Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Gospođo ministre, za nešto moram ovde da vas pohvalim, na samom početku rasprave. Pre nešto više od dve nedelje smo imali raspravu koju je jedna poslanička grupa inicirala o stanju u pravosuđu. Tom prilikom, raspravljajući s nama poslanicima, rekli ste da će se u najskorije vreme pred ovom Narodnom skupštinom naći paket zakona iz oblasti pravosuđa, koji će rešavati ona goruća pitanja, ključna pitanja na koja se najčešće ukazivalo u izveštajima Evropske komisije i Venecijanske komisije, koja se uglavnom, u izveštajima monitoringa Saveta Evrope stavljaju na teret Srbiji kao oblasti u kojima nismo postigli značajan napredak.
Pre svega tu se mislilo na taj čuveni reizbor sudija koji se ovde, pre svega, od strane Visokog saveta sudstva, pa često i sa vaše strane, prikazuje u formalnom smislu kao opšti izbor, ali u suštinskom smislu, ono što u praksi zapravo biva, to jeste jedna vrsta čudne lustracije.
Kažem čudne, zato što ona nije imala jasne kriterijume. Oni nisu bili javnosti poznati na duži rok sa opštim poznatim ciljevima, utvrđenom politikom koju će određeni organi koji su po Ustavu i zakonu dobili nadležnost da sprovode to i učine.
Ono što je Venecijanska komisija zamerala, između ostalog, to su dve grupe pitanja. Prva grupa pitanja se odnosi na legitimnost i sastav organa koji odlučuju u tom postupku. Druga grupa pitanja se odnosila na sam tok postupka i načine kako je taj postupak reizbora išao. Vi ste probali u jednom paketu zakona da date odgovor na oba pitanja, da odgovorite na pitanje legitimnosti sastava organa. Ovde se, pre svega, u moj diskusiji ovo odnosi na sastav Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, koji odlučuju o izboru, odnosno reizboru i prestanku funkcija tužilaca, zamenika tužilaca, odnosno sudija.
Drugi aspekt je bio pokušaj da se popravi postupak koji je bio u toku, odnosno koji je iza nas. To je postupak samog reizbora sudija, odnosno prestanka vršenja dužnosti i izbora sudija. To je drugi pokušaj. Ovaj prvi je rešen tako što su se novelirale odredbe o sastavu ovih organa. Drugi se rešavao, koliko vidim ovde, tako što se taj postupak rešavanja tog pitanja izbora sudija na neki drugačiji način regulisao, uz određene elemente. Ne kažem da je to retroaktivna norma, to što ste vi doneli, ali uz određene elemente retroaktivnosti, čime ću se pozabaviti u daljoj diskusiji.
Postavlja se sada ključno pitanje – da li ste vi ovim izmenama zakona uspeli da rešite problem?
Prema vašim rečima, vi ste to radili u dogovoru sa Venecijanskom i Evropskom komisijom, bilo je kontakata, neke radne verzije ovih tekstova su bile dostavljene na analizu i, koliko čujem od vas, a piše u obrazloženju, vi ste dobili neko pozitivno mišljenje za tako nešto.
Ključno pitanje je ovde sledeće – nije nama cilj ove diskusije o reformi pravosuđa i pojedinim postupcima, u cilju realizacije te reforme, da usaglašavamo naše poteze sa stavom Evropske komisije, Venecijanske komisije. Naše je da ih poslušamo. Naše je da obratimo pažnju na njihove primedbe i da vodimo računa da ono što mi ovde činimo ne bude u nekoj velikoj suprotnosti sa njihovim stavovima jer će to praviti veliki problem Srbiji u skoroj budućnosti.
Međutim, naše je da vodimo jako računa i o pitanju unutrašnje celishodnosti sistema i o ustavnosti. Ako ne vodimo o ta dva momenta dovoljno brige, verujte mi da ni Venecijanska komisija ni Evropska komisija neće mnogo voditi brigu o tome. Oni znaju šta su bili prigovori.
Ljudi iz Društva sudija su skočili zbog načina na koji je izvršen ovaj reizbor. Stručna javnost se bunila, stvorena je jedna atmosfera iz koje se videlo, a na kraju krajeva, kada se i začeprkalo po samom postupku, videlo se da postoje određeni nedostaci i pokušaj Vlade Srbije da odreaguje tako što će nedostatke otkloniti i davanje materijala Venecijanskoj komisiji i Evropskoj komisiji u kojima se vidi da postoji ozbiljan pokušaj za otklanjanje nepravilnosti će svakako naići na dobar prijem.
Ali, hajde da mi danas u ovoj skupštini pričamo oko toga da li su ponuđena rešenja koja ste vi nama dali na usvajanje kvalitetne ili nisu. Znači, po našem dubokom uverenju, rešenja koja ste nam vi dali na usvajanje ni u jednom svom delu dobrom nisu kvalitetna rešenja i neće na duži rok zaista u ozbiljnom smislu popraviti situaciju u kojoj se nalazimo, već će doprineti stvaranju izvesne konfuzije u tumačenju i čitanju normi našeg pravnog sistema.
Otkad god sam ovde govorio nešto u pogledu svoje struke u odnosu na zakonodavstvo, u odnosu na način pisanja pravnih propisa, uvek sam vodio računa o tome da preporučujem, da predlažem takvo pisanje normi koje će biti jednostavno kako za studente Pravnog fakulteta, kada ih budu izučavali sutra, tako i za one koji pravo primenjuju.
Ako mi pokušavamo da otklonimo nedostatke tako što ćemo pisati džumbus propise, gde čovek mora četvore oči da otvori, da se češe po glavi i da satima čita četiri rečenice da bi razumeo šta je pesnik hteo da kaže, verujte mi, pokušaj je uzaludan, onda nešto nije u redu.
Biću vrlo konkretan kada je reč o primedbama koje mi imamo. Prva primedba je krajnje formalne prirode. Ne možemo ovu raspravu voditi, niti možemo ukazivati uspešno na nedostatke, kako ih mi vidimo, ovih predloga zakona, ako za to nemamo elementarno vremena. Rasprava u Skupštini je jedno, ovaj tok rasprave koji sad gledaju građani, to je jedna strana priče.
Ne radite vi, gospođo ministar, u Skupštini ovde, nije vam ovo samo posao da sedite tu i da nas slušate i da odgovarate na naša pitanja, niti je nama samo posao da dođemo ovde ovog dana kada je prenos i da sa vama o ovome razgovaramo. Mi imamo posla i pre ovog dana. Mi smo imali i posla danas prepodne, juče i prekjuče.
