Reč ima narodni poslanik Velimir Ilić.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, evo, mi po ko zna koji put slušamo jednu istu priču, obećanja da će građevinarstvo kao motor razvoja jedne države konačno krenuti kada se usvoji neki zakon, kada se dodaju neke nove stavke u postojeći zakon. U poslednje vreme imamo svake godine ta ista obećanja, neki zakon koji se stalno usvaja, koji se dovodi u red, ali građevinarstvo nikako da krene. Građevinarstvo i poljoprivreda, udarne grane razvoja srpske privrede, nikako ne mogu da počnu da funkcionišu, jer su stisnuti i stegnuti okovima koji se prave, umesto da se oslobodi gradnja, da se daju određene privilegije, da se pokrene građevinarstvo, jer mi imamo velike probleme.
Mi ovde sada slušamo, ja sam ministra slušao po stoti put, njegovu priču o velikoj gradnji, firmama, pokretanjima, aktivnostima, ubrzanim procesima dobijanja dozvola. Želim ministra da pohvalim, on je sve učinio i pokazao da dozvola za „Nuba invest“ može da se dobije u toku dana, ali to je kriminal. Zbog toga je on mene optužio, pa smo na sudu. Sada želim da ministar dokaže da je u pravu. Ministar ne sme da radi takve stvari. Ne sme ni činovnik, a kamoli ministar. Dati nekome... Zamislite da date taksisti dozvolu za taksiranje, a on nema vozačku dozvolu. „Nuba invest“ nije imala dozvolu, ne može da dobije taj posao; nije bio tender, nije bilo ništa; to je kriminal i to će se dokazati i pokazati u sudskom sporu koji traje.
Molim vas da ne zamajavamo Srbiju raznoraznim zakonima, dok nam giganti u građevinarstvu propadaju, ne postoje. Gospodo iz Ministarstva, objasnite mi po kojoj metodologiji je pet hiljada stanova u Beogradu dobila „Montera“, firma Demokratske stranke. Kako može „Montera“ da pobedi sve gigante u građevinarstvu, koji su u Beogradu veoma značajni? Kako je to moguće? Čija je „Montera“, to znamo; ko je gazda „Montere“ – i to znamo. I, kako može bez tendera da se dodeli nekome pet hiljada stanova u Beogradu? Da li vi to normalno posmatrate, da li je to u skladu sa vašim zakonom koji donosite, i šta ćete promeniti?
Dozvola ističe posle pet godina od početka gradnje. Koliko je objekata stalo jer nema sredstava da se završe. Ako ih režim ne pravi, ako njegove firme ne grade, nema kredita i kreditnih linija i svi će objekti tako da se ugase.
Šta je sa onim Borom, sa onim velikim gradilištem tamo koje je početo još pre 15 godina, pa sa Kuršumlijom, šta je mnogim banjama koje su počete? Da li ćete to da porušite? Istekle su dozvole svugde.
Da li vi verujete, gospodo iz Ministarstva, ovo što sad pravite u Kraljevu, ove „budžerice“, kako ih zovu, ove četvrtaste kućice... Vežbaju se deca da prave montažne kuće. Jeste videli vi kako to ružno izgleda u prirodi? Pa, ti će seljaci moliti da im to neko skloni. Videli ste neki dan tamo kako se prave kuće. Videli ste kako od iverice skujete tamo dva odeljenja sa kupatilom, nekom kuhinjom u četvrt, bez terase, bez ičega. To je tako ružno. Tako se troše te pare nemilosrdno. Ja bih voleo da posetite, da pogledate, da obiđete, da vidite na šta to liči. To je ruglo svakog domaćinstva gde je napravljeno. Ljudi su morali da prihvate da bi negde prezimili. Ne treba ulagati sredstva na takav način.
Molim vas lepo, vaši projekti, koji se sada tobože najavljuju, nikako da krenu. Gospodo, ovo vam je četvrta građevinska sezona. Tri su vam prošle. Evo, za mesec dana počinje puna građevinska sezona. Koja vi gradilišta u Srbiji imate? Da li vi verujete, a možete da proverite, ja sam tražio dozvolu da napravim jednu trafo-stanicu, meni je potrebno, znate koliko traje procedura dobijanja dozvole za trafo-stanicu? Godinu dana, gospodo. Stubna trafo-stanica, godinu dana. Znate li koliko traje da se dobije cisterna da se ubeleži za gas? Isto godinu dana.
