Pošto se među šefovima poslaničkih grupa više niko ne javlja, prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom pretresu o predlozima zakona iz tačka 1, 2, 3, 4, 5. i 6. dnevnog reda.
Dajem reč potpredsednici Juditi Popović. Izvolite.

Poštovana gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, kao prvo htela bih da istaknem da će Liberalno demokratska partija podržati ovaj tekst izmena pravosudnih zakona iz nekoliko razloga.
Kao prvo, istakla bih činjenicu da je LDP podržala reformu pravosuđa koja je započeta raspravljanjem seta pravosudnih zakona još 2008. godine. Smatrali smo da je reforma pravosuđa Srbiji potrebna. Smatrali smo da je ta reforma pravosuđa jedan proces i da taj proces ne može da se završi preko noći i smatrali smo da je reforma pravosuđa od životnog značaja za građane Srbije, za celu državu, dakle i za ovo društvo.
Međutim, tokom ove godine koja se polako približava kraju iskristalisali su se određeni problemi u pogledu sprovođenja seta pravosudnih zakona, dakle u pogledu iste te reforme pravosuđa.
Reagovali smo još tokom leta 2010. godine. Tražili smo da se raspravlja o sprovođenju reforme pravosuđa, a i novembra ove godine predložili smo jednu tematsku sednicu na kojoj bi se takođe raspravljalo o reformi pravosuđa.
Naša polazna tačka bila je ta da je potrebno da se ozbiljno pristupi celoj problematici, da nema mesta dnevno-političkom aspektu i nema mesta politikantstvu kada se govori o pravosuđu i o reformi koja je u toku.
Tada smo tražili da se svi oni činioci reforme koji su dužni da je sprovode, da se izjasne i odrede, dakle da reaguju na kritike, na opstrukcije, na zastoj koji je bio evidentan u pogledu reforme pravosuđa. Tražili smo da se ti činioci odnosno ti koji su u glavnoj ulozi sprovodbe ove reforme otklone svaku vrstu sumnje u neke nepravilnosti koje su postale dominantne u medijima, da se uradi nešto povodom te reforme pravosuđa koja je zapela u ćorsokak.
Nama je drago što su ovi zakoni stigli na dnevni red Skupštine makar i u hitnom postupku jer samo dokazuju da je LDP bila u pravu kada je tokom cele ove godine tražila da se učini nešto ozbiljno u pogledu reforme pravosuđa.
Smatramo da su neke naše konkretne sugestije ovim predlozima zakona usvojene. Smatramo da će ovi zakoni u dobroj meri da doprinesu da se proces nastavi i da se izbegne ova situacija kada više javnost nije sigurna da li uopšte imamo neki postupak reforme ili se sve to samo svodi na dekorativnu priču.
Htela bih da podvučem i činjenicu da je LDP i tada, kada je raspravljala o zakonima koji su morali biti znatno bolji nego što su usvojeni nakon te skupštinske rasprave, isticala da ćemo sprovoditi zakone, dakle, ova država i ovo društvo i da ti zakoni moraju da vode računa o realnosti, o životu koji se odvija, a da ne mogu ostati mrtvo slovo na papiru i čista deklaracija nego da će morati da imaju kontakt sa realnim životom i sa onima koji će te zakone da osete na svojoj koži.
Činjenica da smo danas, godinu dana nakon što su sudije ušle u taj postupak za opšti izbor, stigli u situaciju da postavljamo pitanje da li je Visoki savet sudstva radio kako je trebalo da radi.
Da li je potrebno da se preispitaju neke odluke, odnosno opšti izbor sudija, govori u prilog tome da smo možda kada smo podržali ovu reformu pravosuđa bili nedovoljno aktivni, odnosno nedovoljno strogi prema onima koji su trebali da vode računa da zakoni budu na nivou standarda i prakse Saveta Evrope.
Međutim, ko radi taj i greši. Sasvim je normalno da kada se ulazi u tako ozbiljnu reformu da se može očekivati da se u toku sprovođenja te reforme uočavaju određeni propusti, odnosno pojavi se potreba da se neka rešenja promene. To je isto pozitivna strana ovih zakona koji su danas na dnevnom redu.
