Gospodine Nikoliću, zaista nije u redu. Terapeuti mog tipa ne zovu pacijente, oni sami dolaze i nije u redu da o tome razgovaramo ovako.
Gospodin Aligrudić ima reč.

Povreda člana 107, povreda dostojanstva narodnog poslanika. Priznajem vam pravo da reagujete u odbranu vašeg viđenja Poslovnika na svaki način, sem na način koji vređa sagovornika. Nemate pravo da u diskusiji kažete: "vi najbolje znate kako je to raditi sa neubačenom karticom". Na šta mislite, gospođo Đukuć Dejanović?
Opozicija ima legitimno pravo da izrazi svoj politički stav ubacivanjem ili neubacivanjem kartice. Kada mi tražimo glasanje o nečemu, mi karticu ubacimo. Ima li vladajuća koalicija to isto pravo? Ali, vi nemate pravo, kao predsedavajući koji vodite sednicu, da upravljate procesom na taj način što ćete vi da odredite da u jednom trenutku to neubacivanje kartice jeste razlog da se nastavi dalje sa radom, a u drugoj situaciji razlog da se sednica prekine i čeka neki kvorum. Tu je problem.
Znači, nije problem ni u čemu drugom i vi vređate moje dostojanstvo vašom izjavom kada kažete – vi znate najbolje šta znači raditi neubacivanjem kartice. To definitivno nije u redu.

Moja nova argumentacija zapravo ne postoji. Mislim da sam kazala, nema nove argumentacije, već sam sve objasnila i ne bih htela da vređam ni građane Srbije, ni poslanike time što ću više puta govoriti o istim sadržajima.
Mi smo zapravo usvojili dnevni red i informišem vas o tome koliko koja grupa ima vremena na raspolaganju.
Dakle: poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; poslanička grupa G17 plus - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa "Napred Srbijo" - 26 minuta i 24 sekundi; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekundi; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore jedanput do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da će po ovoj tački dnevnog reda poslaničke grupe predstavljati: narodni poslanik Đorđe Milićević poslaničku grupu SPS-JS; narodni poslanik Bojan Đurić poslaničku grupu LDP; narodni poslanik Srđan Spasojević poslaničku grupu Nova Srbija.
Da li ima još predloga? (Ne.)
Saglasno članu 157. stav 2, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala, Predlogu zakona o izmenama Zakona o uređenju sudova, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Državnom veću tužilaca.
Da li predstavnik predlagača Snežana Malović, ministar pravde, želi reč? (Da.) Gospođo Malović, izvolite.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, na početku ove načelne rasprave dala bih nekoliko uvodnih napomena o predlozima zakona koje je predložila Vlada Republike Srbije, sa predlogom da ih Narodna skupština razmatra i usvoji po hitnom postupku. Navedene predloge zakona, kao resorno, pripremilo je Ministarstvo pravde.
Dozvolite mi da predstavim zakone koji se menjaju i dopunjuju, zakone iz oblasti organizacije pravosuđa, a to su Zakon o sudijama, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o Visokom savetu pravosuđa, Zakon o Državnom veću tužilaca i Zakon o uređenju sudova.
Imajući u vidu sva otvorena pitanja koja su izneta u izveštaju o napretku Srbije za 2010. godinu, koji je pripremila Evropska komisija, a koji se odnosi na pravosudni sistem, tj. pitanje reforme pravosuđa, a pre svega na postupak opšteg izbora nosilaca pravosudnih funkcija, Ministarstvo pravde je, u saradnji sa predstavnicima Evropske komisije, razmatralo način za prevazilaženje ukazanih nedostataka u ovom procesu.
U tom cilju, nadležni organi u Republici Srbiji istakli su potpunu spremnost da se otklone sve sumnje u proces reforme pravosuđa, a naročito sumnje u postupak opšteg izbora nosilaca pravosudnih funkcija.
Prvi korak ka ispravljanju uočenih nedostataka predstavlja stvaranje normativnog okvira koji će omogućiti da se preispita ovaj proces, a pre svega da se otklone nedostaci navedeni u izveštaju koji ukazuju na nedostatak transparentnosti postupka, pravne zaštite i eliminisanje bilo kakve sumnje u politički uticaj prilikom donošenja odluka o izboru nosilaca pravosudnih funkcija.
U tom cilju, Ministarstvo pravde je, u neposrednoj saradnji sa predstavnicima Evropske komisije, izradilo predloge zakona koje uređuju organizaciju pravosuđa i izbor nosilaca pravosudnih funkcija. O predlozima zakona raspravljano je i sa članovima Venecijanske komisije Saveta Evrope.
Kao što vam je poznato, Venecijanska komisija predstavlja najviši autoritet u pogledu davanja mišljenja o ispunjenosti standarda Saveta Evrope koji se odnose na vladavinu prava, ustavno i državno uređenje, kao i nezavisnost i samostalnost pravosuđa.
