Ne znam koliko bih raspravljala sada s koleginicom Mojović da li smo principijelni ili nismo. Dobro je da ste vi iz DS uvažili da je taj princip jako važan, to je za nas najvažnije, a onda možemo, posle toga, da raspravimo da li jesmo. Mi smatramo da smo principijelni u praksi. Ali, niste naveli nijednu kulturnu instituciju za koju ste vi zaduženi, da se s vama raspravljam oko toga, gde smo pokazali da smo stavili nekoga po partijskoj liniji. Iz kulturne sfere, jer to je vaša sfera, koju vi najbolje poznajete.
Ja sam htela da postavim pitanje gospođi Malović. Evo zašto. Zato što mislim da posle ovolike rasprave oko javnih preduzeća, a gde znamo, i ministarka finansija je prihvatila, da od javnih nabavki na koje se u Srbiji potroši oko četiri milijarde evra, jedna milijarda evra ode na korupciju u javnim nabavkama. To zna i gospodin Obradović, što su navodili i štrajkači, da ima para navodno zato što za takve stvari kao što su javne nabavke i korupcija u javnim nabavkama odlaze zaista ogromna sredstva. Mi smatramo da jedan od glavnih uzroka korupcije u javnim nabavkama zaista jeste upravo u javnim preduzećima. Vrlo bi bilo teško da se oko toga sporimo jer podaci kojima ja raspolažem zaista pokazuju da odatle potiče najveća korupcija.
Gospodin premijer je pokušao da pokaže jedno veoma nestručno znanje kad je reč o upravljanju u državnim preduzećima, jer ne zna da postoji studija OECD-a Smernice za korporativno upravljanje državnim preduzećima. Znači, on je nas uputio na konkurenciju, ali ja vam kažem kao doktor sociologije, kad nakupiš moć da možeš da upravljaš ogromnom imovinom i čitavim javnim sektorom preko političkih partija, drugim rečima preko političke moći (naravno da smo mi zato po konkurenciji poslednji na svim listama), ti onemogućavaš preko te moći tu konkurenciju. Tako da nas je vrteo u krugu. Ja mu predlažem, pošto je izašao, da uzme ovu studiju i da to prouči. Da svoja profesionalna znanja proširi, možda bi imao prilike da ovu studiju vidi.
Sada bih postavila gospođi Malović pitanje, najozbiljnije, kao pravniku – na osnovu čega se prave ti koalicioni sporazumi, šta je pravni osnov tih koalicionih sporazuma, gde se dele sva javna dobra i u zdravstvu, i u kulturi i u svim oblastima?
Imali smo poslednji slučaj u Nišu, kad je reč o Kliničkom centru, gde su se dve stranke raspravljale ko treba da bude direktor tog kliničkog centra i onda se jedna stranka, G17 plus, pozivala na koalicioni sporazum, da direktor KC u Nišu mora da bude gospodin dr Kamenov, dok su radnici tog centra zajedno sa Upravnim odborom izabrali drugog čoveka, doktora Radovanovića, koji je iz SPS-a.
Znači, ljudi iz Kliničkog centra su izabrali tog Radovanovića, koji je takođe partijska ličnost. Takođe i Upravni odbor, pa čak i predstavnici Upravnog odbora G17 plus su glasali za gospodina Radovanovića...
