Iskorišćeno je sedam minuta i 35 sekundi vremena. Narodni poslanik Aleksandar Martinović ima reč.

Gospodine ministre, kažite mi šta će biti ako državni službenik koji radi u organu uprave i vodi upravni postupak o pravu, obavezi ili pravnom interesu nekog fizičkog ili pravnog lica ne izvrši po službenoj dužnosti uvid u podatke i registre na osnovu kojih zavisi rešenje upravne stvari. Imali li sankcija sada pre nego što ste usvojili ovaj zakon? To vas i pitam. Što ne primenjujete te mere koje vam zakon stavlja na raspolaganje? Po toj logici, gospodine ministre, reći ćete nam da ne možete da primenjujete ovaj zakon, kao ni postojeći zakon.
Ono što SRS pokušava da ukaže, da već sad imate mehanizam da olakšate položaj građana u upravnom postupku, ali da to ne činite, jer ne želite da sankcionišete pre svega partijske državne i lokalne službenike.
Da li imate upravnu inspekciju? Gde ste je poslali zato što je nekome otežala rešavanje o njegovom pravu ili obavezi ili pravnom interesu? Niste je poslali nigde. Upravna inspekcija Ministarstva za lokalnu upravu manje-više služi tome da bude politička batina nad onim opštinama gde je vlast formirana tako da ne odgovara strukturi vlasti na nivou RS. Hajde da se ne lažemo. Kada locirate takvu opštinu gde je ne daj bože na vlasti recimo SRS ajde da učinimo sve da tu vlast oborimo.
Kada ste sankcionisali nekog lokalnog službenika zato što recimo nije primenjivao načelo iz Zakona o opštem upravnom postupku, načelo efikasnosti? Da li ste preduzeli neke mere? Niste. Ako niste preduzeli mere da primenite postojeće zakone, kažite mi zašto bi mi vama verovali da ćete te mere da primenite kada izglasate ovaj zakon?
Ovaj zakon je na neki način nepotreban, jer ste i sami priznali da već sada postoji zakonsko rešenje koje omogućava da se brže dođe do tih dokaza, odnosno javnih spiskova od kojih zavisi zakonito rešavanje o nekoj upravnoj stvari.
Problem je što Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu očigledno, bar je to moje mišljenje, ne radi svoj posao na adekvatan način. Ako ga ne radi sada i ako, se sada ne poštuje pozitivni zakonski propisi, zašto bi vam verovali da ćete poštovati ovaj zakon a ne poštujete zakon koji već sad važi. Ovo je još uvek predlog. Da li će biti izglasan, videćemo. Verovatno hoće.
Govorim o postojećem zakonskom rešenju koje se ne primenjuje u praksi, u nekim slučajevima zato što ne želite da ga primenite iz određenih razloga, a sada se čudite zašto vi radikali ne verujete meni da će ovo biti primenjeno. Što da vam verujemo? Politika nije stvar vere, nego morate da nas ubedite svojim delima da ste već sada primenili ono što vam stoji na raspolaganju u postojećem zakonu. Niste bili potpuno ubedljivi, gospodine ministre, sa tim vašim odgovorom – krenuli smo da umrežavamo opštine itd.
Gospodin Krasić zna bolje od mene da se deset godina u Srbiji govori o jedinstvenom biračkom spisku. DOS je došao na vlast sa velikim obećanjem kada pobedimo, kada srušimo pokvareni Miloševićev režim, gde se muljalo sa biračkim spiskovima, svaka opština ima svoj spisak, mi ćemo da uvedemo evropski standard – jedinstven birački spisak.
Od 2000. godine slušamo tu priču. Gde je taj jedinstveni birački spisak? Nigde. Nema ga. I onda se čudite, a zašto vi nama ne verujete da i mi imamo dobro namere? Znate, to je kao ono pitanje iz one anegdote o vuku i lisici, kada je vuk pitao lisicu – zašto ne ulaziš u hladnu jazbinu, kaže – plaše me tragovi. Svi tragovi vode u jazbinu, ali bogami nijedan iz jazbine. O tome se radi.

Četiri minuta i 10 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima ministar Milan Marković.

Sve je, gospodine Martinoviću, jasno, to sam siguran. I ovo je sada potreba da se ovo kritikuje zbog toga što ste vi opozicija, a ja sam predstavnik Vlade. Kao što vam je jasno da nikakva batina nije upotrebljavana u Srbiji.
