Iskorišćeno je sedam minuta i 40 sekundi vremena poslaničke grupe, a na raspolaganju je još jedan minut.
Narodni poslanici, niko više od mene ne voli živahnu atmosferu u Narodnoj skupštini, ali onda kada sami ne znamo granice, onda nažalost moram da radim neprijatne delove uspostavljanja reda za vreme sednice Narodne skupštine. Reč ima narodni poslanik Jorgovanka Tabaković, a posle nje narodni poslanik Nemanja Šarović.

Poštovani građani, volela bih da se vreme provedeno u Skupštini, namenjeno skupštinskim raspravama, vreme namenjeno za razmatranje zakona i njihovog izvršavanja zaista koristi efikasnije, bez ikakvih ličnih pečata koji ne doprinose nikome.
Nažalost, način kako je ova sednica zakazana, način na koji je prekršen Poslovnik, dovodi me u jednu dilemu, kako to neke odredbe Poslovnika mogu da budu zakonite i obavezne za poštovanje, a neke druge su malo manje zakonite i obavezne za poštovanje. Na primer, odredba člana 172. gde budžet treba dobiti makar 15 dana pre razmatranja, ne poštuje se, za to niko ne snosi odgovornost.
Odredba po kojoj je moguće dostaviti u kasnim noćnim satima pet zakona koji definišu pravosuđe i pravdu u ovoj državi su spojeni u raspravi sa jednim zakonom koji se, da zainteresujem jasnost, najblaže rečeno može nazvati brukom ovog ministarstva, brukom, nezabeleženom, ove vlade i pokušavajući da se uz tih pet zakona, po kojima horski, s pravom, govore svi, zamaskira površnost i neznanje koje vlada u jednom ogranu državne uprave.
Da neko ne misli da upotrebljavam pregrube reči, da ne dobijem slučajno opomenu, reći ću vam da imamo zakon o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala i imamo lažni naziv zakona, tj. netačan. Ovo nije zakon o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju kazne zatvora. Problem koji ste napravili površnošću i neznanjem morao je, drago mi je da se gospođa ministar vratila, biti rešen ispravkom zakona. Možda građani ne znaju, da ih upoznam i na vašu žalost, ova i ovakva greška i površnost nije ostala neprimećena.
Da ponovim, zbog gospođe ministar, radi se o ispravljanju očigledne greške. U obrazloženju ste potpuno neosnovano napisali da se radi o usklađivanju naziva uprave sa nazivom određenim Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija. Međutim, to nije usklađivanje.
Da li je neko zaboravio da je Zakon o izvršenju krivičnih sankcija donet još 2005. godine, a zakon koji sada ovde razmatramo je donet 2009. godine.
Zakon koji se menja 2009. godine je sadržao očiglednu grešku u nazivu, jer usklađivanja sa ranije donetim zakonima prosto ne može da bude.
Nažalost, ovo nije jedina greška u ovom zakonu i pokazuje zaista jednu drskost s kojom izlazite pred narodne poslanike i pred javnost, verujući da glasanje na kraju rasprave može sve da zataška, sve da pokrije, svakog da opravda.
Danas, dok mi razgovaramo o jednom od zakona koji u sebi sadrži ponovo neustavne odredbe, po tome kako prikupljate podatke onima koji treba da rade u ovim zavodima, vama se gospođo ministre nalaze još dva zakona na dnevnom redu pred Ustavnim sudom, i to Zakon o tužilaštvu i Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Zašto ne date Ustavno sudu Srbije da diše, nego donoseći ove i ovakve zakone na brzinu, sa ovako mnogo grešaka, sa ovakvim načinom zakazivanja, samo stvaramo posao Ustavnom sudu koji ne može da se bavi svojom osnovnom delatnošću, već ispravljanjem grešaka onih koji više ne drže ni do pravde, ni do pravednosti, ni do zakona.
Pominjete primedbe Evropske komisije. Zašto ne pomenete da je jedna od ozbiljnih primedbi Evropske komisije i postupak donošenja zakona, upravo hitnost sa kojom izlazite pred poslanike u jednoj trci sa vremenom, gde nemamo vremena da ljudski ni pročitamo zakon, a kamoli podnesemo amandmane na njih.
Kada ćemo tu primedbu ispravljati i kako ćemo ispravljati tu hitnost zakona, ako u ovoj skupštini najvažnije stvari, počev od budžeta i pratećih poreskih zakona, takođe po hitnom postupku, sa ograničavanjem prava na raspravu u smislu vremena, a zbog sabijanja sedam i osam tačaka u jednom zakonu, bukvalno idete ka cilju koji se zove potpuno ukidanje rasprave.
To nije sumnja. Dokaz da idete ka potpunom ukidanju rasprave je način hitnog zakazivanja i obrazloženja koje nam dajete.