Dakle, dobra je ta samokritičnost koju je predlagač prihvatio, jer samim tim što je predložio određene izmene prihvatio je i činjenicu da su očigledno bili neki propusti, da određeni zakoni nisu zadovoljavali upravo taj nivo standarda i prakse EU koja nam je ipak krajnji cilj, a i krajnji cilj je reforme da Srbija dobije kandidaturu za EU.
Međutim, htela bih da istaknem jednu činjenicu. Nije u stvari jedini razlog zbog kojeg Srbija, odnosno ovaj parlament mora, odnosno trebalo bi, da usvoji ove izmene i dopune seta pravosudnih zakona. Nije samo EU ta koja je nama krajnji cilj. Nama je krajnji cilj pre svega da se naš pravosudni sistem, naš pravni poredak razvije na taj nivo da zaista bude u interesu građana na koje se primenjuje ovaj pravosudni sistem.
Dakle, interes građana je u prvom planu, a normalno da treba da se vodi računa i o tome šta Evropska komisija predlaže, na koji način smatra da treba da se poboljšaju određeni zakoni koji su doneti u ovoj oblasti.
Prema tome, LDP će ove zakone podržati. Podržaće iz tog razloga jer smatra da je reforma pravosuđa jedna neminovnost, da je to potreba da bez reforme pravosuđa ne možemo očekivati strane investicije, ne možemo očekivati ni neki ekonomski prosperitet. Meni je drago što se tokom ovog meseca iskristalisala jedna činjenica, o kojoj sam govorila, da su sudovi u Vojvodini među najboljima u državi.
Drago mi je što su privredni sudovi u Somboru i Zrenjaninu na veoma visokom nivou i da su proglašeni za najbolje privredne sudove. Drago mi je što je i Apelacioni sud u Novom Sadu pohvaljen kao izuzetno dobar.
Dakle, sve ono što smo mi govorili tokom rasprave o setu pravosudnih zakona 2008. godine, sve ono što smo govorili tokom 2009. i 2010. godine, kada smo kritikovali da određena zakonska rešenja, odnosno kada smo podržavali konkretne poteze i napore Vlade u vezi reforme pravosuđa očigledno da su bile na mestu i očigledno da ovom procesu mora da se pristupi mnogo odgovornije, mnogo konkretnije i mnogo jasnije, sa mnogo više elana i energije nego što je to do sada bio slučaj, jer nažalost kritike nisu uvek konstruktivne.
Kritike često predstavljaju i opstrukciju. Upravo iz tog razloga da ne bi zapali u najobičnije kritizerstvo potrebno je da se daju konkretni predlozi i konkretna rešenja, jer samo u tom slučaju možemo da očekujemo rezultate. LDP pored toga što je podržala reformu pravosuđa ovim putem podržava i dalji tok tog procesa, pred kojim, pretpostavljamo, postoji još puno izazova, ali s obzirom da se radi o tako ozbiljnom procesu neminovno je da izazovi postoje, a bitno je samo da postoji politička volja i ljudi i koji su spremni da se maksimalno angažuju oko ovog procesa.

Iskorišćeno je 11 minuta i 30 sekundi vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić, a posle njega narodna poslanica Milica Radović.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko Malović, dame i gospodo narodni poslanici, 2008. godine u jesen kada je Vlada RS – tada smo rekli, naša poslanička grupa – brzopleto i neosmišljeno ušla u reformu pravosuđa, istakli smo sve ključne primedbe koje danas na potpuno pogrešan način pokušavaju da se otklone ovim setom zakona.
Rekli smo da je brz postupak reformisanja pravosuđa nešto što će dovesti do izuzetno lošeg postupka. Sada te loše posledice još brzopletije pokušavate da otklonite ovim setom pravosudnih zakona.
Ono što smo čuli od predstavnika predlagača, ministarke Malović, jeste da se ovim setom zakona otklanjaju primedbe koje je iznela Evropska komisija. Želim da kažem, a o tome je govorila DSS kada je celovito posmatrala reformu pravosuđa 2008. godine, da to nije tačno.
Svako ko je pažljivije čitao ono što piše u izveštaju Evropske komisije vidi da ste danas izostavili i u obrazloženju predlaganja zakona i navodnog otklanjanja posledica niz problema na koje je DSS ukazao 2008. godine.