Mi smo imali jednu obavezu da između sebe komuniciramo i na najgrublji način, pa i pisana ne samo nepisana obaveza prekršena je time što se nama konkretan predlog za usvajanje dostavlja juče uveče, koji je bio moguć da se podeli poslanicima tek jutros kada su došli na posao, o čemu mi danas popodne raspravljamo.
Rok za amandmane, dakle, ako nam se nešto ne sviđa u ovom tekstu, rok da podnesemo amandmane je istakao pre početka ove rasprave. Sad možete da zamislite u koliko nezgodan položaj je to stavilo poslanike, kada se zna da je jedan drugi veliki zakon u ovoj Skupštini, a to je budžet za 2011. godinu, takođe dospeo sa velikim zakašnjenjem i ostavio obavezu onim poslanicima, koji žele da reaguju podnoseći amandmane na taj budžet, da te amandmane pišu u izuzetno kratkom roku.
To je jedna vrsta kampanjskog rada koja je poslanicima nametnuta, a koja je prouzrokovana od strane predlagača, koja je u jednom ozbiljnom normalnom društvu u kojem treba da se podstiče dijalog o ključnim problemima, kao i o problemima u pravosuđu, apsolutno nedopustivo. To je jedna vrsta prigovora.
Druga vrsta prigovora je suštinska, sada idemo na suštinu stvari. Dakle, što se tiče načina konstituisanja organa o kojima je ovde reč, koji treba da obave svoj posao, tu nemamo većih primedbi. Ono što ste napisali, to je otprilike na tragu onoga što su bili osnovni prigovori. Nije se odgovorilo na sva pitanja i sve probleme koji su s tim u vezi, ali hajde da to kao manji problem sada ostavimo po strani. Nije to najveći problem u ovom trenutku. Problem je druge prirode.
Ako hoćemo da popravimo nešto za šta se tvrdi, sa osnovom, jer da nema tog osnova ne biste imali ove predloge zakona sada pred nama, nego biste rekli – izvinite, mi ne znamo o čemu pričate, nije bilo nikakvih problema, vi to sanjate. Zašto da bilo šta menjamo? Ne, vi ste došli sa ovom izmenom zato što ste svesni da je bilo problema. Onda ste rešili da ih ispravljate na neki način koji se vama ili nekome ko vam je to pisao u ministarstvu, a vi ste to pogledali, odobrili i pustili na Vladu, učinilo kao najjednostavnije.
Za razliku od mojih prethodnih govornika, koji očigledno nisu primetili ili su primetili, ali smatraju da su nebitne te greške, ja ih smatram izuzetno bitnim. Prvo, to je polazna osnova šta nije valjalo u ranijem procesu reizbora. Ako proces reizbora nije valjao, ostavio je sumnju kako je obavljen.
Ostavlja i dalje sumnju Venecijanske komisije da li je reč o klasičnoj lustraciji ili političkoj nameštaljci, kada je reč o izborima sudija itd. To su pitanja koja lebde. Zar vi stvarno mislite da će se ta pitanja otkloniti tako što će se promeniti postupak, ubaciti prigovor neizabranog sudije ili sudije kome je prestao mandat u postupku izbora pred organom kao što je Visoki savet sudstva, da se time praktično produži jedan rok rasprave preko tog prigovora na samom tom organu, pa da se posle ide na Ustavni sud sa žalbom.
Da li vi mislite da je samo taj postupak, koji praktično upućuje na pojedinačne slučajeve i prekršaje u tim pojedinačnim slučajevima, dovoljan da se da odgovor na pitanje koje je nama svima postavljeno? Nije. Po našem dubokom uverenju, odgovor je morao da bude opšti, sa jednostavnom kratkom normom koja, po principu leks specijalis, vrši restituciju procesa.
Šta ste vi uradili? Vi ste uradili jednu stvar koja vam se očigledno, vidim, sa čuđenjem me gledate, učinila kao genijalno rešenje da zakrpite problem. Vi ste uradili sledeću stvar, sada ću probati to da predstavim jednostavno, pošto verujem da ovo ljudi kojima je u interesu, od struke ovo posmatraju, neće svi, naravno, razumeti zbog toga što su stručni termini. Ali, šta da radim?
Kada je neko u postupku reizbora i ne bude izabran, pa se donese odluka da mu je prestala sudijska funkcija, toga je bilo dosta, taj neko je imao na raspolaganju žalbu Ustavnom sudu. On je to svoje pravo ostvario i podneo žalbu Ustavnom sudu. Ustavni sud još, na primer, nije stigao da odluči o njegovoj žalbi. Vi ste ovim zakonom predvideli sledeće – da od momenta stupanja na snagu ovog zakona, a to je danom objavljivanja u "Službenom glasniku", ta njegova žalba više nije žalba pred Ustavnim sudom, nego se smatra prigovorom pred Visokim savetom sudstva. Pazite sad to.
Istovremeno s tim vi u stavu 1. člana 5. ovog zakona kažete da će se odluke prvog sastava, a u prevodu to znači – odluke o onom reizboru o kojem se i govori sve vreme i koje je pod lupom javnosti, da će se one preispitati. Ne kažete koliko njih, ne kažete ni po kojem kriterijumu. Jedino mogućno tumačenje te odredbe je sve odluke. Sada gledajte u koju čudnu situaciju dolazimo. Imate nekoga ko nije izjavio prigovor, odnosno žalbu Ustavnom sudu i njegova će odluka biti preispitana. Hoće, tu piše, po sili zakona. Tako ste napisali. Ako niste hteli, napišite drugačije.
Stvarno se izvinjavam, ali lepo piše - u članu 5. stav 1, evo, sada ćemo to da pročitamo, vrlo je jednostavno rečeno ovako. "Stalni sastav Visokog saveta sudstva preispitaće odluke prvog sastava Visokog saveta sudstva, o prestanku sudijske dužnosti sudiji iz člana 101. Zakona o sudijama, znači, sve koji se podvode pod taj kriterijum, u skladu sa kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti koje će doneti stalni sastav Visokog saveta sudstva u budućnosti". Znači, kada to budu uradili, onda mogu da preispituju, ali sve, nemate vi nikakvu selekciju.
Kada je reč o članu 6, u članu 6. stoji – stalni sastav Visokog saveta sudstva preispitaće odluke prvog sastava o izboru na stalnu sudijsku funkciju sve, znači ne pojedine, nego sve. Pazite, taj neko ko je podneo u međuvremenu žalbu Ustavnom sudu, ta žalba mu se smatra prigovorom.
Šta je posao novog sastava Visokog saveta sudstva? Posao je da razmatra tu žalbu, koja je u stvari sada pretvorena u prigovor i time se postupak prema tom nekom ko je izjavio ustavnu žalbu završava.