U vezi sa tim, i predstavnici Evropske i Venecijanske komisije su se saglasili da su predložene izmene zakona, o kojima će danas biti reči, najbolji način da se na zakonski način, a poštujući u potpunosti ustavno uređenje Republike Srbije i vladavinu prava, izvrši preispitivanje odluka donetih u procesu opšteg izbora, a u cilju otklanjanja bilo kakve sumnje u ovaj postupak.
Dozvolite mi da se prvo osvrnem na predloge zakona o izmenama i dopunama zakona o Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, budući da formiranje stalnog sastava ovih organa predstavlja osnovu za sprovođenje postupka preispitivanja odluka koje je doneo prvi sastav Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.
Predloženim izmenama ova dva zakona data je mogućnost da veći broj kandidata učestvuje u postupku izbora za izborne članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca iz reda nosilaca pravosudnih funkcija.
Predlog zakona predviđa da, pored sednice svih sudija, odnosno kolegijuma javnog tužilaštva, status kandidata mogu da steknu i nosioci pravosudnih funkcija koje podrži najmanje 20 sudija, odnosno 15 javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca iz vrste i stepena suda ili javnog tužilaštva u kojima obavljaju tu funkciju.
Na taj način se stvaraju uslovi da veći broj kandidata može učestvovati u izbornom procesu, čime se postiže mogućnost bolje i kvalitetnije zastupljenosti nosilaca pravosudnih funkcija u ovim organima.
Pored toga, radi eliminisanja sumnje u politički uticaj na izbor izbornih članova iz reda nosilaca pravosudnih funkcija, predviđeno je da Narodnoj skupštini može biti predložen samo kandidat koji je dobio najveći broj glasova svojih kolega. U slučaju da dva ili više kandidata dobiju jednak najveći broj glasova, predlaže se kandidat koji je duže obavljao sudijsku, odnosno javnotužilačku funkciju.
Takođe, u skladu sa preporukama Venecijanske i Evropske komisije, regulisano je da se izborno pravo omogući samo nosiocima pravosudnih funkcija na stalnoj funkciji. Imajući u vidu potrebu hitnog izbora stalnog sastava Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, predlozima zakona je predviđeno da se skrate određeni rokovi za preduzimanje izbornih radnji i određen je rok od 60 dana, od dana stupanja na snagu, da se sprovede izborni postupak.
Sada bih vam predstavila predložena rešenja u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama. Prva novina predviđena ovim zakonom je pravo prigovora koji sudije podnose Visokom savetu sudstva na odluku o prestanku sudijske funkcije. Na ovaj način daje se mogućnost Visokom savetu sudstva da još jednom preispita svoju odluku o prestanku sudijske funkcije, kako bi se omogućilo donošenje pravilne odluke.
Naravno, posle odluke po prigovoru, sudija može uložiti žalbu Ustavnom sudu na odluku o prestanku funkcije, imajući u vidu da je to pravo propisano Ustavom.
Ključne odredbe Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama su čl. 5. i 6. Članom 5. Predloga predviđa se da stalni sastav Visokog saveta sudstva, koji će se obrazovati nakon izbora članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija, preispita odluku prvog sastava Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske dužnosti bivšim sudijama koji nisu izabrani u postupku opšteg izbora.
U cilju donošenja pravnih i objektivnih odluka u postupku preispitivanja pred stalnim sastavom Visokog saveta sudstva, sudija ima pravo da se upozna sa predmetom i dokumentacijom, kao i da usmeno izloži svoje navode.
Radi deblokade postupaka pred Ustavnim sudom, predviđeno je da se svi postupci pred Ustavnim sudom okončaju stupanjem ovog zakona na snagu, a da se podnete žalbe smatraju prigovorom na odluke Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske dužnosti, o kojima će odlučivati stalni sastav Visokog saveta sudstva.
Protiv odluka stalnog sastava Visokog saveta sudstva, kojom se potvrđuje odluka prvog sastava Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske dužnosti dozvoljena je posebna žalba Ustavnom sudu, a što je u skladu sa Ustavom.
Takođe, data je mogućnost sudijama koje nisu podnele žalbu Ustavnom sudu da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona podnesu prigovor stalnom sastavu Visokog saveta sudstva.
Članom 6. ovog zakona predviđeno je da će se u slučaju postojanja razloga koji ukazuju na sumnju u stručnost, osposobljenost i dostojnost pojedinog sudije koji je izabran na opštem izboru, odnosno ukoliko postoje razlozi koji ukazuju na povredu postupka u donošenju odluke o izboru pojedinog sudije, stalni sastav Visokog saveta sudstva će preispitati odluke prvog sastava tog tela.
U slučaju da se u postupku preispitivanja utvrdi postojanje razloga koji ukazuju na nepravilnost odluke o izboru, stalni sastav Visokog saveta sudstva pokrenuće po službenoj dužnosti postupak za razrešenje. Na ovaj način će se omogućiti uvid u rad i donošenje odluka prvog sastava Visokog saveta sudstva i time konačno otkloniti sve sumnje u postupak opšteg izbora.
