ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 09.12.2010.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

6. dan rada

09.12.2010

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 17:50

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodna poslanice, potpuno razumevajući širinu teme, ipak po dnevnom redu, član 106. stav 1.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Što se tiče funkcionisanja državne uprave, po ovim, kako je to zakonom i Ustavom ustanovljeno, administrativnim okruzima malopre je neko lepo primetio. Ne možete vi funkcionisanje lokalne samouprave, koji su u funkciji, dakle, rešavanja ovog postupka i pomoći strankama u sporu, da poboljšate tako što ćete da zagovarate neke regione koji su zaista u političkom smislu reči samo korak do neke nove republike, autonomne pokrajine itd.
Funkcionisanje organa lokalne samouprave, koji služe za efikasno rešavanje ovih sporova, možete da poboljšate samo ako im date ekonomsku samostalnost. Ali, kako kada mi još uvek, iako je donet Ustav 2006. godine, nismo doneli zakon koji će da sankcioniše i da reguliše koja su to prava i obaveze jedinica lokalne samouprave i na koji način oni to raspolažu imovinom?
Naravno, oni i ne mogu da raspolažu u zakonskom smislu reči, jer imaju od Direkcije za imovinu Vlade Republike Srbije dato na korišćenje nešto što oni koriste. Ali, recimo, ko će u Kragujevcu da sankcioniše ili u nekom drugom gradu u Srbiji jedinicu lokalne samouprave, odnosno organ koji je dužan da se u skladu sa Ustavom stara i na osnovu svojih ovlašćenja o toj imovini, kada mi zakon o tome nemamo?
Sve su to velika pitanja i žalosna slika Srbije kada je u pitanju državna uprava koja je, ponavljam, tačno pre 20 godina definisana tadašnjim Ustavom iz 1990. godine.
Da na kraju završim u onom duhu kako ste vi počeli, gospođo Čomić, kada ste danas podsetili da su održani pravi višestranački parlamentarni izbori u Srbiji, ja ću samo i da vas podsetim da je i na tim izborima kao predsednički kandidat prof. dr Vojislav Šešelj, kao kandidat grupe građana, jer mi tada nismo mogli da registrujemo svoju stranku "Srpski četnički pokret", zbog samo jednog predstavljanja i samo jednim predstavljanjem u trajanju od 45 minuta na državnoj televiziji zadobio poverenje 96 hiljada građana Srbije.
Verujem da će svojim povratkom u Srbiju, koji uskoro očekujemo, učiniti da to poverenje bude milionsko, odnosno višemilionsko jer Srbiji su potrebne takve promene i takav lider koji će na odgovoran način, u skladu sa Ustavom i zakonom, da trasira put slobodne Srbije, a ne ove koja se pokorava zahtevima koji dolaze od strane EU i svih onih koji ne žele dobro Srbiji i srpskom narodu. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je 13 minuta vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz, posle njega narodni poslanik Aleksandar Martinović, pa narodni poslanik Srđan Milivojević.
...
Srpski pokret obnove

