Poštovani poslanici,  nastavljamo rad  Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 96 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma potrebnog za rad molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 95 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad propisani odredbama Poslovnika Narodne skupštine.
Podsećam narodne poslanike da utorkom i četvrtkom, nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu, Narodna skupština radi na osnovu člana 286. stava 2. Poslovnika Narodne skupštine, koji kaže da izuzetno predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe ima pravo iz stava 1. koje se odnosi na traženje obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera i iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze.
Dakle, da može ovo pravo ostvariti i na sednici Narodne skupštine usmeno, u jednom obraćanju, u trajanju do pet minuta, utorkom i četvrtkom, i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu.
Pre nego što dam reč prvom od narodnih poslanika prijavljenih da koriste svoje pravo iz člana 286, na osnovu člana 90. stav 2. i člana 87. dajem dva obaveštenja.
Prvo obaveštenje tiče se današnjeg datuma. Danas je 25. novembar, od strane UN proglašen Danom borbe protiv nasilja nad ženama. Imam zadovoljstvo da vas obavestim, ukoliko do vas još nije stiglo to obaveštenje, da je predsednica Odbora za ravnopravnost polova Narodne skupštine, narodna poslanica Gordana Paunović Milosavljević, u 11.00 časova, danas, u maloj sali, zajedno sa drugim članovima i članicama Odbora, organizovala javno slušanje ''Uloga medija u borbi protiv nasilja nad ženama''.
Pozivam sve narodne poslanike, koji nemaju drugih obaveza ili obaveza u toku sednice, da prisustvuju ovom skupu, u organizaciji i na poziv predsednice Odbora za ravnopravnost polova, narodne poslanice Gordane Paunović Milosavljević.
Drugo obaveštenje tiče se toka rada našeg današnjeg dana. Na osnovu člana 87. danas ćemo raditi i posle 18.00 časova. Nakon što se obavi tok sednice na osnovu člana 286, preći ćemo na otvaranje 12. tačke dnevnog reda i tada, ukoliko se završi pre 14.00 časova, biće određena pauza koja će trajati do 14.00 časova, kada ćemo preći na pretres u pojedinostima, a po tačkama dnevnog reda koje su bile predmet našeg zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa.
U 16.00 časova danas, pošto je poslednji četvrtak u mesecu, otpočeće sednica sa prisustvom članova Vlade, postavljanjem poslaničkih pitanja, koja će trajati do 19.00 časova, nakon čega ćemo nastaviti raspravu u pojedinostima, odnosno pretres u pojedinostima.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 286. Poslovnika? (Da.)
Narodni poslanik Riza Halimi ima reč.