U zakonu o izmenama i dopunama Zakona o Javnom tužilaštvu, u delu koji se odnosi na preispitivanje odluka prvog sastava Državnog veća tužilaca sadržana su istovetna rešenja koja su predložena i u Zakonu o sudijama. Javnim tužiocima i zamenicima javnih tužilaca omogućeno je podnošenje prigovora protiv odluka Državnog veća tužilaca, kojima su utvrđeni razlozi za razrešenje.
Takođe, predviđeno je da se svi postupci po žalbama i usmenim žalbama ustupaju stalnom sastavu Državnog veća tužilaca na odlučivanje, iz istih razloga kao što je navedeno u Zakonu o sudijama. Stalni sastav Državnog veća tužilaca može preispitati odluke prvog sastava Državnog veća tužilaca u pogledu izbora zamenika javnih tužilaca na stalnu funkciju, odnosno predloga za izbor javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca koji se prvi put biraju.
Pored navedenog, u Predlogu zakona o javnom tužilaštvu, kao i Predlogu zakona o uređenju sudova, predloženo je da se odloži početak primene odredaba kojima se utvrđuje nadležnost Državnog veća tužilaca, odnosno Visokog saveta sudstva u pogledu predlaganja, raspoređivanja i nadzora nad trošenjem budžetskih sredstava opredeljenih za rad javnih tužilaštva i sudova.
Prema važećim zakonima, ove nadležnosti Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva treba da vrše od 1. januara 2011. godine.
Međutim, imajući u vidu da se u ovim organima nisu stekli materijalni i tehnički uslovi za vršenje ovih nadležnosti, predloženo je da do 1. septembra 2011. godine ove nadležnosti obavlja Ministarstvo pravde.
Usvajanjem izmena i dopuna paketa pravosudnih zakona želimo da otklonimo sve sumnje u postupak opšteg izbora. Smatramo da će se na ovaj način otkloniti sve kritike koje je Evropska komisija iznela u godišnjem izveštaju po pitanju reforme pravosuđa, jer ćemo omogućiti potpuni uvid u rad prvih sastava Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.
Postupak preispitivanja donetih odluka biće sproveden na način kojim će se svim zainteresovanim stranama i javnosti obezbediti uvid u tok postupka i donete odluke, čime će se stvoriti mogućnost za efikasan rad pravosudnih organa i ojačati poverenje građana u pravosuđe.
Takođe, na ovaj način želimo da, saradnjom sa predstavnicima Evropske komisije, stvorimo sve preduslove ne samo za ispunjavanje svih preduslova za dobijanje pozitivnog mišljenja za status kandidata za članstvo u EU, već i da se pripremimo za otvaranje poglavlja 23.
Izmenama i dopunama Zakona o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala obezbeđuje se da poslove u kazneno-popravnom zavodu zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem, u kome je obrazovano posebno odeljenje, obavljaju zaposleni posebno edukovani za te poslove. Imajući u vidu da poslovi svakako predstavljaju visok stepen odgovornosti, stručnosti i obučenosti za rad, smatramo da je neophodno obezbediti da ove poslove obavljaju najstručniji i najiskusniji.
Pored toga, izmenama navedenog zakona precizira se i postupak provere imovnog stanja i bezbednosne provere za lica koja obavljaju ovu funkciju, odnosno poslove u izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala.
Imajući u vidu da je za evidentiranje podataka o imovnom stanju za sudije i javne tužioce nadležna Agencija za borbu protiv korupcije, u skladu sa posebnim zakonom, predviđeno je da ova lica Agenciji dostavljaju podatke predviđene tim zakonom.
Kada je u pitanju evidentiranje i provera podataka za lica koja obavljaju poslove u vezi sa radom posebnog odeljenja, upravnik kazneno-popravnog zavoda sa posebnim obezbeđenjem, u kome je obrazovano posebno odeljenje, načelnik posebnog odeljenja i lica upućena na rad u ovo posebno odeljenje, predviđeno je da će evidentiranje podataka o imovnom stanju obavljati nadležna organizaciona jedinica u sedištu uprave, a da će proveru ovih podataka po potrebi i na zahtev obavljati MUP i Ministarstvo finansija.
Ovo je neophodno, s obzirom da je reč o zaposlenima koji imaju status državnih službenika, pa je predloženo da proveru podataka o njihovom imovnom stanju obavljaju navedena ministarstva. Isto tako, precizirani su i organi koji vrše bezbednosnu proveru za sva lica koja obavljaju poslove u postupku sprovođenja ovog zakona.
Sve pomenute izmene omogućiće još efikasniju primenu Zakona o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala, čije je sprovođenje do sada dalo zaista dobre rezultate.