Kada se donese odluka po prigovoru, u skladu sa ostalim odredbama člana 5. smatraće se da je odluka Visokog saveta sudstva spram njega pravosnažna. Onaj ko nije izjavio nikakvu žalbu ili prigovor, on će imati, on će dobiti svoju odluku pa će na tu odluku, zbog toga što je sve resetovano, jer kada se odluka preispita, mora se doneti neka odluka o tome, znači, preispitati.
Ako po zakonu kao organ imam obavezu da preispitam odluku, ja ću uzeti predmet i gledaću taj predmet, i, zaključiću, ima ili nema osnova za promenu stava, ali to je takođe, opet po ovom zakonu, čega vi verovatno niste svesni, nova odluka.
Na takve odluku po istom ovom članu 5. kandidat ima pravo prigovora. Znači, jednima će zbog toga što su se žalili Ustavnom sudu biti uskraćene mogućnost da idu sa prigovorom još jednom, a drugi će imati jedno pravo koje drugi nemaju i obrnuto, ili ćete čak onima kojima niste uvažili prigovor, možda će oni dobiti pravo na novi prigovor po vama.
Znači, o čemu se radi? Možda i nije, al to su takve nejasnoće ovde, takve nejasnoće da one ne mogu opstati kao ovakva vrsta teksta.
U gramatičkom smislu vi biste morali da nam u odgovoru na naša pitanja objasnite tačno šta ste hteli jer to nažalost ne vidim iz ovog teksta, pa da onda se dogovorimo, ako smo dobronamerni da zamolite nadležni odbor da izađu sa amandmanom u međuvremenu da poprave ovaj tekst, pa to ako se slažemo svi sa tim što ste vi hteli da to bude kako treba, da se to i napiše ljudski. Šta je mana ovakvog postupka?
Između vas kao ministra, Vlade i nas poslanika, ovog zbrzavanja, jesam vas pohvalio, dobro je da ste što pre došli sa zakonom, ali mana je što se navrat-nanos kroz pitanja skupštinske procedure ovako dostavili, jer gubimo mogućnost da vi dođete u poslanički klub stranaka, čak i stranaka vladajuće koalicije. Nekoliko članova vladajuće koalicije, neću ih imenovati, nije fer, ali su mi ljudi rekli nije im jasno šta ste vi ovo pisali. Zar nije bilo fer da dođete juče i da im objasnite rešenja, da dođete kod nas u poslanički klub i da objasnite rešenja?
Znate, kako možemo na ovaj način da vodimo raspravu? Kada sam ovde govorio i davao primedbe na kršenje Poslovnika, ovi koji predsedavaju misle da to radim da bih ometao raspravu. Ne, to radim da bih dokazao da mi ne možemo suštinski ozbiljno raspraviti važnu stvar ako se na taj način jedni prema drugima ponašamo. To je suština cele priče.
Vi ovde imate u stavu 6 – u postupku po prigovoru stava 3. i 4. ovog člana, sudije iz stava 1. ovog člana ima pravo, taj sudija koji je kandidat, da se upozna sa predmetom, dokumentacijom i tokom postupka, kao i da usmeno i pred stalnim sastavom Visokog saveta sudstva izloži svoje navode.
Dakle, ima pravo i ispravnosti donekle, ako on to hoće, jer niko nikoga ne poziva, mora sam da se prijavi. Kaže, izvinite, molim vas, saslušajte me, ali nije ni to u redu. Morate utvrdite neko pravilo ponašanja, svako dobije poziv, pa ako hoće dođe, ako neće ne mora i kraj priče. Ne možete vi njemu, znate, on ima pravo da vas poseti pa da kaže dve ili tri, ali na šta to liči.
Odluka stalnog sastava Visokog saveta sudstva doneta po prigovoru mora biti obrazloženo u skladu sa članom 17. stav 2. Zakona o Visokom savetu sudstva. Sada protiv odluke stalnog Visokog saveta sudstva donete po prigovoru postoji samo žalba Ustavnom sudu u roku od 30 dana.
Moje pitanje za vas, koje je potpuna nejasnoća, jeste vrlo jednostavno, da li ja, ako sam kandidat, ako sam uložio prigovor, odnosno žalbu Ustavnom sudu koja se smatra prigovorom, pa se donese po tom prigovoru odluka, da li imam pravo na novi prigovor? Verovatno ne, nego idem na Ustavni. Pazite sada ovo, sada se meni preispituje odluka kao izabranom sudiji, pa se donese nova odluka da nisam imao na to pravo, prestane mi mandat po prvostepenoj odluci, idem sa prigovorom, uvaži se ili ne uvaži, a ako se ne uvaži idem na Ustavni sud sa 30 dana roka.
Kako vi ne vidite da ste dve kategorije lica u istom postupku, zahvaljujući, delimično, retroaktivnosti, primenom vaše odredbe stavili u neravnopravan položaj?
To u pravnom sistemu nije moguće. Ja vam pričam ovo najdobronamernije. Ne mogu ovako da se izvedu stvari. Šta smo mi predložili? Možda ni to nije najsrećnije rešenje, koliko ste nam vremena dali, toliko smo se i trudili, možda bi trebalo da sednemo da popravimo i to.
Mi smo predložili da resetujete stvar u potpunosti i dozvolite da se kroz izgradnju kriterijuma, slično onome kako je Društvo sudija predložilo, na Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca donesu odluke kroz određene kriterijume, uz poštovanje načela ispravnosti i da se onda donesu odluke čija bi sudbina bila onako kako to predviđa član 148. i član 161. Ustava.
Me ne vidimo da je ovaj prigovor sam po sebi rešio neki problem. Znači, jedna drugi sastav Visokog saveta sudstva, ali to nije drugi sastav, to je samo obogaćen i relativno izmenjen sastav VSS, pa hoćete sada da mi kažete, da će sada biti promenjeno, sada će oni da rešavaju po prigovoru na odluku prethodnog koja će se od ustavne žalbe pretvoriti u prigovor.
Pogledajte šta je tu još jedna protivustavnost, na šta sam ukazao na samom početku, a to je da ljudi imaju pravo na suđenje, imaju pravo na predikciju, jer je pretpostavljen tok suđenja i svoju zaštitu. Ako je nekome počela zaštita pred Ustavnim sudom, nije u redu niti je ustavno, a to se može dokazati, a u kasnijoj raspravi ćemo to uraditi, da se zakonom suspenduje to njihovo pravo na pola postupka i da se učini sa tim prigovorom nešto drugo, bez obzira što vi možete da protumačite, da je time dodat još jedan zglob u njegovom pravu na zaštitu. To je nepotrebno, iritantno i zaista ne može rešiti suštinu ovog problema.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista je teško treći put razumno govoriti nekima koje ne vodi razum. Zaista je teško raspravljati o zakonu i ideji koja je trebalo da vodi one koji su ušli u postupak reizbora ili izbora sudija ili razrešenja sudija.