Mirko Čikiriz

Za evropsku Srbiju
Samo ću reći zarad javnosti da smo, naravno, mi podržali u potpunosti reformu državne uprave, da sve ovo što se radi i ovim izmenama zakona, u smislu jedinstvene baze podataka, izmene u pravcu lakšeg i efikasnijeg vađenja izvoda svih potrebnih, pre svega matičnih knjiga rođenih, umrlih, državljanstava itd, naravno da će sve pre svega biti u interesu i u službi građana Srbije.
Ovde se nekoliko puta, u sklopu svih reformi u okviru državne uprave, pominjala i promena Ustava i pominjao se SPO i naš stav za promenu Ustava, ali sa aluzijom da SPO sa još nekim strankama svojim zahtevom za regionalizacijom Srbije, za decentralizacijom Srbije radio na neki način i na razbijanju državnog jedinstva ili državne teritorije.
U tom smislu, želim da kažem da i u Narodnoj biblioteci Narodne skupštine Republike Srbije postoje stenogrami koji ukazuju na to da uvek kad je društvo išlo u smeru modernizacije itd, postojali su oni koji su se pozivali na tradicionalne vrednosti, na srpski patriotizam, na konzervatizam i naravno da su bili protiv promena.
Tako, kad je uvođena državna železnica prva u Srbiji, bilo je tada narodnih poslanika koji su smatrali da će u lokomotivi sedeti i neki "crni đavo" koji će paliti šume i zemlje i imanje kuda bude prolazila železnica, bilo je poslanika koji su tražili da se Lekarsko društvo Srbije izjasni o tome da li je dobro po zdravlje stanovništva da se stanovnici voze brzinom od 30 kilometara na čas, kada se pešak kreće brzinom od pet kilometara na čas. Slično je bilo i sa uvođenjem vodovodnih sistema državnih, kada su mnogi poslanici smatrali da će te "crne zmije" sasušiti naša izvorišta i da ćemo mi ostati bez vode.
Tako je i danas, 450 regiona je u zemljama EU. Jedan jedini region se nije otcepio, čak i tamo gde su postojale zaista dugogodišnje secesionističke težnje, poput Španije ili Italije. U Italiji imamo i na severu i na jugu stotinama godina želju za secesijom tih oblasti, ali porediti nahije, spahiluke, banovine ili što je u zemljama Evrope kroz njihovu istoriju kao što su bile lordovije, grofovije, oblasti itd, sa današnjim regionima, to znači da mi poredimo ono vreme i one okolnosti sa današnjim vremenom i današnjim okolnostima, a to znači da su svi koji rade tako u potpunosti promašili temu.
Ono što je želja SPO, to je da današnju veliku razliku u razvijenosti Srbije, koja je najveća u Evropi, smanjimo, svuda se pokazalo da je regionalizacija, uz promenu i finansijskih zakona, uz vraćanje imovine i opštinama i gradovima, uz povećavanje nadležnosti regijama, donela stabilnost. To je ono što želi SPO sa promenama Ustava, da se zemlja ujednačeno razvija i da dobijemo državnu stabilnost i državno jedinstvo, a ne ništa suprotno.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Tri minuta i 30 sekundi iskorišćeno je vremena poslaničke grupe.
Molim narodne poslanike da, podrazumevajući širinu teme, ipak razumemo da nas obavezuje član 106. stav 1. i obavezu da govorimo o dnevnom redu, šta je dozvoljeno jednom, dozvoljeno je i svakom drugom narodnom poslaniku, ali tema nam je izmene i dopune Zakona o državnoj upravi i amandmani, odnosno pretres u pojedinostima.
Narodni poslanik Aleksandar Martinović ima reč.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, evo, pošto me je gospođa Sedlar pozvala na dijalog, ja se zaista sa velikim zadovoljstvom odazivam na taj poziv i zaista sam spreman i SRS je spremna da učestvuje u dijalogu oko državno–pravnog i političkog uređenja Srbije. Evo da kažemo nekoliko reči na tu temu.
Prvo, nije tačna teza da podela Srbije na regione ne znači uvećanje administrativnog aparata. Najbolji primer za to vam je AP Vojvodina. Do 2002. godine ste imali sedam pokrajinskih sekretarijata. Danas ih ima 18, sa tendencijom daljeg povećanja. Uz povećanje broja pokrajinskih sekretarijata imate, naravno, i povećanje pokrajinske administracije u personalnom smislu, koja je sada za tri do četiri puta brojnija nego što je bila do 2002. godine.
Statut Vojvodine, ovaj statut koji je u velikoj meri protivustavan i koji ste izglasali krajem prošle godine, odnosno potvrdili ga vi iz vladajuće koalicije ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da li je on poboljšao život građana Vojvodine?
Da li građani u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Vrbasu, Odžacima, Kikindi, Somboru, Subotici, Pančevu, žive bolje, zato što imaju 18 pokrajinskih sekretarijata? Da li seljaci sada mogu lakše da prodaju svoje proizvode? Da li imaju dovoljno para da kupe nove traktore, imaju li radnici u vašim Odžacima, koji su potpuno devastirani, bolji status otkako ste usvojili Statut Vojvodine, ili je sve ostalo isto, ili je čak i gore nego što je bilo.
Ne treba nama, gospodo, promena Ustava, nama treba promena korumpirane i nesposobne vlasti. Ako ćemo mi Ustav da menjamo kada god nekome iz vladajuće koalicije padne na pamet neka nova politička ideja, onda ćemo svake godine da menjamo Ustav. Razmislite malo i o kredibilitetu države u međunarodnim odnosima.
