Gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, prekjuče sam vam postavio šest ili sedam pitanja i nadao sam se brzim odgovorima. Nadao sam se, a to sam naglasio i u mojoj diskusiji da ću imati prilike da odmah nakon moje diskusije čujem vaše odgovore, da će ovo biti prva prilika kad ćemo moći tu na plenumu da porazgovaramo o pitanjima finansiranja Vojvodine. Nažalost, prekjuče nisam dobio nijedan odgovor. Nisam dobio odgovor ni na jedno pitanje koje sam postavio.
Juče ste odgovorili na neki način. Imam tu stenografske beleške vašeg govora. Nije mi bilo omogućeno da reflektujem na te vaše rečenice zbog toga što vi obično sačekate kraj diskusije, sačekate da svi poslanici kažu ono što misle, a onda na samom kraju date neka objašnjenja. Po Poslovniku posle završne reči i niko nema mogućnosti da vam postavi neko potpitanje i da zatraži neko pojašnjenje.
Primoran sam, gospođo predsedavajuća, da koristeći moje vreme kao šefa poslaničke grupe, pokušam još jedanput da dobije odgovore na svoja pitanja od gospođe ministarke. Nadam se da će ti odgovori slediti posle ovog mog govora. Ako opet ne budu sledili, nema potrebe gospođo ministarka da u završnoj reči odgovorite, opet neću imati prilike da vas još dodatno nešto pitam. Imam osećaj da mi opet neće biti jasno ono što ćete govoriti.
Rekli ste juče, u vezi moje dileme da li je predlog rebalansa u skladu sa Ustavom ili nije, da bi formalno-pravno odgovor trebalo da dobijemo od skupštinskog Zakonodavnog odbora na to moje pitanje i da prema vašim saznanjima Odbor nije zaključio da je ovaj budžet neustavan. To ste rekli od reči do reči.
Mislim da Zakonodavni odbor nije nadležan da ocenjuje da li je neki predlog zakona ili neki propis u skladu sa Ustavom ili nije. To je Ustavni sud. Sigurno znate da je bilo određenih zakona za koje je Zakonodavni odbor smatrao da su u skladu sa zakonom i Ustavom, Narodna skupština je usvojila te zakone, a naknadno se ispostavilo da ti zakonski predlozi i kasnije usvojeni zakoni ipak nisu bili u skladu sa Ustavom.
Takav je bio, na primer, Zakon o lokalnim izborima, takav je bio, na primer, Zakon o izmenama i dopunama Zakon o informisanju. Nije Zakonodavni odbor taj organ koji je inače politički organ, jedno radno telo Narodne skupštine, nije nadležan da ocenjuje da li je određeni predlog u skladu sa Ustavom, to treba da uradi Ustavni sud. Tek ćemo naknadno saznati jednog dana da li su ovi budžeti u skladu sa Ustavom.
Rekli ste i to, ovo mi nije uopšte jasno zašto ste smatrali da je bitno naglasiti, jer to naravno niko, a ponajmanje ja, nismo doveli u pitanje. Rekli ste da za sebe smatrate da ste elementarno pismeni, a što znači da, pod jedan, znate da čitate, a pod dva, razumete šta ste pročitali. Naravno, znam da čitam i ja i razumem ono što čitam, a znaju i građani Vojvodine, znaju i pokrajinski sekretari.
Slažem se da ste vi pismeni, ali se slažem i da vi smatrate da je pokrajinski sekretar za finansije, gospodin Jovica Đukić, isto tako pismen kao što ste vi ili kao što sam ja. Prošli put sam vam citirao jednu izjavu pokrajinskog sekretara za finansije, a pošto je ponavljanje majka znanja, želeo bih da vam pročitam istu tu izjavu i molim vas da obratite pažnju šta je pokrajinski sekretar za finansije, inače član DS, izjavio za "Novosadski dnevnik", 25. septembra 2010. godine
"Ukupan iznos budžeta Pokrajine samo nominalno ispunjava ustavni minimum od 7% za Pokrajinu, ali i dalje nije moguće obezbediti tri sedmine budžeta za kapitalne investicije zbog toga što veliki deo budžeta čine transferna sredstva. Opravdano je da deo transfera ide kroz naš budžet, ali nije opravdano da tu budu i transferi lokalnim samoupravama. To nema nikakvog utemeljenja". To su reči gospodina Jovice Đukića, pokrajinskog sekretara za finansije iz DS i to je deo intervjua.
Tvrdim isto ovo što je tvrdio i gospodin Đukić. Na to ste vi juče rekli da nigde ne stoji da rashodna strana budžeta Republike Srbije treba da obezbedi tih 7% za budžet AP Vojvodine. Takođe, član 24. Zakona o budžetskom sistemu govori da postoje različiti izvori finansiranja nadležnosti AP Vojvodine. Znači, 10 do 15 različitih izvora. To su vaše reči od juče. Slažem se da je to tako. Uzeo sam Zakon o budžetskom sistemu i pogledao sam šta piše u članu 24. Zakona.
Član 24. navedenog zakona nosi naziv – Finansiranje nadležnosti AP. Tu stvarno ima najmanje desetak različitih izvora, teoretski. Ali, ja ću vam navesti neke izvore prema ovom zakonu, pa bih vas molio za odgovor kako vi procenjujete koliko prihoda AP Vojvodina u jednoj godini ima, na primer, od drugih poreza ili dela poreza u skladu sa posebnim zakonom. Da li danas postoji ijedan poseban zakon koji govori o tome da neki porez ili deo poreza pripada AP Vojvodini? Svi znamo da je to deo poreza na dohodak građana i da je to deo poreza na dobit preduzeća.