Zaista je teško sebi dokazati zašto vas neko nije slušao godinu dana i zašto Evropsku komisiju nije slušao godinu dana, pošto vi, gospođo Malović, navodite samo izveštaj, onaj završni, godišnji Evropske komisije.
Niste vi opomenuti u decembru da to nije bilo u redu, vi ste opomenuti i onim izveštajima koji su bili sakriveni od javnosti. Tada niste reagovali. Mislili ste, proći će. Tada nije bilo bitno da ispunjavamo uslove da bi smo ušli u EU.
Danas nam u obrazloženju kažete da je to uslov koji treba da ispunimo da bismo mogli da računamo na članstvo EU. Zašto godinu dana nismo ispunjavali te uslove? Zakoni su takvi kao da su noćas napisani i noćas predati narodnim poslanicima, neozbiljni za ozbiljne ljude.
Mislim da za to i nema članova vladajuće koalicije. Njih je sramota, zato što ste imali podršku kada ste donosili zakon, i danas morate da dobijete podršku, kada ga potpuno menjate, kada menjate smisao, način na koji se o ljudima u ovoj našoj Srbija raspravlja, zato što tim izborom sudija niste vi samo ugrozili one koje ste birali, vi ste ugrozili one o čijim su sudbinama i životima oni odlučivali.
Vi ste odgovorni, ako su nedostojne sudije vršile svoj posao. Za svaku nezakonitu kaznu, vi ste odgovorni. Vi ste odgovorni i ako je dostojni sudija izgubio posao, za svaki prezir koji je izazvao u svom gradu, vi ste krivi, gospođo Malović.
Nešto slično sam vam govorio ovde kada ste se usudili prvi put da nam predložite taj zakon. Vi još niste u godinama kada čovek shvata ozbiljnost svog položaja. Prerano ste postali ministar pravde. Mogli ste da budete i za infrastrukturu, zašta god hoćete, a za pravdu, neko mora da sudi, neko mora da bude možda najbolji sudija nekog suda, neko mora da bude možda najbolji profesor Pravnog fakulteta, za pravdu.
Ne može neko ko se tim poslom nije bavio da odlučuje o pravdi. Evo kako se odlučuje o pravdi. Znači, šta je u Visokom savetu sudstva ili u Državnom veću tužilaca bitno? Personalni sastav. To nisu organi koji rade svoj posao, nego personalni sastav.
Vi nemate kontinuitet. Vi kažete - stalni sastav odlučivaće odlukama koje je donosio onaj ko nije bio stalni. Pa i onaj je odlučivao o sudbinama ljudi. Vi kažete - novi režim, stari režim. Kad to normalnom čoveku kažete, on kaže - šta to meni znači? Da li je to jedna država? Da li je ta država imala vladu, pa ima vladu, pa će da ima vladu? Za mene su to sve vlade.
Nema amnestije novog režima zbog starog režima. Nema amnestije stalnog sastava Visokog saveta ili Državnog veća zato što onaj nije bio u nekom stalnom sastavu. Pa kada nije bio u stalnom sastavu, što je birao ljude?
Ovo je jedan sumrak partijskog sudstva. Napravili ste partijsko sudstvo i evo mu sumrak. Pokrijte se ušima i ćutite. Kada vam sudije kažu da ste načinili ne samo povrede ljudskih prava, nego da ste pogazili sistem, vas baš briga. Kada vam to kažu narodni poslanici…
Molim vas da ove članove upravnog odbora malo utišate.
Kada vam to kažu sudije izabrane ili neizabrane, vas to baš briga. Kada vam to kažu narodni poslanici, vas to baš briga. Čeka se treći nalaz Evropske komisije da biste se vi zabrinuli.
Zatim, ne sviđaju vam se odluke Ustavnog suda. Ko je taj ko sme da kaže da mu se neka odluka suda ne sviđa? To ste pokušali da kažete za odluku Međunarodnog suda pravde, pa smo morali amandmanom da vas ispravljamo u svakoj rečenici u kojoj ste komentarisali kako će da deluje ta odluka Međunarodnog suda pravde. Delovaće kako deluje odluka suda. Više ne možete ni u Lapovu da se mešate u to kako će ko da presudi. Vi biste da se umešate u sve živo.
Šta kaže ovde? Vraćaju se postupci podneti Ustavnom sudu, Državnom veću tužilaca ili Visokom savetu sudstva. Kako možete da se igrate sa Ustavnim sudom? Da li je ovo zakon o Ustavnom sudu. Hoće li ovaj zakon da opredeljuje Ustavni sud kako će da postupa? Hoće li ovaj zakon da opredeljuje koji predmet Ustavni sud uzima u obzir, koji ne uzima? Ili to radi Ustavni sud?
Ali, vi ste ovde reagovali potvrdno kada je gospođa Mesarović rekla da je pravosuđe samostalni organ. Kažem – nije, nego nezavisni, a vi kažete – ne, ne, samostalni. Je l' da? Onaj ko je nezavisan, on je i samostalan. Treba da vas učim srpskom jeziku. On je konzumirao samostalnost u nezavisnosti. Ko to vama da objasni? Kad ste se time uopšte bavili?
Šta je sada novi Visoki savet sudstva ili Državno veće? Inkvizicija. Čije odluke preispituju? Nije tačno da preispituju odluke Visokog saveta sudstva u privremenom sastavu, ili kako ga zovete, ili Državnog veća tužilaca. Preispituje odluke Narodne skupštine, jer vi ste se poigrali sa Narodnom skupštinom. Vi ste sve to zapakovali i dali ovoj gospodi ovde da glasa. To su sudije izabrane ovde.
Oni koji bi sad mogli da prestanu da budu sudije, njih je izabrala Skupština. Sada će odlukom Visokog saveta sudstva da im prestane funkcija. Oni koje nije izabrala Skupština Srbije mogu da postanu sudije zahvaljujući odluci Visokog saveta sudstva ili tužioci Državnog veća tužilaca. U šta ste se sve umešali? Napravili ste kašu.
Šta je za vas Narodna skupština? Mesto gde se sprovodi vaša volja. Ali izgleda da je ovo mesto gde se sprovodi volja Evropske komisije. Inače, vi nikad ne biste ove izmene zakona ovde dostavili. Vi ne biste pružili priliku ni jednom neizabranom sudiji da se opere pred javnošću. Vas to ne interesuje.