Gospodine Martinoviću, 575 ako se ne varam, 590 odbornika je potvrđeno SRS isključivo zahvaljujući, evo gledaju me tamo kolege kojima to nije milo, zahvaljujući mojim stavovima, mišljenjima koje sam potpisao kao ministar i presudama okružnih sudova na osnovu zakona i rešenja u zakonu koje sam, zajedno sa kolegom Bratislavom Đokićem, čiji sam autor bio ja.
Suprotno ideji moje drage koleginice tada, koja je smatrala da to treba da bude na osnovnim sudovima, time se ona nije protivila generalnoj ideji, a ja sam smatrao da to bude na okružnim i pokazao sam da je na okružnim bolje.
Nećemo da preskočimo tu priču, da postoji batina koja ima, istina, broji jedno 16 inspektora i uteruje strah i trepet u Srbiji, upravnih inspektora. Nemojte to da pričate, jer jednostavno nije tačno. Ali, mislim da baš vi iz SRS znate da to nije tačno. Potpuno je nekorektno to što pokušavate da kažete da sam na bilo koji način politizovao rad inspekcije ili ministarstva kad su u pitanju lokalne samouprave.
Gospodine Martinoviću, kažem vam, mi kao upravna inspekcija i to vi znate u stvari, sada se vama obraćam kao što se i vi meni obraćate, a znate da znam šta je ovde istina. Znači, kažem vam, mi kao upravna inspekcija, odnosno upravna inspekcija može da kontroliše, između ostalog, upravne radne odnose itd. Ono što kontroliše, to je jedino što mi u ovom momentu kontrolišemo i možemo da kontrolišemo po zakonu, a to je dužina trajanja upravnih sporova. Dakle, ažurnost rešavanja upravnih postupaka i ažurnost rešavanja predmeta.
Zakonom propisani rok, opšti rok za rešavanje predmeta u upravnom postupku je 60 dana. U tom roku oni reše sve probleme.
Šta je ovde problem? Ako bismo mi sada rekli službeniku, dođete pred matičara i kažete – hoćemo da se venčamo. Vama matičar da onaj formular, znate onaj na šalteru i kaže – donesite izvod iz matične knjige rođenih itd. Ne možemo zbog toga mi da kaznimo onog matičara, jer njemu u ZUP-u ne kaže da je on obavezan da to prihvati, nego mu samo kaže da on može to sam da nabavi. To što on neće, to ne mogu ja, rukovodilac organa je taj koji o tome odlučuje, reći će – ovaj službenik mi ne radi dobro, da iskontrolišem, a ne znam ni koliko imamo, 11.000-12.000 matičnih područja u Srbiji.
Znate, uostalom, koliko se upravnih postupaka radi. Imamo desetine hiljade ljudi koji rade različite upravne postupke u jedinicama lokalne samouprave i državne uprave. Vi sada hoćete da kažete da on, gde nema eksplicitnu zakonsku obavezu da nešto uradi, da to bude osnov za njegovo sankcionisanje, koje bi naravno, opet trebalo da uradi rukovodilac organa, ako on neažurno radi. To je, gospodine Martinoviću, prosto nemoguće.
Razlike između toga do sada i ovoga novoga je što smo uradili dve stvari – napravili smo prvu evidenciju, napravili mrežu elektronsku i ustanovili kao obavezu državnog organa, obavezu, a ne više može, on mora da pribavlja dokumenta, bilo elektronski, bilo iz ovog stava 1. što će ih pribaviti papirnim putem. On se u svemu tome drži okvira koji je dat Zakonom o opštem upravnom postupku. Ako bi on ovo odbio, tada imam osnov da se to prijavi inspekciji, rukovodiocu organa i da se takav čovek kazni. To je razlika.
Pitali ste me – šta sada, kada dođete? Pravo da vam kažem, verujte, sada kada dolazite i kažete čoveku to. On kaže – donesite mi to i to od dokumenata. Realno, gospodine Martinoviću, nemate zakonskog uporišta da preduzmete bilo šta. Tu se kaže – može, a ne kaže da je to njegova obaveza. Može da ga oceni rukovodilac kao lošeg, ali budimo realni, ko je ovde u Srbiji došao da obavi neki posao gde je trebalo da se pribavi dokument iz nekog drugog državnog organa i da je to državni organ uradio umesto njega. Nikada nisam imao tu čast, a bavio sam se advokaturom. Nikada mi se to nije desilo.