Ponavljam, ovu grešku koji ste imali očiglednu u nazivu uprave, mogli ste da ispravite objavljivanjem ispravke ili da uopšte ne izlazite sa ovim pred javnost, brukajući se pred svima nama, već da povučete za uvo onog ko je vama, kao nekom ko je bio najbolji student i ko ne bi smeo sebi da dozvoli ovakve propuste u javnosti, za koje vi jeste objektivno krivi, možda ne i direktno, i da kaznite nekoga ko vas je doveo u ovakvu situaciju.
Međutim, ne samo da se vrši lažno predstavljanje naziva zakona i rešava ispravkom ono što je moglo da bude ispravljeno, vi još i dalje idete u tim nezakonitostima. Tretirate, navodno, zakonom upućivanje službenika, koje upućuje direktor, u Upravu za izvršenje zavodskih sankcija, na predlog upravnika zavoda u kome se nalazi posebno odeljenje, uz njegovu saglasnost, znači, lica koje se upućuje, na vreme od šest meseci.
Niste čuli jednu od nedavnih odluka Ustavnog suda koji vodi računa o jedinstvenosti pravnog sistema i ne znate da je ovoj deo, upućivanja službenika na radno mesto van, rešeno drugim zakonom potpuno celovito.
Zaista mislim da uopšte niste morali da ovo ovde sada navodno rešavate, zato što je to uređeno kompletno Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija, kojim je rešen i način upućivanja. Zaista ne razumem zašto ste ovo pokušali članom 6, brisanjem, da rešite na način koji je čak nedovoljno definisan u odnosu na ona rešenja koja imate u već pomenutom zakonu.
Nažalost, obrazloženje tih izmena je potpuno protivrečno. Ne znam da li ste imali prilike to da pročitate. Navodi se da se na ovaj način obezbeđuju uslovi da poslove u posebnom odeljenju obavljaju najodgovorniji, najstručniji i najobučeniji zaposleni.
Međutim, iz obrazloženja i po samoj odredbi u prvi plan se ističe, u stvari, privremeno raspoređivanje bez saglasnosti zaposlenog, a ne da li je on kvalitetan, stručan, najodgovorniji i najsposobniji, što izvesno zaista nije pravi način da proklamujete kao cilj o kojem govorite u obrazloženju.
Ovom prilikom, kao i prilikom obrazloženja iz člana 1, pojavljuje se problem, zaista nemam nežniji termin, nego nestručno urađenog zakona, gde sada 250 poslanika treba da gubi vreme, da se bavi raspravom o svemu ovome, a samo zbog toga što neko nije ozbiljno uzeo i napisao zakon o kojem mi ovde razgovaramo.
Zar je bilo važno prošle godine brzopotezno usvojiti na stotine zakona, da bi celu ovu godinu potrošili u ispravljanju grešaka takvog načina brzopletog, brzog i brzopoteznog usvajanja zakona?
Niste vi specifičnost po ovome. Evo, mi ćemo imati ponovnu raspravu o Zakonu o budžetskom sistemu, o kojem smo pričali u oktobru, a doneli smo ga jula 2009. godine. Odredbe npr. o fiskalnoj odgovornosti, koje smo u oktobru doneli, još nisu ni primenjene, a mi ćemo ih već promeniti. Zaista ne razumem da li ovde treba stvoriti privid da neko mnogo radi, da donosi zakone koji sadrže greške, površnosti ili nepreciznosti, a da onda donosi zakone kojima to ispravlja.
Ono što je posebno zanimljivo jeste član 12. ovog zakona kojim definišete evidentiranje podataka o licima koja će se baviti ovim poslovima i govorite o tome kako pribavljate o njima podatke i kako se obezbeđujete od toga da oni ne dođu u sukob interesa. Znači, uređujete način evidencije i praćenja imovine zaposlenih koji rade u ovom posebnom odeljenju.
Zbog javnosti moram da pročitam samo deo vašeg rešenja gde kažete da bezbednosne provere lica iz člana 10. stav 1, to su ti koji se upućuju na rad u ove zavode, kod javnog tužioca vrši ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, BIA, a bezbednosne provere i provere imovnog stanja tog lica mogu se obaviti i bez znanja tih lica, pre stupanja na rad, odnosno pre početka vršenja funkcije, tokom rada, odnosno za vreme vršenja funkcije i godinu dana po prestanku rada, odnosno prestanka vršenja funkcije.
