Gospodine Novakoviću, koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.
Možda smo na tako nešto i prinuđeni, s obzirom da javnost, koja je neophodna da prati rad Skupštine, naročito sada kada se radi o rebalansu budžeta, objektivno jeste dovedena u pitanje kada je bila rasprava u načelu, evo i sada u pojedinostima, s obzirom da ćemo o ovome u kasnu noć raspravljati, kada pretpostavljam neće biti direktno televizijskog prenosa.
Ali, načelno ću reći još nekoliko stvari, osvrnuvši se pre svega na jednu činjenicu da Vlada nije našla za shodno da od 60 amandmana opozicije prihvati, odnosno izabere kao prihvatljiv ni jedan jedini.
SRS je predložila svega šest amandmana i uvereni smo da su bili vrlo konstruktivni. Nijednog trenutka našim amandmanima nismo želeli da dovedemo u pitanje, a to ću kasnije da osporim, tzv. ''socijalne odgovornosti'' koje ova vlada hoće da promoviše i kroz ovaj rebalans budžeta, nego smo uzeli sredstva za koja smatramo da ste ih namenili i predvideli za besmisao, prebacili između ostalih u socijalne potrebe i prinadležnosti ove države i u neke druge stvari za koje smatramo da bi srednjoročne i dugoročno dale određene efekte.
Pre nego što se dođe do amandmana i govori o njima, morao bih da se osvrnem na nekoliko stvari, gospođo Dragutinović, kako ste i završili vašu raspravu juče. Pohvalno je što ste se pozvali na Lazara Pačua, ali ono što moramo da vam zamerimo kao SRS što ste se pozvali možda na principe koji su vas u poslu rukovodili, koji nisu primereni trenutku u kom se država nalazi. Vi ste izabrali činjenicu da su svi budžeti bili sa deficitom.
Postoji gomila anegdota iz njegovog života i principa kojima se rukovodio, a koji su primereniji za pozivanje na njih i vama kao ministru finansija i državi Srbiji, s obzirom na položaj našeg fiskalnog sistema u kakvom se nalazimo. Bilo bi lepo da ste se pozvali na primer da je uzeo i da je kralja vratio kada mu je kralj tražio pare.
Pitam vas danas da li biste vi kao ministar finansija imali političku slobodu da nekrunisanog kralja Srbije vratite kada nešto para traži. Vi ne samo da ne možete da vratite kralja, vi ni ove feudalce iz Vlade ne možete da odbijete, ne zato što ne razumete da to što traže od vas nije normalno, nego zato što nemate političku slobodu, jer znate da je brojka od 126 zavisna od volje i opredeljenja feudalaca koji sede u feudima u Nemanjinoj 11. To je suština koja opterećuje ovaj budžet i koja opterećuje fiskalnu politiku ove države, s jedne strane.
S druge strane, nećete me shvatiti pogrešno, da li znate kako je umro Lazar Paču? Umro je naprasno, zato što je ministar vojni potpisao ugovor o zajmu bez njegovog znanja. Zadnje reči koje je rekao bile su – gotovo je sa ustavnošću Srbije.
To su anegdote, principi, nesrećni događaji iz života Lazara Pačua, koji su mnogo primereniji situaciji u koju nas je uvela vlast 2000. godine, naročito poslednja Vlada sazdana na principima na kojima jeste sazdana.
Ovde se ovaj besmisleni rebalans budžeta branio, znate čime? Promocijom socijalne odgovornosti DS, pa smo čak i upitani, ako nam to nešto ne odgovara da kažemo šta to nama ne valja i šta mi ne bismo uradili što ste vi u budžetu predvideli.
Da podsetim javnost i kolege poslanike, socijalnom odgovornošću mogu da se bave stabilne i ekonomske države. Socijalna odgovornost koju DS promoviše je ovde dokazana i dovedena u pitanje, jer ne opredeljujete vi sredstava ovim rebalansom budžeta, da se bavite socijalnom odgovornošću tako što ćete da izmirujete nešto više od onoga što je redovno.