Na kraju, još jednom bih istakla važnost svih ovih zakonskih predloga, zahvalila se na pažnji i izrazila nadu da će, nakon rasprave u načelu i u pojedinostima, predloženi zakoni biti usvojeni, čime će se stvoriti neophodan normativan okvir koji će omogućiti otklanjanje svih nedoumica i sumnji u proces reforme pravosuđa i opšti izbor nosilaca pravosudnih funkcija. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo ministar.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da) Gospodin Đorđe Milićević.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovana gospođo Malović, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set pravosudnih zakona, rekao bih, od izuzetne važnosti.
Najpre želim da kažem da je potpuno jasno da je za dobijanje pozitivnog mišljenja Evropske komisije o kandidaturi Srbije za članstvo u EU, pored saradnje sa Hagom, pored saradnje sa Haškim tribunalom, od najvećeg mogućeg značaja upravo reforma pravosuđa. Na tu temu i o tome smo mnogo puta do sada govorili.
Takođe, želim da kažem da kada smo započeli raspravu o setu pravosudnih zakona unutar republičkog parlamenta, vrlo jasno smo rekli kao poslanički klub da smatramo da je usvajanjem seta pravosudnih zakona, kvalitetnog seta, veoma važno da pošaljemo jasnu poruku EU o reformi pravosuđa u Srbiji, da nam je potreban jedan efikasan i moderan pravosudni sistem, nezavisno i stručno sudstvo, sa potpunim i punim integritetom, da je potrebno da povratimo poverenje građana u pravosuđe, odnosno da imamo pravosuđe u koje će građani Srbije verovati.
Takođe smo rekli da od reforme pravosuđa takođe zavisi zaštita ljudskih prava i sloboda. Imajući na umu da je reforma pravosuđa pre svega jedan od uslova da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU, postavili smo tada vrlo logično pitanje – da li će u oblasti pravosuđa taj uslov biti ispunjen onog trenutka kada usvojimo tada predložen, a danas već usvojen set pravosudnih zakona?
Moram da kažem da godinu dana nakon toga čini mi se da su sve više prisutne sve veće nedoumice o budućem funkcionisanju sudstva u Srbiji.
Slažemo se da je ovo oblast za čiju reformu je potrebno vreme, ali kada smo u određenom kontekstu smatrali da smo jedan ozbiljan posao priveli kraju, danas prosto govorimo o izmenama zakona koje su morale da budu na samom početku, odnosno onda kada smo započeli raspravu o setu pravosudnih zakona.
Naravno da primedbe Evropske komisije u vezi sa reformom sudstva i reizborom sudija smatramo krajnje dobronamernim i to jeste pravac, to jeste putokaz kojim Srbija treba da ide u narednom vremenskom periodu.
Predložene izmene i dopune o kojima danas govorimo jesu korak napred u rešavanju svih onih otvorenih pitanja koja postoje u procesu reforme pravosuđa i zato će ovi predlozi imati podršku poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije – Jedinstvene Srbije.
Smatramo da je veoma važno da su predstavnici Ministarstva pravde, Evropske komisije i Venecijanske komisije razmatrali radnu verziju predloženih zakona, kao i određene aspekte reforme pravosuđa, kako između ostalog i opšti izbor i sve ono što podrazumeva reforma pravosuđa u Srbiji.
Ovo svakako jesu naši pravi i relevantni sagovornici na ovu temu i neophodno je dakle, sa našim partnerima iz Evrope, vrlo precizno formulisati svaki naredni korak koji će Srbija napraviti i koji će voditi ka realizaciji našeg cilja.
To je jedini način da se konačno stavi tačka na sva ona otvorena pitanja, na sve one polemike oko opšteg izbora sudija i tužilaca. Dakle, kao što je između ostalog rečeno, sadržaj predloženih izmena i dopuna uređuje dva važna pitanja: najpre izmene i dopune Zakona o Visokom savetu sudstva, Državnom veću i Zakonu o sudijama, omogućiće dakle prvenstveno izbor stalnog sastava tog tela, a drugo pitanje se odnosi na proces preispitivanja odluka, kao što je između ostalog rečeno u uvodnom izlaganju gospođe Malović.
Kada je reč o prvom pitanju, želim da kažem da je veoma važno da će se u zakonu, u sadržaju ovih izmena i dopuna, naći rešenja zasnovana na stavovima Venecijanske komisije, to se tiče konkretno sastava Visokog saveta sudstva da se status kandidata može steći ukoliko predlog podrži određeni broj sudija, predlog koji je formulisan kada je reč o drugom pitanju je potpuno logičan, imajući na umu pre svega da bi rasprave pred Ustavnim sudom trajale negde do, kako se procenjuje, leta 2012. godine, po izjavljenim žalbama, i drugo preispitivanje se odnosi na prvi put izabrane sudije, sudije koje se nalaze na stalnoj funkciji, iako se postavlja pitanje koliko smo mogli da shvatimo njihove stručnosti, i ako Visoki savet utvrdi da su te primedbe i da su te sumnje osnovane, dakle, pokreće se postupak za razrešenje.