Gospođo Malović, Evropska komisija, a o tome je govorila DSS, rekla da je veliki broj nerešenih predmeta, da je smanjen broj sudija i da se to smanjenje zasnivalo na neodgovarajućoj analizi potreba. Rekli su da ste primorali sudsko osoblje da putuje od sudova do sudskih jedinica i da to iziskuje ogromne troškove, a u vezi je i sa zabrinutošću za bezbednost sudija.
Tada smo govorili, i pitam vas, zašto danas nemamo izmene zakona koje se odnose na mrežu sudova? To je ključna primedba koju govori Evropska komisija. Strašno je da je to što je govorila poslanička grupa DSS u Narodnoj skupštini RS nije bilo dovoljno da nas poslušate 2008. godine i da napravite jednu efikasnu mrežu sudova, nego ste učinili sasvim suprotnu stvar, a to je da slušate Evropsku komisiju iako su narodni poslanici DSS vrlo argumentovano i konkretno rekli gde su problemi.
Sistem zavođenja predmeta govori da nije zaživeo postupak koji se odnosi na privrednog sudiju. Niz problema koji su mimo ovog problema koji se odnosi na izbor sudija ostao je u fokusu onih koji su vas kritikovali, a iste te primedbe iznela je DSS 2008. godine.
Prema tome, ne da niste otklonili ovaj problem nego ste ga danas u Narodnoj skupštini prećutali.
Ono što posebno brine jeste obrazloženje koje smo dobili kao poslanici u Narodnoj skupštini ovih zakona. Moram da izrazim blago rečeno čuđenje da u obrazloženju predlaganja ovog zakona kažete – sudije koje nisu ponovo izabrane mogle su da ulože žalbu samo Ustavnom sudu. Pazite, ovaj sud nema dovoljno kapacitete da u potpunosti razmatra ove žalbe. Gospodo, Ustav RS i Zakon o Ustavnom sudu govore o nadležnostima, proceduri pred Ustavnim sudom.
Mi ovde ne govorimo o tome kakvi su kapaciteti Ustavnog suda nego koje su obaveze i nadležnosti Ustavnog suda. Vi ovde govorite, menjamo zakon, menjamo nadležnost Ustavnog suda, definisano Ustavom i zakonom, zato što u izveštaju Evropske komisije piše da Ustavni sud nema kapacitet. To je apsolutno neverovatno. To je još jedno poniženje koje smo ovde u Narodnoj skupštini doživeli dobijajući ovakvo jedno obrazloženje.
Poseban problem predstavlja činjenica da vi, menjajući Zakon o sudijama, stvarate jednu potpunu konfuziju i pravni haos. Imaćete nekoliko kategorija neizabranih sudija koji će imati različite mogućnosti da izjavljuju različite pravne lekove.
Od toga će neki biti uskraćeni da ih izjavljuju. Jedni koji su izjavili pravni lek, o njihovom pravnom leku će se odlučivati u isto vreme kada se odlučuje o njihovom statusu iznova. Drugi koji nisu uložili pravni lek, kada se odluči o njihovom statusu, imaće pravo i na pravni lek i na žalbu Ustavnom sudu. Treće, o čijem je pravu već rešeno, pred Ustavnim sudom neće imati pravo nikakvo da izjavljuju ni prigovor ni novu ustavnu žalbu.
Stavljate u neravnopravan položaj ljude koji su po lošim kriterijumima, na vrlo loš način, ispolitizovani procedurom, ostali izvan mogućnosti da obrazlažu svoje pravo da budu izabrani.
Prema tome, ako govorimo o otklanjanju problema i vraćanje čitavog postupka na normalan kolosek i stvaranja ozbiljnog sistema sudstva, promenite sve ovo što vam je govorio DSS. Izgleda da su ljudi u Evropskoj komisiji čitali šta smo mi govorili i to su sve implementirali. Videćete kroz diskusiju mojih kolega da ste bukvalno prepisali amandmane koje smo vam istakli 2008. godine. Hvala.

Iskorišćeno vreme poslaničke grupe je pet minuta i 30 sekundi. Reč ima narodna poslanica Milica Radović. Posle nje, narodni poslanik Miroslav Petković.