Ljudi, pa vi ne možete da verujete, to je sve ogrezlo u korupciji, ogrezlo u kriminalu, ogrezlo. Da li vi verujete, gospodo, da direktor urbanizma ima agenciju na suprugu? Oni ne izlaze na teren, nego vi odete kod njega da platite taksu. Onda vas on pošalje kod svoje žene u agenciju. Vi odete u agenciju i platite taksu opet 28.000, 26.000, a agencija izađe pa njima donese podatke, pa onda oni ne mogu to da ucrtaju. Ta cisterna se obeleži jednom tačkicom. E sad, izađe tako za vodu, za trafo-stanicu, za ovo, za ono, za protivpožarni put, za sve, i svugde taksa i svugde agencija, agencija do agencije. O čemu se tu radi?
Da li vi verujete, vi ste uveli sad za gas, da bi neko u domaćinstvu koristio gas on mora da ima dozvolu da ga pokriva neka kuća, kao neka advokatska kuća i mora da plaća godišnje tu uslugu da bi mogao regularno da koristi gas itd.?
Vi ste napravili čudo od administracije. Vi uopšte niste svesni koliko ste iskomplikovali posao. Zato je sva gradnja stala. Znate, kad pođete redom, to je katastrofa. Samo kažu – idite u agenciju, idite kod geometra, idite u ovu agenciju, idite u onu agenciju, ovde uplatite taksu, jeste li doneli ovo, jeste li doneli ono itd.
Ovde nam sada najavljujete neke izmene Zakona. Promenili ste neku reč i sada ćemo da vidimo. Ali, veoma je bitno, ako je objekat izgrađen, već 80% pokriven, on podleže naplati poreza na imovinu. E, to vas sada svrbi. To je za vas najbitnija stvar. Porez na imovinu. Kako može za objekat koji ne proizvodi, ne radi, nije u funkciji, nije primljen, nema upotrebnu dozvolu, nije završen da se plaća porez na imovinu? Da li tu vlasnik prihoduje nešto ili ...? Nema čovek sredstva, ne može da ga završi. Šta sad da radi? Da plaća porez na imovinu i da prodaje polako, da krcka delove objekta i da vam isplaćuje porez na imovinu.
Vi sada ovde nama pričate o Vrnjačkoj Banji, gde ne valja. Ko je tamo na vlasti? Pričate nam o Beogradu. Ko je na vlasti tu godinama? Ko je na vlasti u Beogradu? Da li vi znate? Pa, tu je glavna gradnja: Beograd, Novi Sad, Niš. Pa, vi ste na vlasti, gospodo. Kragujevac, vi u Kragujevcu nemate građevinske dozvole. Jeste li radili auto-put, ulazak u Kragujevac bez građevinske dozvole? Vi ste radili nadvožnjak bez građevinske dozvole. To je tačno i to možete da proverite. Ja sam vam sto puta to govorio. Nemojte takve stvari da radite.
Nije ni čudo što vam se srušila bolnica. Kažete, u porodilištu sestre su junaci. Da li sme bolnica da se sruši u zemljotresu jačine 5,3 stepena Merkalijeve skale? Ne sme. Koja je to statika? Koji je to projektant? Ko je taj ko je dao dozvolu? Kako može bolnica da ispuca? Kako sad milijarde trebaju za sanaciju bolnice?
Kako može bolnica, nova, da vam se zapali, za koju ste dali dozvolu, papire, sve uredno? Dve bolnice su vam se zapalile. Da li je u pitanju neki kriminal, ili bahatost izvođača ili loša procena projektanta? Instalacije se, kaže, zapalile. Kako mogu u novom objektu instalacije da se zapale? Da li je to normalno? Da li su vaši inspektori otišli na lice mesta i preduzeli određene radnje? Da li imate izveštaj o bolnici koja je izgorela u Beogradu, zašto je izgorela nova bolnica? Podigla je kredit ova država i ovaj narod mora da plaća taj kredit.
Kako može u Sremskoj Mitrovici da se zapali bolnica? Kako mogu da vam popucaju nadvožnjaci koji su urađeni na delu auto-puta Novi Sad - Subotica? Kako mogu? Radila „Borovica“. Kako su popucali? Morali ste da ih promenite o trošku države. I sad radite bez programa, bez plana, bez tendera. I ovo što radite će da vam popuca. Sinoć sam bio u Smederevu, ulazi se u grad sa kraterima.