Hvala vam gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, u aprilu ove godine uputio sam pitanje MUP o tome da veliki broj porodica iz Medveđe, Bujanovca i Preševa, čija su deca rođena u porodilištima Prištine i Gnjilana, ne može da registruje svoju decu u matičnim knjigama rođenih u ovim opštinama.
U toku juna sam dobio odgovor da apsolutno ne postoji takav problem. Međutim, paralelno se odvija jedan drugi proces koji je pokrenuo opet MUP, Direkcija policije u Vranju. U saopštenju od marta ove godine se saopštava da je protiv direktora doma zdravlja Hasana Bajrama iz Bujanovca, jednog broja lekara, medicinskih sestara, kao i protiv rukovodstva jedne privatne ordinacije dr Đikić pokrenut postupak, da je to pokrenuto preko MUP, a zatim je i javno tužilaštvo u Vranju podnelo optužni predlog protiv istih lica.
Tema ovih optužnih predloga se zapravo tiče upravo problematike upisa registracije dece rođene u Prištini i Gnjilanu, a čiji su roditelji iz Bujanovca, Preševa i Medveđe. Tu se navodi da su izdati specijalistički izveštaji meštankama albanske nacionalnosti sa područja opštine Bujanovac da su se porodile u svojim kućama, iako su se porodile na području KiM. Time je omogućeno upisivanje 16 dece u matične knjige rođenih opštine Bujanovac i ostvarivanje prava na roditeljski i dečiji dodatak, kao i na izdavanje ličnih dokumenata.
Ovo je problematika o kojoj pokušavam i preko kasnijih poslaničkih pitanja da tražim od nadležnih organa rešenja, jer trenutno rešenja nema. Činjenica je da u jednoj porodici koja živi na tom području, otac i jedan sin imaju prebivalište, građani su ove države, a žena i drugo dete ili ćerka ne mogu da steknu to pravo.
Članovi jedne iste porodice, uži članovi žive u Bujanovcu, Preševu i Medveđi, a nisu svi državljani. Ova država im ne priznaje državljanstvo, ne daje prebivalište. Na osnovu toga se ne mogu dobiti dokumenti, ni lična karta, ni putna isprava.
Ono zbog četa se sad i pokreće sudski postupak, u pravcu da su određene porodice za svoju decu ostvarili pravo na dečiji dodatak, ostvarili pravo na te dokumente, pokreće se postupak protiv lekara, protiv rukovodioca jedne zdravstvene ustanove. Mislim da je ova situacija apsolutno nenormalna. Tražim hitna rešenja.
I u prethodnoj diskusiji kada smo govorili o problemima oko rebalansa izneo sam da se ova životna pitanja ne mogu rešavati prvo administrativnim merama samo MUP, ne mogu se rešavati samo represivnim merama i ovakvim optužnim predlozima i kaznama koje bi po ovom redosledu trebalo sud sada da izrekne, jer je u pitanju jedan širi problem koji se tiče perioda od 1999. do 2001. godine, kada je na ovom području bilo oružanih sukoba i, na kraju krajeva, zvanično je bilo proglašeno vanredno i ratno stanje. Ti se problemi vuku iz tog vremena i onda sledi i druga problematika – nepriznavanje dokumenata koji se izdaju na teritoriji Kosova.
Sada je problematika i sa penzionim fondom. I to sam dva puta ovde pokrenuo. Život ide, ljudi umiru, a ne mogu da ostvaruju svoja osnovna ljudska prava na penziju, na dečiji dodatak i na dokumenta. Tražim da se ova problematika razjasni, tražim i od MUP i od Ministarstva pravde i od cele Vlade da se ozbiljnije pozabavi ovom problematikom. Hvala vam.

Zahvaljujem. Pre nego što dam reč sledećem prijavljenom govorniku, zbog lapsusa, još jedno izvinjenje, samo da ponovim na osnovu člana 87. tok našeg današnjeg rada, nakon završetka rasprave po 12. tački dnevnog reda, 13. izvinite, 13. tačka dnevnog reda će biti otvorena nakon rasprave po članu 286. biće određena pauza koja će trajati do 14.00 časova.
U 14.00 časova će biti otvorena rasprava u pretresu u pojedinostima o tačkama o kojima smo završili zajednički načelni jedinstveni pretres. Od 16.00 do 19.00 časova će biti održana sednica Poslanička pitanja, a nakon 19.00 časova ćemo nastaviti pretres u pojedinostima o tačkama o kojima smo završili zajednički načelni i jedinstveni pretres.
Narodni poslanik Nebojša Ranđelović ima reč.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, želim da postavim pitanje premijeru Cvetkoviću  i ministru Čipliću, tiče se formiranja nacionalnih saveta, konkretno Nacionalnog saveta Bošnjaka.
Ovo pitanje najpre želim da postavim kao građanin i poslanik, potom kao član Zakonodavnog odbora ovog parlamenta i na kraju, kao profesor Pravnog fakulteta. U svim tim svojstvima mogu samo da izrazim čuđenje za postupke Vlade i nadležnog ministra, jer njihovi postupci ne prkose samo pravnim standardima, već prkose zdravom razumu.
Da podsetimo, nakon izbora za nacionalne savete nije bilo problema kod formiranja ni jednog nacionalnog saveta, sem kod Nacionalnog saveta Bošnjaka. Očigledno se Vladi nije dopala proporcija, odnosno odnos snaga izabranih kandidata nakon izbora i onda je Vlada otvorila začarani krug neformiranja ili odlaganja formiranja nacionalnog saveta i pratećih organa.
Vladi nije bilo dovoljno što su organi ove države, birani u ovom parlamentu, konstatovali sve anomalije u ovom procesu. Poverenik za ravnopravnost je jasno utvrdio diskriminaciju u postupku izbora i formiranja Nacionalnog saveta Bošnjaka, i Zaštitnik građana, takođe i Poverenik za slobodan pristup informacijama koji je čak podneo i krivičnu prijavu za falsifikovanje upisa u posebni spisak.
To Vladi i ministru Čipliću nije bilo dovoljno. Postupak je nastavljen tako što se tražio razlog da se savet u ovakvom sastavu ne formira. Došli smo sada do toga da se najavljuje Zakonodavnom odboru zahtev za tumačenje člana 98. Zakona koji reguliše postupak formiranja izbora i formiranja nacionalnih saveta, jer izgleda da Vlada nema drugi izlaz.
Želeo bih da podsetim da je taj plan zakona, kao i čitav zakon, eksplicitno jasan, da nema potrebe ni za kakvim tumačenjem, a da oni koji žele da posegnu za eventualnom mogućnošću aktiviranja blanko ostavki treba da se sete kakvu je odluku doneo Ustavni sud i šta su evropski standardi.
Zbog toga ću konkretno formulisati pitanje – zašto se odlaže formiranje saveta Bošnjaka i pratećih organa? Zbog čega Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo imaju dvostruke standarde prilikom formiranja Nacionalnog saveta Bošnjaka ili ćemo konstatovati da za Vladu Srbije ipak postoje Bošnjaci prve i druge kategorije? Hvala.

 Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da postavim pitanje ministru poljoprivrede Saši Draginu i premijeru, ako je još premijer, Mirku Cvetkoviću.
Pre dve sedmice u Srbiji je prvi put započela nacionalna vakcinacija divljih životinja protiv besnila. Ovu aktivnost platila je EU. To je u redu, s obzirom da Srbija u poslednjih nekoliko godina na celoj teritoriji ima velikih problema sa besnilom divljih životinja, naročito lisica i da u tom lancu dalje mogu biti ugrožene domaće životinje, što se i dešavalo, a bogami infekcija može da se prenese i na ljude.
Ono što je sporno u celoj ovoj aktivnosti je činjenica da se niko od nadležnih, baš niko, a nadležno je prvo Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva i ministar istog ministarstva gospodin Saša Dragin, niko od njih se nije oglasio u javnosti, niko javnost nije upozorio na aktivnost koja sledi i koja će slediti narednih pet godina, niko nije objasnio kako će se to dešavati, kakva je dinamika poslova i niko nije objasnio građanima da li postoji opasnost po zdravlje građana Srbije i po zdravlje njihove dece, a nije zanemarljivo, pošto se ova aktivnost uglavnom dešava u ruralnim područjima, ni zdravlje domaćih životinja.
Ono što je najvažnije, a što bi građani trebalo da znaju, da li je mamac, odnosno vakcina koja se nalazi u tom mamcu i koja se izbacuje iz aviona, bezbedna, da li može da ugrozi zdravlje građana i da li je opasna po zdravlje građana?
Stručnjaci upozoravaju da je najvažnije u ovoj aktivnosti, u ovoj vakcinaciji, to da građani budu upoznati sa činjenicama koje će se događati u vezi sa ovom vakcinacijom. Naročito moraju da budu upoznati sa merama opreza, a to je ono što ovoj aktivnosti nedostaje. Tim pre što će se vazdušna kampanja sprovoditi pet godina na teritoriji cele Srbije, jer cela Srbija je imala problema sa besnilom divljih životinja u proteklih nekoliko godina, naročito će biti aktivnost vezana za centralnu Srbiju, koja je imala najviše problema.
Aktivnost će trajati pet godina. Iz aviona će se izbacivati mamci na svakih 250 metara i bilo bi poželjno da građani o tome nešto znaju, tim pre što, recimo, na sajtu Ministarstva poljoprivrede, ako je to način obaveštavanja, kažu istraživanja da samo polovina građana Srbije može da pogleda sajt Ministarstva poljoprivrede, samo toliko njih ima kompjutere, a ne verujem baš da oni koji su ovom aktivnošću naročito u kontaktu, kao što su ljudi koji žive u ruralnim područjima, gledaju isključivo sajt Ministarstva poljoprivrede.
Dakle, ovakvo obaveštenje stoji – u slučaju kontakta sa mamcem, vakcinom, odmah operite ruke toplom vodom i sapunom i posavetujte se s lekarom. Stručnjaci dalje upozoravaju građane da ne smeju da diraju, okreću i pomeraju mamce vakcine.
Zašto građani Srbije nisu upoznati sa činjenicom da se ova aktivnost sprovodi na njihovoj teritoriji? Zašto nisu upoznati sa merama opreza po ljude i po domaće životinje? Vrlo je važno, zašto nisu upoznati sa činjenicom koje su to mere opreza potrebne?
Drugim rečima, zar pre samog čina vakcinacije nije bilo potrebno sprovesti obrazovanje stanovništva, zar nije bilo potrebno obići škole i upoznati decu sa onim što sledi i kako treba da se ponašaju kada pronađu vakcinu, zar nije bilo potrebno, sem samo na sajtu, nešto malo i na televiziji reći, pokrenuti medijsku kampanju, napraviti emisije, spotove, flajere?
Moje pitanje vezano za ministra poljoprivrede i za premijera je – ko je to odlučio da građani Srbije ne treba da znaju kako treba da zaštite svoju decu, svoje zdravlje i svoje domaće životinje? Na osnovu kojih parametara je odlučio da građani Srbije ne treba da budu upoznati sa činjenicama vezanim za samu aktivnost vakcinacije, a da sa druge strane vakcinacija divljih životinja uspe?
Ono što sam pitala me zapravo uverava da je ova vlada toliko neodgovorna da apsolutno nema potrebu da svoje građane upozori, čak i na ono što može da doprinese boljitku u Srbiji. Zato molim da mi ministar poljoprivrede, koji se meša malo u svoj posao, odgovori na ovo pitanje, a naročito premijer koji je, nažalost svih nas, takav kakav jeste, a on je odgovoran za život i zdravlje građana u Srbiji.