Obzirom na važnost teme o kojoj danas govorimo, želimo da uputimo i jedno pitanje i prosto da damo jednu konstataciju, jednu sugestiju, a tiče se dva izuzetno važna segmenta reforme pravosuđa.
Najpre, kada smo govorili o novoj mreži sudova i javnih tužilaštava u Srbiji, rekli smo da podržavamo cilj koji se želi postići usvajanjem ovog predloga, dakle, olakšati posao, povećati efikasnost, kvalitet sudskih postupaka, dakle cilj ni tada ni sada apsolutno nije bio sporan, ali rekli smo da o kvalitetu zakona možemo govoriti tek kada oni počnu praktično da se primenjuju, dakle kroz određeni vremenski period i smatramo da treba da govorimo i o efektima koji su postignuti ili nisu postignuti uvođenjem nove mreže sudova i javnih tužilaštva u Srbiji.
Još jedna stvar smatramo da je jako važna, naime čini nam se da je celo pravosuđe u ovom trenutku, kako sam to pre nekoliko dana mogao da čitam u jednom dnevnom listu, da čitavo pravosuđe u ovom trenutku u nekakvom v.d. statusu i da to poprilično traje. Dakle, po zakonu koliko mi je poznato svi predstavnici sudova trebalo je da budu imenovani najkasnije do kraja marta ove godine, mislim da samo Vrhovni i Kasacioni sud ima predstavnika, odnosno predsednika, a svi ostali imaju vršioce funkcija.
Naše je pitanje – kada će biti izbori i ko će odlučivati o kandidatima za predsednika, sadašnji ili budući sastav Visokog saveta sudstva.
I na samom kraju, što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala, želim da kažem da će poslanički klub Socijalističke partije Srbije – Jedinstvene Srbije podržati ovaj zakonski predlog, jer smatramo da poslovi u posebnom odeljenju, kao što je između ostalog rečeno, zahtevaju osposobljenost, stručnost i obučenost i potrebno je zaista da ih obavljaju najbolji zaposleni, uz naravno podrazumeva se određene beneficije.

Reč dajem predsednicama, odnosno predstavnicima poslaničkih grupa od manje ka većoj. Reč ima Bojan Đurić.

Ako je nešto dobro u ovoj hitnosti sa kojom se suočavamo na kraju godine, to je da su se ovi zakoni pojavili u proceduri u relativno pristojnom roku u odnosu na onu sednicu koju smo imali pre deset ili petnaest dana, koja je zakazana na inicijativu LDP i čiji je osnovni cilj bio to da vrlo brzo dođemo do rešenja koja će otkloniti sve postojeće nedoumice koje su vezane za reformu pravosuđa.
Naravno da nije dobro što se zakon pojavio u proceduri protekle večeri i to je ono što može da baci novu senku na usvajanje ovih rešenja.
Na početku moram da se osvrnem na ono o čemu je govorio gospodin Milićević, a to je vezano i za obrazloženje koje ste, ministarka, dali u obrazloženju ovih predloga zakona.
Mislim da nije dobro da se isključivo pozivamo na izveštaj Evropske komisije za 2010. godinu, odnosno na izveštaj EU kao da reformu pravosuđa sprovodimo zbog toga što to od nas očekuje Evropa, odnosno EU. Verujem da to nije vaša ideja i da niste imali ideju da sa tim nastupate, ali to obrazloženje ovog predloga odiše time.
Podsetio bih vas da smo nekoliko puta pokušavali da ovde pokrenemo raspravu o onim pitanjima koja su ostala otvorena u reformi pravosuđa u proteklih nekoliko meseci i da smo to radili u junu i julu ove godine, kada smo tražili i posebnu sednicu Odbora za pravosuđe i upravu i da smo to radili pre deset ili petnaest dana, kao što sam rekao. Ono što je najpozitivnije rešenje u ovom predlogu je prihvatanje prigovora koji je LDP imao od samog početka, a to je otklanjanje teme savršenosti, da nije bilo prave mogućnosti da se ulažu prigovori na praktične prvostepene odluke Visokog saveta sudstva i da su one neizabrane sudije odnosno one čiji je mandat prestao jedinu pravnu zaštitu tražile pred Ustavnim sudom.
Pred Ustavnim sudom po ustavnoj žalbi nije postupak u kome se mogu naći odgovori na ona pitanja koja eventualno izabranim sudijama nisu jasna i na one sumnje koje su moguće u manjem broju slučajeva postojale. To uostalom pokazuju postupci pred Ustavnim sudom.
