz Republike Srbije. Ta ušteda, sasvim zvanično, predstavlja više od dve milijarde evra, koje bi plaćali naši izvoznici da nije bilo takvih jednostrano dodeljenih trgovinskih preferencijala.
Cifra koju ste vi citirali predstavlja one carine, manjak carina, koje nismo naplatili zbog toga što smo, naravno, kao buduća članica EU, u skladu sa potpisanim Sporazumom o stabilizaciji, počeli da primenjujemo. Ni to nije bilo uzalud, jer kao što, veoma dobro znamo, u decembru mesecu prošle godine, EU je odlučila da prihvati primenu prelaznog trgovinskog sporazuma za 2009. godinu, kao dokaz našeg kapaciteta za primenu celog sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Na taj način smo uštedeli godinu dana u merenju onog prelaznog vremena, jer to je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju u prelasku stanja potpisanog Sporazuma i ulaska u EU.
Oko svega toga, pa i onih famoznih debata oko člana 135. Sporazuma o stabilizaciji, pa onda nekih pitanja, mislim da je najbolje za naše građane, koji nas gledaju, za one koji imaju Internet da idu na sajt Vlade Republike Srbije i da dobro vide na strani dva, da se, što se tiče ovog upitnika, kao što je bio slučaj i sa Sporazumom o stabilizaciji, pitanje Kosova vidi isključivo u svetlu Rezolucije 1244 SB UN.
Za one koji nemaju Internet, ovde je i na isti način kao što je bilo sa Sporazumom o stabilizaciji, gde smo zajedno pregovarali, gospodine Samardžiću, setite se, ovaj dokument je statusno neutralan po pitanju Kosova.
Kada govorimo o EU i Rezoluciji koju smo podneli, moram da vam kažem da način na koji predstavljate i način koji ne govori povoljno o vašem odnosu prema našim saveznicima po pitanju Kosova unutar EU, jer jedna Španija, jedna Grčka, jedna Slovačka, jedna Kipar, i te kako su bili naši saveznici da u podnošenju ove rezolucije bude veoma jasno da se ni na koji način ne priznaje nezavisnost Kosova, jer ima onih koji nisu priznali i suprotno onome što su mnogi govorili da će se desiti ukoliko Srbija podnese takvu rezoluciju UN, da će 50 zemalja priznati Kosovo, to nije slučaj.
Imamo Honduras, sa Vladom čiju legitimnost mnoge zemlje osporavaju u ovom momentu, naravno, to je državnost Hondurasa, tu je Kiribati i Tuvalu. Složićemo se, daleko smo od 50-60 zemalja o kojima su mnogi govorili da će se desiti kada se jedna takva rezolucija izglasa.
To je veoma jasno našim saveznicima i zbog toga, činjenica da smo podneli jednu rezoluciju i gde se pozivamo na dijalog sa Prištinom, očigledno je da nervoza postoji u Prištini, očigledno je da je sada veoma jasno da dijalog koji imamo sa punom podrškom svih zemalja EU i one koje su nažalost priznale Kosovo i one koje nisu priznale Kosovo su jak adut u našim rukama za predstojeći dijalog koji će biti mnogo manje asimetričan sa mnogo više ravnoteže, nego što je bio slučaj ranije.