Da li vi imate jedan primerak Ustava i da li je način pribavljanja ovih podataka u skladu sa propisima koji regulišu podatke o ličnosti, zaštitu tih podataka i tajnost tih podataka? Kako je moguće da ovaj zakon nosi naslov "Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala", ako se u zatvorima nalaze retki kojima ste mogli da dokažete organizovani kriminal, a oni koji se u stvari bave organizovanim kriminalom, koji je, pre svega, privatizacija javne nabavke, po priznanju svih nezavisnih, stručnih i međunarodnih tela, po saznanjima svih onih koji žive i rade u ovoj zemlji, tih i takvih u ovim ustanovama nema?
Zaista pitam da li ovi zakoni služe za priču o pravdi i pravednosti i zakonitosti institucijama ili služe da se institucije u ovoj državi zaista bave prekršiocima zakona koji treba da dožive izvesnu kaznu? One koji treba da upravljaju i da rade u ovakvim zavodima vi ćete proveravati na takav način koji jednostavno nije ni u skladu sa Ustavom, ni u skladu sa međunarodnim konvencijama, kao što rekoh, ni u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Šta je interesantno? Vaša rešenja sadržana u zakonu su takva da ste vi propisali proveru tog lica i najšireg kruga njegovih rođaka, da ste potpuno obesmislili proveru imovine kojom on raspolaže, koju će steći ili je stekao.
Onako kako ste ga vi propisali taj broj lica može da obuhvata, na primer, na desetine lica među kojima se mogu naći tetke, ujne, stričevi, braća od stričeva, tetaka, ujaka, sa kojima zaposleni možda i nema neposredan kontakt, možda nema nikakav kontakt, možda oni nemaju podatke o njemu, niti se mogu obavezivati da vam te podatke dostavljaju.
Propisivanjem takvih bezbednosnih provera i provera imovine koja se može vršiti bez znanja lica i da to ostavite Vladi da uređuje nekim posebnim aktom, da li je to u skladu sa Ustavom? Ili, ako ga ovakvog usvojite, eto, imamo za Ustavni sud još malo novog posla.
Ili ćete se ponašati onako kao što ste se ponašali pred postupcima za neizabrane sudije, gde niste ni slali svog predstavnika, ili smo ovde za ovom govornicom imali priliku da čujemo da se Ustavni sud bavi nečim što nije njegov posao, ili ćemo dobijati odredbe, kao što smo ih dobili u ovim noćnim zakonima o kojima danas treba razgovarati, da vi odlučujete šta će, i to naknadno, biti posao Ustavnog suda, a o čemu Ustavni sud neće raspravljati.
Bez obzira na to što govorimo o ukinutoj smrtnoj kazni, o potrebi humanog postupanja u ratu i u miru, o humanom postupanju i u zatvorima, vi ste, ne razumem iz kojih razloga, da uštedite u državi, ne na otpuštenima, ne na onim ministrima koji su kršili zakon u reviziji itd, u članu 30. osnovnog zakona predvideli brisanje odredbe gde se kaže – specijalistički lekarski pregled, koji je odobren isključivo na zahtev osuđenih, obavlja se na njegov trošak.
Baš će država da napravi najznačajniju uštedu, a na teret humanosti, tako što neće osuđenicima omogućiti da obave lekarski pregled onako kako je to primereno civilizovanom svetu.
Zaista imam generalno primedbu da Vlada kojoj su puna usta demokratije, da Ministarstvo pravde koje u svom nazivu mora da stvara sebi saradnike, ne samo sagovornike u nama, u ovom domu, nego i saradnike da se zakon primenjuje i da se donose pravedni zakon, logični zakoni, nosi barjak onih koji ovde izlaze sa neustavnim zakonima, tvrdoglavo odbijajući greške koje su evidentne i koje danas ispravljamo.
Kao ekonomista sam najzačuđenija onom odredbom da ste zaključkom Vlade, čak ne ni uredbom, nego zaključkom Vlade koji smo uspeli da nađemo tek na sajtu jednog od pravosudnih organa, odlučili da nastavite isplatu primanja onima čije porodice moraju da jedu, koji moraju da objašnjavaju zašto nisu izabrani i kojima je istekao zakonski rok od šest meseci primanja naknade.
Takva nezakonita isplata zaključkom Vlade je na volšeban način verovatno našla mesto u nekoj drugoj odredbi i ne možemo lako da je nađemo kroz aproprijaciju koja govori o sredstvima koja su vama namenjena. Dragi moji građani Srbije, ova vlada traži da dobije, u ime fleksibilnosti budžeta, pravo da 5% od ukupnog budžeta može da preusmerava sa namena koje smo mi odobrili i izglasali kao poslanici i kao Narodna skupština i da ih usmerava tamo gde ministar finansija, na lokalnom nivou ili u Republici, proceni.
Ko to ima pravo da traži da nešto što je odvojeno npr. za socijalne naknade ili za učenički i studentski standard i kredite preusmerava u nečije ugovore o delu, primanja za pisanja loših zakona ili ima prava da usmerava u nečije putne troškove? To smo u reviziji videli.