U radu ovog saziva parlamenta je redovna pojava da se poslanici od strane vlasti ponižavaju, da se na neki način potpuno ne poštuju. Moram da kažem da je skandalozno ono što se desilo danas, da to bukvalno prelazi granice bezobrazluka. To ne samo da je sramota za ovaj parlament, to jednostavno nije samo za parlamentarizam u Srbiji, sramota je i za one koji potpuno slepo i bespogovorno izvršavaju naloge izvršne vlasti.
Naravno, govorim o tome kako je došlo do same sednice, kada smo dobili predloge ovih zakona i koliko nam je uopšte vremena ostalo da o njima raspravljamo. Kasno smo sinoć, u 21.00 čas, dobili informaciju da će na današnjem dnevnom redu, pored zakona o izvršavanju kazne zatvora za krivično delo organizovanog kriminala da se nađe još pet zakona iz oblasti pravosuđa, a da niko od nas te predloge zakona, ne samo mi, to je možda manji problem, ni stručna javnost nisu videla čak ni u formi nacrta.
Naravno, to ne bi bilo neočekivano, jer su to stvari koje su se dešavale i ranije u ovom parlamentu, da nije stvar o pravosuđu koje ni jednu jedinu grešku, s obzirom na sve ono što je urađeno do sada ne može više da trpi. Umesto da ste poučeni onim kritikama koje su, slažem se, vrlo oštre, ali u isto vreme i opravdane, sa brižnom pažljivošću pristupili izmenama i dopunama ovih predloga zakona o kojima danas raspravljamo, vi ste po ko zna koji put odlučili da mimo samog glasa stručne javnosti bezglavo srljate iz jedne u drugu grešku.
Nedavno je srpsko pravosuđe bilo predmet rasprave pred evropskim parlamentom i Evropskom komisijom. Kažem vam da će takođe ponovo da se nađe pred istim tim institucijama. Ovog puta zbog toga što ste, maltene bez rasprave, pokušali da prošvercujete, namerno upotrebljavam ovaj izraz, zakone kroz srpski parlament.
Pored niza grešaka koje ste učinili i čime ste reformski proces u Srbiji doveli do njegovog potpunog apsurda, vi i danas na ovaj način, potpuno skriveni od same javnosti, odnosno od stručne javnosti i bežeći od rasprave, šaljete jasnu poruku da ni danas ne znate kako da izađete iz ovog problema i jasno kažete da ovo što danas činite, takođe neće imati nikakve pozitivne efekte.
Pre nego što krenem na analizu onoga što ste vi predložili ovim predlozima zakona, moram da kažem da sam bila neopisivo srećna dok sam čitala obrazloženje ovih predloga zakona. U jednom trenutku mi se učinilo kao da citirate neke od mojih prethodnih govora, kada sam govorila o pravosuđu. Za razliku od moje sreće, ovde samo zabrinjava jedna činjenica, a to je da ste tek nakon godinu dana shvatili šta ste uradili sa pravosuđem. Sada pokušavate da otklonite te greške, tako što kažete da će Visoki savet sudstva da preispita svaku odluku koju je doneo i ne samo onom sudiji koji je neizabran, već i onom sudiji koji je izabran.
Ovo naravno bi sve imalo smisla i apsolutno bih podržala ovakav vaš stav, da celokupan postupak u kome su se donosile te odluke nije pun nepravilnosti. Kada Visoki savet sudstva odlučuje u nepotpunom sastavu, kada su neki od članova Visokog saveta sudstva u očiglednom sukobu interesa zbog toga što učestvuju u izboru, odnosno u unapređenju nekog od svojih bliskih rođaka u više sudske instance, kada se očigledno mimo Ustava i mimo zakona donosi odluka o tome da rad Visokog saveta sudstva postane tajan, kada se ne primenjuje princip raspravnosti, kada ni o jednom kandidatu Visoki savet sudstva ne raspravlja, onda mogu da kažem da je ovaj postupak u pogledu samih grešaka i samih nepotpunosti otišao toliko daleko da jedina stvar koja u ovom trenutku može delimično da popravi situaciju jeste kompletna revizija postupka reizbora neizabranih sudija.
Koliko vi ne znate kako da izađete iz ove situacije i koliko ne znate kako da vratite, rekla bih, prilično poljuljano i tako reći tajno i trajno izgubljeno poverenje građana u srpsko pravosuđe, najbolje pokazuje i to što vi sada predlažete da se ustavna žalba, odnosno žalba pred Ustavnim sudom tretira kao prigovor na odluku Visokog saveta sudstva.