Ali, ovde piše – i drugi porezi ili deo poreza u skladu sa posebnim zakonom. Gde je taj posebni zakon? Da li mi imamo zakon o finansiranju AP Vojvodine? Da li imamo neki drugi zakon koji govori o tome da Vojvodina ima još neke druge poreze koji mogu da posluže kao prihodi pokrajinskom budžetu?
Dalje, piše u članu 24. Zakona o budžetskom sistemu da su izvori pokrajinske administrativne takse. Ne znam, gospođo Dragutinović, da li vi znate koliki je udeo pokrajinskih taksi u pokrajinskom budžetu? Ja ću vam reći – to je 0,005% pokrajinskog budžeta. To su posebni dodatni prihodi AP Vojvodine u visini od 0,005%. Znači, to je teorija a u praksi nemamo mnogo koristi u finansijskom smislu od pokrajinskih administrativnih taksi.
U Zakonu o budžetskom sistemu piše da su izvori i prihodi od davanja u zakup odnosno na korištenje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini AP u skladu sa zakonom. Isto tako pitam – koje su nepokretnosti i pokretne stvari u svojini AP Vojvodine danas, 25. novembra 2010. godine? Da li je donet zakon o javnoj svojini? Da li je promenjeno stanje prema kojem je Srbija i dan-danas jedina država u Evropi u kojoj lokalne samouprave i AP nemaju svoju imovinu? Koji su to prihodi od davanja u zakup pokretne ili nepokretne imovine?
Dalje piše – prihodi Vojvodine su i primanja od prodaje dragocenosti. Koje su to dragocenosti? Koja je to visina, otprilike, okvirno?
Ako znamo otprilike odgovore na ova pitanja i ako znamo da su to ili beznačajna sredstva, kao u slučaju pokrajinskih administrativnih taksi, ili ne mogu da postoje ti izvori finansiranja zbog toga što nema zakona o finansiranju AP Vojvodine i zakona o javnoj svojini, onda mi kažite, molim vas, kako može pokrajina da poštuje i da funkcioniše na osnovu člana 184. Ustava Republike Srbije, kada su praktično jedini izvori funkcionisanja AP ona sredstva koja dobija od republičkog budžeta?
Rekao sam vam i prekjuče, a to kaže i gospodin Jovica Đukić, pokrajinski sekretar, da ako pogledamo strukturu sredstava koja Vojvodina dobija iz republičkog budžeta, onda ćemo videti da približno 60% pokrajinskog budžeta čine transferna sredstva koja ne mogu biti sredstva kojima se finansiraju kapitalni rashodi, jer su to transferna sredstva. A ako Vojvodina nema druge značajne izvore finansiranja osim republičkog budžeta, onda kako Vojvodina da nadoknadi ona sredstva koja joj pripadaju i koja bi trebalo da postoje da bi Ustav bio u potpunosti poštovan, ne samo u odnosu na 7% nego i u odnosu na tri sedmine. To je ustavna obaveza i o tome smo prekjuče razgovarali, odnosno, ja sam o tome govorio, nismo razgovarali jer vi niste dali nikakav odgovor. To sada očekujem.
Sva ova pitanja sam postavio i prekjuče, a vi ste juče rekli da ne možete da prihvatite da Vojvodina ne može da utiče na lokalne samouprave u smislu da ona transferna sredstva koristi za kapitalne investicije, onih 6,6 milijardi dinara. Objasnite mi, molim vas, kojim pravnim sredstvima, na osnovu kog zakona AP Vojvodina ima nadležnosti da naredi lokalnim samoupravama na svojoj teritoriji na šta da koristi ta transferna sredstva koja lokalne samouprave dobijaju iz republičkog budžeta? Na osnovu kog zakona? Koja je ta nadležnost?
Vojvodina prema sadašnjem pravnom poretku ne može da naredi svojim lokalnim samoupravama da određena transferna sredstva koristi za kapitalne rashode. Nema tih pravnih mogućnosti. Jedino republička vlada može da naredi AP Vojvodini na šta da koristi određena sredstva. Na primer, da 25 milijardi dinara koristi za finansiranje obrazovanja, plata u obrazovanju i određene programe iz sfere kulture. To je tako definisano budžetom. Ali, onda ta sredstva ne mogu da idu na kapitalne rashode. Zbog toga ovaj predlog nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije.
Pitao sam vas i to da li vi računate na naše glasove, da li imate većinu za izglasavanje ovakvog protivustavnog predloga rebalansa? Nisam dobio odgovor na pitanje. Ukoliko nije potrebno da mi glasamo za ovaj predlog rebalansa, ne znam zašto bismo asistirali nekim ostalim vojvođanskim strankama sa sedištem u Novom Sadu za oduzimanje onih para koje pripadaju građanima AP Vojvodine? To bih vas molio da nam objasnite.
Pošto mi ističe vreme, stvarno bih vas molio da na ova pitanja date odgovor. Ukoliko to tako bude bilo, ja još uvek imam osam i po minuta da vam postavim neka dodatna pitanja.