Znači, 5% od onoga što se zovu milijarde koje se troše u budžetu neko traži od nas da ozakonimo kao pljačku građana. Nego šta je nego pljačka građana, ako se troši neodobreno, pa izađete u novembru sa rebalansom da to pokrijemo, a ovo čak nije ni to, mimo budžetske rezerve koju možete da trošite kako hoćete, vi, ministri, dobijate pravo da odlučujete, vi kao ministar pravde za deo posla, ministar za Kosovo i ministar za prosvetu zajedno za nešto što se usmerava na Kosovo, mimo ministra finansija, ali svi bi da imate pravo da 5% trošite drugačije, mimo zakona o budžetu i tražite da dobijete zakonsko pravo na to.
Niko se od vas nije setio da ukine 5% naknade za uspeh u privatizaciji koja je ozvaničena pravilnikom, ne zakonom, nego pravilnikom koji se, u seči propisa koje tako bombasto reklamirate i hvalite se kao uspehom, pa to je jedan potpis, za desetak minuta će neko prekucati pravilnik i naći se u sledećem dnevnom redu Vlade i smanjiti tu proviziju sa 5% na 1%. Koliko je smanjena naknada nekim drugim savetnicima za privatizacije koje najavljujete?
Vaše namere se vide kroz svaki zakon i kroz budžet. Vaša sposobnost, vaša lična, uverena sam da je veća od onoga što se u ovom zakonu vidi. Upravo to je moj najveći strah – zašto neki ljudi koji umeju, znaju, nemaju snage da se izbore da donesu nešto što je u interesu svih i da ne date oružje opoziciji u ruke da vam kaže protiv kojeg se organizovanog kriminala borite, ako se o organizovanom kriminalu priča samo na televiziji i piše samo u žutoj štampi, ali o tome tako malo ima reči ili sudskih presuda tamo gde im je mesto.
Mnogo pametniji su rekli "Ako kazna nije izvesna, svako će se usuditi da je prekrši, jer lopov nije onaj koji krade nego onaj koga uhvate", a vi ste, stimulisanjem pohlepe, prečica i najvećeg organizovanog kriminala u onome što se zovu državne institucije, kroz nejasne zakone i neizvesne kazne, omogućili da mi danas zaista razgovaramo o dranju kože sirotih za punjenje budžeta.
Jer uz budžet imamo paket poreskih zakona gde se ukida porez na kompjutere, na južno voće, gde se ukida poresko oslobađanje za trećeg člana, za stan koji je u neko vreme dobijen pretvaranjem stanarskog prava u imovinu, da bi neko mogao da ima 24 ministarstva, nebrojano agencija, stotine pomoćnika, državnih sekretara itd. Bez ikakve svesti da se mi nalazimo u krizi, da se nalazimo u situaciji kada je guber od onoga što treba da pokrijemo finansijski mnogo kraći od želja ministara koji ovde izlaze sa ovakvim zakonom.
Zaista sam mislila da se više nikada neće ponoviti da budžet razmatramo sa nekim zakonom. Ovaj set pravosudnih zakona, na ovaj način uveden u skupštinsku proceduru, govori o tome da smo samo na korak od nasilja koje se zove ukidanje parlamenta i parlamentarne rasprave. Zahvaljujem na pažnji.

Iskorišćeno je 21 minuta i 45 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram se nadovezati da je legitimitet ovog parlamenta ugrožen još onog trenutka kada su ukradeni određeni mandati i da to nema nikakve veze sa poslovnicima koji su kasnije doneseni.
U ime poslaničke grupe SRS, pre svega, imam par proceduralnih primedbi i dobro je što gospođa Čomić predsedava, jer se nadam da ćemo sada dobiti odgovor za koji smo maločas ostali uskraćeni dok je predsedavala gospođa Slavica Đukić-Dejanović, a to je – kako je moguće da je gospođa Gordana Čomić dobila ovih šest predloga zakona znatno pre svih drugih poslanika u Skupštini ili barem poslanika i poslaničke grupe SRS, jer su, da ukratko ponovim, ovi zakoni stigli u skupštinsku proceduru i predati su u 13.00 časova?
Gospođa Čomić je očigledno posle 10-15 minuta njih dobila, jer je stigla da ih pročita i da u 13.45 časova uputi svoj predlog, a svi ostali poslanici, odnosno, kažem, barem poslanička grupa SRS, ove zakone dobila je tek nakon 21.00 čas.
To vas dovodi, rekao bih, u dva problema. Prvi je da poslanici moraju barem 24 sata pre početka rasprave dobiti određeni dokument. Odredba Poslovnika kaže da moraju biti predati u proceduru makar 24 časa ranije, ali se, kada se kaže da budu predati u proceduru, podrazumeva da budu dostupni poslanicima.