Ljudi, vi ne možete da shvatite koliko je loša gradnja u poslednje vreme. Ovo malo što se radilo, to je tako bahato, tako loše. Važno je danas da imate skijaško takmičenje, da ste se izmirili u Vladi i da danas skijate i da će Dinkić, kao favorit, da pobedi. Je l' tako? To je izuzetno važno i značajno na Kopaoniku. Da vas je Kole tamo zagrlio, obrlatio, pomirio i dao vam sva zadovoljstva ovog sveta da se malo opustite. Ti izmučeni ministri, na čelu sa premijerom, došli su malo da se odmore. Je l' tako? Ne ide to tako. Ne možete tako da se ponašate.
Vi svake godine nama donosite neke zakone, jedan te isti zakon, svake godine ovde slušamo priču. Koliko ste legalizovali objekata u Srbiji? Koliko, po vašem skraćenom postupku? Vodili ste kampanju mesecima, godinama. Evo, tri godine ste na vlasti, ljudi, tri građevinske sezone, pune. Šta ste napravili? Ništa. Bio sam ministar i napravio sam 5.860 stanova i kuća. Koliko ste vi? Dajte mi broj.
Zašto su vam sve građevinske firme otišle pod led? Zato što pravite „Monteru“, uništavate „Energoprojekt“, uništavate „Rad“, uništavate „Komgrap“, „PIM“ se prodaje u bescenje, sve odlazi, „Ratko Mitrović“, „Planum“, da ne nabrajam sve gigante u građevinarstvu koji su bili ponos ne Srbije nego Evrope i radili po evropskim kriterijumima i evropskim standardima.
Prema tome, ovo što vi radite, promenite neku rečenicu i neku tačkicu, izađete pred nas, sad će sve da krene, evo, samo ovaj zakon još da se usvoji, on je bio velika smetnja... Prošle godine ste isto imali zakon, isto ste otklonili sve smetnje, sve probleme itd., i pretprošle, i sve ponovo.
Prema tome, uozbiljite se. Vi vodite jednu ozbiljnu granu. Nemojte to – „Očistimo Srbiju“, trošiti milione, nemojte za te sajtove trošiti hiljade evra, nemojte razbacivati, nemojte koristiti... Vi iz Ministarstva koristite skloništa grada Beograda za vaše privatne firme. To ne smete da radite. Sutra će neko da odgovora zbog toga. Garantujem da će neko sutra odgovarati zbog toga. Kako možete da uzurpirate skloništa kad nisu u vašoj ingerenciji i da ih najveći funkcioneri koriste i otvaraju privatne firme, kao da je to vaš miraz? To ne možete da radite. Ne možete.
Niz drugih stvari koje radite ne možete da radite. Morate da shvatite da je prazne priče dosta, da treba gradnja da počne, da se gradi i radi. Da li vam je Mišković konačno dobio dozvolu za „Delta siti“? Mislim da ste mu konačno dali. Da li je moguće da ja lično Đeliću kažem – Đeliću, ne otvaraj „Delta siti“, nema dozvolu, a on je otvorio? Njega to ne interesuje.
Prema tome, ja vam želim mnogo uspeha u radu, da vi to radite, ali i da se malo opametite i da shvatite da je građevinarstvo ozbiljna grana u Srbiji, da je građevinarstvo, pored poljoprivrede, ključna privredna grana, koja treba da pokrene ovu državu. Vi vodite jedno ministarstvo koje je važno, koje je ključ za ovu državu, a u njemu se ništa ne događa, samo priča. To vi što čistite Srbiju... Moramo prvo da očistimo Vladu. Evo, sad ste počeli da čistite Vladu, pa onda idete dalje. Jer, tu je kočnica. Razumete?
Zašto je potpuno stala gradnja u državi? Nemojte – ekonomska kriza, nemojte to da nam pričate. Šta se to u Srbiji gradi sada? Gde su ta velika gradilišta?
Kako vas nije bilo sramota da otvorite onaj Avalski toranj kad sam tamo sve ja uradio sam, samo smo čekali lift, i obezbedio sredstva i učinio sve? Kako vas nije bilo sramota da držite govore na otvaranju, da se slikate pored tuđeg dela? To je bio radioaktivni materijal.
Kako vas nije bilo sramota da otvorite onu obilaznicu oko Beograda, kad tu niste učestvovali dva sata u poslu? Ali ste se uslikali, tu ste došli svi u kompletu.