Reč ima poslanica Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, stručni tim koji pomaže pripremu odbrane Vojislava Šešelja još 20. septembra zatražio je spis jednog krivičnog predmeta od bivšeg vojnog suda gde je optuženi bio Aleksandar Vasiljević.
Ovaj spis smo tražili preko Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom i nakon desetak intervencija juče smo, umesto spisa ovog predmeta, dobili odgovor ove kancelarije gde nas obaveštavaju da je Ministarstvo odbrane, za koje smo ustanovili da je ministarstvo laži, utvrdilo i smatraju da našem zahtevu ne treba da se udovolji jer je valjda pametni Šutanovac zaključio, kako piše u ovom pismu iz Kancelarije, da se podaci iz ovog predmeta ne bi mogli upotrebiti u postupku odbrane dr Vojislava Šešelja.
U odgovoru dalje stoji da ni u jednom dokumentu iz traženog spisa predmeta se ne nalaze podaci koji bi mogli biti upotrebljeni. U predmetnoj dokumentaciji nije pronađen nijedan podatak o problematici i zbivanjima koji se tiču optužnice protiv Vojislava Šešelja itd.
Dakle, prosto je neverovatno da je Šutanovac dozvolio da on procenjuje da li je neki spis i da li je neki dokument neophodan timu koji pomaže pripremu odbrane Vojislava Šešelja i Vojislavu Šešelju za njegovu odbranu i da on sebi dozvoli da on bude taj ko će da procenjuje kako će Vojislav Šešalj da koncipira svoju odbranu.
Možda Šutanovac ne zna da je Aleksandar Vasiljević bio lažni svedok u više postupaka pred Haškim tribunalom. Bio je lažni svedok u postupku protiv Slobodana Miloševića, protiv grupe Srba optuženih za zločine na Kosovu i Metohiji, protiv tzv. vukovarske trojke optužene za ratni zločin na Ovčari.
Ili možda Šutanovac ne zna da Haško tužilaštvo na svaki način pokušava da Vojislava Šešelja optuži i dokaže da njegovo udruživanje je udruženi zločinački poduhvat, ali je verovatnije i mi smo uvereni da to Šutanovac sve to zna ali da on, kao i do sada nastoji da pomogne Haškom tribunalu, naravno ne u interesu građanina Srbije Vojislava Šešelja nego u interesu onih koji rukovode Haškim tribunalom. Javnost smo upoznali i upoznavali i kakva je uloga Dragana Šutanovca bila kada je u pitanju pokušaj ubistva Vojislava Šešelja u tribunalu i ni na tu temu nismo dobili odgovor od nadležnih ovog režima.
Podsećam da je Aleksandar Vasiljević široj javnosti poznat još iz vremena kada je opljačkao vukovarsku banku i kada je u džakovima preneo pare iz Vukovara, a ovih dana je postao ponovo aktuelan tako što je prozvan za logore u Stajićevu i Sremskoj Mitrovici.
Naše pitanje je zašto režim štiti Aleksandra Vasiljevića? Zašto je otporaš Homen odmah istrčao na televiziju i rekao da sada nije vreme da se govori o tim logorima i o Aleksandru Vasiljeviću? Zašto režim misli da nije vreme za ratne zločine, za istraživanje ratnih zločina? Da li vi znate da ratni zločini ne zastarevaju i da je uvek za to vreme?
Gospodo iz režima, tražite da se pored ovakvog vašeg odnosa prema Haškom tribunalu i prema Srbima koji su optuženi u Haškom tribunalu da vam se preda general Mladić, nudite nagradu nekome ko bi izdao generala. Dovodite plaćenike, lovce na glavu, lovce na ucene i onda se pre nekoliko dana pojavi strani plaćenik Tomislav Nikolić, koji kaže da bi on i da će on da izruči generala Mladića Haškom tribunalu. Još nam se svaki dan u medijima hvali kako će on to da uradi, što bi rekao naš narod – čega se pametan stidi, Nikolić se time ponosi. Hvala.

Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa javlja za reč da koristi svoje pravo iz člana 286. Poslovnika Narodne skupštine? (Ne)

Pošto se više niko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo rad.

Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Borislav Pelević, Miroslav Markićević i Dejan Radenković.

Prelazimo na 13. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ODLUKE O IZMENAMA ODLUKE O IZBORU ČLANOVA ODBORA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE (jedinstveni pretres))

Primili ste Predlog odluke koji je podnela narodni poslanik Suzana Grubješić, predsednica poslaničke grupe G 17 plus (broj 02-2795/10 od 2. novembra 2010. godine).

Pre otvaranja pretresa podsećam vas da prema članu 192, a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, i to: poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; poslanička grupa G17 Plus - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa "Napred Srbijo" - 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekundi; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.

Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore jedanput do pet minuta.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Obaveštavam vas da će po ovoj tački dnevnog reda poslaničku grupu SRS predstavljati narodni poslanik Zoran Krasić.

Ukoliko još neka poslanička grupa donese odluku o ovlašćenom predstavniku, molim vas da nas obavestite da bi mi mogli da obavestimo Narodnu skupštinu.

Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke.

Da li predlagač, narodna poslanica Suzana Grubješić, predsednica poslaničke grupe G 17 plus, želi reč? (Ne)

Da li žele reč predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa? (Da) Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospođo Čomić, na početku bih dao nekoliko informacija, obaveštenja koja mogu da pomognu ovu današnju raspravu.
Sve što budem rekao u vezi ove tačke dnevnog reda je načelne prirode, tako da poslanici čija se imena nalaze u Predlogu ove odluke ne treba da bilo šta loše protumače u mojim rečima, jer današnja rasprava se ne odnosi ni na jedno ime, ni na jednog poslanika.
Poslanička grupa G17 plus ima pravo, kao i sve druge poslaničke grupe, srazmerno rezultatima izbora, da kadrovira, da određuje ko će u ime poslaničke grupe da bude član radnih tela Narodne skupštine, ali mislim da je ovo dobar primer da se vidi gde sve poslaničke grupe greše.
Zamolio bih vas, gospođo Čomić, da sa sekretarom još jedanput pogledate ovaj predlog odluke. Prvo i osnovno, ne može da se traži na osnovu člana 23. Poslovnika ovo. Ovo se traži na osnovu člana 45. Poslovnika Narodne skupštine. Naravno, ovo se ne odnosi na poslaničku grupu, to rade sve poslaničke grupe, ali služba mora da upozori, ako držite do Poslovnika i do poštovanja nečega što je propis. To je prva stvar.
Druga stvar, ova odluka se donosi na osnovu člana 45. Poslovnika, a ne na osnovu člana 24. kako je napisano u predlogu ove odluke. Članovi 23, 24. se jednokratno troše na konstitutivnoj sednici Narodne skupštine, a ova promena se vrši, ako mogu tako da kažem, po ovim odredbama.
Odmah da vam skrenem pažnju da je član 297. poslednji član Poslovnika i nije obuhvatio član 45, nego od člana 46. do člana 67. Poslovnika, s obzirom da ima i ovaj prelazni period do konstituisanja novog saziva. Znači, ovo je sugestija službi da ubuduće obrati pažnju da kada se već primenjuje Poslovnik, da se primenjuje Poslovnik.
Dalje, ova odluka ne bi smela da bude odluka o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, već bi morala da bude odluka o prestanku dužnosti člana, pošto sad nemamo zamenike i izbor novog člana. To su čisto formalno-pravni nedostaci ovoga.