Sada je to obaveza. Sada dođete na šalter i kažete to, podnesete zahtev i odete kući. Njegovo je da to reši. Neće mu biti teško, jer opet kažem, veliki broj je već sada elektronski povezano.
Pitali ste me za jedinstveni birački spisak. Jesu svi obećavali jedinstveni birački spisak. Kakve veze ima, u mandatu sam samo dve-dve i po godine. Predložio sam zakon. Vi ste ga kao narodni poslanici usvojili. Trenutno se radi taj birački spisak.
Kažem vam, Srbija će do kraja 2011. godine imati jedinstveni birački spisak kao elektronsku bazu podataka, i u prošlost će otići oni vozovi i autobusi, putovanja itd. Ne mogu odgovarati za ono što je bilo deset godina unazad, kao što ne mislim da i vi gospodine Martinoviću treba da odgovarate šta je bilo 20 godina unazad. Bili smo akteri tih dešavanja, da bismo sada jednan drugog optuživali, zašto neko 2001. ili 2005. godine nije nešto doneo. To isto važi i za vas, zašto vi to niste 1999. godine uradili? Mi imamo višestranačje od 1990. godine.
Treće, ne znam šta je bilo treće, ali generalno mislim da se vi slažete sa ovim ovde i znate da sam u pravu. Ali, ako hoćete možemo i dalje da idemo na ovu temu i da radimo pitanje po pitanje.

Iskorišćeno vreme od vremena na raspolaganju  je pet minuta i 45 sekundi. Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Strpljivo čekam 2,5 sata, kako bi nalagao red, poslovnički red i dobri običaji u ovoj skupštini, da se razgovara o amandmanu koji je, zaključila sam iz izjave gospodina ministra, podnet vremenski ranije kao amandman na član 1. od strane poslaničke grupe SNS, znači, 29. u 16.00 časova i da se o njemu razgovara pre nego o amandmanu kojim se nije tražilo brisanje.
Zaista ne razumem zbog čega puna 2,5 sata razgovaramo o amandmanu za koji ne vidim razlog da bude pre u raspravi od ovog o kojem govorim.
Imam i obrazloženje zašto se o ovome govori na ovaj način. S obzirom na to da je poslanička grupa SNS podnela svoj amandman u 16.00 časova, a Vlada svoj u 16.25 časova i da je njime samo prepakovala rešenje, što joj neću zameriti nego ću čestitati i zameriti joj što nije ukupno prepakovala. To ću građanima i obrazložiti.
Prvo rešenje koje je Vlada podnela je sadržalo isto rešenje kao i ono koje je dala amandmanom, s tim da je u stavu 2. pisalo da se vršenje uvida i pribavljanje podataka iz evidencija vrši na takav način, da obezbeđuje sigurnost i zaštitu podataka. Sada je, gospodine ministre, vi ste, sigurna sam, videli, samo dodata reč "ličnosti".
Zato stav koji smo mi tražili amandmanom, a Vlada prepakovala glasi ovako – organ državne uprave iz stava 1, znači, poželjno je da jednu ovakvu inicijativu realizujete kroz Zakon o državnoj upravi. Da olakšate, jer još uvek to nije moguće na pravi način. Da biste izvadili ličnu kartu, vi fizički morate da donesete dokument i izvod, jer taj pravilnik još uvek nije usklađen sa ovim. Ali, ako to radite hvalim vašu inicijativu. Ali, hteli smo da je poboljšamo. Valjda je to svrha našeg zajedničkog rada.
Kažem – mi smo tražili da se može vršiti uvid i pribavljati samo one podatke koji su po zakonu neophodni za rešavanje, ili se podnosilac zahteva na njih poziva. Vi ste to preuzeli, pohvalno. Prepakovala ga Vlada, 25 minuta, možda smo čak i mislili isto, ali im je nedostajao bitan deo o kojem namerno izbegava priču današnja javnost ovde puna 2,5 sata.
To je sledeći deo – uz obavezno evidentiranje ostvarenog uvida i razloga za uvid u podatke i evidencijama i registrima, osim za podatke iz javnih knjiga koje su inače dostupne. Bitnu stvar ste izostavili.
Sada uzimam primere koje ste i vi uzimali – uvid u dosijee, uvid u neke podatke koji inače nisu javni i koji mogu da budu predmet zloupotrebe. Trebalo je onako kako smo amandmanom i predložili da rešite na način da se izvrši obavezno evidentiranje.