Međutim, kad je Evropska komisija rekla da to nije u redu, odjednom za noć. Rekao sam pre neki dan – pre budžeta ćemo mi imati te zakone na dnevnom redu, jer sam video odlučnost Evropske komisije i pokornost šefova poslaničkih grupa vladajuće većine. Rečeno, učinjeno. Noću nam dostavljate predlog zakona koji se tiče stotine hiljada ljudi. To za vas nisu ljudi.
Zaista vas molim da obezbedite da govorim, a da mi ne dobacuje niko. Jedan član upravnog odbora mi dobacuje. Imate sednicu upravnog odbora, pa tamo rešavajte.
(Predsednik: Kolege poslanici, molim vas, nemojte ometati gospodina Nikolića, a vi nemojte upućivati izazove nikome.)
Dakle, vi ste u uvodnom izlaganju rekli, zaista ne mislim dugo o tome da govorim, ovo će da se završi kako ste naumili, govorili vam mi ili ne, ali ste samo rekli jednu stvar koja me pogađa kao čoveka, rekli ste da se otklone ovi nedostaci. Za vas je ova priča o izboru sudija prožeta nedostacima. Kojim nedostacima? Prožeta je nezakonitošću. Prožeta je povredama osnovnih ljudskih prava, prožeta povređivanjem ličnog ugleda najčasnijih ljudi u Srbiji – sudija.
Ako, gospođo Malović, kao građanin Srbije dođem u situaciju da nemam poverenja u sudiju, a u koga ću u Srbiji da imam poverenja? U političare koji se smenjuju na vlasti? U narodne poslanike koji glasaju kako im se kaže? U nove vlasnike preduzeća koji su otpustili sve radnike i zatvorili sve fabrike? U spoljnu politiku koja se menja za 15 minuta?
Vi ste se dugo održali. Ministarstvo spoljnih poslova u roku od dan promeni svoje odluke. Vi ste izdržali celu godinu sa svojim nezakonitim zakonom. Nekako ste to uspeli, ne znam kako. Ovi jadni menjaju pismo, poštar još nije ni stigao u UN, a oni šalju drugo pismo, pa mole da ono ne bude predato.
Meni je žao što moram o vama da govorim, niste vi tu uopšte krivi, ima tu i državnih sekretara koji više vrede od vas, više znače od vas. Ne vrede, ne smem da kažem da vrede. Niste vi tu uopšte krivi, ali vi hoćete u to kolo. Sad igrate u tom kolu.
Napravili ste haos u pravosuđu, mnoge ljude oblatili, mnoge nesposobne i nedostojne podigli, tužilaštvo je u žalosti, sudije su u žalosti i nemate suđenja nigde u Srbiji. Kažete – tek kad budu ustanovljena pravila Visokog saveta sudstva, a biće ustanovljena kad budu izabrane sudije iz sudijskog sastava. Kad će to da bude? Koliko će još da protekne godina dok se ovo ne ispravi? Godine će da proteknu.
Zato isplaćujete nezakonita ona primanja ljudima koji nisu izabrani. Uopšte niste sigurni da jednog dana sud neće reći – isplatite im sve unazad s kamatom. Zato revizor ne sme da pita na osnovu čega vi to isplaćujete? Kako vi to trošite državni novac iz budžeta? Po uredbi Vlade pogazili ste zakon.
Mislite u javnosti će da naiđe na simpatije to što ljudima dajemo neki dinar. Ne, nego je izašlo na nesimpatije to što ste ih oterali s posla. Nijednom od njih niste rekli da je nedostojan. Nijednom od njih niste dokazali. Nijedan nije mogao da se opravda pred vama, da vas pita zašto nije izabran. Mnoge advokatske kuće su vam preuzele pravosuđe u svoje ruke i vi to dobro znate. Zapošljavaju stotine advokata i stotine sudija, a mi sad ovde raspravljamo o zakonima kojima ćemo da vratimo čast i dostojanstvo, da izvršimo reformu pravosuđa.
Slušam poslanika SPS, nije zadovoljan uopšte onim što ste uradili, ali sad će da glasa da se popravi. Lepo. I vi niste zadovoljni što ste predložili onaj prvi zakon, a sad ste srećni – predložili ste dobar zakon. Samo vas je neko naterao. Samo je neko poklopio lonac da para ne izađe iz lonca. Iskreno da vam kažem, bilo bi me sramota da u tome učestvujem. Bilo bi me sramota da sam poslanik vladajuće većine i da u ovome učestvujem, ali u ovoj vladajućoj većini odavno nema sramote. Hvala.

Povredu Poslovnika reklamira narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Poštovana gospođo predsednice, poštovana gospođo ministarko, po članu 104. Poslovnika, zasmetala mi je rečenica "nije vas vodio razum kada ste donosili ove zakone". Znači, nas iz DS uvek rukovodi razum i mi kada neke zakone predlažemo i kada obrazlažemo i kada branimo, uvek to radimo svim razumom, čak i kad protiv nas idu oni koji trče svim srcem, mi idemo svim razumom, pa pobedimo one koji idu svim srcem.
Moram da kažem, zasmetala mi je rečenica da je neko postao prerano ministar pravde. Mislim da je gospođa Malović postala ministar pravde u pravo vreme za ovu zemlju, za pravosudni sistem ove zemlje, jer mene nije sramota ni zbog jednog zakona za koji sam glasao u ovom parlamentu i ne osećam stid ni sramotu zbog toga, ali dobro je da neki ljudi makar pod stare dane postanu svesni činjenice da u srpskom jeziku postoji reč sramota, pa neka stanu ispred ogledala, neka se zapitaju šta su radili u prošlosti, u nedavnoj prošlosti, u nekoj daljoj prošlosti, pa neka se zapitaju šta znači ta reč sramota.
Hoću da kažem da zaista treba braniti integritet ove skupštine i nas poslanika, jer mi sve zakone donosimo razumom, svom pameću i znanjem i obrazovanjem koje imamo. Nikad međunarodnim predstavnicima ne iznesemo beli papir pa im kažemo – napišite šta treba da uradimo? Nego probamo sami da napravimo nešto i ako na belom papiru stoji.
Žao mi je ako neko želi sada pod stare dane da demonstrira svoje znanje sa pravnog fakulteta, koje nije imao kad je imao priliku da vrši vlast u ovoj zemlji. Žao mi je ako neki ne razumeju reforme koje mi sprovodimo, ali siguran sam da ćemo težak i odgovoran posao u reformi pravosuđa uraditi do kraja onako kako treba stručno, odgovorno i da ćemo nešto budućim pokolenjima ostaviti.

