Na član 43. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Prokić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Zoran Ostojić.

Ovim amandmanom, koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, mi tražimo pooštravanje zakona protiv onih koji priređuju igre na sreću, bez ovlašćenja, odnosno bez dozvole.
Zato predlažemo da, ako se u obavljanju nadzora ovlašćenog lica utvrdi da se igra na sreću priređuje bez ovlašćenja, odnosno bez dozvole Vlade ili odobrenja ili saglasnosti uprave, to ovlašćeno lice je dužno da odmah izvrši zapečaćenje igračnice odnosno kladionice i izvrši privremeno oduzimanje stolova, automata za igre na sreću.
U slučaju iz stava 3. ovog člana, tj. ovog stava ovlašćeno lice dužno je da nadležnom tužilaštvu podnese krivičnu prijavu zbog krivičnog dela neovlašćeno organizovane igre na sreću iz člana 352. Krivičnog zakona.
Odbijanjem ovog amandmana u obrazloženju kažete – pa oni već deluju po članu 352. Zakona. Ali, mislimo da privremeno oduzimanje i pečaćenje kladionica odnosno kockarnica je drastičnija mera od one koja se predlaže sadašnjim zakonom.
Mi mislimo da, na kraju krajeva, to smo i rekli kada smo predlagali da se ukine monopol Državne lutrije Srbije d.o.o. kada su u pitanju internet i igre na sreću, da moramo pooštriti zakon, jer kolege koje kažu da je kocka porok su u upravu, ali sa druge strane, mi u ovom trenutku imamo otprilike po nekim procenama isti obim kocke koji je legalan sa onim koji je nelegalan. Možda je za nijansu veći ovaj.
Neće donošenje ovog zakona i uređivanja ove oblasti stvoriti novi broj zavisnika od kocke, pošto kocka postoji, to vam je kao i sa zabranjenim supstancama, one su zabranjene, ali se koriste. Tako da ovu oblast treba urediti, treba pooštriti, treba deregulisati, jer godinama pričamo da monopoli ništa dobro ne mogu da donesu Srbiji, ni građanima na kraju krajeva, sad su nam i uslov EU za kandidaturu itd. obračun sa monopolima i uvođenje više vere i konkurencije u naše tržište, pa tako i u ovo.
Ali, normalno sa većim pravima mora da idu i veće obaveze. Zato mislimo da je ovaj amandman mogao biti prihvaćen, naprosto ako budemo imali više prava, moramo da imamo i više obaveza.
Ovde je jedan od problema – ko su ovlašćena lica koja mogu da privremeno plene opremu i zatvaraju kockarnice i podnose krivične prijave? Ako su to samo kontrolori iz uprave za igre na sreću, objektivno njihov broj je nedovoljan da kontrolišu ovu oblast na celoj teritoriji Srbije.
Zato mislimo da u sprovođenju ovog zakona Uprava za igre na sreću mora da ima bolju koordinaciju i saradnju sa poreskom upravom i svim njenim inspekcijskim službama, samo u tom slučaju moći će da se iskontroliše ova oblast igara na sreću na celoj teritoriji Srbije.
Dakle, uz prava koja nudim, koja smo tražili prethodnim amandmanima, da budemo dosledni tražimo i pooštravanje prema onima koji ilegalno priređuju igre na sreću.
Mislimo da je to jedno racionalno rešenje, jedan koncept koji je Vlada mogla da prihvati, ako neće danas, onda će svakako u besparici i traženju novih izvora finansiranja, vrlo brzo, procenjujem, videćemo da li sam u pravu, doći do toga da reguliše ovu oblast i pusti privatni kapital, a onda će svakako morati da budu i stroži propisi nego što su u ovom trenutku.
Nije ovo baš nešto drakonski strogo, ali u principu tačna mera povećanja strogosti zakona u odnosu na prava koja se daju privatnom kapitalu. Hvala.