Dobro je rešenje da se ovi postupci vraćaju u ovoj fazi pred Visoki savet sudstva, ali je vrlo važno da rešavanje u tim postupcima počne što pre. Podsetio bih vas da je jedan od osnovnih prigovora LDP bio u tome da problem rešimo što pre i da ne stvorimo novu mogućnost da se postupci po prigovorima, odnosno po žalbama sudija u jednom trenutku u velikom broju nađu pred Evropskim sudom za ljudska prava.
Ovo važi za preispitivanje odluka u oba smera, kako preispitivanje prigovora i žalbi onih sudija koje nisu izabrane tako i preispitivanje da li eventualno postoji neki od inače postojećih razloga za razrešenja onih sudija koje su pre godinu dana izabrane.
Ono što je nama najvažnije danas je kredibilitet i potpuna tačnost one rečenice kojom završavate vaše obrazloženje, a to je da su se sa ovakvim predlozima zakona u potpunosti složile i Evropska komisija, pretpostavljam Delegacija Evropske komisije u Beogradu, ali i Briselska kancelarija i Venecijanska komisija, jer to je problem koji smo imali i prošli put i jedan od razloga zašto smo se godinu i po dana u nekoliko navrata bavili ovim pitanjem i zbog čega su ona pozitivna dostignuća, a takvih je bilo najviše.
Reforma pravosuđa je na neki način bila dovođena u pitanje i ugrožena u javnosti i upravo u tome što smo imali problem praktično u komunikaciji sa Venecijanskom komisijom odnosno u interpretaciji onog mišljenja koje je Venecijanska komisija u prvoj fazi postupka dala u odnosu na čitav niz zakona, pre svega na zakone o sudijama i o Visokom savetu sudstva.
Znači, ono što je na kraju takođe važno, vi govorite o kriterijumima za primenu praktično člana 5. Zakona o Visokom savetu sudstva, koje će vrlo brzo nakon početka rada, iz vašeg uvodnog izlaganja sam shvatio da će stalni sastav Visokog saveta sudstva, početi da radi negde početkom marta, ako je rok od 60 dana za sprovođenje izbornih radnji, da ovi kriterijumi budu ponovo utvrđeni na način koji je u saglasnosti sa onim što predlaže Venecijanska komisija.
Prošli put je oko toga bilo problema, jer će se u stvari oko toga, da tako kažem, lomiti koplja, odnosno na taj način će se procenjivati domet provere već donetih odluka u onom delu gde govorite o eventualnom postojanju sumnje u nepristrasnost, odnosno u postupak na koji je odlučivao prvi saziv Visokog saveta sudstva.
Dakle, to su neki od odgovora koje očekujemo uz ponavljanje primedbe koju sam na početku istakao i dodatak da se, čini mi se, u ovoj fazi makar prevelika odgovornost svaljuje na sadašnji sastav Visokog saveta sudstva, a ipak je reč o postupku koji je sprovođen na osnovu zakona koji nije pisan i nije stvaran u tom telu, koji je nekoliko puta menjan i tokom predlaganja i tokom rasprave u parlamentu, za čiji sadržaj, ako ne i za primenu, rekao bih u dobrom delu i za primenu odgovornost snose Vlada i ovaj parlament.

Narodni poslanik Srđan Spasojević ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani građani Srbije, na kraju kalendarske 2010. godine kada je trebalo da svi u Srbiji, građani Srbije, konstatuju da je reforma pravosuđa u Srbiji uspela došli smo u situaciju da danas sa ovakvim izmenama kažemo da ništa nije bilo dobro. Posebno iritira ova situacija oko Evropske komisije, da je ona dala određene preporuke.
Da se ne lažemo, za ovo što je Evropska komisija rekla znali smo odmah posle izbora. Dugo se to sakrivalo od javnosti. Neke stvari su pokušane u hodu da se peglaju. Međutim, kako stara poslovica kaže – što se grbo rodi, vreme ne ispravi. Neke stvari pokušavamo da prolongiramo, ali vrlo teško se ispravljaju.
Ovu situaciju i Vladu i predlagače ovih izmena zakona je druga situacija naterala na ovakve izmene, a to su ustavne žalbe, odluke Ustavnog suda i kada su se desile jedna i druga ustavna žalba po kojima je odlučeno u korist neizabranih sudija, onda brže-bolje menjamo zakon pod izgovorom da je ustavnih sudija malo, žalbi je mnogo i da moramo na neki drugi način to da rešavamo. Kako? Prigovorom tih neizabranih lica onom organu koji je izabrao te sudije, odnosno neizabrao.
Postavljam pitanje – šta će se tu bitno promeniti? Imaćete zadršku od prvog izbora, prigovor Visokom savetu, i ako ne bude negativan imate ustavno pravo da podnesete ustavnu žalbu. Jednostavno, nisam siguran da će onaj organ koji nije izabrao te ljude da će nešto bitno promeniti prigovor na to.