E, sad slušamo vaš prljav veš. Sad mi slušamo vaše serijale, vaše serije, koje mašine rade, gde rade, čije, ko koliko krade, koliko miliona evra mesečno, odakle, dokle itd. To su vaše priče, zatvorite vrata i raskusurajte se. Očistite Vladu, lako ćemo mi očistiti Srbiju. Srbiju ne treba čistiti, Srbija je dovoljno pametna da će sama to da pokrene, ali Vlada mora da se očisti od štetočina koje sede unutra, od štetočina koje su mnogo skupe, koje joj nanose mnogo štete i mnogo problema. Kad to budete uspeli, onda možemo ići i u ovu drugu fazu. Naravno, neko ozbiljan, posle kad dođe ...
(Predsednik: Gospodine Iliću, samo malo terminologiju primerite ovom visokom domu.)
Da, da, ja se izvinjavam, gospođo predsednice. Evo, malo ću je podesiti prema vremenu i momentu i biće sve u najboljem redu. Ali, znate kako, „prema svecu i tropar“, tako naš narod kaže.
Dobro, vi ćete ovo izglasati, ovo će proći, a u Srbiji se ništa promeniti neće. U Srbiji će se raditi i dalje isto, građevinarstvo neće imati posla, firme su bez posla, građevinski radnici bez posla. Građevinarstvo polako odumire, giganti su stali. Uzmite kolika je proizvodnja betona u pojedinim gradovima, to je dokaz koliko je građevinarstvo stalo.
Prema tome, mora da se promeni politika i tih vaših stanova i tih vaših početaka. Kad ste rekli, gospodine Duliću, u martu počinjete, je li tako? Evo, da konačno krene Srbija. Je l' tako? Ali, za to je potrebno da promenite zakon.
E, sad pitanje vlasništva, to je izuzetno važno. Ne možete vi nečiju zemlju, koja treba da se vrati u procesu, koji je možda i u toku, da sada prevedete nekom drugom. Ne možete da prodate tuđu muku i znoj. Ne može da dođe ministar odbrane i da pokloni Italijanu, privatnoj firmi, zemljište Vojske Srbije u Kragujevcu i da kaže – evo vam ovo sve, kako on kaže „fraj“, sve vam dajemo. Taj Italijan iz „Fijata“ je privatnik. Ko može privatniku, strancu da da džabe bilo šta u ovoj državi? Ali, kod vas sve to može i vi to sve ozvaničite, legalizujete.
Šta je „Fijat“ uradio za Srbiju? To niste videli. Znate li koliko smo miliona evra uložili? Milijardu i dvesta miliona u projekat „Fijata“ je do sada utrošeno. U ovom budžetu 250.000.000 je planirano, a „Fijat“ samo nešto testira, piše, kao što i vas Evropska unija, popunjavate upitnike itd. Boža Đelić, dokon čovek, svake nedelje nas obavesti kako napreduju evropske integracije, da bismo bili zadovoljni. Mi pitamo kad ćemo ući u EU, to je za nas bitno pitanje, i za Srbiju.
Prema tome, gospodo, neću da vam smetam, vi radite svoj posao, ali, gospodine Duliću, ja vas prijateljski opominjem, manite se vi ovih zakona, raznorazne šminke i ostalog, i krenite sa građevinskim firmama u izgradnju. Srbiji treba mnogo stanova, Srbija treba da gradi, Srbija treba da izađe na strana tržišta, Srbija treba da radi, Srbija treba da se zaposli. Proizvodnja građevinskog materijala mora da se pokrene i niz drugih stvari u Srbiji mora da krene. Mi očekujemo od vas kao ministra da to uradite. To je prioritet, a sve drugo ćemo usput dovesti u red i doterati, ali je bitno da vidimo da građevinarstvo kreće. Hvala.

Zahvaljujem, dvadeset minuta je prošlo. Reč ima ministar.

Hvala vam na savetu, gospodine Iliću. Naravno, vi niste rekli ništa novo. Sve to što ste rekli da treba da se radi već se radi. Radi se zahvaljujući izuzetno velikim aktivnostima Vlade Republike Srbije, da bi se građevinski sektor spasao u godinama u kojima je svetska ekonomska kriza učinila šta je učinila, da bi se, s jedne strane, povećala ponuda na tržištu nekretnina, a s druge strane, da bi se održala ili povećala tražnja.
Da bi se to desilo, mi smo preduzeli nekoliko veoma važnih mera. O rezultatima tih mera najbolje znaju oni koji su bili korisnici toga, a to su naši građani koji su dobili subvencije za kupovinu stanova, subvencije za nabavku domaćeg građevinskog materijala, svi oni koji će zahvaljujući merama Vlade Republike Srbije ući u velike projekte na lokalnom nivou.