Kakva smo mi država koja 2006. godine donese Ustav, taj Ustav nije ni sproveden do kraja u punom smislu te reči, i sada posle četiri godine, hajde da ga menjamo. Hajde da ga sprovedemo, pa ako praksa pokaže u narednih pet, 10 ili 20 godina, da zaista neka ovlašćenja iz Ustava treba menjati, SRS je spremna da se u to uključi.
Menjati Ustav da bi se podelila Srbija, na to SRS neće nikada da pristane. Ideja Prvog srpskog ustanka, ideja svih velikih srpskih političara, od Karađorđa, kneza Miloša, Jovana Ristića, Nikole Pašića, pa do današnjeg dana jeste da Srbija bude jedinstvena država.
Mi smo imali te regione, to gospođa Čomić nije na najbolji mogući način razumela kada mi je, nakon što sam završio moje izlaganje, dala jednu primedbu da je i Karađorđe bio nekakav austrougarski đak, mada ne znam šta to znači, jer u to vreme Austrougarska nije ni postojala. Austrougarska je kao državno-pravni pojam od 1867. godine. Karađorđe je podigao ustanak 1804. godine, a pogubljen je od strane kuma 1817. godine. Znači, nekih 50 godina kasnije je nastala Austrougarska.
Radi se o sledećem, svi ti veliki srpski državnici i političari, radili su na tome da Srbija bude jedinstvena država. Mi smo pre Karađorđevog ustanka imali podelu Srbije na nahije, pa je svaka nahija imala svog nahijskog kneza, koji je imao pravo i obavezu da u ime Turaka sakuplja porez i da Turcima predaje taj porez. U tome se sastojala ta srpska autonomija pre Karađorđa, što porez nisu naplaćivali Turci, nego nahijski knezovi za račun Turaka.
Cela ta Srbija, mislim na Beogradski pašaluk, to je tada bila Srbija, bila je podeljena na nekoliko nahija. Karađorđe je svojim mačem presekao tu podelu Srbije na nahije i rekao, nema više nahije, borimo se za jedinstvenu srpsku državu. Počeo je da šalje emisare u krajeve srpske, van Beogradskog pašaluka, u Crnu Goru, u Dalmaciji, BiH. To je bila ideja Karađorđa, a ne da se vratimo na turski zeman, da podelimo Srbiju na nahije.
Kome je donela podela bilo šta dobro? Kako mislite da funkcionišu ti regioni, gospođo Sedlar, ako nema neke administracije koja će da se bavi tim regionalnim poslovima? Uzmite samo primer Vojvodine, imamo državnu upravu, pa onda imate pokrajinsku upravu, pa lokalnu po opštinama i gradovima, a sada hoćete da imate i regionalnu upravu.
Ja vas pitam, ko će sve to da plati, odakle, ko, iz pretpristupnih fondova EU ćete da izmirujete administraciju, od radnika koji su ostali bez posla, od seljaka koji nemaju kome da prodaju mleko i meso, zato što uvozite svinjske polutke iz Brazila. Izvinite, ko će da finansira taj vaš državni projekat?
Čak i da ne preti državnom jedinstvu, a preti, ko će to sve da plati, kolik to košta? Imate li vi neku preciznu računicu, od kojih sredstava će sve to biti plaćeno? Mi već sada grcamo sa ovom i ovakvom državnom organizacijom, a zamislite još da podelimo Srbiju na pet, šest ili 10 regiona. Nekima ni to neće biti dosta.
U srpskom narodu postoji, nažalost, moram to da kažem, jedna tendencija da smo mi skloni deobama. Što sada onaj tamo u Subotici da živi bolje nego ja, hajde da postavimo berlinski zid između Subotice i Kikinde, mi smo tome skloni. Zašto da podgrevamo te negativne tendencije koje postoje u pojedinim delovima Srbije, zašto da svađamo Srbiju samu sa sobom?
Ako pratite izlaganje ljudi koji se zalažu za regionalizaciju, šta je zaključak? Onome koji živi u Leskovcu kriv je Beograđanin zato što teško živi. Onome ko živi u Ivanjici kriv je onaj iz Novog Sada. Sada smo počeli jedni druge da optužujemo. Vi nas pljačkate.
Vraćamo se na ono što smo imali u Kraljevini Jugoslaviji, kada su Hrvati optuživali Srbe da pljačkaju Hrvatsku, iako je sedište Prve štedionice bilo u Zagrebu, ne u Beogradu, i ceo finansijski kapital je bio u Zagrebu, a ne u Beogradu. Onda su Hrvati, ceo svoj politički pokret gradili na tome kako ih Beograd eksploatiše. Posle 60-70 godina mi se vraćamo na istu priču. Beograd je kriv što onaj u Leskovcu teško živi, Beograd je kriv što onaj u Malom Iđošu teško živi.
Ne, vlast je kriva. Hajde da menjamo vlast. Vi ste krivi, vi koji od 2000. godine vodite Srbiju, vi koji ste 2000. godine rekli da ulazimo u EU 2004. godine, pa kada je Boris Tadić pobedio 2004. godine, rekli ste, ulazimo 2007. godine, pa ste rekli, ulazimo 2009. godine, a sada je rekao – ulazimo u narednih 10 godina.
Mi treba da čekamo 10, 20, 50, 100 godina da uđemo u taj obećani politički raj na zemlji da bi nam bilo bolje, a pri tome ćemo da menjamo Ustav, zato što je nekome palo na pamet da treba da se promeni preambula iz Ustava Srbije, da ne piše da je KiM sastavni deo Srbije, pa ćemo pored preambule, onako forme radi da smanjimo broj poslanika, da ne bi bili ravnomerno zastupljeni svi delovi Srbije, uključujući i KiM, pa ćemo da podelimo Srbiju na regione i onda mi kažite, gde je kraj u tom komadanju Srbije, ima li kraja?
Hoćemo li živeti bolje kada budemo imali 10 novih regiona? Primer Vojvodine je na najbolji način to pokazao. Treba nam sposobna vlast, državotvorna vlast, nekorumpirana vlast. Kada to budemo imali, jer sada je nemamo, onda će živeti dobro i onaj u Leskovcu, u Nišu, onaj u Beogradu i Novom Sadu.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je osam minuta i 50 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević, pa narodna poslanica Snežana Sedlar.
...
Demokratska stranka