Na član 47. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Gospodine Babiću, imate reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, informacije koje je iznelo Udruženje poslodavaca u oblasti igara na sreću su frapantne i te podatke udruženje je prezentovalo Upravi za igre na sreću, Poreskoj upravi Srbije, Agenciji za borbu protiv korupcije i Agenciji za pranje novca i zato se ne možete pravdati neobaveštenošću.
Po tim informacijama u Srbiji postoji 60.000 neprijavljenih aparata za igre na sreću, 1.500 nelegalnih kladionica. Godišnji gubitak budžeta na ime naknade za nelegalne automate 30 miliona evra, godišnji gubitak na ime naknade za ne prijavljene kladionice je 20 miliona evra. Nelegalno je uvezeno 20.000 automata za koje nije plaćen PDV, gubitak budžeta desetak miliona evra.
Preko 50 nelegalnih kockarnica, gde se održavaju "Teksas Hold on" turniri, gde je gubitak na taksama i porezima oko 3,5 miliona evra, 32 sajta gde građani mogu da pristupe i igraju onlajn, bave se klađenjem, pokerom i videoigrama, gubitak na taksama i porezima je za državu i budžet Republike Srbije šest miliona evra godišnje. Preko 10.000 radnika radi na crno u nelegalnim kladionicama i kockarnicama.
Ukupan obim prihoda crnog tržišta igara na sreću u Srbiji je procenjen na bezmalo pola milijarde evra, od toga država godišnje gubi osamdesetak miliona evra samo na ime taksi i poreza i sve samo zato što je 26% tržišta legalizovano, a svi ostali rade u sivoj zoni.
Zbog toga se ne bih složio sa mojim kolegom, gospodinom Ostojićem, koji je procenio verovatno na osnovu lične procene da je to 50% - 50%, ipak je to jedna četvrtina u legalnim tokovima, a tri četvrtine u nelegalnim tokovima, a to je informacija udruženja poslodavaca u oblasti igara na sreću, a mislim da su merodavni o tome da govore.
Šta će se ovim zakonskim rešenjem desiti? Dozvolu za rad će izgubiti preko 300 legalnih objekata, bez posla će ostati nešto više od 1.000 ljudi, a država će na ime taksi i poreza imati manje oko šest miliona evra godišnje. Šta to znači za osobe sa invaliditetom? Da će samo tim jednim potezom ostati bez skoro pola miliona evra sredstava koja su im neophodna za poboljšanje uslova života i rada.
Najpogubniji efekat ovog predloga zakona koji će se desiti jeste rast ilegalnog tržišta, koji je generator devijantnih patoloških pojava i time bi se negativne pojave povećale, a ne smanjile. Ako vam je to bila želja podnošenjem ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, onda ga kao takvog izglasajte i primenjujte.

Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić. Da li neko želi reč? Izvolite.

Želi, a pre toga želi da zna koliko imamo vremena na raspolaganju.

Osamnaest minuta.

Hvala. Članom 47. Vlada je predvidela da priređivači igara na sreću imaju rok do kraja ove godine da svoje poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona, posebno sa članom 35.
Mi iz SRS smatramo da je u pitanju prekratak, neostvariv rok. Iz tog razloga smo predložili da se taj rok produži do 30. juna sledeće godine.
Vlada je ovaj amandman odbila bez valjanog, racionalnog obrazloženja. Smatram da je to učinila po inerciji. Koristim priliku da podsetim da smo u zadnje dve godine više od deset puta predlagali amandmane kojima smo predlagali da se rokovi za primenu određenih zakona i određenih zakonskih rešenja produže za šest meseci, godinu i dve, da smo svaki put nailazili na nerazumevanje Vlade, Vlada nije htela da sasluša naše argumente. Onda smo nekoliko meseci kasnije od te iste Vlade dobijali predloge za produženje tih rokova, često upravo onako kako je to predlagala SRS.
Iz podataka koje je ovde izneo narodni poslanik Zoran Krasić o broju kockarnica, kladionica, broju aparata, evidentno je da se uporedo sa porastom bede u Srbiji događa jedna prava poplava kockanja, igraonica i kockarnica. U Srbiji danas uspevaju jedino igre na sreću i narodne kuhinje.