Mi nemamo ništa od toga da budu predati 15 dana ranije zvanično u proceduru, ukoliko nisu predati poslaničkim grupama i ukoliko poslanici nisu u mogućnosti da ih pročitaju, da eventualno daju svoje komentare, amandmane i da se na adekvatan način pripreme za diskusiju.
Drugu proceduralnu primedbu koju želim odmah da uputim, to je član 167. Poslovnika, koji kaže da se zakon može doneti po hitnom postupku. Tražili ste da i ovi zakoni budu doneti po hitnom postupku. Evo kako zvuči obrazloženje. Vi kažete: "Predlaže se da se zakon donese po hitnom postupku budući da bi njegovo nedonošenje po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad VSS i sudova u Republici Srbiji, kao i radi ispunjenja obaveza Republike Srbije u procesu pristupanja EU".
U našem poslovniku ima nekoliko uslova, ali prvi uslov koji mora biti ispunjen da bi neki zakon bio predat i pušten u proceduru po hitnom postupku, kaže član 167 stav 2: "Po hitnom postupku može da se donese zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide". To je osnovni uslov.
Posle ima još nekoliko alternativno postavljenih uslova, dodatnih, kad se ispuni ovaj prvi, onda ''ako bi nedonošenje po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po život ljudi i zdravlje, bezbednost zemlje, rad organa i organizacija, kao i radi ispunjavanja međunarodnih obaveza".
U krajnjoj liniji, nemam razloga čak ni da tvrdim da ovo nije doneto zbog toga što želite da ispunjavate obaveze koje imate ili smatrate da imate prema EU, ali vam ovaj prvi uslov nedostaje ili nam barem recite koji je to. Ponoviću: "Može se doneti zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide".
Koje su to okolnosti i koja su ta pitanja koja niste mogli predvideti, ako je ovo ko zna koji put da raspravljamo o ovim zakonima, ako se vodi u samoj Narodnoj skupštini po ko zna koji put rasprava i menjaju isti zakoni i u krajnjoj liniji, ako se u javnosti vodi živa rasprava o ovome već duže vreme?
Agonija, moram reći agonija, sa sudijama koje ste praktično razrešili, vi kažete niste ih reizabrali, ali je činjenica da su oni bili sudije, a da danas više nisu, što predstavlja efekat razrešenja, traje već duže od godinu dana. Dakle, šta je to što vi niste mogli predvideti? Vi ćete kasnije imati priliku da čujete od mojih kolega stranačkih i prepisku koju ste vodili sa predstavnicima EU i ta prepiska traje mesecima.
Ne postoji tu nikakva hitnost, ne postoje tu pitanja i okolnosti koje niste mogli predvideti, pa čak na kraju tražite i kažete da postoje naročito opravdani razlozi, zbog kojih tražite da zakon umesto osam dana od objavljivanja, stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja. To je zaista nešto što niko ne može opravdati, a siguran sam da nećete moći ni vi.
Indikativno je da neki ovde vama drže predavanja, pa kažu – ne može odlučivati o sudijama neko ko nije doneo nijednu presudu, u tome se slažem, ali ne može odlučivati o sudijama ni onaj koji 30 godina nije bio u stanju da završi pravni fakultet, a u ovom parlamentu sedi samo zbog toga što je ukrao svoju i ostavke drugih poslanika, pa dođe i ispriča to što ima i pobegne, a ne sme bilo gde da se nađe sa predstavnicima prave opozicije na nekom televizijskom duelu, da ta eventualna pitanja ili primedbe koje ima razreši.
Moram reći da je indikativno i to što neki u ovoj sali najviše se interesuju i najviše raspravljaju o stanju u sudskim zatvorima. Valjda i oni znaju ko su i kakvi su i sigurni su da će kad-tad, ukoliko profunkcioniše ovo srpsko pravosuđe, i oni završiti u tim institucijama, pa valjda se zato bore da što više poprave uslove koji u njima vladaju.
Ako ne znate koji su ti, to su ovi koji pričaju o privatizaciji pljačkaškoj, ali koji ne smeju da pomenu ni Miškovića, ni Beka, ni Peconija, ni mnoge druge tajkune, jer upravo ti tajkuni, Nicović i ostali, finansiraju njihovu političku stranku.
To su oni koji pričaju o socijalnoj pravdi, a kupuju stanove od pola miliona evra, iako su im žene domaćice, pa im žene domaćice finansiraju političke stranke i to su oni koji pričaju o patriotizmu, a s druge strane žele da isporuče Haškom tribunalu Ratka Mladića, pa kad smo već čuli tu najavu za nekakav miting u Beogradu, tu je i gospodin Delić, pa da čujemo da li će on biti na tom mitingu, da li su ga pozvali ili nisu, da li on poštuje stav svog predsednika koji kaže da će bezuslovno isporučiti Ratka Mladića Haškom tribunalu, jer je ponos ispunjavati zakone, a to je zakonska obaveza Republike Srbije.
