Vi ste dali konstataciju da je Upitnik u stvari jedna formalna stvar. Mislim da niste baš sasvim u pravu, ali jeste u pravu u tom smislu da nije samo Upitnik onaj koji je bitan za naše dalje napredovanje na putu evropskih integracija.
Dakle, moglo bi slikovito da se kaže da Upitnik jeste nešto što prikazuje sliku našeg trenutnog stanja, a da je ono što je nama potrebno, ne da prikažemo stanje, već da izvršimo reforme i promene kako bismo privredni i politički sistem promenili i prilagodili ga privrednom i političkom sistemu EU u dovoljnoj meri da bismo mogli da dobijemo status kandidata i da započnemo pregovore o pristupanju.
Upitnik će ići svojim tokom, kao što ste već rekli. On nije baš formalni, tu je puno rada učinjeno, oni su nas primili sa prilično velikim uvažavanjem, imajući u vidu rok u kome smo mi to uradili, sutra-prekosutra dolaze misije da uporede odgovore iz Upitnika sa realnim stanjem na terenu, biće dodatnih pitanja, mi ćemo na to odgovarati itd. Taj tok ide i on će se završiti, ubeđen sam, u pozitivnom smislu.
Paralelno sa tim, pored Upitnika, idu ove promene, reforme koje moramo da završimo. Mi smo se sa njima dogovorili koje su to ključne reforme koje treba uraditi u toku ove godine, u kom roku one treba da budu urađene, da bismo onda mogli da kažemo – naša zemlja je dovoljno promenjena i zaslužuje da dobije status kandidata i da otpočne pregovore.
Manje-više jedan veliki broj tih reformi je zapravo vezan za ovaj dom, za vas i vi ćete imati priliku da se tu izjasnite o pojedinim zakonima koji će doći. Te reforme smo mi ubacili u jedan akcioni plan koji bi trebalo da se okonča negde do sredine ove kalendarske godine, do kraja juna-jula, tako da bismo imali sve stavljeno na sto i da bismo mogli da idemo dalje na putu evropskih integracija.
Moram da kažem da, pošto vi spadate u grupu euroskeptika, vama to verovatno neće biti baš naročito prijatno i da zato i postavljate takva pitanja, što ja razumem. Znači, ako je vaš program drugačiji, onda vam ne odgovara da neko uspešno realizuje program u drugom pravcu. No dobro, to je prosto pozicioni odnos između tog stava i stava koji ja zastupam. Ali, kako ja gledam, mi ćemo sa naše strane učiniti sve i sa optimizmom gledam da se to pozitivno završi u tom pogledu.
Kada me pitate da li ćemo prihvatiti ekonomske i političke ustupke, moram odmah da kažem da, u stvari, mi u Evropsku uniju, između ostalog, ulazimo zato što nam je ta integracija potrebna i zato što je ona ekonomski veoma opravdana za našu zemlju. Ta opravdanost može se objašnjavati kroz čitav niz navođenja primera, ali ja ću da vam navedem svega dva ili tri.
Prvo, da je bolje imati tržište od milijardu ljudi i biti građanin jedne tako velike grupacije, pokazuje vam nedavna prošlost. Znači, '90-ih godina, kada smo bili izolovani, kada smo bili sami, kada nismo imali mogućnost da kontaktiramo, mi smo nazadovali u svakom pogledu. Pri tome ne mislim samo na neko siromaštvo koje je rapidno dolazilo, već prevashodno mislim na gubitak veze i odnosa sa tehnološkim razvojem. Mi smo u kontinuitetu išli dole i onda smo se, prosto, posle desetak godina probudili i sigurno da naša ponovna izolacija, odvajanje od Evrope, napuštanje, da drugi uđu u integracije, a naše ostajanje, jeste ekonomski izuzetno nepovoljno.
Prema tome, hajde da zaključimo ovo, da li je za nas EU ekonomski isplativa ili ne, za mene tu nema dileme. Smatram da je ona apsolutno isplativa, zbog ovog razloga koji sam naveo, a da ostavimo druge razloge, kao što su, recimo, pitanje nezaposlenosti, gde vi preko noći postajete građanin jedne šire grupacije koja vas priznaje kao svog građanina i gde se, ako na jednoj lokaciji ili na jednom mestu imate nezaposlenost, a na drugoj strani se nude radna mesta, određenim migracijama to rešava relativno brzo.
Dakle, ima more razloga zašto je to ekonomski svakako opravdano, da ne govorim tu razloge koji su već ugrađeni u ove reforme, jer oni su ekonomski uspešni zato što imaju uspešno organizovan ekonomski i politički sistem i kroz reforme koje radimo, čak i kada nismo članice EU, mi ulazimo u jedan sistem koji jeste mnogo efikasniji i biće nam bolje čak i bez formalnog ulaska u EU.
Naravno, kada se radi o političkim stvarima, želim da kažem da je Evropa našla tu neku formulu koja dozvoljava zemljama koje ulaze u EU da imaju svoje specifičnosti i specifične interese. I mi isto tako želimo da uđemo u EU uz zadržavanje naših osobenosti, specifičnosti, kulturnih i drugih, tako da u tom kontekstu neće biti potrebe bilo kakvog uslovljavanja ili negativnog gledanja bilo sa naše, bilo sa njihove strane.
