Samo sam htela da kažem da onaj princip konkurencije, budući da može da se desi ako je koalicioni sporazum tako jak da ne može da bude neka druga ličnost, nego da mora da bude ta, znači imamo dva kandidata i ne možemo da izaberemo boljeg, nego mora da bude taj, po koalicionom sporazumu.
Vrlo precizno sam pitala, gospodine Duliću. I neću sad vas lično da dovodim u pitanje, jer mi nije to cilj, a mogla bih to da uradim, a vi ste probali mene da dovodite u pitanje. Nikakve koalicione sporazume nikad nisam ni sa kim potpisivala, to nije tačno. Ali vidite, problem je u tome što je ovde malopre navedeno da, kad je reč o javnim preduzećima – pa što ne bi bila konkurencija između preduzeća, pošto inače imate u preduzećima konkurenciju, pa neka pobedi jači, nema veze što se postavljaju po partnerskoj liniji, oni će da izgube na tržištu.
Vidite, kad sam navela primer vaše struke, iz zdravstva, da li onda imate prava da mi oduzimate ono za zdravstvenu zaštitu, jer ako ću da izaberem goreg kandidata po konkurenciji, otići ću u privatni sektor u slučaju da plaćam tu uslugu koju ste mi vi već naplatili. Gospodine, to nije u redu. Baš kao lekar… Sad sam navela primer iz vaše struke, zato sam ga i postavila, zato što čak ni ovaj lažni princip konkurencije ne važi, nego ste me oterali kod privatnih lekara, kao što nas i terate kod privatnih lekara, jer zbog ovoga što sam navela kao primer i ne radi zdravstvo i ovde je već o tome razgovarano.
Prema tome, molila bih vas da jedanput izbacite taj princip i da uvedete javne konkurse, i da to bude potpuno transparentno, za sve direktore svih kliničkih centara. Da li je moguće da kad jedna partija ima jedno određeno ministarstvo, kao što je sada bilo sa Ministarstvom zdravlja, da svi centri, od Beograda do juga Srbije, pripadaju jednoj istoj stranci. To je zatvoreni krug korupcije, gospodine Duliću, ako niste znali, a i vi ste tu bili, da ne napominjem, sumnjivi na ta pitanja.