Naravno, idete dalje. Kažete da će o tom prigovoru da odlučuje takođe Visoki savet sudstva. Imamo jednu fenomenalnu situaciju, Visoki savet sudstva je doneo odluku o neizboru određenih kandidata za sudiju. Sada se podnosi prigovor tom istom organu koji je učestvovao u izboru, odnosno neizboru tog lica i odlučuje takođe o samom prigovoru.
Ovo, gospođo ministar, nije upravni postupak. Ovde su jako ugrožena osnovna ljudska prava. Vi ne možete niti imate pravnu mogućnost, niti bi trebalo da imate hrabrosti za tako nešto, da ustavnu žalbu izjednačavate po pravnoj snazi sa jednim prigovorom. To ne postoji nigde u svetu. Time jasno srljate u još jedan veliki i debeli problem.
Naravno, to je stvarno, da ne kažem pravnički inventivno, ali je pravnički inventivno u tom smislu koliko je inventivan bio i onaj četvrti kriterijum koji je, istina, bio nezvaničan kada je u pitanju bio reizbor samih sudija. Govorim o bračnoj vezi između advokata i sudije kao smetnji za sam izbor.
Meni je mnogo slučajeva poznato sudija čiji su supružnici advokati, koji samo zbog toga nisu izabrani da danas budu nosioci pravosudnih funkcija. Takođe mi je poznato da je veliki broj advokata u zadnjem tromesečju 2009. godine podnelo zahtev za ispis iz Advokatske komore samo zato što su njihove supruge bile kandidati za sudije, ali su odmah nakon objavljivanja konačnog spiska, ponovo podneli zahtev za upis. Da li je to doslednost o kojoj ste vi govorili?
Moram na kraju samo da vas pitam, pošto sam ovo pitala i gospođu Natu Mesarović, ona mi je, istina, pokušala da odgovori kako nisam u pravu, ali da sam u pravu potvrđuje i informacija koju sam danas pročitala u novinama, a to je da je za pomoćnika ministra imenovana bivši sudija koja nažalost nije prošla reizbor, iako je ispunjavala sve uslove da se nađe među samim izabranim sudijama.
Obrazloženje koje je stiglo iz Ministarstva pravde kaže da ona nije bila izabrana samo iz tog razloga što se njen suprug, iako je ispunjavala sve uslove, bavio advokaturom. Toliko.
Neću više da dužim zbog vremena koje mi ističe, ali moram da vam kažem, da prvenstveno stručnoj javnosti ukažem koliko u stvari treba da imaju poverenja u javno izgovorenu reč onih koji su učestvovali u procesu reforme srpskog pravosuđa.

Osam minuta i 10 sekundi iskorišćeno je vremena poslaničke grupe. Reč ima poslanik Miroslav Petković.

Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Malović, uvaženi građani Srbije, da krenemo od vaše vizije, ovo je dokument Srbija 20-20, koji predstavlja koncept razvoja Srbije za narednih deset godina, koji je sačinio predsednik Tadić sa svojim timom.
Postoje preduslovi za ispunjenje ciljeva razvoja Srbije do 2020. godine. Jačanje ustavnog i političkog položaja i autoriteta Narodne skupštine, kao demokratskog narodnog predstavništva, odnosno najvišeg predstavničkog tela i nosioca ustavotvorne i zakonodavne vlasti, predstavlja osnov izgradnje demokratskog društva. Od posebnog značaja je izgradnja i afirmacija efikasnog sistema parlamentarne kontrole nad izvršnom vlašću. Da vidimo kako to u praksi izgleda.
Ovo je predlog zakona, u proceduri, skinut sinoć sa sajta Narodne skupštine Republike Srbije, gde postoji pre svega jedan čudan redosled. Naime, 18. decembra, mesec i po dana zakašnjenja je prošlo otkad je dostavljen budžet Republike Srbije, šest pratećih zakona i PIO koje ste, nažalost, objedinili, pa nakon 18. decembra sledi 27. avgust, znači, to je datum kada je stigao Zakon o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala, koji je inače stavljen na skupštinski sajt na intervenciju poslanika DSS i nije se nalazio na skupštinskom sajtu.