Da kažem, ovo je uradila i neka druga poslanička grupa na prošloj sednici, na jedan sličan način i pretpostavljam da je ono prepisivanje itd, tako da ovo nije zamerka poslaničkim grupama, nego jednostavno upozorenje službi da Poslovnik traži nešto drugačiju formu. Ali dobro, to je sad tema za vas i vi razmišljajte i gledajte kako ćete to da ispravite.
Ova tema kada se formiraju ili se prave neke izmene u radnim telima Narodne skupštine je idealna prilika da ustvari mi pričamo o tome kakav je politički život u Republici Srbiji u onom delu gde se taj politički život ostvaruje u Narodnoj skupštini. Naravno, današnja tema nisu imena i prezimena poslanika, nego pre svega ovo što je Poslovnikom regulisano kao delokrug rada odbora Narodne skupštine. Moram moju diskusiju da svedem u okviru onoga što je propisano Poslovnikom, i trudiću se da ne izađem iz toga okvira.
Stvarno se postavlja pitanje – da li u ovim uslovima kada već nekoliko godina se frontalno napada Narodna skupština kao predstavničko telo, kakav je domet radnih tela Narodne skupštine, kakav je značaj i kakav je domet Narodne skupštine kao organa? Građanima je potpuno jasno, važno je da ima 126, pa će i vrabac biti soko. To nije nikakav problem da se napravi.
Da li Narodna skupština vrši svoju ustavnu nadležnost? Vrši je u onom delu gde se na brzinu donose zakoni. Šta je brzo, to je kuso, znate i sami takva je naša izreka. Evo, na današnjoj sednici imamo objedinjenu raspravu i spajanje nespojivih stvari.
Kakve veze ima zakon o rebalansu sa izmenama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. Nikakve veze. Ali, očigledno Narodna skupština u toj brzini funkcioniše tako da se digne galama povodom nečega kako bi se drugo pritajilo. Dokle? Do neke nove prilike kada će da se otvori ili da eksplodira ta tema.
Pošto smo sada povodom ove tačke dnevnog reda na temi odbora kao radnih tela, moramo da kažemo da li ta naša radna tela mogu da ispunjavaju ono što je Ustavom i Poslovnikom propisano. Formalno mogu. Ali, mi u radnim telima imamo preslikanu situaciju koja postoji i u plenarnim sednicama Narodne skupštine. Mi ne možemo okrivljivati poslanike.
Deluje malo čudno. Zašto? Zato što ako je u Skupštini princip poslaničke većine dovoljno je da obezbedite kvorum i dovoljno je da u danu za glasanje dođemo do 126, zašto bi na sednicama radnih tela oni nešto drugačije radili? Nema potrebe. Tim pre što sednice radnih tela i nemamo pažnju javnosti, poneki put neka tema koja se izvuče, i po pravilu to je ona tema koja treba da bude na suprotnoj strani od glavne teme koja se nalazi u Skupštini.
Zbog toga mi u ovom hodniku imamo onu tablu, imamo ove novinare koji se bude oko pola deset, i kada se priča ovde recimo o ekologiji, oni vas saleću ovde i postavljaju vam neka pitanja o nečemu što će možda za šest meseci biti na dnevnom redu. U toj medijskoj halabuci javnost se usmerava ka nekim drugim pitanjima koja su apsolutno sporedna u odnosu na glavnu temu zbog koje je sazvana Narodna skupština.
Tako da je sada važno da poslanici puše, a uopšte nije važno da li je dobar zakon recimo o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. Za taj zakon imamo verovatno pet amandmana, to je deset minuta i u načelnoj raspravi verovatno su neke poslaničke grupe iskoristile po dva minuta da to pokažu, jer je dominantna tema na rebalans.
Slična je situacija i sa zakonom o bankama, situacija sa ovim izmenama Zakona o Agenciji. Znači to se gura pod tepih, diže se nešto što navodno mediji kažu da je interes javnosti.