Ovi što su sada na vlasti su pre 10 godina svoju kampanju protiv Slobodana Miloševića bazirali na optužbama da on organizovanjem raznih igara na sreću, raznih zabavnih emisija, koje kako smo govorili, poseljačuju Srbiju, obmanjuje narod, stvara privid neke lepše nepostojeće stvarnosti.
Tvrdim da je sada, 10 godina nakon dolaska tzv. demokratskih stranaka na vlast, stanje u Srbiji 10 puta gore nego što je bilo pre 5. oktobra 2000. godine.
Navešću nekoliko podataka. Na državnoj televiziji pre 10 godina imali smo dve igre na sreću – Loto i Bingo. Danas ih ima više od 10. Bog živi više ne zna ko ih organizuje, kako se zovu i kada se emituju. Kad god upalite televiziju vidite neku igru na sreću. Što kaže gospodin Krasić, organizuje ih ko stigne i kako stigne.
U zaluđivanju naroda sadašnja vlast je otišla toliko daleko da sada umesto jednog izvlačenja ove srećne igre loto, jednog izvlačenja sedmično, imamo dva izvlačenja. Sa ekrana privatnih televizija svakodnevno u etar pršte milioni, milioneri, kuće, automobili, frižideri, mikrotalasne pećnice, mikseri, čuda živa. Sve vrvi od bogatstva.
Međutim, postoji još jedna razlika, nije samo u količini, nego u onome što kockari ulažu. Pre 10 godina u Srbiji su se ljudi kockali uglavnom samo novcem. U ovim sadašnjim igrama na sreću ljudi zalažu sopstvene supruge, porodice, budućnost sopstvene porodice, zalažu čast, dostojanstvo, da ne pominjem igre Menjam ženu, Trenutak istine itd.
Ranije se jednom u godinu dana događalo da neke dnevne novine organizuju neku veliku nagradnu igru. Najčešće su to radile i najuspešnije Večernje novosti. Sada u većini dnevnih novina imamo neprekidne nagradne igre. One više ne traju nedeljama, mesecima, nego traju godinama. Nema im kraja, ni početka.
Ljudi su ranije u Srbiji kupovali novine da bi ih čitali, radi čitanja. Stičem utisak kada čekam u redu da kupim novine, pa kad vidim reakcije ljudi da ljudi sada novine u Srbiji ne kupuju radi čitanja, nego ih kupuju radi grebanja, pa je neko procenio da je očigledno malo da ljudi grebu jednom, sada vidim da ima novina koje objavljuju nekakve nagradne igre sa kuponima gde piše – ogrebi jednom, ogrebi dva puta, ogrebi treći put.
Sada me zanima koja je to količina grebanja gde će neko reći – dosta je ljudi, nemojte više zaluđivati narod, dajte da se bavimo nekakvim ozbiljnijim poslom, da otvorimo bar 200 od onih 200 hiljada obećanih radnih mesta?
Do 5. oktobra 2000. godine u Srbiji je u Beogradu bilo desetak poznatih kockarnica i kladionica, a u većini mesta u unutrašnjosti Srbije jedna ili dve kockarnice, kladionice. Sada u Beogradu ima duplo više kockarnica nego što ima osnovnih škola i četiri puta više kockarnica nego što ima dečijih vrtića i obdaništa.
Stanje u Srbiji je identično stanju u Beogradu. Jednostavno, život u Srbiji pod vlašću DS se pretvorio u jednu veliku lutriju, u jednu igru na sreću. U toj igri građani Srbije uglavnom učestvuju. Nažalost, uglavnom bivaju prevareni zato što poveruju moru obećanja koja dobijaju, a na kraju redovno gube.

Narodni poslanik Zoran Krasić. Vašoj poslaničkoj grupi ostalo je nepunih 12 minuta.

Hvala, gospođo Đukić Dejanović.
