Poštovani narodni poslaniče, ako bih želeo da vam dam konkretan odgovor na ovo zadnje što ste pitali, to je da li Dežer ili bilo koji iz EU od nas zahteva da prodamo "Telekom", odgovor je ne. Zašto je on zaista na prodaji to je stvar o kojoj želim da razgovaram i da vam dam odgovore, ali naravno da se oslonim na neke stvari koje ste pomenuli.
Samo pitanje prodaje "Telekoma" ima svoje, da tako kažem, stručno obrazloženje i pro i kontra argumente, ali naravno ima i svoju političku konotaciju.
Kada gledamo političku konotaciju postoji jedan dosta jak stav koji generalno otprilike glasi – da su javna preduzeća plen političkih stranaka i da jedini način da one to prestanu da budu jeste da država izađe iz njihovog vlasništva. Verujem da taj stav podržava i većina vas koji sedite ovde nezavisno od toga kojoj stranci pripadaju.
Prema tome pitanje odnosa načelnog da li treba prodati "Telekom" ili ne sa ovog stanovišta postoje u određenom smislu sasvim drugačije nego na način koji je postavljen.
Dakle, imate sa jedne strane prosto jedno insistiranje da se država izvuče iz javnih preduzeća, a sa druge stane na moje iznenađenje, odjednom se pojavljuju i sasvim drugi zahtevi da država opstane u javnom preduzeću.
Želeo bih sad da pređem malo na ekonomski teren i da dam odgovor dakle, ne sa političkog stanovišta, već sa ekonomskog stanovišta. Država ne treba da se bavi privredom, ne treba da ubira profite od svojih javnih preduzeća i ona treba da praktično ostane samo u onim sektorima i segmentima privredne aktivnosti, koji inače imaju visoke eksterne efekte i za koji nemate zainteresovane privatne investitore koji bi ostali u njima.
Dokle god imate monopol, a mi praktično u periodu tranzicije izlazimo iz jedne monopolističke privrede i krećemo se ka tržišnoj privredi koju smo u dobroj meri i ostvarili, ali ne potpuno, vi morate da državu zadržavate jedno vreme u monopolskim sektorima, kako ne biste stvorili privatne monopole. To je bila tipična situacija sa Telekomom Srbija.
Otvaranjem mogućnosti da se stvori konkurencija, pored mobilne telefonije, da ona sad uđe i u segment fiksne telefonije, mi "Telekom" Srbije izlažemo oštroj konkurenciji koju on ne može da izdrži ukoliko nema mogućnosti da učestvuje u tržišnoj utakmici na bazi identične startne pozicije kao i drugi konkurenti.
Šta to praktično znači? Ako ne biste prodali "Telekom", ne samo da on ne bi ostvarivao te profite o kojima vi govorite, već bi naprotiv on morao da ide dole i dole zato što bi se suočio sa konkurencijom koja je mnogo fleksibilnija, nije vezana za probleme koji inače jesu vezani za sva javna preduzeća, niti za plate menadžera, niti za plate uopšte u samoj firmi. To privatne firme mnogo bolje i efikasnije rešavaju.
Dakle, otvaranje konkurencije je siguran znak i obaveza da se krene u prodaju "Telekoma". S druge strane, po kome ne treba prodati "Telekom", zato što pravi profite, jer verovatno iza toga stoji i sledeća rečenica, a te profite treba da uzme država, a što je i do sad bio slučaj. Upravo takva aktivnost je siguran način da se zaustavi razvoj u jednoj propulzivnoj grani koja je u osnovi infrastrukture i nužna za razvoj svih ostalih grana.
Ovo što govorite o izvesnim intervencijama države koja je nastala u periodu krize i koje su bile kratkotrajne, moram da vam kažem da mi, takođe, imamo velikih intervencija u grane koje su bile pred kolapsom, kao što su, na primer, železnica, rudnici uglja sa podzemnom eksploatacijom itd. To je nešto što nije politika i što nije svojstveno i mi bismo želeli da se iz toga što pre izvučemo.
Dakle, ne postoji, a spomenuli ste stručnu javnost koja je protiv prodaje Telekoma, a tu stručnu javnost nisam čuo. Čuo sam pojedince. Gledajući u celini, os većine ljudi s kojima sam razgovarao, a verujte da sam imao prilike da dosta sa njima razgovaram, nisam čuo ozbiljnu stručnu opoziciju prodaji Telekoma.
Drugo je pitanje sad oko dugova, na koje ću se osvrnuti, nakon što mi postavite potpitanje.