Onda sledi čudo neviđeno, negde oko 16.30 časova na sajtu Skupštine se pojavljuje pet zakona iz oblasti pravosuđa o kojima mi danas raspravljamo.
U strateškom dokumentu za 2020. godinu stoji - jedan od najvažnijih ciljeva i zadataka u narednim godinama je izgradnja modernog pravosuđa, kao bitne pretpostavke vladavine prava i efikasne zaštite ustavnih sloboda i prava građana. Potrebno je da se otklone sve sumnje u mogućnost uticaja političke vlasti na izbor i status nosilaca pravosudnih funkcija.
Mi smo sinoć kasno dobili i predlog dnevnog reda i predlog za objedinjavanje pojedinih tačaka i za izmenu tačaka dnevnog reda. Objedinjeno je šest tačaka iz oblasti pravosuđa, budžet, prateći zakoni i PIO, ne znam u kom to parlamentu u svetu se dešava da se zajedno raspravlja o budžetu i o penzijama, ali gospođo Čomić, ovo što ste vi sinoć predložili, to je bruka i sramota.
Isto kao i ono što se čulo u prenosu, to su građani Srbije mogli da čuju, kada ste javno priznali predsednici Skupštine da poslanici vladajuće koalicije nisu u sali, a da tu stoje njihove kartice, ali probaćemo preko gospodina Šabića i svih službi da dobavimo taj snimak, pa ćete čuti kako se vodi Narodna skupština, ali da ne gubimo vreme.
Kada smo raspravljali o zakonima čije izmene...
(Predsedavajuća: Molim vas da ne kršite Poslovnik, da se ne obraćate direktno nijednom od narodnih poslanika i da ne smatrate svojim pravom da kršite bilo koju odredbu Poslovnika zato što ste procenili da vam to odgovara za kontekst diskusije.
Molim vas da ne odbrojavate vreme, pošto ako ...)
To je moje vreme koje pripada meni i mojoj poslaničkoj grupi, a ne vaše vreme, gospođo Čomić, zato vas molim da mi vratite 20 sekundi i idemo dalje.
(Predsedavajuća: Narodi poslaniče, dužni ste da slušate upozorenje. Dužni ste da slušate upozorenje predsedavajućeg u trenutku kada kršite Poslovnik Narodne skupštine. Vreme koje će predsedavajući utrošiti da vam objasni u čemu se sastoji gruba povreda Poslovnika nije vreme koje se meri, niti je Poslovnikom definisano.)
Šta ste vi meni ovde, profesor? Vi možda vašu ulogu doživljavate da ste mama, tata i direktor škole ovde. Nemam potrebu nikakvu da slušam vaša obrazloženja. Hoću da razgovaram sa ministarkom pravde koja je danas ovde.

Narodni poslaniče, sada vas upozoravam. Narodni poslaniče, ne radi se o vašim potrebama. Radi se o mojim obavezama. Moja je obaveza kada narodni poslanik, u žaru diskusije, pretera, grubo prekrši odredbe Poslovnika Narodne skupštine, smatrajući da može da krši odredbe koje jasno kažu da je zabranjeno direktno obraćanje, koje jasno kažu da je predsednik, predsedavajući u obavezi da narodnog poslanika podseti na poštovanje odredbi Poslovnika Narodne skupštine, da je takođe obavezan da se svakome obraća sa uvažavanjem i u verbalnom i u neverbalnom smislu.
Vidite kako vaše kolege narodni poslanici su na mojoj strani aplauzom. Aplauz je uvek odobravanje. Imate jedno upozorenje, pa vas molim.
Narodni poslaniče, bez nepristojnih gestova u sali Narodne skupštine. Narodni poslaniče, bez nepristojnih gestova, i vi i vaše kolege. Bez nepristojnih gestova u sali za sednice Narodne skupštine Republike Srbije. To može u holu, možda može i na ulici, može na svakom mestu gde vam se dozvoljava da se bahatost i nepristojnost pokazuje. U sali za sednice Skupštine ne može.
Izvolite, narodni poslaniče, nastavite.

Uvažena potpredsednice, meni moje poreklo, vaspitanje i obrazovanje ne dozvoljavaju da na ovaj način razgovaram s vama. Samo tražim da mi vratite moje vreme.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, sada vas upozoravam drugi put da Poslovnikom Narodne skupštine nije dozvoljeno, zabranjeno je, direktno obraćanje narodnim poslanicima.)