Dajte da čujemo odgovor na ta pitanja, pa da vidimo ko će predstavljati Voždovac, ko će predstavljati Aranđelovac, da čujemo ko će predstavljati mnoge druge odbore te kvazistranke koju finansiraju tajkuni, a u kojima vlada potpuni haos.
Što se tiče ovog zakona, moram pitati gospođu Malović jednu stvar – ovde pričate o nekakvoj reformi pravosuđa, zaklinjete se da ovo nije bila lustracija. Međutim, sa državnim sekretarom Ministarstva pravde, gospodinom Homenom, bio sam na jednoj emisiji, imam i televizijski snimak, mogu da vam ga uručim. Radi se na RTV emisija "Signali", gde je gospodin Homen otvoreno rekao da ono što niste mogli da uradite javno, da ste uradili tajno i da ste na ovaj način zakulisno sproveli lustraciju.
Može li državni sekretar Ministarstva pravde javno izjavljivati takve stvari i tvrditi takve stvari, a da i dalje bude državni sekretar Ministarstva pravde? Dajte da vidimo ko je govorio istinu, a ko je obmanjivao javnost, da li ste to vi ili je to gospodin Homen?
Druga stvar koja me zanima – koliko je sudija razrešeno tokom 2009. i 2010. godine, ali koristeći onaj redovan postupak, koji je propisan zakonom? Sada pričate da ćete utvrđivati da li postoje razlozi koji ukazuju na sumnju da je neki sudija koji je razrešen nestručan, nesposoban, korumpiran ili ne znam kakav, a pitam vas – da li ste, u koliko slučajeva, i ukoliko niste, zašto niste koristili redovan postupak za razrešenje sudija koji zakon propisuje? Kažete – ovaj je sudija korumpiran, ovaj nestručan, ovaj ovakav, ovaj onakav, pokrenete postupak i razrešavate ga.
Što se samog ovog zakona tiče, i tu imamo dosta primedbi i vi ni sami, pre svega, mislim da niste dovoljno dobro osmislili ovaj zakon. Ima dosta izraza i dosta članova koji su potpuno rogobatni, a znate da je cilj svakoga koji piše zakone da ti izrazi koji se koriste i rečenice budu razumljivi svakome, pa i običnom čoveku, i neobrazovanom i obrazovanom, a ovaj način na koji vi pišete ili prepisujete ovakve tekstove dovodi do toga da oni budu toliko rogobatni da ih često ni pravnici ne mogu da razumeju i da to kasnije dovodi do različitih tumačenja.
Ovo je predlog. Ima nekoliko takvih zakona. Konkretno u ruci držim Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, izmene i dopune. Prva četiri člana su izmene, ali vas pitam šta su članovi 5, 6. i 7? To su dopune, ali kako će izgledati prečišćeni tekst zakona o sudijama? U prvom članu kažete – u članu tom i tom menja se to i to i slično je u 2, 3. i 4, ali za 5, 6. i 7. samo propisujete novu odredbu, ne kažete gde će to stajati, a to mora negde stajati. Morali ste ili dati novi član, pa reći – posle člana 24. ide novi član 24 a, b ili c, ili ne znam šta. Vi samo propisujete određene norme, ali kako će vam izgledati prečišćeni tekst?
Onda ćete imati jedan član 5. odranije, 6. član odranije, 7. član odranije, pa sad još posle ovih izmena i dopuna, ovo po svojoj prirodi i koncepciji jesu dopune, ali bi morali dobiti određeni numerički izraz da kažem tako.
Sledeće, kažete – stalni sastav Visokog saveta sudstva preispitaće odluke prvog sastava Visokog saveta. Prvi sastav nije zakonski termin. Šta znači prvi sastav? Hoćete li sutra pričati o drugom sastavu, trećem sastavu? Morali ste dati nekakvu vremensku odrednicu, pa reći – dosadašnje odluke, odluke o tome, odluke od tog i tog datuma do tog i tog datuma i slično.
Onda, kaže – postupci po žalbama, odnosno po ustavnim žalbama, koje su sudije iz stava 1. ovog člana podnele Ustavnom sudu okončavaju se stupanjem na snagu ovog zakona i predmeti se ustupaju Visokom savetu sudstva.
U pravu je uobičajeno da se nekakav postupak okončava odlukom. Ovi se postupci ne okončavaju. Faktički, vršite transfer nadležnosti i gaženje Ustava Republike Srbije, koji je dao za pravo sudijama, odnosno građanima Republike Srbije da podnesu ustavnu žalbu.