Ono što gospodin Marić nije rekao, u međuvremenu je i Vlada stavila prst na čelo, pa je neko razmislio "s mozak", što bi rekle moje Nišlije, pa su i oni podneli amandman gde su rekli – do 30. juna 2011. godine produžava se rok da se uskladi sa odredbama ovog zakona faktičko stanje. To znači, kladionice i ovi automati, da svako uzme korak od po metar i da meri da li ima 200 metara od obrazovne ustanove, osnovne ili srednje škole.
Sada je otprilike situacija da je glavna stvar u ovom zakonu da se to pravilno izmeri. Ako je na 200 metara, to je pozitivno, ako je na 149 metara, to nije pozitivno.
Gospođo Dragutinović, to možete ovim vašima iz Ministarstva da kažete, ova Peta ekonomska škola u Rakovici, tu se nalazi kafana na 20 metara. Na prvi čas dođete u školu ili u kafanicu, dođe ti svejedno. Ako profesori nemaju učionicu, onda su u kafanici.
Sada nas terate da razmišljamo da li je starije jaje ili kokoška. Šta ako neko napravi novu školu pa treba da se pomeri kladionica? Nemojte, molim vas, za srce ima da ujedete ove vaše sponzore. To ne dolazi u obzir. Znači, i urbanizam se dovodi u pitanje zbog ovakvog jednog člana.
Usput imamo i onaj član koji kaže da je zabranjeno maloletnim licima da uopšte ulaze. Nadam se da će forum žena DS i SPS da da još bolje rešenje u sledećoj izmeni ovog zakona, da to bude 250 metara. O tom potom, pošto evropski zakon menjamo još boljim evropskim rešenjima. Jeste da ovoga nema ni u Evropi, ali nije bitno, lepo zvuči za one koji veruju, ali ima puno onih koji žele da veruju, znaju da nije istina, ali žele da veruju.
Moram da vam skrenem pažnju da ovim zakonom ne rešavamo ono što je Dafina ili Jezda. Moram da vas podsetim, tada su demokrate pričale da je to najveća kladionica. Malo mi je čudno, s obzirom da se na televiziji stalno vrte reklame – idite u kladionicu itd.
Čuli ste gospodina Marića šta je rekao, jedanput je bilo samo jedno izvlačenje nedeljno, a sada dva puta. Znači, dva puta nam je više potrebno sreće da preživimo ovo što nas je snašlo od 5. oktobra naovamo. Naravno da se vrte velike pare van svih mogućih tokova. Zna se ko tu stiče. Naravno, i policajci se klade i neki poslanici se klade. To je sada potpuno legalizovano, to je postalo otvoreno pravo svakog pojedinca koji želi da veruje.
Sada malo o toj želji da se veruje i pravu da se veruje. Svako ima pravo da veruje u sve. Neko može da veruje da neki ministar može da skoči sedam metara u vis i nemam ništa protiv toga da se veruje, ali da li je to moguće, tek se vidi kada ljuljne o zemlju, vidi se da nije to moguće.
Stičem utisak da ovim zakonom o igrama na sreću nismo obuhvatili sve ono što predstavlja igre na sreću. Recimo, kod klađenja se podrazumeva da se trudiš da pogodiš nešto što će da se desi u budućnosti po zadatku, pa ko će koga da pobedi i kojim rezultatom. Sada imamo i klađenje ko će da preživi. Znam, ko preživi, on će da priča budućim generacijama kako je to bilo u vreme najveće demokratije sastaviti kraj s krajem.
Što više ljudi dobija otkaze, što više ljudi su nezaposleni, to više se javlja želja kod ljudi da se ostvari američki san, da se preko noći može postati uspešan, a merilo za uspeh je novac. U tom verovanju svi ostadoše sirotinja. Kod klađenja i kod ovih drugih stvari kao što su igre na sreću, problem je što to izaziva velike socijalne potrese i velike socijalne probleme, tako da kao posledica tog klađenja imamo ljude koji ispred samousluge tegle pivo a ne obraćaju pažnju na decu.
Očekuje se da će neko sa strane sve da reši, a ova vlast ne priča o tome da izlaz nije u sreći nego u radu. Ovde ne daj bože da neko promoviše rad, to je jeres, to je zabranjeno.