Znači, ovde je jasna situacija. Ustavna žalba i broj tih ustavnih žalbi, praktično paralisanje Ustavnog suda, nađeno je ovakvo jedno rešenje, a videli smo i pre nekoliko dana kada je predsednica Vrhovnog kasacionog suda bila u Skupštini da je došlo do toga da je tu nešto pogrešno protumačeno, pa onda idemo ka ovakvom zakonskom rešenju.
To je suština problema. Verovao bih u to da nije bilo dovoljno transparentnosti, da smo ovakvu izmenu radili u martu i aprilu pre odluka Ustavnog suda pojedinačnim rešenjima.
Sada ćemo doći u jednu paradoksalnu situaciju, a to je sledeće – šta će se desiti ukoliko 700 ili 800 sudija koji imaju pravo na žalbu podnesu prigovor i ispostavi se da većina od njih, jer nisu baš svi podneli žalbu, neki su pronašli zaposlenje u advokaturi, u nekim drugim zaposlenjima, ako se ispostavi hipotetički 400 ili 500 ljudi kompetentnih?
Imali smo reformu pravosuđa. Osnovni postulat je bio da smanjimo broj nosilaca pravosudnih funkcija sa nekih 2.300 na 1.500. Šta ćemo sada uraditi ako se pojavi 2.100? Šta smo uradili? U Srbiji na terenu je jedna stvar. Ovo je formalna stvar da li imamo 1.500 ili 2.300 sudija.
Gospođo ministre, više puta smo to isticali, trenutno u parničnim postupcima suđenja, konkretno u Kraljevu, zakazivana su pre reforme pravosuđa mesec za mesec. Možete da proverite. Sada se zakazuju za četiri, pet ili šest meseci suđenja.
Gde su tu građani Srbije koji ionako pritisnuti ogromnim sudskim taksama nisu u situaciji da pokrenu postupak da ostvare svoje pravo, a kada se upuste u sve to, onda nikad kraja okončanju postupka? Slažem se da je onaj deo zakonskog rešenja, gde se jedanput može ukinuti, a sledeći put mora presuditi, dobra stvar. Ne mogu da kritikujem sve.
Prihvatam da je priznanje krivice odlična stvar koja je doneta. Ali, gospođo ministre, proverite malo. To uopšte ne funkcioniše. Kada predložite nešto tako svi vas gledaju belo u sudovima. To je ono što je na terenu.
Možemo ovde da menjamo, da popravljamo stvari i da se bavimo samo sa nekih 500-600 neizabranih sudija, ali postavljam osnovno pitanje – gde je tu zaštita građana Srbije, jer ovakvim rešenjima narušen je temelj države, a to je sudska vlast? Znači, zakonodavna, izvršna i sudska vlast su temelji države, a mi smo ozbiljno poljuljali bitnu kariku koja se zove sudska vlast.
Očekivao sam danas, gospođo ministre, da počnemo da razgovaramo o nekim bitnim stvarima koje će zaista definisati pravosuđe. Da li smo pre pet ili šest meseci ovde govorili da donesemo zakon o izvršnom postupku, da tu pokušamo da napravimo neka rešenja?
Verovaću u reformu pravosuđa onda, to sam vam rekao pre tri-četiri meseca, kada se sudske takse građanima Srbije budu naplaćivale na kraju postupka, kada sve stranka završi, kada ostvari svoje pravo, onda naravno da država treba da naplati svoje sudske takse. A ne da se ide sa tužbama i ako se ne plati sudska taksa sa 50% kažnjavanja građana Srbije, koji objektivno ne mogu da plate tu sudsku taksu, i oni koji sve isplaćaju, u izvršenjima je kraj.
Očekivao sam, bilo je nekih nagoveštaja da ćemo taj zakon o izvršnom postupku doneti, ali kao što vidimo imamo nešto, vrtimo se u krug, odlučujemo ponovo o odlukama. Čim se nešto ponovo menja znači da nije bilo dobro. Nije bitno da li je to uradila Evropska komisija, da li je kriv ovaj ili onaj. Ovde najveću štetu trpe oni koji hoće da ostvare neko svoje pravo kada je u pitanju sudska vlast.
Dakle, mnogo toga ostaje škakljivo. Mnoga rešenja, gospođo ministre, veoma su loša. Ponovo ću morati da vam kažem da je nepodnošljivo ono što trenutno, bez obzira koliko vi mislite i mi svi iz Beograda da je to normalna stvar, da sudije putuju iz mesta u mesto. Nije normalno da se u određenim sredinama biraju ljudi za tužioce po 100 kilometara u drugi grad iz razloga da ne bi trpeo pritisak u svome gradu i to je neki vid borbe protiv korupcije.
Ako je neko korumpiran, on je korumpiran u Zaječaru, on je korumpiran u Boru, on je korumpiran u Šapcu, uopšte ne znači gde on obavlja funkciju. Ubeđen sam u to da onaj ko živi u svom gradu, koji obavlja tužilačku funkciju u svom gradu, on debelo mora da razmisli da li to obavlja savesno, pošteno i časno.