Vi ste loše projektovali budžet za 2010. godinu. Prihodna strana je zatajila, niste obezbedili sredstva da izmirujete redovne obaveze iz socijalnih prinadležnosti i zato radimo danas ovaj rebalans budžeta, a ne zato što je Vlada Mirka Cvetkovića odgovorna i to vrlo jasno treba reći.
Ponavljam, SRS u taj segment ovaj rebalans uopšte nije dirala, čak smo predvideli više sredstava nego Vlada za socijalne prinadležnosti. Kako je moguće da socijalno odgovorna vlada nešto tako nije prihvatila?
Mi nismo osporavali opredeljenje da delite socijalnu pomoć, plate, penzije, dodatke za porodilje, ali mi osporavamo činjenicu da se to ne radi iz realnog novca. Jednostavno, to se ne radi iz tog novca.
Vi nas ubeđujete na socijalnu odgovornost, a istovremeno u obrazloženju ovog budžeta nam pišete kako nisu ostvareni prihodi od poreza i doprinosa. Istovremeno pričamo da privreda raste, da izvoz raste, a broj zaposlenih opada.
Nismo mi, da tako kažem isključivi i nismo mi iz SRS iracionalni, pa da ne razumemo šta znači budžetski deficit, da li je on u ekonomskom smislu dozvoljen ili nije.
Od vas koji pripadate vlasti, niko ne priča o strukturi deficita. Niko ne priča o strukturi javne potrošnje. To je suština našeg problema. Vi ste ono veče gospođo Dragutinović rekli, ne može se deficit smanjiti preko noći, ali vas podsećam da ćemo u narednoj godini imati projektovani veći deficit od ove godine na početku.
U skladu sa fiskalnim pravilima i Zakonu o fiskalnoj odgovornosti, trebalo bi da bude manji da bi se projekcija na srednji rok ostvarila kako vi planirate i kako ste u zakon uneli. Morao je da bude manji nego što je projektovan na početku 2010. godine.
Kakvo se još pitanje postavlja, a vi me demantujte da li sam u pravu, da li je 4,8% realno i koliko procenta je fikcije u njemu? Vama odgovara i inflacija i skok cena. Na konto tog skoka cena ste deo prihoda pokrili i ovo nije realan deficit. Ono što je na početku godine koštalo 100 dinara, PDV za to je bio 18, a danas to isto košta 110 dinara, pa je PDV na to skoro 20 dinara. To povećanje je utkano u ovu prihodnu stranu, ali nije realno.
Na kraju krajeva, vi znate vrlo dobro kako se fingira deficit i kako može deficit kada su namere loše i kada su političke slabosti velike, političke ucene u Vladi velike, deficit u narednoj godini možete da fingirate da bude onakav kakav vama odgovara, ne kakav jeste realan. Dakle, tu imate primer da spustite zaduženja na javna preduzeća, ali da ne ulazim u tu priču.
Jednostavno, ne možete osporavati kritiku SRS ili bilo koga drugog na teret ovog budžeta, promovišući ga kao vaše opredeljenje da budete socijalno odgovorni, jer po svojoj suštini ovaj budžet to nije.
Ovaj rebalans budžeta je verifikacija nerazumne javne potrošnje, a koja je velika u odnosu na prihode, konstatacija nerazumnih odnosa i zahteva u okviru Vlade.
Bili smo vrlo korektni. Predložili smo amandmane kojima smo sredstva koje predlažete za čistu fikciju i imaginaciju, preusmerili smo ih na pozicije kojima biste možda mogli za dve ili tri godine da očekujete nešto, pa da kroz kapitalnu potrošnju, ulaganja u privredu, na adekvatan način, da za dve ili tri godine stvorite uslove da se prihodna strana budžeta osigura i da onda svoje socijalne prinadležnosti možete na jedan mnogo komotniji i relaksiraniji način izmirujete.
Pogledajte rebalans budžeta od sredstava koja su definisana i predviđena rebalansom. Koliko je učešće u strukturi tog rebalansa, koliko je učešće u privredi, u kapitalnoj potrošnji. Vi kažete Mrkonjić ima dovoljno para. To ste pročitali na kraju vašeg izlaganja. Mrkonjić ima dovoljno para, a putna infrastruktura stoji. U čemu je problem?