Dakle, ne postoji nijedan ili gotovo nijedan grad u Srbiji koji ove godine neće imati otvorena najmanje dva ili tri gradilišta, gde će se graditi svi oni državni projekti koji nažalost nisu građeni u prošlosti, kao što su bolnice, škole, stambeni kompleksi, objekti za socijalno stanovanje, domovi zdravlja, obdaništa itd. Sve to radimo isključivo zato što moramo da spasemo domaću operativu i da joj damo posla. Naravno, radimo i zato što našim građanima treba podići kvalitet života.
Ovih dana intenzivno obilazim Srbiju i imam priliku da odem na sva ta gradilišta. Svako od tih gradilišta će pored upošljavanja domaće operative doneti jedan novi kvalitet gradovima u kojima se to radi. To se, naravno, radi iz državnih para.
Tu je otvorena priča o promocijama, o tome da li mi imamo pravo da se promovišemo politički kada radimo iz državnih para. Ono što jedino mogu da kažem jeste – da nije nas bilo, tih projekata ne bi bilo. Dakle, mi smo u najkraćem mogućem roku uspeli da zaokružimo sve ključne i kapitalne projekte koji se tiču građevine, koji se tiču izgradnje javnih objekata po Srbiji i da to danas budu gradilišta i da vi u toku ove godine 244 gradilišta otvorite, veliki deo njih završite i da pružite našim građanima jedan izuzetno visok stepen ili standard kada je u pitanju mogućnost da imaju novu bolnicu, novu školu, novi vrtić, neki novi sportski objekat ili bilo šta drugo što tim lokalnim zajednicama treba. To je prvi veliki projekat koji se radi da bi se spasla srpska građevinska operativa.
Drugi veliki projekat ste vi spomenuli. Hvala vam na tome. Dakle, izgradnja četiri hiljade stanova na prostoru kasarne „Stepa Stepanović“ je krenula. To je najveći građevinski projekat od Titovog vremena, da se na jednom mestu odjedanput uposli građevinska operativa koja će brojati skoro 35.000 ljudi i da se izgradi 360.000 kvadrata stanova. To, naravno, nije dovoljno da se reše sve potrebe za stanovima u Srbiji, ali jeste jedan ogroman projekat, koji je u rekordnom roku izveden, što se tiče obezbeđenja zemljišta, obezbeđenja planskih akata, svih regulacija, što se tiče obezbeđenja investitora za to.
To se ne gradi od državnih para, to se gradi od projektnog finansiranja koje će obezbediti banke. Dakle, država se ne zadužuje za taj projekat, samo je uspela da moderira između Građevinske direkcije Srbije, koja uzima zajam za projektno finansiranje... Ti stanovi u pretprodaji se fantastično prodaju i mi možemo da budemo srećni što će na tom velikom građevinskom projektu, siguran sam, ova velika, ogromna građevinska operativa u Beogradu ove godine imati posla.
Isti takav projekat u ovom trenutku realizujemo na lokaciji na Novom Beogradu. Nadamo se da ćemo do kraja mandata ove vlade imati otvorena dva velika gradilišta, gde će se graditi preko 6.000 stanova. Da budemo iskreni, to je veliki projekat i svako ko je dobronameran mora da kaže – to država odavno nije radila. Sada je počela to da radi.
Treći veliki projekat je projekat socijalnog stanovanja, gde ćemo obezbediti izgradnju 1.600 i nešto stanova u dvadesetak gradova u Srbiji. To će biti stanovi koji će se prodavati po subvencionisanim cenama ili će se graditi za iznajmljivanje za najugroženije socijalne kategorije, i to je posledica Zakona o socijalnom stanovanju.
Da vam kažem jednu stvar. Bez obzira na vrlo ružne reči koje ponekad vi izgovarate meni, uvek priznam kada postoji kontinuitet u dobrim stvarima. Tačno je da ste vi započeli Avalski toranj, ali tačno je da smo ga mi završili. Tačno je da kada smo došli za Avalski toranj nije bilo više para, on je stao do jednog nivoa, mi smo pronašli sredstva i završili ga. Vi vrlo dobro znate, jer smo pričali o tome, da sam se ja u izjavama uvek zahvaljivao i vama, između ostalog, kao nekome ko je taj projekat započeo. Kada već kritikujete mene zbog toga, napomenite da smo mi od starta bili korektni.