(Zoran Nikolić, sa mesta: Vi se direktno obraćate.)
(Predsedavajuća: Narodni poslanik Zoran Nikolić dobacuje, to je isto zabranjeno.)
Da li može Skupština da se o tome izjasni u danu za glasanje da li sam povredio Poslovnik ili ne?
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, sada drugi put vređate Poslovnik, pošto usred vaše diskusije smatrate da imate pravo da govorite o povredi Poslovnika.)
Ne, vi govorite o povredi Poslovnika.
(Predsedavajuća: Molim vas da pročitate odredbe Poslovnika i da znate da se odredbe Poslovnika odnose na sve nas i da privedete vašu diskusiju u okviru vremena koje vam je na raspolaganju. Ne morate uopšte sumnjati, nijedan narodni poslanik nije umanjen ni za sekundu svog vremena, ali moram da obavljam svoju dužnost i da se staram o redu, nepristojnost i kršenje odredbi Poslovnika nije dozvoljeno. Nastavite.)
Nemam reči.
Kada smo o zakonima, o čijim izmenama danas raspravljamo, govorili u Narodnoj skupštini 5. novembra 2008. godine, oni su ušli u proceduru po hitnom postupku. Vlada je u obrazloženju tih zakona tada napisala da zahteva hitan postupak jer bi u protivnom mogle da nastupe štetne posledice po rad pravosudnih organa u Republici Srbiji.
Kakve posledice su nastupile u prethodne dve godine, otkad se primenjuju ovi zakoni. Nemamo stalni sastav Visokog saveta sudstva, nekompletan sastav Državnog veća tužilaca, nedovoljan broj sudija, stotine postupaka po žalbi pred Ustavnim sudom Srbije, neizabrani predsednici sudova u Srbiju, poniženi i osramoćeni ljudi.
Postavlja se pitanje – kada su nastale štetne posledice, da li su ljudi koji su za to odgovorni, vizionari, čuvari vatre, neimari pravnog sistema u ovoj zemlji ili su štetočine? Mislim da je u pitanju ovo drugo.
Tada ste Srbiju sveli sa 140 sudova na svega 40, a stranke u postupku, građane, tužioce, sudije, advokate pretvorili u putujući cirkus. Promenili ste imena sudova, promenili ste njihova sedišta i sudije i stvorili gomilu problema iz kojih očigledno ne znate i ne možete da izađete na pravno valjan način. To nisu reforme, to su, gospođo ministre, očigledno promene nagore.
Vi pred Ustavnim sudom imate preko 800 žalbi neizabranih sudija i taj postupak će trajati negde do 2012. godine, u mandatu neke druge vlade će se okončati poslednji postupci, ali problem je što Ustavni sud Srbije, koji je juče uvažio jednu žalbu sudije koja nije izabrana, on ne može da vrati sudije na posao, već to treba da radi Visoki savet sudstva. To su vam u jednoj izvanrednoj pravničkoj argumentaciji objasnili i gospodin Aligrudić, i gospođa Radović, i gospodin Palalić i kolega Martinović.
Gospođo Malović, vi i ova vlada ste u Srbiju vratili komunizam i to najbolje pokazuje zaključak Vlade kojim se sudijama koje nisu izabrane isplaćuju zarade iako ne rade do 2012. godine. Znači, ljudi sede kući i primaju za to plate.
Nemam ništa protiv toga zato što ste očigledno shvatili da ste napravili ogromnu grešku. Ali, to košta građane Srbije, a reforma pravosuđa, između ostalog, sprovedena je da bi se uštedeo neki novac. Mi imamo genijalno rešenje, pretpostavljam da vi u to ne verujete. Ne može se porez na kivi, mango i papaju povećati na 10% i od toga plaćati sudije u Srbiji, ali o tome ćemo sutra raspravljati sa ministrom finansija.
Vi nam ovde govorite o Venecijanskoj komisiji. Gospođo Malović, vi ne živite u Veneciji, nego u Beogradu. Ovde radite. Niste došli u Skupštinu gondolom nego audijem. Što ne pominjete zamerke Evropske komisije? Ovde je izvod iz izveštaja Evropske komisije koji ću vam sa zadovoljstvom pročitati u raspravu u pojedinostima, sada nemam vremena da vam to čitam. Na to se niste osvrnuli nijednom rečju konkretno da nabrojite šta su vam to zamerili.