Da li mi možemo da vršimo neku kontrolu vlasti? Ne možemo. Od 2002. godine nijedan završni račun budžeta nije usvojen u Narodnoj skupštini. Nije bar bio tema, nije bio čak na dnevnom redu. Zapamtite, na dnevnom redu nije bio zakon o završnom računu budžeta. Izaberite koju hoćete godinu 2002, 2003, 2007, 2008, ne morate 2009., pošto još nije došlo.
Onda se postavlja pitanje u ovim promenama u sastavima radnih tela - šta poslaničke grupe žele da postignu? Da popune kvotu. Znam koji je razlog kod G17 plus, jednostavno promenili su neke koji imaju neke druge obaveze, a poslanici su pa žele da ne budu razlog zbog čega ne postoji kvorum za rad nekih odbora. To je korektno.
Da vam kažem, nikada nije bilo ni sporno kada se glasa o sastavima radnih tela zato što tu važi srazmera koja je promovisana kao parlamentarni princip, kao i ona podela nekih funkcija u radnom telu, gde jednostavno princip važi da ni jedna stranka ne ulazi u kadroviranje druge stranke koja predlaže svoje ljude. To treba očuvati.
Međutim, toliko je parlamentarnih principa bilo u Narodnoj skupštini i oni su pogaženi. Ti parlamentarni principi se gaze u zavisnosti od trenutnih interesa nekih. Recimo, ono što važi za neke stranke u vlasti u Skupštini ne važi za stranke u opoziciji, ona dokumentacija koja prođe kao prihvatljiva i dovoljna za stranke vlasti.
Kada se sa tom istom dokumentacijom pojavi neka stranka opozicije menjaju se pravila. Onda znate i sami, da li je to prava izjava volje, da li je doneo dopis, da li je odneo, da li je poštom, da li je ovo, da li je golub pismonoša leteo nad Narodnom skupštinom. Znači, uvek se nešto promeni.
Podsećam vas da je pre nekoliko godina bio vrhunski demokratski princip da oni koji su na vlasti treba da obezbede kvorum, a onda će i poslanici Demokratske stranke, koja je tada bila u opoziciji, da procene da li će da uđu da rade, ili neće da uđu da rade. Ukoliko nema kvoruma oni ne ulaze.
Sada kažemo to je neki princip, hajde to da primenimo, đavola, to više ne važi, promenio se. Demokratija je bila 1991. godine, mogućnost da se čuje i neke druga alternativa, pa onda je demokratija bila poštovanje forme. Kako čusmo pre nekoliko meseci od ideologa, reče – demokratija, to je većina. Vidite kako ide geneza jednog istog pojma. Onda dobija neke svoje sinonime koji su u suprotnosti sa nečim što se zove dobra parlamentarna praksa.
Želim i poslanici SRS želimo da otvorimo temu, mišljenje koliko poslanici doprinose narušavanju ugleda Narodne skupštine i koliko doprinose narušavanju značaja radnih tela Narodne skupštine. Odmah da vam kažem, mnogo doprinose. Zašto mnogo doprinose? Zato što pristaju i potvrđuju jedan drugi princip, da sve zavisi od volje jednog čoveka. Ako on kaže da se plati naknada za korišćenje građevinskog zemljišta i grejanje, rebalans budžeta ima da bude prepun tih stvari, da se to izmeni. Ako on ćuti, svi ima da ćute, jer je to neki politički interes.
Potpuno sam svestan činjenice da ne mogu da izazivam pobude poslanika u drugim poslaničkim grupama, pogotovo u poslaničkim grupama koje čine vlast. Parcelacija je izvršena, potpuno jasno. Trudim se da žigošem taj način rada, da upozorim građane kao suverene da vode računa šta rade. Kada naprave grešku, oni pristaju na te stvari.
Došlo je vreme kada ne smemo da pristajemo, jer propadamo, lebdimo iznad jednog ambisa i za čas može da se desi da se strmeknemo svi dole. Tu je uloga poslanika kao zastupnika građana da podignu glas u ime građana. Taj glas treba da se zasniva samo na istini i ništa više od toga. To je, za početak, dovoljno. Da jednostavno se ne pravimo svi da nismo obavešteni, ili nismo čuli, ili nismo znali. To je danas nemoguće.
Nema više tako naivnih. Ako ima naivnih, njima nije mesto u ovoj sali. Naivni ne smeju da uđu u ovu salu. Ako uđu u ovu salu, propade država. Ovde moraju da budu vispreni, politički nadareni, ljudi koji se ne mire sa sumornom stvarnošću, već svakog dana u svakom pogledu, sve više napreduju ka istini i ka pravdi.
