Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, ovoj zakon o sudijama je stubni zakon ovih zakona o kojima govorimo. On je loše započet i na kraju se još lošije završava.
Moglo bi se reći da prve četiri odredbe ovog predloga za izmene i dopune zakona govore o izmenama i dopunama, a druge četiri govore o prelaznim i završnim odredbama. Naravno da je član 5. ovog zakona jedno katastrofalno rešenje i on govori da član 8. nije u redu. Vrlo često Vlada kao predlagač zloupotrebljava odredbu člana 196. stav 4. Ustava u kojoj se kaže da zakon može da stupi na snagu i pre osam dana od njegovog objavljivanja.
Neće ni početi da pada ni prestati sneg zbog toga koja će odredba biti ugrađena, ali naučite se jednom da ne zloupotrebljavate Ustav i da koristite odredbe Ustava na način kako se i mislimo prilikom donošenja Ustava.
Ovde kažete da ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja, a u članu 5. se kaže da će po prigovorima rešavati stalni sastav Visokog saveta sudstva koji još nije ni izabran. Rok za rešavanje po prigovorima je 30 dana. Znači, ništa se posebno neće desiti da ovde poštujemo odredbu Ustava, član 196. stav 4. zakona.
Gospođo ministre, videli ste koje ste sve greške napravili u reformi pravosuđa. Naravno da za nas nije reforma pravosuđa samo izbor sudija nego i svi ovi zakoni koji su doneti 2008. godine.
Videli ste da ste napravili grešku. Nije to najveći problem. Najveći problem je u tome što način na koji pokušavate to da otklonite predstavlja još veću grešku, koju kasnije reforma pravosuđa nećete moći da ispravite, a postojao je vrlo kvalitetan i dobar način da u momentu izbora sudija, kada ste vi izgrešili na način na koji jeste, da je samo na osnovu pozitivnih zakonskih propisa naravno i Ustava rešavan taj problem. Prvo su neizabrane sudije podnosile žalbe, pa ustavne žalbe, pa se o njima rešavalo, pa nije, pa su neki pozivani, a neki nisu imali su rok od 20 minuta da obrazlože svoje viđenje tog problema koji su konkretno ponekad pitali i zašto nije u određenom roku izvršena neka presuda i slično. Dakle, ograničeno vreme i vrlo skraćena mogućnost neizabranim sudijama da ukažu na to, ali član 6. ovde govori o još jednoj opasnosti, da oni koji su izabrani u decembru 2009. godine da ni njihov izbor, ni njihov opstanak na toj funkciji nije sasvim siguran. To unosi jednu nesigurnost kod onih koji dele pravdu, kod onih koji imaju mogućnost da ograniče nečiju slobodu.
Pravo na posao je jedno od osnovnih ustavnih prava. Ovde nisu imali oni koji nisu izabrani i vi žalbu koja podrazumeva rešavanje kod višeg organa svodite i pretvarate u prigovor o kome će odlučivati onaj organ koji je već ranije odlučivao. Da li se može imati dovoljno i sigurnosti i pouzdanja u nekog ko je već napravio takvu grešku? Da je grešaka bila samo jedna, verovatno bi to bili ispravljeno. Grešaka je bilo mnogo, teško ih je ispraviti na ovakav način kako ste predvideli. Zapravo nemate dobru volju i nameru da ispravite veliku grešku.
Mene kao građanina Srbije duboko vređa ova konstatacija – ovaj sud ne može da rešava neke probleme jer nema dovoljno kapaciteta. Ja sam se malo ozbiljnije bavio tim problemom i pod tim ne podrazumevaju da nema dovoljna broj sudija Ustavno suda. Ne podrazumevaju čak ni da te sudije Ustavnog suda nisu dovoljno stručne ili jesu stručne. To nije ni bitno, u to ne možemo da ulazimo, nego smatraju da ne može Ustavni sud u punoj juresdikciji da odluči o žalbi koja je kod njih bila. Da li je to bila žalba Ustavnom sudu ili ustavna žalba, sasvim svejedno. To nije uopšte u redu da neko izvan kaže da Ustavni sud Republike Srbije nema dovoljno kapaciteta.
Nije najveći problem što ste slušali neke komisije nego je veliki problem kako ste dalje davali i odlučivali o tim problemima. Ne treba da se pozivate ni na jednu komisiju. O načinu sprovođenja reforme pravosuđa poslanici SRS, a i šira stručna javnost je o tome govorila, morali smo malo slušati ljude koji se time bave nepristrasno i ne u dnevno političkom smislu, ne kažem da vi na takav način posmatrate ovaj problem, uvek sam govorio i sada tvrdim, možete se složiti sa tim a i ne morate, da je donošenje nekih odluka o izboru nekih sudija bilo izmešteno iz Visokog saveta sudstva. Kako ćete objasniti neizbor jednog sudije, neću da govorim njegovo ime, koji se jedne večeri našalio sa predsednikom Haškog tribunala i pitao ga je iz koje je države, kada mu je rekao da je iz Jamajke, on ga je pitao a koliko mu je potrebno da pretrči 100 metara jer tamo su poznati kratkoprugaši? On se malo našalio, to stoji i u razlozima zbog čega nije imenovan. Zar vam treba navoditi još takvih pojedinačnih slučajeva? Ne treba.
Da li vi to 11 članova sastava Visokog saveta sudstva uzelo za otežavajuću okolnost da nekog ko 35 godina radi u pravosuđu ne bude izabran i primljen?
Mislim da tamo ovaj Visoki savet sudstva zastupaju ljudi koji imaju dovoljno stručnog znanja, imaju valjda malo morala i etike i samo na jedno šaljivo pitanje i ovaj uzvratio da se toga šaljivog pitanja najviše i seća. Hvala vam.