Ne možete nas ubediti da nemamo građevinsku operativu, ali takođe Vladi ne smeta da kaže da industrijska proizvodnja ne može da raste najviše opterećena stajanjem u građevinskoj industriji. Gde je problem, u čemu je problem?
Ako imamo pare, imamo operativu, šta je problem, ko to neće da radi? Žigošite ga, uperite prstom na njega, da li vi, da li Mirko Cvetković, Milutin Mrkonjić, sasvim je svejedno, ali mi smo ubeđeni da bi to imalo smisla, tražili smo da se poveća pozicija koja je predviđena za Ministarstvo infrastrukture.
Još jednu stvar, ako Milutin Mrkonjić ima dovoljno para, odnosno njegovo ministarstvo, podsetiću vas samo da je na skriningu konkurentnosti ove države infrastruktura najveći problem i jedan od prvih problema, pa tek onda anti monopolski politike itd.
Jednostavno neke stvari nisu u saglasju i ne možete da pričate kako vam kad šta odgovara. Kad branimo budžet onda smo socijalno odgovorni, ali niko ne govori o tome da su prihodi i sredstva koja će se trošiti u socijalne prinadležnosti potpuno, neću da kažem fiktivna, ali razumećete me. Nešto što nije stvoreno, nije proizvedeno i nije zarađeno.
Ono što vam takođe SRS zamera, to je što hoćete i što želite da relativizujete problem ove države i ovog budžeta. Jednostavno, to nije odgovor i to tako ne može. Imate obavezu i dug i prema građanima i prema javnom interesu i prema nacionalnim ekonomskim interesima. Ovo nije igrarija. Jednostavno nije.
Ne može jednostavno koliko treba Dinkiću za Fijat, vi toliko dajete. Pazite samo ovaj apsurd, mi ćemo rebalansom budžeta za Dinkićeve fantazije oko Fijata odvajati milijardu i 300, a on se hvali kako u narednoj godini očekuje investicije od četiri milijarde evra u Srbiji, a Fijat će uložiti 600.000 evra u narednoj godini.
Koliko smo do sad potrošili? Stotine miliona. Ko se sa nama poigrava? Ko nam se podsmeva? Dokle ćete to da trpite? Smejurija i cirkus. To sam rekao u načelnoj raspravi. Dok god na stranu stavljate one koji zaista mogu da budu naša razvojna šansa, Srbija će grcati u problemima i tamo ćemo sve dublje i dublje i to sam rekao. Razvojna šansa poljoprivreda, 600 miliona dinara samo za poljoprivredu, da se ne vraćamo na priču o tržištu mleka itd.
Imate u oblasti poljoprivrede ili pratećim industrijskim granama gomilu sektora u koje ste objektivno taj novac mogli usmeriti da daju efekat, da daju rezultat. Dodatni novac tamo da opredelite i to smo predložili našim amandmanima. Od konditorske industrije i nadalje. Vi nećete da čuvate i pomažete ono što ostvarujete suficit, a ono što u projekciji ko zna za koliko godina treba da počne nešto da stvara kapom i šakom dajemo i to iz budžeta koji je šupalj, ne zna se više gde.
Moramo objektivno ovo da prihvatimo. Ovo ne može da se prihvati, ako u ovom treba da tražimo projekciju budžeta za 2011. godinu. Ako principi ekonomski, fiskalni principi kojima ste se rukovodili kad ste ovaj rebalans sastavljali, budu na snazi i kad budemo sastavljali i budu do 2011. godine, teško ovoj državi i teško svima nama.
Prema tome, gospođo Dragutinović, SRS smatra da ste objektivno mogli nekoliko amandman njenih da prihvatite, ne biste ni na jedan način ugrozili srednjoročni razvoj ove države. Ono što je besmisao nažalost pobedilo je, možda ste na tako nešto prinuđeni i za nas je to sasvim svejedno. U svakom slučaju, Srbija u ekonomskom i fiskalnom smislu nema izvesnu perspektivu. Zahvaljujem.