Srđan Milivojević

Za evropsku Srbiju
Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u mojoj ruci se nalazi Ustav Republike Srbije i imam dva izdanja, oba su pisana ćirilicom, a ćirilica nije baš komplikovano pismo, ima 30 slova.
Ovo suštinsko nepoznavanje Ustava Republike Srbije, čak i javljanje za diskusiju od strane određenih poslanika, više govori o tim poslanicima, njihovoj političkoj ideji, opciji, nego o zakonu koji se danas nalazi na dnevnom redu.
Zaista ne razumem poslanike koji nisu pročitali Ustav Republike Srbije, nisu pogledali preambulu tog ustava, a pogotovu što nisu pročitali peti deo koji kaže – uređenje vlasti, pa im se onda čini da ovom zemljom upravlja neko sa strane, da se krši Ustav, pa im se čini da u vreme kada su oni, ne upravljali, nego vladali ovom zemljom, da je tada teklo med i mleko, mleko je bilo kiselo, a meda nije bilo, i onda kao glavnu argumentaciju za poboljšanje situacije u zemlji, vide isključivo i samo – šta: svoj povratak na vlast. Čim se oni vrate na vlast, čim im građani Srbije ukažu poverenje, rešiće se svi problemi u ovoj zemlji.
Zahvaljujem na proračunu da će DS upravljati ovom zemljom 10 godina, kako, kažete vi, upravljate i vladate 20 godina ili 10 godina, a ja ću samo da vas podsetim, mi smo odgovornost za upravljanje ovom zemljom preuzeli 2008. godine.
Hvala vam što predviđate svoju slabost i nesposobnost da napravite neku promenu, pa nas vidite na vlasti do 2018. godine. Moram da vam kažem, o tome ne odlučujete vi, o tome odlučuju građani ove zemlje na slobodnim demokratskim izborima, koji su se prvi put u Srbiji desili na današnji dan.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslaniče, o dnevnom redu vas molim, član 106. stav 1.
...
Demokratska stranka

Srđan Milivojević

Za evropsku Srbiju
Kada govorimo o dnevnom redu, zaista nisam razumeo amandmane o kojima su pričale moje kolege, samo sam razumeo da im smeta Ustav, da nisu razumeli uređenje vlasti, ko postavlja predsednika Vlade, ko postavlja Vladu i to su govorili u svojoj diskusiji i samo na te navode svojih političkih protivnika u ovoj sali pokušavam da odgovorim.
Dakle, nisam razumeo nijedan vaš amandman. Nisam razumeo suštinu vaše kritike ovog zakona, baš kao što to nisu razumeli ni građani Srbije. Svoje nerazumevanje iskazujem u ovoj sali, građani Srbije to nerazumevanje iskazuju na izborima. Vi, podsetiću vas, ne prelazite cenzus širom Srbije na lokalnim izborima.
Dakle, to udruženo nerazumevanje i građana i moje zavređuje da moram da vam odgovorim da nisam razumeo vaše amandmane i vašu kritiku ovog zakona, ali sam razumeo da za sve loše što se dešava ovoj zemlji vama je izgleda kriv narod. Ako ne možete da promenite sebe, probajte da promenite narod, ali mislim da je to jako težak posao.