Drugi projekat koji ste započeli jeste donošenje Zakona o socijalnom stanovanju. Nikad niste uspeli da ga donesete, mi smo ga branili pred ovom skupštinom i doneli i on će dati svoje manifestacije.
Građevina jeste, pored poljoprivrede, najvažnija industrijska grana. U ovoj godini, zahvaljujući projektima koje je Vlada uradila, zahvaljujući 244 velika građevinska projekta po Srbiji i zahvaljujući velikoj stanogradnji, koja se nije dešavala u poslednjih trideset godina, zahvaljujući izgradnji socijalnih stanova, zahvaljujući izgradnji infrastrukture koja se intenzivno radi, jer bez obzira na kašnjenje, bez obzira na kritike, u ovom trenutku se gradi i sever i jug i istok i gradi se auto-put prema Šumadiji i prema Požegi... Dakle, to su sve gradilišta koja rade. Zahvaljujući i drugim merama koje smo preduzeli, siguran sam da će ova godina, što se tiče građevinskog sektora, biti godina u kojoj će građevinski sektor raditi, biti u plusu i doprineti oporavku naše ekonomije, između ostalog i zahvaljujući ovom zakonu o kome danas pričamo.
Najveći problem je pitanje šta će biti sa privatnim investicijama. Mi ih očekujemo. Mi očekujemo da će i privatni investitori krenuti da investiraju i pre svega da grade na ovim gradilištima za koja su dobili građevinske dozvole.
Ponavljam podatak, jer vidim da je neprestano potencirana priča – došao novi zakon, stala građevina: građevina je stala 2008. godine, novi zakon je stupio na snagu 1. septembra 2009. godine. Dakle, mi imamo problem zato što se jako malo ljudi danas, zbog krize, zbog neizvesnosti, zbog nedostataka finansijskih sredstava, usuđuje da kupi ono što im je elementarno potrebno, a to su stanovi i poslovni prostor; banke ih u tome više ne prate pod uslovima pod kojima su ih pratile; država daje subvencije, a to nije dosta da svako kupi stan. Imate jednu generalnu nesigurnost, u kojoj građevinski investitori neće da investiraju u zgrade koje ne mogu da prodaju. U ovom trenutku nekoliko miliona kvadrata u Beogradu ne može da se proda, pre svega poslovnog prostora. Dakle, to su sve objektivni problemi.
Kada pričamo o analizi situacije u građevini, morate da uzmete, između ostalog, i te parametre. Dakle, građevina je u krizi zbog toga što je građevina u krizi u celom svetu. Glavni razlog za to je svetska ekonomska kriza.
Hoću samo da kažem jednu stvar na kraju prepodnevnog dela. Bez obzira na sve kritike koje ste davali i koje su bile usmerene ka istom cilju, a to je da se situacija poboljša, uvek uzmite u obzir, kakav god mi zakon ovde napisali i doneli, najveći problem u svim zakonima jeste njihovo sprovođenje na nivoima koje ne kontroliše politika, u sistemu koji nismo ni mi stvarali, ni vi, koji se stvarao godinama, u kojem postoje užasni problemi zbog višegodišnje i višedecenijske negativne selekcije, zbog loših radnih navika, zbog nedobronamernosti da se radi u korist građana, a ne u korist sopstvenog džepa, zbog velike sklonosti ka korupciji, zbog velike neefikasnosti, zbog elementarne informatičke nepismenosti i odbijanja da se primi bilo šta što su neke nove radne navike.
Nažalost, mi pričamo o našoj administraciji. Ona je takva kakva jeste i svako od vas, ako će biti pošten, reći će da je to tačno. To mora da se menja. Ako uspemo samo jedan korak da pomerimo efikasnost administracije za vreme mandata ove vlade, ko god došao posle toga imaće mnogo lakši posao. Neka svako pomeri po jedan korak, tek onda možemo da dostignemo onaj nivo koji nama treba.
Zakoni će dolaziti, prolaziti, menjati se. Ako se oni ne implementiraju i ako oni ne dovode do toga da ja kao građanin, kad stanem za šalter, imam nasmejanog radnika koji hoće da mi pomogne da što pre rešim svoj problem, a ne da mi neprestano otežava situaciju i da uživa kad mi fali još jedan papir, pa da ga traži znajući da će mi to odložiti investiciju nekoliko meseci, i koga je baš briga što svojim neradom odbija investitore, što se neće otvoriti nijedno gradilište... Baš ih briga, njima je samo važno da ugroze investiciju, da zaštite sebe ili da uzmu neke pare.