 Gospodin Tomislav Nikolić.

Povreda Poslovnika. Pročitaću vam član 103, gospođo Đukić Dejanović: "Narodni poslanik ima pravo da ukaže na povredu postupanja predsednika Narodne skupštine, ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog poslovnika, a učinjeno je sednici Narodne skupštine koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi". Šta je vama zamerio gospodin Milivojević? Jesam li ja predsednik skupštine?  Molim vas da malo pazite, ili da vodite skupštinu…
(Predsednik: Govorio je o dostojanstvu Skupštine.)
Nije tačno. Govorio je o povredi Poslovnika.
(Predsednik: Moglo se zaključiti da je mislio na dostojanstvo Skupštine.)
Član 107. je dostojanstvo Skupštine, a on je govorio o članu 104. Molim vas da se ne prepiremo oko onoga što je notorna činjenica. Molim vas, kada vam neko ukaže na povredu Poslovnika, recite mu "povredila sam" ili "nisam", a ne "gospodin Nikolić je ostareo, kasno je završio fakultet, sramota ga je". Sve je to u redu za repliku, to nije za povredu Poslovnika.
Inače, mogu da kažem ovde o mnogim ljudima mnogo toga, ali sam rešio da budem fin, da isteram ovu svoju poslednju bitku do kraja, da vas skinem sa vlasti. Sve ću da izdržim, sve ću da istrpim, šibajte i vi otuda i vi otuda. Ovo je mnogo važnije od mog integriteta.
Molim vas, čuvajte svoj integritet, budite predsednik Narodne skupštine, a ne onaj koji povlađuje ljudima iz vladajuće koalicije.

Imala bih komentar, ali bolje da ne komentarišem. Da li tražite povredu Poslovnika o kojoj će se izjasniti poslanici? Niste zadovoljni mojim objašnjenjem? Ne tražite. Narodni poslanik Aleksandar Martinović ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, o prvoj tački dnevnog reda, odnosu o setu predloga zakona iz prve tačke dnevnog reda, može mnogo toga da se kaže. Počeću sa nečim na šta su već ukazale neke moje kolege, a to su neki proceduralni propusti vezani za današnju sednicu.
Naime, ako pogledate predloge zakona koje nam je uputila Vlada Republike Srbije, videćete po prijemnim pečatima pisarnice Narodne skupštine da su zaprimljeni 21. decembra 2010. godine, dakle, juče i svi su, gle čuda, zaprimljeni u isto vreme, u 13.00 časova. U 13.00 časova je zaprimljen Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Državnom veću tužilaca, u 13.00 časova je zaprimljen Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, u 13.00 časova je zaprimljen Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva, u 13.00 časova je zaprimljen Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu.
Smatramo da nije moguće, po važećim propisima, da se svi ovi predlozi zakona u pisarnici Narodne skupštine zaprime bukvalno u isto vreme. To nije moguće ni pravno, to nije moguće ni po računanju rokova u pravu, odnosno nije moguće po nekim astronomskih, odnosno kalendarskim kriterijumima. Razmak između primanja ovih predloga zakona u skupštinsku proceduru morao je da iznosi najmanje jedan minut.
Šta je dalje čudno? Čudno je to da je gospođa Gordana Čomić tog istog 21. decembra 2010. godine predložila predsedniku Narodne skupštine promenu redosleda tačaka dnevnog reda. Znate u koliko časova? U 13.45 časova, znači 45 minuta nakon što su ovi predlozi zakona, navodno svi bukvalno u isto vreme, zaprimljeni na pisarnicu Narodne skupštine, a narodni poslanici, govorim u ime poslaničke grupe SRS, dobili su sve ove predloge zakona tek sinoć negde posle 21.00 čas, bolje rečeno, predlozi zakona su primljeni u poslanički klub, a poslanici SRS su sa ovim predlozima zakona mogli da se upoznaju tek jutros.
Sada se postavlja pitanje da li u Narodnoj skupštini postoje privilegovani narodni poslanici, odnosno poslanici prvog reda i poslanici drugog reda, pa oni poslanici prvog reda dobiju predloge zakona koji dolaze iz Vlade odmah, odnosno nakon što protekne 45 minuta, a svi drugi dobiju sa nekih osam, 12, pa i 16 časova kasnije? To nije korektno.
Ako uzmete bilo kog teoretičara države i prava, bilo kog pisca ustavnog prava, čitajte Slobodana Jovanovića, čitajte sve druge velike pravne teoretičare, tamo piše kako treba da izgleda parlamentarni postupak i niko od njih ne kaže da parlamentarni postupak treba da bude brzoplet, da se desetine zakona moraju usvojiti u roku od jednog dana, da poslanici imaju dva sata za pisanje amandmana. To ne piše nigde. Koji god dobar udžbenik prava da uzmete u ruke, oni će vam reći isto: parlamentarni postupak treba da bude spor, narodni poslanici moraju sa raznih strana, sa različitih aspekata da osvetle ono što je na dnevnom redu.
Mi fizički nismo bili u mogućnosti da se upoznamo sa sadržinom predloga zakona, a kamoli da napišemo iole kvalitetnije amandmane. To nije dobro. U Narodnu skupštinu je ušao, kako bi rekli neki istoričari, "kubikaški duh iz perioda posle Drugog svetskog rata".
Nekada su se komunist hvalili koliko kubika mogu da natovare peska, šljunka i asfalta, a mi se sad hvalimo, kad kažem mi, mislim na vladajuću koaliciju, koliko smo zakona po tom kubikaškom principu usvojili. Kakvi su nam zakoni? Loši. U jednoj godini po pet puta menjamo jedan te isti zakon, zato što zakone usvajamo brzopleto, na brzinu, bez da smo ostavili narodnim poslanicima dovoljno vremena da se upoznaju sa njihovom sadržinom.
I Vlada Srbije takođe radi brzopleto, šalje u skupštinsku proceduru nedorečene tekstove zakona, neprecizne, nejasne, sa materijalnim greškama, sa obiljem jezičkih grešaka itd. Kakav nam je pravni sistem? Loš.
Što se tiče ovih predloga zakona o kojima danas raspravljamo, za 20 minuta je jako teško reći sve nedostatke ovih predloga zakona. Ukazaću na nekoliko stvari. Za SRS je problematičan član 5. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudovima. U članu 5. stav 2. se kaže: "Postupci po žalbama, odnosno po ustavnim žalbama, koje su sudije iz stava 1. ovog člana podnele Ustavnom sudu, okončavaju se stupanjem na snagu ovog zakona i predmeti se ustupaju VSS".