Na član 2. amandman  su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić. Da li neko želi reč? Reč ima gospodin Rade Obradović.

Gospodine Novakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dragutinović, reč "deficit" koja se pominje često u našem jeziku onako baš lepo zvuči, ali uvek treba obratiti pažnju na lepe reči i na sitna slova.
Šta u stvari znači deficit? To znači da zarađujete manje nego što trošite. Osnovno pitanje za nas u Skupštini je koliki je danas deficit u Srbiji. Jedno je ono što vi priznajete i što je zvanično, a koliki je skriveni deficit. Šta znači skriveni deficit? Koliko duguje država građevinskim i svim drugim firmama i što planira za neko drugo vreme. To jeste deficit, samo što ga mi ne vidimo u ovim papirima i u ovoj dokumentaciji koja je pred nama, a to je takođe važno za sve nas.
Zakonom o budžetskom sistemu predviđeno je da se u jednom trenutku pređe na budžet koji će biti trogodišnji, odnosno da se napravi planiranje na period od tri godine. Tako da i ovaj rebalans treba da bude uvod u budžet za narednu godinu. Kad gledamo šta piše u ovom rebalansu nemamo o bog zna čemu da se nadamo 2011. godine. Je l' tako gospodine Varga? Gospodin Varga je predsednik Odbora za evropske integracije, ako on kaže da je tako, onda ne postoji razlog da u to sumnjamo.
Šta nas čeka sledeće godine? Koliki će biti deficit sledeće godine? Da li neko može da proceni koliki će biti kurs evra sledeće godine? Kakav će biti odnos NBS i Vlade Republike Srbije? Što evro bude više skakao to će naš dug biti, pošto je naš dug u evrima, biće ga sve teže vraćati i biće sve veći. Šta će se desiti sa inflacijom? Gde su te mere koje su dogovorili predsednik Vlade i guverner NBS. Nema mere bez zakona. Te mere ne pišu ovim zakonima o kojima mi raspravljamo.
Na koji način ćemo sprovesti fiskalnu održivost, ako se stalno odlaže trenutak kad će to početi da se radi. Ne znam da li ste imali priliku da vidite MMF je objavio početkom ovog meseca vrlo interesantnu studiju o posledicama i problemima vezano za fiskalnu održivost.
Na koji način ćemo se mi boriti sa svim tim problemima? Teško je to videti iz ovog što je pred nama. Pričam da li izlazimo iz krize ili ne izlazimo iz krize. Postoji samo jedan dovoljno uverljiv i siguran dokaz izlaska iz krize i da je zemlja rešila neke od svojih problema, a to je rast zaposlenosti.
Kad u Srbiji bude počeo da raste broj zaposlenih, a kad bude počeo da se smanjuje broj nezaposlenih, a ne tako što ćemo gumicom da ih brišemo iz evidencije i hvalimo ih kako ih više nema, pošto postoje mere, kojima se ako se ne prijave u nekom roku onda se brišu, ako nisu nezaposleni, ali ti ljudi i dalje nemaju posao.
Kako je moguće da istovremeno drastično pada broj zaposlenih i drastično pada broj nezaposlenih. Pa to matematički nije moguće. Tek kada bude počeo da raste broj zaposlenih možemo da govorimo o izlasku iz krize, a ovi dokumenti i ovi zakoni koje nam vi predlažete nemaju ni jedan argument, nemaju ni jedan element koji će nam omogućiti da Srbija počne da rešava probleme i da izlazi iz krize.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić. Izvolite, gospodine Antiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, SNS je podnela niz amandmana i konkretno ovaj moj amandman odnosi se na garanciju. Mi smo već u raspravi izrazili veliko nezadovoljstvo stanjem i visinom duga koji Srbija danas ima. Taj dug bitno ugrožava ekonomsku budućnost ove zemlje i neophodno je da se svede u neki razuman rok, razuman iznos koji će ova država, ovaj narod moći da vraćaju u nekom narednom periodu.
Ovakav privredni rast kakav mi imamo, ovakvo stanje u ekonomiji ne garantuje da možemo dugoročno, da ne govorim srednjoročno da vraćamo dugove koji su sve veći i sve ozbiljniji. Konkretno kada su u pitanju garancije radi se o iznosu koji je nekih 196 milijardi dinara, znači nepunih dve milijarde evra.
Ono što je zastrašujuće je to što u Republičkoj skupštini od zasedanja do zasedanja dobijamo sve veći broj zakona koji podrazumevaju ili zaduživanje ove zemlje ili nove garancije. Samo juče, čini mi se, da smo što kroz garancije što kroz direktna zaduživanja zadužili građane Srbije za nekih 500 miliona evra.
Isto tako, pre nedelju dana, imali smo zaduženja, što javnih preduzeća, što direktno države, budžeta za nekih 330 miliona evra. Očigledno je da se ovaj trend zaduživanja ubrzava. Očigledno je, nažalost, da se približavaju izbori i da se na sve načine borite da dođete do sredstava i do kako-takvog privrednog rasta.
Ono što je za pohvalu to je odgovor Vlade. Vlada je jako konkretno i jasno rekla da taj devizni priliv utiče na jačanje finansijskog sistema, da će popraviti makroekonomsku stabilnost države. Mi danas, nažalost, nemamo izvoz, nemamo onakav priliv deviznih sredstava kakav nam je potreban, nemamo sredstva od privatizacije, strane direktne investicije su stvarno minorne, nemamo mogućnost privrede da se zadužuje.
Ostalo nam je da se država zadužuje, da se javna preduzeća zadužuju, a kakvo je stanje u javnim preduzećima, sa kojim gubicima oni rade, mislim da je dobro poznato većini građana danas u Srbiji.
Veoma je mali broj javnih preduzeća koja mogu da se pohvale ozbiljnim profitom i plašim se da će veliki deo ovih garancija, ili bar jedan dobar deo, pasti na teret građana Srbije, da će značiti uvećanje ovog javnog duga. Očigledno je da možda možete sa nivoom javnom duga i da prevarite građane Srbije i da nekom matematikom i statistikom dokazujete kako je javni dug u odnosu na bruto domaći proizvod mali, ali ne možete MMF, on vas je ograničio na 45%, svestan je da ova zaduženja javnih preduzeća često nisu realna, nisu održiva i da će u dobrom delu pasti na teret građana, na teret nekih budućih vlada i nekih budućih budžeta.
Prema tome, mislim da, nažalost, treba konstatovati da mi danas živimo od kredita, da smo jedna dužnička ekonomija. Što je još gore, visina tih kredita i kamate na te kredite su prevelike, imamo jednu lihvarsku ekonomiju u kojoj građani žive sve lošije i lošije i pitanje je kako će uspeti zahvaljujući ovakvoj privrednoj politici te kredite ubuduće da vraćaju. Biće problema i za državu, jer neće imati devizni priliv na osnovu koga će moći da vraća ove dugove jer su privreda i naš izvoz u katastrofalnoj situaciji. Hvala.