Dok god imamo te situacije, a, nažalost, znate svi vrlo dobro da je to svakodnevna pojava u mnogim institucijama ove države, bez obzira na to, ponavljam, ko je na vlasti, ko je političar i ko je ministar, ko je predsednik opštine, mi pričamo o jednom ukorenjenom neefikasnom sistemu, mi ćemo imati probleme sa reformama koje sprovodimo u građevini i urbanizmu.
Po meni je to fokus rasprave, kako da se tu pomerimo korak napred. Pišući ovaj zakon prepoznali smo uska grla koja su se javila nakon donošenja Zakona koji smo ovde predlagali 2009. godine. Sve ono što je u međuvremenu administracija uspela da pretvori u usko grlo, u neki meandar u kome će sebi stvoriti neku arbitrarnu mogućnost da uzme neku paru, mi smo pokušali izmenama ovog zakona da rešimo. To ćemo raditi svaki put kada vidimo da problemi postoje.
Po meni je to fokus rasprave. Sve ostalo, da li smo rešenje uradili ovako ili onako... Pa, i samu legalizaciju su u nekim opštinama uspeli da pretvore u čistu korupciju, gde su se prodavali brojevi, gde se nekima dopuštalo nešto što nije bilo u skladu sa zakonom, drugima nije. Zatečeni su takvi problemi koji su bili potpuno neverovatni, da postoje ljudi koji rade za državu, za državni novac, a u stanju su da toliko maltretiraju svoje sugrađane, sirotinju i da im uzmu i poslednji dinar da bi im završili nešto što im svakako pripada po zakonu. Svi vrlo dobro znate da to postoji, jer svi dolazite iz realnog života i znate kakva je situacija i po opštinama, po katastrima i svuda. Po meni je to ključ svih naših problema.
Ovim zakonom ćemo rešiti deo toga. Odmah da vam kažem da ne verujem da ćemo mi odjedanput, rapidno da unapredimo život u Srbiji i da će odjedanput sve da krene. Sigurno će ti isti pronalaziti nove načine kako da opet komplikuju život. Ono što nas jedino zanima jeste da shvate da politička volja da se uvede red postoji i da će postojati u kontinuitetu, dok se jednom red ne uvede.
Građevinska operativa u ovoj godini će da radi, u to budite sigurni. Ona mora da radi, ona hrani stotine hiljada ljudi. Jednu stvar morate da razumete, ko god bio na vlasti, sa krizom sa kakvom smo se mi suočili nisu se suočavale generacije pre nas, decenijama ovakve krize nije bilo. U principu, mislim da smo učinili sve što je bilo moguće da ove godine država iz svojih para zaposli građevinsku operativu.
Drago mi je i ponosan sam što ćemo najzad da završimo bolnicu u Vranju, što ćemo najzad da oporavimo i izgradimo stadione u Užicu, Jagodini, Nišu, što ćemo da završiti Klinički centar u Novom Sadu, što ćemo da napravimo zatvoreni bazen u Pirotu, što ćemo rešiti toliko problema koji nisu rešavani godinama i decenijama jer nije bilo investicija u javne objekte.
Dakle, to je projekat iza koga stojim i apsolutno mislim da je najbolji i da će unaprediti sve ono što jeste život ili kvalitet života u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Vreme je za pauzu. Nastavićemo u 15.05 časova, a prema redosledu narodnih poslanika prijavljenih za reč u načelnom pretresu Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji.
(Posle pauze – 15.05)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad u popodnevnom delu sednice.
Pre nego što pređemo na raspravu, a po redosledu narodnih poslanika i prijava za reč u načelnom pretresu Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, na osnovu člana 90. i člana 87. obaveštavam Narodnu skupštinu da ćemo danas raditi i posle 18 časova, ali ne kasnije od završetka rasprave o tački dnevnog reda koja je upravo u toku. Znači, kada završimo raspravu o prvoj tački dnevnog reda to će označiti kraj našeg današnjeg radnog dana. Sutra nastavljamo u 10 časova raspravom o drugoj tački dnevnog reda.
Prvi prijavljeni govornik je narodni poslanik Milisav Petronijević, posle njega narodni poslanik Bojan Đurić.

Uvažena predsedavajuća, gospodo iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, naš stav o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, stav Poslaničke grupe SPS-JS, izneo je Dejan Radenković, naš ovlašćeni predstavnik, i neću se na tome mnogo zadržavati. Želim samo da kao potvrdu tog stava iznesem još nekoliko reči.