Imamo situaciju da se toleriše nešto, pa kada neko bude lično povređene, onda se poziva na pravdu. Znači, kada mu se pogodi, kada ga pogodi neki lični interes, onda se poziva na pravdu. To nije ništa novo, to se dešava i svim građanima, kao i onima koji tolerišu otkaze, pa neće da dignu glas i kada dođu oni na red kažu – nepravda. Na svom primeru je osetio nepravdu, a na primeru svog komšije, komšije ili prijatelja nije imao mogućnosti da vidi da se sprovodi nepravda. To je slično i u Skupštini.
Ako dozvoljavate, otvorio bih još jednu drugu temu koja je takođe značajna, a tiče se političkog života i mogućnosti koje se dešavaju u Narodnoj skupštini. Sa takvim odnosom, ova zemlja je došla u situaciju da oligarsi, bogataši i oni koji imaju mnogo para, a znate da kada je neko prokleto bogat, verovatno to nije na pošten način postao. Svi smo postali taoci tih bogataša. Oni mogu da finansiraju i vlast i opoziciju, i postojeću vlast i buduću vlast, i postojeću opoziciju i buduću opoziciju. Njima je sasvim svejedno ko će da sedi na kojoj funkciji, on je platio to.
Podsetiću vas da je tamo negde u decembru mesecu 2006. godine, neka od tih komisija pravila neki izveštaj, pa je razgovarala sa ljudima koji su bili najznačajniji za usvajanje Ustava Republike Srbije. U izveštaju je otišao i on je član 102. stav 2. Predstavnici te komisije su zapisali, taj član mora da postoji u Srbiji, jer postoji neki Bogoljub Karić koji je u mogućnosti da kupuje mandate. On je, sećate se, te godine imao poslaničku grupu iako nije učestvovao na izborima. Zar vam se ne čini da je to već nešto poznato da se dešava u ovoj zgradi, i malo-malo, gotovo na svakih dva meseca čujemo – ljuti protivnici postali saradnici. Ta meca igra kod svih, samo se postavlja pitanje vezivnog tkiva unutar stranaka.
Šta je vezivno tkivo u nekim strankama, pa nema tih naknadno pametnih ljudi koji su shvatili da njihova ideologija više nije ta, nego neka druga? Dolazimo do odgovora – pare. Pare kao univerzalno lepilo, kao mera za sve. Imaš pare, najlepši si, najpametniji si, najpoželjniji si i cela država je postala talac te vrste i te takve politike.
Da li su se promenili uslovi u odnosu na 2006. godinu? Nisu. Ali, 2006. godine ti vaši prijatelji iz inostranstva su vam davali podršku, jer su bili suočeni i shvatili su da postoji problem kupovine. Sada, pošto su oni odvojili kesu da kupe neke, sad vas pritiskaju i kažu – poslanik je vlasnik mandata. Da nije bilo tog Đoke iz Prćilovice, niko ne bi znao za stranku koja postoji 20 godina.
Sve se menja. Da ne biste pogrešno shvatili ovu moju diskusiju i ovaj uvod, tumačite to isto kao prošle godine kada sam vam pričao o reformi pravosuđa. Tada sam koristio mog prijatelja Boška Ristića, pa sam rekao, čega god se on dohvati, to se osuši. Smeškali ste se. Čini mi se da me u nekom izveštaju citiraju neki stranci. Čini mi se da me citiraju.
Vodite računa, sve može da se dešava, ali ne sme da se ugrozi država i ne sme da se ugroze vitalni interesi naših komšija, ne moram da vam pričam o narodu, naših komšija, naših prijatelja, jer kada izađemo iz ove sale ili kada se više ne bavimo ovim poslom, valjda bi morali da dignemo te glave i da se šetamo, da gledamo one ljude koje svakog dana moramo da vidimo, da možemo da kažemo dobar dan, da možemo da se pozdravimo sa tim ljudima, a ne ne daj bože da se to desi, a izgleda mi da će se ići ka tome, da će neki za šest meseci bežati sa ulice i ubeđivati prijatelje i komšije da nisu baš oni članovi te stranke.
Hvala gospođo Čomić, nadam se da ništa nisam prekršio.