Dame i gospodo narodni poslanici, nije ovde gospođo ministar problem u tehničkim greškama. Problem je u zakonu koji je doživeo izmene i dopune, a najbitnije stvari i ono što je vezano za član 28. Predloga je da se reči "25 evra" zamenjuju, a odnosi se na mesečnom nivou, rečima "2.000 dinara".
Vi odlično znate kao ministar finansija da je platežno sredstvo isključivo u Republici Srbiji dinar i da ova oblast ne može ni Ustavom ni ovim zakonom biti diskriminisana od ostalih privrednih subjekata i ostalih načina poslovanja i platnog prometa, znači ni u jednom trenutku, a ona jeste ovakvim stavom i članom zakona.
Šta je problem? Problem je što ova vlada ne da je oslabila i privredu, nego je zbog takve privrede oslabila i dinar, pa je verovatno neophodno provući neko drugo platežno sredstvo, a ne domaće platežno sredstvo dinar u određenim odredbama i određenim zakonima.
Ono što je evidentno i što moram da se dotaknem vezano za ovaj amandman, bez obzira što niste ni prihvatili ni ovako jasan stav koji je u suprotnosti sa 21. i 84. članom Ustava Republike Srbije, već skoro nijedan amandman nijedne poslaničke grupe. To je situacija, recimo, da u ovoj oblasti, ne znam da li ste vi dovoljno upoznati, imate šest inspektora, odnosno imamo šest inspektora. Verovatno oni imaju neki pokvaren automobil "jugo" i sa šest inspektora sa takvim automobilom ne mogu da pokriju ovu oblast.
Šta se dešava u tom sektoru kontrole igraonice? Imamo situaciju da je veliki broj nelegalnih objekata i da su i u ovom zakonu, kao i u svim zakonima, za fizička lica koja se nelegalno bave, znači, nisu privredni subjekti, nekim poslovima, zakonske mere izuzetno male, za razliku od onih koji se legalno bave određenim poslovima. U tom slučaju je zaista i teško izvršiti kontrolu od strane šest inspektora na području cele Republike Srbije.
Doista, ovaj sektor vi ste pokrili i time što tržišni inspektori mogu da kontrolišu igraonice na sreću, ali morate shvatiti i spoznati situaciju da ovaj sektor inspektora nije edukovan za oblast igraonica, odnosno za oblast klađenja i igara na sreću.
Tako da imamo situaciju, verovatno, da kada inspektor uđe u nelegalno otvoren objekat, verovatno može tamo i da dođe i do nekih nelegalnih radnji. Za razliku od ljudi koji su u ovom poslu i legalno se bave i imaju nekoliko hiljada ljudi zaposlenih i situaciju da će ovaj zakon – s obzirom da za neke kaznene odredbe koje zaista i evropsko zakonodavstvo ne poznaje, da ne pominjem samo udaljenost i da sa pitanjem udaljenosti zaista ništa nećemo rešiti, to je već i u načelnoj raspravi hiljadu puta ponovljeno – staviti u problemu ceo sistem i sve ono što funkcioniše oko sistema, ne neki metri, kilometri koji se mere i ko zna kako se mere.
U ovoj oblasti imamo situaciju da će posle ovakvih zakonskih odredbi doći verovatno do situacije da 2.000 radnih mesta neće više postojati. Zatim, imamo situaciju da, recimo, internet klađenje u Srbiji skoro da nije iskorišćeno i da ta oblast je vrlo malo pokrivena i to od strane Državne lutrije Srbije, ali tu imate partnera koji je izraelska kompanija, i najveći broj sredstava, nažalost, odlazi iz zemlje, odlazi profit izraelskoj kompaniji, jer internet klađenje nije ni regulisano zakonskom oblašću i ne samo da nije razvijeno.
Imamo situaciju da su, bez obzira na sve napade i u ovom sektoru, da naše kladionice i neke naše kuće i udruženja zaista važe za vodeće kompanije u ovom delu Evrope, pogotovo i da su zastupljene u preko 25 zemalja evropskog tržišta sa svojim kućama i imaju zaista i obrazovane i stručne kadrove koji mogu da iznesu internet klađenje.
Kada se u obrazloženju na ovaj amandman, gospođo ministar, pozivate na priliv u budžetska sredstva, morate shvatiti situaciju da zbog nerazvijenog internet klađenja i situacije da Državna lutrija Srbije ima dogovor, odnosno ugovor sa izraelskom kompanijom, iz ove oblasti u državnom budžetu se gubi godišnje preko četiri miliona evra.
Znači, ta konstatacija nije sasvim dovoljna da bi se dovoljno radilo na ovu temu, nego se nastavlja sa dopunama Zakona, koji skoro da ništa dobro neće doneti i ništa kvalitetnije u ovoj oblasti.
Evidentno je da bez obzira i na celu tu situaciju i ovu oblast od strane inspektorata niko nema ni da kontroliše i da se o ovoj oblasti bolje bave poslovima oni koji su nelegalno otvoreni i oni koji nisu zvanično registrovani privredni subjekti.