Hvala vama. Iskorišćeno je dva minuta i 15 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Sada određujem pauzu do 16.00 časova, da omogućimo Vladi da uđe i zauzme mesta.
Gospodin Krasić, pošto on ne može tako kratko, imaće prvi reč posle pauze. Način, vreme i tajming je objašnjen pre početka rada.
Dakle, nastavljamo u 16.00 časova pitanjima Vladi, koju pozivam da uđe u salu.
(Posle pauze – 16.00)

Poštovani narodni poslanici, s obzirom da je danas poslednji četvrtak u mesecu, a u skladu sa članom 205. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16.00 do 19.00 časova (POSTAVLjANjE POSLANIČKIH PITANjA)

Zamenik generalnog sekretara Vlade Republike Srbije pismom od 25. novembra 2010. godine, saglasno članu 205. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obavestio je da sledeći članovi Vlade nisu u mogućnosti da prisustvuju današnjoj sednici, na kojoj se Vladi postavljaju poslanička pitanja: Ivica Dačić, prvi potpredsednik, zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova, Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade, Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade i ministar za ekonomiju i regionalni razvoj, Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja, Saša Dragin, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Snežana Malović, ministar pravde, Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike, Dragan Šutanovac, ministar odbrane, Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova, Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, Snežana Samardžić Marković, ministar omladine i sporta i Žarko Obradović, ministar prosvete, zatim Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga, Nebojša Bradić, ministar kulture, Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, Goran Bogdanović, ministar za Kosovo, Bogoljub Šijaković, ministar vera, Svetozar Čiplić, ministar za ljudska i manjinska prava, Verica Kalanović, ministar za Nacionalni investicioni plan, Sulejman Ugljanin, ministar bez portfelja.

Molim vas da vodimo računa o dostojanstvu Skupštine, mi poslanici.

Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas podsetim na odredbe Poslovnika Narodne skupštine, koje se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja.

Narodni poslanik ima pravo da postavi poslaničko pitanje pojedinom ministru ili Vladi iz njihove nadležnosti na osnovu člana 204. stav 1. Poslovnika.