U obrazloženju ponuđenih zakona koje ste predložili ovde stoji da u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2010. godinu u delu koji se odnosi na pravosudni sistem istaknuto je da neki aspekti nedavno sprovedenih reformi izazivaju ozbiljnu zabrinutost. Manje-više slično je obrazloženje za sve predloge zakona.
Šta zahteva od vas Evropska komisija? Ozbiljnu reviziju cele reforme pravosuđa i čitavog reizbora i oni će nad tim vršiti nadzor. Zašto? Zato što od 2009. godine VSS i Državno veće tužilaca proizvode bezakonje u ovoj zemlji.
Zaista sam ponosan, na Predlog zakona o Visokom savetu sudstva nisam podneo nijedan amandman, jer su nakon dve godine svi moji amandmani koje sam podneo 11. novembra 2008. godine prihvaćeni od reči do reči, u istovetnom tekstu. Tada niste imali razumevanja za to, mislili ste da ste vi genijalni, da možete da predvidite sve buduće situacije na taj način, očigledno da niste ni onda bili u pravu.
Ali, to samo treba da pokaže vašu nesposobnost i nestručnost i da niste bili dobronamerni da prihvatite prava rešenja i predloge i zato treba da vas žigoše i stručna javnost, ali i građani Srbije.
Ovo je odluka VSS od 16.12.2009. godine, gde su sve izabrane sudije u Srbiji. Hajde, da vidimo 2012. godine, koliko ljudi sa ovog spiska koji su izbrani tog datuma neće se naći tu, odnosno, koliko će biti izmena nakon odluke Ustavnog suda Srbije.
Da vas podsetim samo, bili ste u ovoj skupštini pre nekoliko dana, tačnije 7. decembra 2010. godine, na moje konkretno pitanje, pošto su rokovi za izbor predsednika sudova istekli još u martu i julu, kada će biti izabrani predsednici sudova, vi kažete – moram na početku odgovora da vam kažem da se ne ponašamo opušteno, vreme nije za opuštanje, smatramo da se nalazimo pred vratima EU.
Naravno da nije vreme za opuštanje. Situacija u pravosuđu je napeta kao u fabrici tregera. Vi toga niste svesni. Vi pričate ovde o privrednim sudovima, o rezultatima Višeg suda u Beogradu. Dobio sam odgovor od određene osobe koja je predsednik VSS, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, u Komisiji za polaganje pravosudnog ispita, u tajnoj komisiju Vlade za zaštitu svedoka, koja kaže - pošto je zakonski rok za predsednika sudova bio tri meseca, a to znači da spada u nadležnost prvog saziva VSS i za dve nedelje pretpostavljam da ćete imati u Skupštini predlog kandidate za predsednike sudova. To je bilo 7. decembra. Dve nedelje su istekle. Lako je izračunati koliko je prošlo dana.
Dalje – procenjujem i ocenjujem sasvim odgovorno da nije dobro da sačekamo sledeću godinu sa vršiocima funkcije predsednika sudova, i ne može Srbija biti u VD stanju.
Da li čekamo kinesku novu godinu u februaru, kad je godina tigra, iduće godine ulazite u godinu zeca. Zamislite kad od tigra na zeca, na šta će tek onda da liči pravosuđe u Srbiji.
U jednoj emisiji zapečatio sam ime i prezime kandidata koji će biti izabran za predsednika suda. Dajte da pitamo tu televiziju da li su izgubili taj koverat, pa da konačno pređemo na izbor sudija i time dokažete da nije bilo političkih pritisaka prilikom izbora sudova.
I na kraju gospođo Malović, možda mogu da razumem da ste vi druga najmoćnija žena u Srbiji, kako su objavile neke dnevne novine u Srbiji, ali zaista ne mogu da razumem gospodina Tadića koji je sinoć izjavio da selektor menja tim. Kako vas nije stavio kako prvi pik za razrešenje i smenu prilikom buduće rekonstrukcije Vlade. Nakon ovakvih rezultata u pravosuđu zahtevam od vas da podnesete ostavku. Hvala najlepše.