Kada ode u neki drugi grad, znate, može da se desi da – eto, ne živim ovde i završiću možda neki posao. To nije bio dobar izgovor, ali to je bio glavni izgovor zašto ste rekli da ste određene ljude premeštali u druge gradove. Ako vam kažem da su neki ljudi završili u nekim gradovima, da uopšte nisu konkurisali, to je već i svima poznato.
Nisam oduševljen ovim, da se prigovorom rešavaju stvari. Ne mogu da prihvatim da neko, ukoliko je već podneo ustavnu žalbu Ustavnom sudu, preuzima obavezu. Praktično, to će se tretirati kao prigovor? To ne može da bude neko rešenje. To može da bude nešto za buduće vreme. Ako je neko podneo ustavnu žalbu, to mora da se okonča. Ovakvo neko zakonsko rešenje za ubuduće je u redu.
Osim toga, jedna od bitnih stvari netransparetnosti jeste prilikom izbora i to što sudije nisu pozivane na razgovor. Podsetiću vas ovde, a siguran sam, smatram da ste korektni, da je Nova Srbija upravo podnela amandman kojim je rekla da bar pet minuta se kandidati pozovu na razgovor. Taj amandman je odbijen.
Znate, jedna od osnovnih stvari kada uđete u neki sud, onaj ko ima kontakt sa sudom je, da kad vidite onog čoveka tamo za pultom, jako je bitno osim znanja i neka figura, neki stav, neko ponašanje. Vi ste to lagano zaobišli. Jedno od upravo stvari Evropske komisije jeste i ta.
Neki put treba poslušati i opoziciju. Mislim da smo imali dovoljno vremena. Mislim da je kompletna reforma pravosuđa urađeno brzo. Ovo je trebalo raditi laganije, jer je vrlo osetljiva grana. Ne mogu do kraja da krivim bilo koga, zbog toga što je praktično suočavanje sa jednim ovakvim izborima, bilo ko da radi, imao bi određene probleme.
Ako se neko ne posluša, ko ipak može da ukaže na to da je trebalo laganije to uraditi, nešto bi uradila biologija. Biologija u smislu penzionisanja određenih lica, neki bi ljudi možda prepoznali u nekim stvarima koje će se desiti, možda neko ne bi hteo da putuje u drugi grad, pa bi otišao ranije u advokaturu, trebalo je to uraditi malo laganije.
Urađeno je preko kolena i, praktično, od reforme pravosuđa mi trenutno nemamo ništa, osim što se ponovo bavimo nečim što je trebalo već da bude završena stvar i da se donose određeni zakoni koji će zaista promeniti pravosuđe u smislu nabolje u interesu građana Srbije.
Još jedanput moramo da istaknemo to, kolega iz SPS, navodno, ne bih da se ponavljam, mora da se reši v.d. stanje predsednika sudova. To je nešto što je objektivno mnogo ranije trebalo da se uradi. Naravno, ne bih hteo da ponavljam, ima tu i određenih izbora koji su krajnje problematični, naravno, nije naše u parlamentu da to procenimo, ali svi argumenti koji su izneseni, neću da ih ponavljam, vezano za Osnovni sud u Novom Sadu, jedan proces koji je bio, gde smo mi sve to istakli prošli put pred sudijom Mesarović. To je lice ponovo izabrano.
Mi ćemo sigurno preduzeti sve ono što je zakonski dozvoljeno da ukažemo to Visokom savetu. Vi verovatno formirate neki disciplinski sud ili nešto već za ocenu neku, to je stvarno skandalozno.
Još jedanput, ukazaću vam na to, da reforma nije dobro urađena. Konkretno, da ne bude samo da kritikujemo, postavljam ministarki pravde konkretno pitanje –2011. je, 1. januar, da li spremno tužioci u Srbiji dočekuju da tužilačku istragu počnu da vode?
To je bio onaj amandman kojim smo prolongirali, da li ste vi to u međuvremenu promenili ili ne? Jeste. Dobro. Ako je tako, onda u redu. Mislim da je to, u svakom slučaju, razgovarajući sa kolegama u tužilaštvima, u ovom trenutku zaista nešto što ne bi moglo da funkcioniše.
Gospođo ministre, još jedanput ću reći, nije dobro da se zaklanjamo samo iza Evropske komisije. Mnogo veći problemi su ovde kod nas. Jednostavno, ovo što je Ustavni sud počeo da donosi u korist sudija, mislim da je to nateralo i Vladu i vas da donesete jedan ovakav zakon, na neki način, da pomognete i Ustavnom sudu da se rastereti nekih predmeta, koji bi, verovatno mnogo od njih, neću da prejudiciram, bili završeni na isti način.
Ne sviđa mi se to što će se kroz ovaj zakon sve navodno rešavati prigovorom. Na kraju krajeva, opet, ako vi odlučite negativno, neizabrani kandidati će imati pravo na ustavnu žalbu.