Poslaničko pitanje mora biti jasno formulisano prema odredbama člana 204. stav 2. Poslovnika.

Izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta, što je predviđeno članom 204. stav 4. Poslovnika.

Predsednik Narodne skupštine upozoriće narodnog poslanika koji postavlja poslaničko pitanje ako pitanje nije postavljeno u skladu sa odredbama ovog poslovnika, odnosno ako nije upućeno nadležnom organu.

Na usmeno postavljeno poslaničko pitanje Vlada, odnosno ministar, moraju odmah usmeno odgovoriti. Ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema, oni to moraju obrazložiti, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku, u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno, a što je predviđeno članom 206. stav 1.

Takođe, prema članu 207. Poslovnika, posle datog odgovora na poslaničko pitanje, narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da, u trajanju od najviše tri minuta, komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše dva minuta.

U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora, shodno se primenjuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika, što predviđa član 216. Poslovnika.

U skladu sa tim, molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja.

Istovremeno vas podsećam da će redosled postavljanja poslaničkih pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi rada, tako što će, naizmenično, najpre reč dobijati narodni poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, a zatim narodni poslanici od najmanje prema najvećoj poslaničkoj grupi.

Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.

Prvi prijavljeni govornik je narodni poslanik Riza Halimi.

Poštovani predsedniče Vlade, poštovani ministri, još 6. marta 2009. godine pismeno sam postavio pitanje ministru ekonomije i regionalnog razvoja, o tome šta će da preduzme da spreči diskriminaciju koja je bila najavljena postupkom javne aukcije, prilikom privatizacije Trgovinskog preduzeća "Bratstvo" u Preševu?
Iako sam to pitanje ponovio u nekoliko navrata i usmeno, do dana današnjeg nemam odgovora na ovo veoma važno pitanje za najnerazvijeniju opštinu u državi.
Takođe sam pismeno postavio pitanje predsedniku Vlade 3. februara ove godine, na koje takođe do sada nemam odgovora, a pitanje je postavljeno nakon površnog i nesuštinskog odgovora, koji sam dobio od ministra Dinkića, u vezi sa katastrofalnom privatizacijom zaštitnog društvenog preduzeća "Elektrokontakt" u Preševu, koje je prodato za smešnih 260.000 dinara, znači da je za 2.500 evra prodato preduzeće koje je imalo 6.000 kvadratnih metara atraktivnog građevinskog zemljišta, koje verovatno u slobodnoj prodaji cene najmanje 500.000 evra.
Solidne proizvodne mašine, objekat površine 329 kvadratnih metara i najmanje jedan stambeni stan, koji je već prodat za 20.000 evra, 30 radnika je pri tom ostalo na ulici i 30 radnika koji su dotle, u momentu privatizacije, bili otpušteni, a nisu uspeli do sada ni sudskim putem da ostvare zakonom predviđena njihova prava, koje je kupac ugovorom preuzeo.
Ista nam je situacija i sa preduzećem "7. juli". Tamo su radnici na ulici. Oni nisu uspeli ni sudskim putem do sada da ostvare zakonom predviđena prava.
Sad postavljam pitanje i premijeru i Vladi – da li oni treba da odlaze u Beograd ispred Vlade, da li oni treba da blokiraju puteve da bi ostvarili zakonska prava, da bi se konačno sprečile katastrofalne malverzacije u kojima se društvena imovina apsolutno ispari za veoma kratko vreme, nestane ono što su generacije radile, a apsolutno sam ubeđen da su u pitanju velike manipulacije, a da se do sada nije uspelo konkretno ništa učiniti da se to stopira. Mi smo pokušali (Predsednik: Vreme. Tri minuta.)... zamenika ministra Ćirića, obećao je da će doći u Preševo, ali nije došao.

Zahvaljujem, gospodine Halimi. Izvolite.
Premijer želi reč. Izvolite.

Dobar dan svima.
Drago mi je da se viđamo posle pauze. Prošli put nisam mogao da dođem. Očekujem da će današnji dan biti pun zanimljivih pitanja i odgovora.
Što se tiče ovog konkretnog pitanja, nažalost, nemamo ovde resornog ministra, tako da ću pitanje preneti i nastojaćemo da damo pismeni odgovor. Hvala.