Dame i gospodo, kada su u pitanju zakoni koji se nalaze pred Skupštinom Republike Srbije, podsetio bih da je od 2000. godine do danas doneto na stotine i stotine zakona. Šta je tu uočljivo i šta je kao činjenica vidljivo? To je, da se većina tih zakona više od 50% menja. Neki se čak menjaju i pre primene po zakonu, a neki se menjaju na mesec dana, dva meseca, tri meseca, šest meseci ili godinu dana. To je ono što fali zakonopiscima i predlagačima i fali ovom parlamentu da se ti zakoni moraju sagledati kao da je u pitanju mikrohirurgija.
Vi, ako mislite da ćete uvesti demokratiju u Srbiji, time što ćete doneti brojne zakone i ispuniti zahteve Amerike ili EU, ja mislim da vi pravite veliku grešku. Ona se ogleda u tome, što Srbija nema nikakvu obavezu da usvaja bilo kakve zakone po ičijem diktatu i po ičijem zahtevu iz EU. Zašto? Stručna javnost ukazuje, brojni profesori su ukazali da nemamo obaveze usaglašavanja, donošenja i menjanja ovih zakona po modelu EU ili SAD, iz razloga što Srbija nije članica EU.
Ako Srbija postane član EU, pitanje je da li će to biti za 20 ili 30 godina, ili uopšte Srbija neće doživeti ni dočekati da uđe u EU zbog toga što će se i sama EU raspasti.
Brojni su zakoni koji se donose, pogotovo kada su u pitanju zakoni iz krivično pravne materije, a pogotovu Zakon o krivičnom postupku, jer dobro znate da je Zakonik o krivičnom postupku iz 2000. godine, a usvojen je 2001. godine, da je bio jako dobar zakon. Regulisao je izvršenje krivičnih sankcija na jedan adekvatan i uređen način. Taj Zakonik o krivičnom postupku spada među najdemokratskije zakone u Evropi. Taj zakon je izrađen od strane vrhunskih stručnjaka, tada u Saveznom ministarstvu pravde.
On je ocenjen i na međunarodnom planu kao jedan izuzetno dobar projekat, jedan dobar zakon i da je demokratija u njemu iskazana, jer su tim zakonom zaštićena osnovna ljudska prava i slobode građana.
Nikada se neću složiti sa protagonistima ili sa predlagačima koji misle da ćemo imati veću demokratiju ako preuzimamo određene norme iz Amerike. U Americi je još uvek na snazi smrtna kazna. Mi smo ovim zakonom, Zakonikom o krivičnom postupku i Krivičnim zakonom ukinuli 2000, odnosno 2001. godine, a vidite, nama se nameće iz Amerike i nekih zemalja, mada je smrtna kazna još u Japanu i Južnoj Koreji, a najnehumanija sredstva prema zatvorenicima i pritvorenicima koji su osuđeni na smrtnu kaznu u SAD. Zamislite, šta se oni od alata i tehnike imaju. Imaju omče za vešanje, imaju gasne komore, imaju smrtonosne injekcije, imaju sredstva za anesteziju sa otrovnim tekućinama…
(Predsedavajuća: Narodni poslaničke, smrtna kazna nikako ne može biti tema dnevnog reda. Molim vas da govorite o amandmanu.)
… završiću i držaću se teme. Govorim da ovi osuđenici u SAD čekaju na električnu stolicu po nekad i do 12 godina.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, za te osuđenike u SAD je nadležan Kongres i Senat SAD. U Republici Srbiji ne postoji smrtna kazna i to ne može biti tema našeg dnevnog reda, osim ako nećete da je uvedete, a i to ne može da bude danas.)
Jeste, ne postoji. Nemamo smrtnu kaznu, ukinuli smo je. Naravno, nemamo smrtnu kaznu jer smo je ukinuli i smatramo da je to bilo nehumano. Postoje druga sredstva resocijalizacije ili druga sredstva kao sankcija.
Kada su u pitanju pritvorenici, odnosno zatvorenici i osuđena lica po osnovu krivičnih dela organizovanog kriminala, sprovođenje i izvođenje svakog lica iz pritvorske jedinice ne može bez sudije da bude izvedeno.
Šta se u praksi događalo? U praksi se događalo da se osuđena lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora, bez znanja sudije i tužioca, izvode iz tih ustanova i oni se ispituju, saslušavaju i maltretiraju za neka druga krivična dela. Mada, mi smo u Zakoniku o krivičnom postupku isključili svaku mogućnost da se lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora ne mogu izvoditi bez prisustva i saglasnosti istražnog sudije. Ne mogu se uopšte saslušavati povodom krivičnog dela za koje su osuđeni, već mogu samo za neko drugo krivično delo, ali uz prisustvo advokata.
Još nekoliko rečenica ću reći. Gospođo Malović, morate priznati da su nama zatvori pretrpani. Bilo je 2000. godine oko 6500 pritvorenih lica, odnosno zatvorenih i osuđenih. Danas imamo oko 12000. Koliko kvadratnih metara, da li su to standardi? Podsetiću vas sada na zatvor u Pančevu. Njegov kapacitet je za 60 zatvorenika, a sada ih ima 180.
11/1 MP/IP 11,55-12,05
Dakle, u pitanju su nehumani odnosi prema pritvorenicima. Ne znam dokle ste stigli i da li imate nameru, molio bih vas da mi odgovorite - da li se planira izgradnja zatvora u Pančevu jer se nalazi u sred centra grada i to na lokaciji korzou, a ima za to prostor na kome ima mogućnosti, jer projekat i program i plan, to omogućava da se konačno izmesti jedna takva ustanova iz centra na periferiju?
Ono što je takođe još bitno, da morate uspostaviti veću kontrolu inspekcije iz Ministarstva pravde prema zavodima gde se izvršavaju krivično-pravne sankcije. Mislim da u tom delu ima dosta propusta, negde i zloupotreba i da morate povesti više računa o ljudima koji se nalaze u zatvorima, jer i to su ljudi. Mi moramo pokazati, država mora da pokaže, kroz svoje zakonske projekte i zakone, da vodi dovoljnu brigu o pravima i slobodama naših građana, pre svega osuđenih lica.
Upravo reče Krasić da je o ovome zakonu dosta bilo reči od strane poslanika SRS, sa tim bih završio, ali bih vas zamolio da mi date odgovor na ovo pitanje vezano za taj Okružni zatvor bivši u Pančevu. Hvala.