Po mišljenju SRS, to nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije, jer se na taj način suspenduje pravo građana da podnose ustavnu žalbu Ustavnom sudu, i ne samo da podnose nego da imaju pravo da dobiju odluku Ustavnog suda po toj ustavnoj žalbi. Da li će ove sudije imati pravo da dobiju odluku Ustavnog suda po svojim ustavnim žalbama?
Neće, zato što će postupak po ustavnoj žalbi pred Ustavnim sudom po sili zakona biti prekinut i onda će doći do jedne supstitucije nadležnosti, umesto da bude nadležan Ustavni sud, kao što je bio na početku postupka, sada će to biti Visoki savet sudstva i praktično se na ovaj način za jednu kategoriju građana Srbije, a to su sve one nezadovoljne sudije koje nisu bile zadovoljne onim prvim izborom od strane Visokog saveta sudstva, biti onemogućene da dobiju konačnu odluku Ustavnog suda u postupku po ustavnoj žalbi.
Ovde je problematična još jedna stvar. Juče su mediji objavili da je Ustavni sud Republike Srbije doneo jednu odluku po ustavnoj žalbi jednog sudije koji nije izabran u postupku ponovnog izbora. Jedan sudija je dobio odluku po svojoj ustavnoj žalbi od strane Ustavnog suda.
Kada ovaj zakon stupi na snagu, druge sudije koje nisu bile zadovoljne neće moći da dobiju odluku Ustavnog suda, nego će dobiti novu odluku Visokog saveta sudstva. Šta to znači? To znači da u istoj pravnoj stvari odlučuju dva različita organa, sa jedne strane Ustavni sud, a sa druge strane Visoki savet sudstva. To niti je u skladu sa Ustavom Republike Srbije, niti je u skladu sa nekim elementarnim pravnim načelima.
Šta je ovde još sporno? Vi ste, gospođo Malović, kao Vlada dovedeni u jednu vrlo čudnu situaciju, dovedeni ste u situaciju da vam nepoštovanje evropskih standarda u oblasti reforme pravosuđa iznose oni koji podnose američkom ambasadoru na uvid stenograme sa svojih konferencija za štampu. Doživeli ste da vas ljudi koji su tvrdili da je EU satanistička tvorevina danas optužuju da ne poštujete te iste standarde EU.
Šta SRS ima da kaže po ovom pitanju? Niti ste u pravu vi, a pogotovo nisu u pravu ovi koji vas kritikuju. Zašto? Ovde se postavlja jedno elementarno pitanje – da li je Srbija suverena država? Po ovome što vidimo u obrazloženju ovih predloga zakona, ispada da nije, ispada da se ovi zakoni donose po hitnom postupku, na brzinu, zato što to EU tako smatra da treba da se uradi i ta tzv. Venecijanska komisija, to je jedan žargonski izraz, a njen puni naziv je Evropski odbor za demokratiju putem prava.
Sada moram da vam kažem, gospođo Malović, da su razna evropska tela koja se bave pravom pala na ispitu upravo ovih dana. Ovih dana i domaći, pa i svetski mediji, objavljuju da je Euleks znao za to da Hašim Tači trguje organima Srba koji su oteti na KiM u periodu od 1998. do 2000. godine. Kad kažem da je znao Euleks, onda to znači da je znala EU, to je znao i Bernard Kušner, to su znali i mnogi koji se navodno pozivaju na te evropske standarde.
Ako je EU znala i ako je ta Venecijanska komisija znala i ako je Euleks znao da se trguje organima na KiM, odnosno u Albaniji, onda se postavlja pitanje – zašto bi bilo ko u Srbiji bilo šta radio zato što to tako misli Evropska komisija ili Venecijanska komisija ili bilo koje drugo telo van ove države?
Ako uzmete Ustav Srbije, tamo nigde ne piše da Narodna skupština donosi zakone zbog toga što Evropska komisija misli ovo ili ono. Prosto, sami sebi uskraćujemo suverenitet.
Da li su zakoni iz oblasti pravosuđa dobri? Nisu dobri. To je praksa pokazala i to vam je SRS rekla i 2008. godine, kada ste se pravosudnih zakona usvajali, ali se nismo pozivali na mišljenje Evropske komisije, nismo se pozivali na mišljenje Venecijanske komisije. Rekli smo vam da reforma pravosuđa nije dobra iz više razloga. Prvi i osnovni razlog – oni koji su ušli u reformu pravosuđa nisu znali šta žele tom reformom da postignu. Zato su zakoni nejasni, nedorečeni. Zato su naši zakoni iz oblasti pravosuđa suprotni jedan drugom.
Kao što je rekao veliki nemački pesnik Gete, ne može biti jasno na papiru, ako vam prethodno nije jasno u glavi šta želite da kažete. To je Vlada Srbije na jedan vrlo dramatičan način manifestovala u protekle dve godine.
Što se tiče ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala, nismo dobili odgovor na jedno prosto pitanje – da li ova država ima problem sa činjenicom da niko u Srbiji neće da čuva Legiju? Ispada da se Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala donosi zbog Legije. Niko neće da ga čuva.
Vi ste to kao Vlada u obrazloženju ovog predloga zakona na indirektan način i priznali – nema dovoljno ljudi koji će da rade u posebnom odeljenju Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, a to znači u onom odeljenju koje čuva ljude koji su osuđeni zbog krivičnih dela iz oblasti organizovanog kriminala, njihova personifikacija, personifikacija svih tih osuđenika jeste Milorad Ulemek Legija, heroj 5. oktobra, to moram da vas podsetim.
Milorad Ulemek Legija 5. oktobra nije bio terorista, nije bio kriminalac, nije bio mafijaš, nije bio pripadnik bilo kog zemunskog klana. Milorad Ulemek Legija je bio heroj zato što je otkazao poslušnost svom gazdi Slobodanu Miloševiću i zato što je omogućio time što nije dejstvovao u skladu sa važećim propisima da DOS na neustavan način preuzme vlast. Taj isti Milorad Ulemek Legija postaje državni neprijatelj broj jedan tek nepune tri godine nakon 5. oktobra 2000. godine.
Zašto ovo govorim? Da bih vam pokazao na primeru, vrlo plastičnom, da vlast u Srbiji od 2000. godine ne vodi konzistentnu, ujednačenu i poštenu borbu protiv organizovanog kriminala. Vi kriminalcem, a i kriminalcem iz sveta organizovanog kriminala, proglašavate čoveka tek onda kada se zameri Vladi Srbije. Dok sluša Vladu, dok sa Vladom ulazi u razne vrste sporazuma, javnih i tajnih, transakcija itd, on je privrednik, ne može mu niko ništa, on je uvaženi građanin Republike Srbije. Kad uđe u sukob sa Vladom, tek tog momenta on dolazi pod udar krivičnih sankcija u Republici Srbiji.
