Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega ću da izrazim oštar protest zbog poniženja parlamenta, juče i danas, na najgrublji mogući način.
Postoje tri grane vlasti: zakonodavna, to je parlament; izvršna, to je Vlada i sudska, pravosuđe. Od te tri ravnopravne grane vlasti, ipak je parlament, da kažem, malo ravnopravniji, jer, gospodine Bradiću, vi ste kao ministar pred parlamentom polagali zakletvu, a ne mi pred Vladom. Prema tome, poštovanje parlamenta bar od strane izvršne vlasti je moralo da bude malo drugačije. Dva dana čekamo ministre da dođu i brane zakone koje su predložili. Ovde je trebalo da bude maltene polovina sadašnje Vlade, jer takvi su zakoni…
(Predsedavajuća: Molim vas da ne dovodite u zabludu javnost. Ovde treba da bude ovlašćeni predstavnik Vlade i on je ovde. Bez obzira na strast kojom branite parlament, molila bih da ne zaboravite ni racio, koji vas obavezuje na poštovanje odredbi Poslovnika. Predstavnik Vlade je ovde i rasprava može da teče.)
Gospođo Čomić, ukoliko danas postavim neko pitanje gospodinu Bradiću, čije zanimanje izuzetno poštujem i koji je ministar kulture, ali pitanje koje se odnosi na međunarodno pravo, pitanje koje se odnosi na ekonomski deo, kako će gospodin Bradić da mi odgovori? Zašto nema ovde ministara koji su ove zakone predložili?
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, pitajte ministra Bradića, pa ćete videti da li će da vam odgovori ili ne, ali nemojte kršiti Poslovnik pre toga. Ministar Bradić je prisutan i obavlja svoj posao predstavnika i člana Vlade, tako da mu se ne može dati ni jedna zamerka.)
Meni je jasno, ostali ministri seku vrpcu i otvaraju Potemkinova sela, još malo pa ćemo videti i prozore kad otvaraju, seći će vrpce. Ali, ostavimo to na stranu, da se vratimo na temu.
Prvo, govoriću o Predlogu zakona o ratifikaciji ugovora između Srbije i Hrvatske. Ni kraćeg zakona, ni pogubnijeg zakona. Zakon ukupno ima dva člana i nešto između. To između, to je taj ugovor koji je potpisala gospođa Malović i koji je poguban za sve Srbe, ma gde se nalazili.
Prvo, na osnovu ovog ugovora, kada ga u danu za glasanju ratifikuje Skupština, svim Srbima koji su se ikad, od 1990. godine, pa na dalje, odazvali na mobilizaciju, pa uzeli pušku u ruke i otišli ili otišli kao dobrovoljci, bez obzira gde se nalaze, gde su rođeni, odakle su krenuli, postoji mogućnost njihove ekstradicije u Hrvatsku da im se sudi. Kako se u Hrvatskoj sudi, to je gospođica Nataša rekla, za tri šamara 32 godine, za 60 Srba sedam godina zatvora, za 60 pobijenih Srba, za očišćen Medački džep sedam godina zatvora.
Bukvalno ćete ovim ugovorom apsolutnu nesigurnost među građane Srbije uneti, opasnost za sve koji su učestvovali i posebna opasnost za Srbe koji su izbegli ispred ustaškog noža iz Republike Hrvatske i Republike Srpske Krajine, koja je bukvalno očišćena. Šta je etničko čišćenje, ako ne ''Bljesak'' i ako ne ''Oluja'', gde više nijedan nije ostao tamo živ.
Tih pedesetak-šezdesetak Srba u Medačkom džepu, to su starci od 70 i 80 godina koji nisu mogli da pođu za vojskom i ostali su tamo. Danas, njihovi potomci, ukoliko se nalaze u Srbiji, na osnovu ovog ugovora, protiv njih će Republika Hrvatska podići optužnicu, da ne govorim o onih dvadesetak hiljada tajnih optužnica koje već postoje u Republici Hrvatskoj, dakle, podići optužnicu i tražiti od našeg pravosuđa, tražiti od države Srbije, i država Srbija će velikodušno da ih pošalje tamo da dokazuju svoju nevinost.
Naopako ste postavili, naopako je inače postavljen odnos. Ne dokazuje se nevinost, dokazuje se krivica, ali će oni morati da dokazuju nevinost u Hrvatskoj. Zbog čega će biti podignute, ukoliko već nisu podignute, optužnice?
Pedeset hiljada stanarskih prava je u Hrvatskoj uskraćeno Srbima, oduzeto Srbima. Imovina koju su Srbi ostavili kad su se povukli, ispred ustaškog noža, meri se desetinama milijardi evra. Zbog tih desetina milijardi evra, za svakog ko se usudi da pita šta mu je sa imovinom u Hrvatskoj biće podignuta optužnica, biće pokrenuta istraga i zatražiće se od našeg pravosuđa i od države Srbije da budu isporučeni da im se tamo sudi.
Perete, gospodo iz Vlade, Hrvatsku pred prijem u EU. Zbog čega to građani treba da saznaju? Ne znam, neću da sumnjam u dobre namere pojedinih iz Vlade, ali čini mi se da sve miriše na to.
Gledam danas, osvetljene su ove biste u holu Narodne skupštine, bista Karađorđa, bista cara Dušana. Car Dušan bi danas bio, da je živ, isporučen Haškom tribunalu zbog velikosrpskih aspiracija, jer je vodio ratove i širio Srbiju. Karađorđa bi sigurno isporučili Turskoj jer će i sa Turskom biti potpisan ovakav ugovor, zbog etničkog čišćenja Mišarskog polja u borbi na Mišaru.
SRS će sigurno biti protiv ovakvog Predloga ugovora i protiv ovakvog zakona za ratifikaciju ugovora. Nemamo ništa protiv da se kriminalcima koji se uhvate ovde, sudi, da se kriminalcima iz Srbije koji se uhvate tamo, sudi.
Hajde po ovim ugovorima, gospodine Bradiću, da Vlada zatraži Nasera Orića da mu sudi za zločin u gornjem Podrinju. Tri hiljade petsto dvadeset srpskih glava je palo u gornjem Podrinju kada je Naser Orić sa svojom bratijom, bulumentom izlazio iz Srebrenice. Dve godine zatvora je dobio u Haškom tribunalu.
Hajde, zatražite bilo koga od onih za koje je utvrđeno da su činili ratne zločine, da pripadaju drugim narodima, hrvatskom i bošnjačkom. Da li ćete ih dobiti, na osnovu ovih ugovora koje ćete sigurno potpisati i izglasati?
Nećete, ali zato će tražiti sve Srbe odavde, a one u Republici Srpskoj već imaju pod šakom i malo pomalo pa nekoga prozovu, jer je dana tog i tog u nepoznato vreme, na nepoznatom mestu, ubio nepoznatog građanina BiH, silovao nepoznatu devojku. Tako se ponašaju ovi sa kojima ove ugovore ratifikujete.
SRS će sigurno glasati protiv ratifikacije ovog zakona.