Ovim se postupak ne okončava. Ovaj se postupak okončava samo pred Ustavnim sudom, ali će taj postupak nastaviti da teče pred drugim organima. Nema reči o okončanju, niti može biti reči o okončanju postupka, ako i dalje nastavljate i propisujete kako će postupak dalje teći, pa ćete donositi odluku, pa donositi kriterijume itd.
Sledeća stvar, vi kažete, to je član 5. stav 4 – sudije iz stava 1. ovog člana koje nisu podnele žalbu, odnosno ustavnu žalbu Ustavnom sudu mogu izjaviti prigovor na odluku iz stava 1. u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu.
Šta vi praktično, da probam mali rezime da napravim, na sredini svog izlaganja, šta vi praktično radite ovim zakonom? Ovi zakoni su po svojoj prirodi lex specialis, kojima vi praktično gazite i odričete se svega što ste do sada uradili.
Postupak koji ste do sada sprovodili, pa razrešili određene sudije, sada ovim zakonom kažete ništa što nije urađeno ne važi. Imate sudije koje su razrešene, koje primaju platu, a sada kažete da čak ni oni koji nisu podneli žalbu i koji nisu primali platu imaju mogućnost da podnesu prigovor da sutra bude odlučeno da je neosnovano bilo njihovo razrešenje, da oni opet praktično postanu sudije, pa da i oni imaju pravo na adekvatnu nadoknadu zarade za kompletan ovaj period koji je protekao.
Kažete da nisu potrebna dodatna finansijska sredstva za sprovođenje ovog zakona. Kako nisu? Biće dodatni rad potreban, pre svega za Visoki savet sudstva, za Državno veće tužilaštva itd. Znači, biće potrebna i dodatna sredstva.
Da li vi prejudicirate da niko od ovih sudija neće biti vraćen na sudijsku dužnost? Naravno da hoće, ali to opet podrazumeva adekvatnu materijalnu nadoknadu za ovaj period kada nisu bili sudije ili su bili sudije, ali svakako nisu primali tu određenu nadoknadu.
Vi ne znate ni koliko će trajati u budućnosti još postupci, ali bih vas zamolio da nam sada kažete - evo moja procena je tri meseca, šest meseci, biće gotovo za godinu, za pet, za koliko god i možda za 30 dana, da bismo sledeći put kada dođete mogli da vas pitamo zašto ste nas prevarili.
Naravno da ne znamo koliko će to sve trajati. Mi smo vas upozoravali prvi put, da nije dovoljno pet minuta po sudiji da se odluči da li je neko dostojan i stručan da bude sudija ili ne.
Hoće li sada postupci biti, da kažem pravi, hoće li sada teći onako kako treba? To podrazumeva ozbiljan rad i veliki broj radnih dana, možda jedan ili nekoliko dana za svakog sudiju. To će onda opet trajati ne mesecima nego godinama, jer Vrhovni savet sudstva se ne može baviti samo tim. Dakle, to je čitav niz pitanja koja nisu rešena
Dalje kažete – stalni sastav Visokog saveta sudstva preispitaće odluke prvog sastava Visokog saveta sudstva o izboru na stalnu sudijsku funkciju, odnosno odluke za izbor sudija koji se prvi put biraju. Šta će se desiti ukoliko sada te sudije koje su prvi put izabrane, ako oni više ne budu sudije, ako se utvrdi sada da oni, po vašim kriterijumima koje ćete tek doneti, nisu bili dostojni, nisu bili dovoljno stručni da budu sudije? Šta će biti sa njihovim presudama?
Gospođo Malović, niste radili u sudu, ja jesam i znam šta proizvode ovakvi zakoni. Proizvode to da će pola sudija sutra u Srbiji imati problem, jer kome god se ne bude sviđala odluka on će zalupiti vratima i reći - videćeš ti, sada ću pisati, tebe će razrešiti, ti više nećeš biti sudija itd.
Dakle, ako zanemarimo ove vaše hvalospeve koje stalno slušamo, kako je to reforma pravosuđa ko zna kolika po redu, kako će biti pravosuđe u koje će narod verovati, dakle, recite vi nama da li je ovo pravosuđe u koje narod veruje? Obećali ste efikasnost ko zna koliko puta, smanjili sudije, povećali, da kažem, razdaljinu između mesta gde žive i mesta gde će raditi i na isti broj predmeta obećavate efikasnost. Dajte, molim vas, konkretne podatke o efikasnosti i o periodima na koje se zakazuju ročišta.