Zašto je to potrebno? Kada se vrši kupovina Repo papira od Narodne banke, kada se trguje hartijama od vrednosti, znači, nečim što je evidentno vredno, novac i hartije od vrednosti, svaki broker karticom koja glasi na njegovo ime ulazi u sistem za trgovinu.
Zato što je takav način neophodan, mi danas znamo da je u nezakonitoj trgovini, prilikom prodaje akcija Nacionalne štedionice, od strane Sinerdži kapitala, broker Ana Lukić zloupotrebila softver koji nije ona izmislila, nego je neko dao, neko omogućio, softver koji se zove "zaustavljanje vremena" i da se po jednoj ceni koja se zove preovlađujuća cena, da neko debelo zaradi na tržištu akcija u prodaji akcija Nacionalne štedionice Grčkoj banci.
Znači, da nije bilo moguće identifikovati ko je izvršio ulazak u sistem, Ana Lukić ne bi mogla od strane Komisije za hartije od vrednosti da dobije zabranu rada od godinu dana. Poseban je problem što se u ozbiljnim državama za takav prekršaj dobija zabrana rada, ne samo brokera, nego čitave brokerske kuće. Na stranu to što je njen direktor Slavko Carić priznao da je on to radio i što je on sad predsednik izvršnog odbora jedne banke. Nije nebitno, ali nije bitno za ovu raspravu sada.
Bilo je neophodno da ovaj amandman u celosti prihvatite jer on znači da znanje koje imate vi, gospodine ministre, nesporno, znanje koje postoji u ovoj Srbiji, imaju ga i mladi ljudi najviše, imaju ga i dobronamerni, ali ako ono nije primenjeno, složićete se sa mnom, to vam je umetnost koja je lepa za gledanje. Ja sam i ovde danas čula znanje iz istorije, vrlo pohvalno, ali neprimenjeno znanje vam je kao umetnost ili slika, a primenjena umetnost znači da se nečiji talenat upotrebi u praktične svrhe, pa i talenat i znanje onih koji se bave politikom jedino ima svrhu ako je stavljen u funkciju poboljšanja života građana. Vašu inicijativu poštujem, ali je trebalo da sa njom odete do kraja.
Kako to mi radimo? Navešću vam samo predmet Ustavnog suda, broj 231 od 2009. godine, kojim smo kroz ime svog člana gospodina Miladina Pantelića podneli inicijativu Ustavnom sudu, koji je pokrenuo postupak ocene ustavnosti, na način da propis ne može, koji se tiče primene zakona, koji Ustav garantuje, a to je član 42. i poseban tretman i zaštita podataka o ličnosti ne može da bude predmet rada ministra, kao podzakonskog akta i vi ste zato i usvojili, prepakovali ovaj deo našeg amandmana.
Znači, niste hteli da uđete u problem, da vam se inicijativa nađe pred Ustavnim sudom jer smo mi, imajući znanje i volju da pomognemo, prethodno na Zakon o javnom informisanju, već podneli inicijativu, usvojena je i dobijena, tako da kažem, stav, pa se više tako ne može postupati.
Ono što meni jeste problematično, silazak sa ministarskog mesta, ulazak u državnu upravu, nisu stvari od tretmana život ili smrt. Treba da ostanu iza vas tragovi po kojima će vas ljudi pamtiti, da ste uradili nešto dobro, prvi put, i da ne gubite volju da to izvedete na najbolji način do kraja.
Ali, i ulazak u državnu upravu mora da bude na isti način motivisan najboljim kriterijumima, gde vam neće neko, gospodine ministre, pisati zakon, pomagati da pišete od dva člana na kojem ćemo imati dva amandmana, od kojih jedan prepakujete, a drugi usvojite u potpunosti.
Ne želim da obostrano zadovoljstvo što smo nešto učinili za građane Srbije na neki način zamaglim time što ću sada likovati što ste vi usvojili zakon, nego hoću da kritikujem vaše saradnike koji su amandman, onaj član 2, sada morali da usvoje u potpunosti, jer nisu napisali tekst zakona koji je podrazumevao usaglašenost sa Zakonom o visokom obrazovanju, ne samo sa autentičnim tumačenjem.
A dobro znaju da je sada stav Ustavnog suda da vodi računa o jedinstvenosti pravnog sistema. Na takav način se poslanici Skupštine Srbije, po mom sudu i sudu građana, moraju boriti za prava i kvalitetniji život jer znanje bez primene je kao ukras koji nema nikakvu svrhu.