Hoćete li još jedan primer? Kada je Vojislav Šešelj 2002. godine objavio svoju čuvenu knjigu "Stanko Subotić Cane – Cane Žabac kralj duvanske mafije", svi lideri DOS-a su tvrdili da to nije tačno, da Vojislav Šešelj laže, da obmanjuje javnost, da iznosi neistine, da širi paniku, da hoće da diskredituje novu demokratsku vlast koja je uspostavljena 5. oktobra 2000. godine.
Danas 2010. godine taj isti Cane Žabac ne sme u Srbiji da da intervju bilo kojoj radio-televizijskoj stanici, nego to čini u Švajcarskoj. Pitanje je – zašto? Kako je moguće da 2002. godine taj čovek ne bude kriminalac, a da u 2010. godini bude kriminalac, iako se u međuvremenu ništa nije promenilo? Sve ono što je Cane Žabac radio 2002. godine, to radi i u 2010. godini.
Ko je taj ko u Srbiji pravi selekciju među kriminalcima? Ko je taj ko ima pravo da kaže – postoje naši kriminalci i oni koji nisu naši, postoje podobni i nepodobni kriminalci. Dok su naši, dok nas slušaju, dok nam obezbeđuju veliku količinu novca, ne sme im niko ništa. Kad nam se zamere, onda zbog njih donosimo specijalne zakone, formiramo specijalne sudove i njih krivično gone specijalni tužioci. Tako stoje stvari danas kada je reč o borbi protiv organizovanog kriminala u Srbiji.
Da u Srbiji ne da nije iskorenjen organizovani kriminal, nego da on cveta, posebno u gradu Beogradu, evo sada ću vam, gospođo Malović, pokazati na primeru jedne firme iz Beograda. Radi se o firmi "Montera". Naime, 29. juna ove godine Narodna skupština je usvojila famozni zakon o podsticaju građevinske industrije u Srbiji u vreme ekonomske krize. Obavljene su sve administrativne procedure da bi se započelo sa izgradnjom 400 stanova, od ukupno 58.000 kvadratnih metara na teritoriji beogradske opštine Voždovac, odnosno na području bivše kasarne "Stepa Stepanović". Građevinska direkcija Srbije koja je bila nosilac celokupnog posla je saopštila da su na tenderu pobedile tri firme – "Montera" iz Beograda, "Ratko Mitrović – Dedinje" iz Beograda i firma "Banković" iz Crne Trave.
Ko je vlasnik "Montere", gospođo Malović? Vlasnik "Montere" je Goran Kopčalić, inače nekadašnji predsednik Gradskog odbora DS i bivši potpredsednik opštine Zvezdara. On je kum doskorašnjeg gradskog menadžera Bojana Stanojevića, koji je bio alfa i omega za mnoge profitabilne projekte u Beogradu i koji se naprasno iz politike povukao u privatni biznis.
Kopčalić inače ima veze i sa nelegalnom privatizacijom "Trudbenika". Danas su radnici "Trudbenika" protestovali, odnosno štrajkovali ispred Dinkićevog Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj.
Šta je problem sa ovom firmom? Srpska radikalna stranka je došla do ugovora koji je "Montera" zaključila sa Građevinskom direkcijom Srbije. To je ugovor koji nosi broj 113.754 od 22. novembra 2010. godine. Vrednost ugovora 862.750.000 dinara, odnosno sa PDV-om više od milijardu dinara. Šta je problem?
Poreska policija je 7. jula 2010. godine podnela krivičnu prijavu protiv Kopčalića i njegovih najbližih saradnika zbog sumnje da su izvršili, kako se navodi, krivično delo poreske utaje, neosnovanog usklađivanja iznosa za povraćaj poreza, poreskog kredita i neuplaćivanje poreza po odbitku, čime su po navodima iz krivične prijave oštetili budžet Republike Srbije za 404.000.000 dinara poreza, odnosno oko 4 miliona evra.
Računi firme "Montera" su, gospođo Malović, konstantno u blokadi. U 2010. godini ova firma je bila blokirana 162 dana. Ovo sve možete da proverite na sajtu Narodne banke Srbije. Dakle, firma koja u 2010. godini, u godini u kojoj dobija ugovor za izgradnju stanova, u blokadi 162 dana, potpisuje ugovor sa Građevinskom direkcijom Srbije. To je suprotno elementarnim pravnim principima. To je apsolutno štetno po državu Srbiju.
Da li postoji bilo koji primer iz Evropske unije, gde građevinska firma koja je u blokadi 162 dana, a to znači da je u 2010. godini bila u blokadi svaki drugi dan, dobije posao koji vredi više od milijardu dinara? Takvog primera u Evropskoj uniji nema, a vi se za Evropsku uniju makar deklarativno zalažete.
U Zakonu o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala stavili ste, između ostalog, da se imovinske kartice ljudi koji rade u posebnom odeljenju Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, između ostalog, dostavljaju, kako vi kažete, u članu 3. zakona o izmenama i dopunama, Agenciji za borbu protiv korupcije.
Da li Vlada Republike Srbije poštuje odluke i preporuke Agencije za borbu protiv korupcije? Ne poštuje. Da li poštuje odluke ove agencije, svi oni republički i svi oni pokrajinski poslanici iz Vojvodine koji su u sukobu interesa? Ne poštuju.
Vi imate danas preko 30, što narodnih, što pokrajinskih poslanika koji su u sukobu interesa zato što neki vrše dve, tri, neki čak šest pa i više funkcija, koje su međusobno nespojive jedna s drugom.
Kakva je uloga Agencije za borbu protiv korupcije, kada je reč o postupku izvršenja kazne zatvora za krivično delo organizovanog kriminala, ako Vlada Republike Srbije i ako skupštinska većina i u Skupštini Srbije i u Skupštini Vojvodine čini sve da diskredituje tu istu agenciju?
Zbog nedostatka vremena ću da završim, ali pre nego što završim želim da kažem da zbog toga što se u državi Srbiji punih 10 godina vodi jedna nepoštena, jedna selektivna, jedna mestimična borba protiv organizovanog kriminala, zato što je reforma pravosuđa izvršena na brzinu i zato što se sada čine promene u pravosudnim zakonima, a ne zato što to odgovara državi Srbiji, nego po nalogu Evropske unije, Srpska radikalna stranka neće podržati nijedan Predlog zakona.