Biću kratak i pitaću vas još jednom. SRS je podnela krivične prijave protiv Branislava Prostrana, predsednika opštine Zemun i Steve Živanovića, bivšeg odbornika SRS. Postavio sam već i poslaničko pitanje na tu temu zato što su pokušali da kupe odbornika u opštini Zemun, gospodina Sašu Subotića, i podneli smo stenogram razgovora, podneli smo audiosnimak razgovora, gde Stevan Živanović nudi 100.000 evra ukupno kroz placeve, kroz projekte, kroz direktorska mesta Saši Subotiću da bi podržavao vlast SNS u opštini Zemun.
Podneli smo 7. oktobra krivičnu prijavu. U međuvremenu smo dobili od Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu odgovor gde kažu – obaveštavam vas da po vašoj krivičnoj prijavi podnetoj protiv Steve Živanovića iz Zemuna i Branislava Prostrana, predsednika SO Zemun, nismo našli zakonskog osnova za pokretanje krivičnog postupka protiv ma kog lica, niti zbog bilo kog krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.
Molim vas da kažete da li su odbornici i poslanici stoka koja se može kupovati kao na stočnoj pijaci, da li je otvorena sezona kupovine i trgovine jer se ovde ne radi o sumnjama, radi se o slučaju kada je snimljen razgovor i kada postoje dokazi šta se sve nudi danas u Beogradu i u Srbiji za odborničke mandate? Hvala.

Gospođa Jorgovanka Tabaković želi reč. Da li možete reći po kom osnovu se javljate?

Javljam se na osnovu člana 104, pravo na repliku. Da li mi dozvoljavate?

Da budem iskrena, potpredsednica mi je rekla da nema osnova u delu u kome je ona predsedavala. Od kada sam ušla, zaista nema osnova za repliku, ali izvolite.

Neću vam oduzeti mnogo vremena i nikada se više neću javiti jer u životu biram bitke u kojima ću učestvovati i sagovornike.
Pravo je svakog od nas da odabere da li će da se bori za građane, protiv vlasti ili da bude uz vlast i to biramo u zavisnosti od toga kojim kvalitetima, znanjima raspolažemo i koje ciljeve imamo.
Na primer, nemam ništa protiv toga što je gospodin koji je maločas govorio odlučio da uđe u 31 upravni i nadzorni odbor u gradu Beogradu, on to doživljava svojim opozicionarstvom. To je njegovo pravo.
Neka puste sve moje kolege, to ću učiniti isto ja, da građani procenjuju koliko je svaki od naših poteza, diskusija i nastupa usmeren u korist građana, u ličnu korist ili u korist nekog trećeg.
Više se neću javljati jer svoju poslaničku dužnost shvatam tako da govorim ovde o zakonima, ali nekada se ćutanje doživljava slabošću, pa bih molila one koji ovde istupaju da to imaju na umu.

Nemanja Šarović, replika.

Gospođo Đukić Dejanović i osobo koja se predstavlja kao poslanik, moram vam reći sledeće, SRS je ušla u 31 upravni odbor, ali upravni odbori, gospođo Tabaković, nisu vlast.
Ne znam da li ste završili isti pravni fakultet i polagali ispite iz političke teorije na istom fakultetu koji je završio Tomislav Nikolić nedavno, ali očigledno je da vas nisu baš mnogo ti ispitivači vaši propitivali.
Morate znati jednu stvar. Jedini način da se kontroliše rad gradske vlasti i javnih preduzeća je da tu budete prisutni i jedna od tradicija kojima se ponosi SRS je upravo to što smo na primer u opštini Zemun svim odborničkim grupama davali adekvatan broj, odnosno proporcionalni broj u upravnim odborima koliko ima i broja odbornika, međutim vi ste to, gospođo Tabaković, zaboravili, kao što ste zaboravili i one zakletve Vojislavu Šešelju, kao što smo zaboravili ideologiju velike Srbije i sve ostalo, a to ste uradili zarad materijalne koristi i zato danas se vaš lider baškari u nekretninama koje vrede otprilike, koliko znam, njegova porodica je u ovih osam godina, otkako je Vojislav Šešelj u Hagu, ušla u nekretnine koje vrede oko milion evra. Ne govorim ovo prvi put. Jedva čekam da izađe Tomislav Nikolić i da kaže da to nije tačno, pa ću dokazati.
A to kako se meri da li ste vlast ili opozicija, mogu i to da vam objasnim. Meri se tako što predstavnici vlasti ne dozvoljavaju da vam u skladu sa Ustavom budu oduzeti mandati u Narodnoj skupštini Republike Srbije, meri se tako što Dragan Đilas i grad Beograd milionima dinara, desetinama miliona dinara finansiraju vaš stranački list "Pravda". Za svo to vreme SRS nije dobila ništa.
Izvolite pa objasnite kako vi kao opoziciona stranka dobijate desetine miliona dinara.