Moram da pričam da je tema potpuno izmeštena. Nekada je bilo da ta vrsta klađenja nije spojiva sa socijalističkim moralom itd, pa je trpelo neke zabrane, danas je to formalno-pravno sve dozvoljeno, ali su posledice strašne, teške, a da vam ne pričam ko uspeva da u svemu tome ostvari neku zaradu i zbog toga što je neko verovao da može da bude vidovit i mislim da ozbiljno društvo, ako pretendujemo da budemo ozbiljno društvo, ne možemo da prepustimo to svojevrsnoj stihiji.
Svako ima pravo da bira, pa neka izabere, pa ukoliko nastrada zbog toga što je izabrao, mi mu nismo krivi. Nažalost, država uvek kao socijalni garant za sve svoje državljane mora da uskoči, ali i mora neka preventiva, znači, potpuno obaveštavanje građana, potpuno informisanje, pa kada to bude potpuno završeno, onda ako neko preduzme nešto pa bude trpeo neke posledice, onda to možemo da kažemo da je lični izbor i da lično treba da snosi neku svoju odgovornost.
Naravno, ovaj član mi je poslužio da samo pokažem koliko je ozbiljna ova vlada. Ova vlada je ozbiljna tako što je mislila da zakon izglasa u Narodnoj skupštini u prvoj polovini decembra, a onda na stotine tih kladionica da usaglase ovih 50 metara za 15 dana.
Neko će da kaže – zakon je odavno u proceduri, pa smo očekivali da će i mnogo ranije da se usvoji. Znam, ali vi znate kako radi ovaj evropski parlament ovde kod nas. Znate da je rekao gospodin Đelić da je ovo crna rupa. Nije rupa, nego rupčaga. Imamo 25 tačaka dnevnog reda objedinjenih, samo da se ne bi čulo, da se ne bi građani upoznali sa stvarno surovom istinom koja nas je zapljusnula.
Sumnjam i da će do juna sledeće godine da se usaglasi poslovanje ovih kladionica i ovih automat-barova, odnosno prostorija, jer to praktično znači da treba rešiti i neke građevinske, urbanističke, obligacione i neke druge odnose, jer nije to sasvim jednostavno prebaciti 50 metara dalje. Nije baš to tako jednostavno.
Da li može da se utiče na to da sve što je otvoreno bude pod apsolutnom kontrolom ili maksimalnom kontrolom? Nemoguće je. Čuli ste podatke o broju tih mesta, broju tih automata, broju lokacija. Mislim da beše šest inspektora u toj Upravi za igre na sreću. Iluzorno je iz toga izvlačiti neki zaključak po glavi inspektora šta ispada i koliko ispada.
Nismo se proslavili kao država i kada imamo inspekciju u samom mestu, bez obzira kakva je delatnost. Imamo inspekcije recimo u fabrikama gde se proizvode duvanske prerađevine. Slaba vajda. Imamo veterinare u svim klanicama. Slaba vajda. Začas se oni tamo utale po principu – a gde sam to ja.
Možemo mi to da menjamo na 15 dana da dolaze neke druge ekipe. Isto je. Takav je specifičan sastav. Zatvori tesni. Sudstvo prilagođeno. Sudije pod kontrolom. Tužioci pod kontrolom. Advokati pod kontrolom. Hoćeš pravdu – mora da nađeš adresu. Pravda je apsolutno selektivna. Od čega zavisi?
Pričao sam vam o onom predmetu one stambene zadruge koja je pravila stanove za policiju. NIS je kasnio u nekoj uplati. Trebalo je da se realizuje taj ugovor da se sanira šteta koja je pričinjena toj stambenoj zadruzi. Završen je postupak. Došlo je na izvršenje i Homen je uzeo predmet preko svoje advokatske kancelarije, vratio na ponovno suđenje i ode firma u stečaj.
Sada mi kažite koji zakon tu može da pomogne? Nema zakona. Kako zakon da pomogne? Malopre sam slušao ovde epske pesme o ljudskim pravima kockara. Molim vas…