Dva i po sata se danas ovde govori o nečemu što nije suština zakona, da, dozvoljena je, u parlamentu je moguće proširiti temu, ali to nije urađeno slučajno. Zato da ne bi govorili o onome zašto je prepakovan prvi amandman, a usvojen drugi, ne mogu da dočekam da se javim na svoj amandman, po članu 1, koji je bez ikakvog pravila stavljen u drugi plan, da bi zabavljali javnost pričom o istoriju ili pričom o nečemu što zaista nije tema koja se tiče građana.
Gospodine ministre, očekujem da onako kako se borite za državnu upravo izvedete to do kraja, pa ono što je bila izborna krađa u Boru, a znam da vi za to imate snage, ako budete imali volje, bude celina stvari o jedinstvenom biračkom spisku, gde počinje izborna krađa, ali da se nikad ne završi sa nekom izbornom krađom koja neće naći epilog u nekom postupku, zakonom predviđenom, nezloupotrebljenom, gde ćemo građanima Srbije i mladima pre svega vratiti veru da smo spremni da živimo u civilizovanoj i uređenoj državi i da u tom cilju damo zajednički doprinos. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, na osnovu člana 90. stav 2, a u skladu sa članom 27, dužna sam, zbog tvrdnji iznetih u diskusiji narodne poslanice, o redosledu u pretresu u pojedinostima, da podsetim i narodnu poslanicu i Narodnu skupštinu da je redosled odlučivanja po amandmanima istovetan, kao i  redosled u pretresu po pojedinostima koji, po članu 166. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, glasi – ako je podneto više amandmana na isti član predloga zakona, što je slučaj sa pretresom u pojedinostima koji je upravo u toku, prvo je u pretresu u pojedinostima na redu o amandmanu kojim se predlaže brisanje odredbe tog člana, a zatim o amandmanu kojim se predlaže izmena celog člana. Nakon toga slede amandmani kojima se interveniše na pojedine stavove.
U pretresu u pojedinostima mi smo već imali amandman prvi na član 1, koji je podnela Vlada, koji je po redosledu, na osnovu člana 166. stav 2, trenutno smo drugi po redu, amandmanom na član 1, koji je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović, takođe u skladu sa članom 166.
Treći po redu biće amandman na član 1, koji je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Četvrti po redu, u skladu sa članom 166. stav 2, biće amandman koji su na član 1. zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Donka Banović, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić, takođe u skladu sa članom 166. stav 2.
Poslednji, odnosno peti amandman po redu biće amandman na sledeći član – izmena i dopuna zakona o državnoj upravi, a na član 2, koji je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Uz zahvalnost službi za pripremu sednica i službi Narodne skupštine, koja vodi računa da se pretres u pojedinostima obavlja u skladu sa Poslovnikom, dajemo ovo obaveštenje i narodnim poslanicima.
Želite da govorite o povredi Poslovnika. Izvolite.
Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković ima reč.

Ne bih da o povredi Poslovnika govorim, ali prosto, niste informisali javnost na pravi način. Član 1, o kojem se razgovaralo sve vreme do sada, a posle Vladinog amandmana, govori o tome da se ne traži brisanje, nego se menja i glasi, što je takođe intervencija na jedan od stavova i vaše tumačenje ponovno da se odlučivanje o amandmanima odnosi i na raspravu o amandmanima jer smo već jednom raspravili.
Vi ste imali stav da se o amandmanima koji su usvojeni ne raspravlja. Nije tačno. Po Poslovniku se o usvojenim amandmanima ne odlučuje, ali se o njima može raspravljati i molim da ne dovodite u zabludu javnost.

Narodna poslanice, još jedanput, pošto nema povrede člana, dakle, član 166. stav 2 – ako je podneto više amandmana na isti član predloga zakona, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje odredbi tog člana, a zatim o amandmanu kojim se predlaže izmena celog člana.
Nakon toga slede amandmani kojim se predlažu izmene pojedinih stavova u članu i redosled amandmana o pretresu u pojedinostima, koji je trenutno u toku je napravljen u skladu sa članom 166. stav 2.
Što se tiče rasprave o usvojenim amandmanima, usvojeni amandman više nije amandman i ne može se o njemu raspravljati.
Želite ponovo da govorite o povredi Poslovnika?

Koristiću vreme poslaničke grupe, ali da vam odgovorim.