Prvo, radi se o jednom veoma važnom zakonu, Zakonu o planiranju i izgradnji. Dva razloga koja smo ovde čuli nas navode da podržimo te izmene. Prvi razlog je to što se ne odustaje od osnovnih ciljeva koji su postavljeni donošenjem osnovnog zakona 2009. godine, a drugi razlog to što se, u stvari, želi ubrzati njegova realizacija pojednostavljivanjem procedura i postupaka, preciziranjem, otklanjanjem nejasnoća itd.
Ovo želim posebno da napomenem, jer smatram da je Zakon o planiranju i izgradnji mnogo značajan zakon. To su, faktički, tri zakona: zakon o planiranju, zakon o građevinskom zemljištu i zakon o izgradnji. Od sva tri, ne zna se koji je značajniji od kog. Dajemo punu podršku Vladi zbog toga što je ostala pri osnovnom cilju i stavu da kada je u pitanju planiranje učini napor da što pre dođe do cilja, a to je da Srbija bude planski uređena i pokrivena na svakom parčetu svoje teritorije.
Drugi deo, kada je u pitanju građevinsko zemljište, želim samo kratko da napomenem, veoma je važan deo Zakona o planiranju i izgradnji. Želim, takođe, da pružim podršku osnovnom nastojanju da se ne odustaje od osnovnih ciljeva vezanih za tu oblast, već da se samo pojašnjavaju i pojednostavljuju, preciziraju neki poslovi u vezi s tim.
Zašto to želim da napomenem? Kada se posmatra građevinsko zemljište, nije ovde u pitanju samo da li je ono uređeno ili nije uređeno, promet, zakup itd., ovde se radi o konverziji, radi se o najvećoj privatizaciji u Srbiji posle privatizacije stambenog fonda. Radi se o jednom velikom bogatstvu; čak se bogatstvo opština i gradova meri po građevinskom zemljištu. Mislim da moraju da ostanu pri tri cilja, a to su: da takva privatizacija mora da bude pravična, socijalno pravedna i Vlada mora da spreči „tajkunizaciju“ građevinskog zemljišta.
Treći deo zakona se odnosi na izgradnju i mi želimo da podržimo nastojanja da izgradnja mora da bude uređena, da se pojednostavi procedura i da budu što manji troškovi. To je suština, koliko sam razumeo, promena u ovom zakonu.
Ono na šta želim posebno da ukažem, to je ovaj deo koji se odnosi na legalizaciju. Legalizacija bespravno izgrađenih objekata je veliki državni problem. Mnoge vlade pokušavale su da reše to pitanje, i ova vlada se suočila s tim i utvrdila je takođe, uslovno da kažem, tri cilja od 2009. godine: da se popišu svi objekti, da se omogući legalizacija svih objekata osim onih gde ne postoje uslovi (malopre je ministar govorio koji su to slučajevi) i, treće, da se spreči dalja bespravna gradnja. Bez obzira na to koliko su rezultati mali ili manji u odnosu na ono što smo očekivali, od toga ne sme da se odustane.
Ne sme da se odustane ni od sledećeg: takva legalizacija, što je karakteristika ovih izmena i dopuna, mora da bude masovna. Znači, svi koji ispunjavaju uslove da to legalizuju, ali mora da bude, što je opet predmet izmena i dopuna ovog zakona, socijalno pravedna. Nije svejedno da li je neko pravio kuću da bi u njoj živeo ili je pravio kuću da bi sticao kapital na osnovu toga. Mislim da se pravi razlika.
Ceneći upravo značaj ovog zakona, molim predlagača da do kraja rasprave ili do kraja rasprave o amandmanima obrati pažnju na svaki detalj, na svako pitanje, iz prostog razloga što je svima nama stalo, ne dovodeći u pitanje strateške ciljeve ovog zakona, da on bude primenljiv, efikasan, da omogući sve to.
U vezi s tim, ja ću vas upozoriti na par pitanja, sa ciljem da dam šansu ministru da detaljnije objasni, da ne bi bilo zabuna. Svi smo svedoci onih iskustava koja smo imali, da su u pojedinim jedinicama lokalne samouprave tražili dozvolu za promenu WC šolje u stanu itd., o tome je danas bilo reči, krečenje i slično tome. Upravo da ne bismo dolazili više u takve situacije, potrebno je precizirati te stvari. Napomenuću samo tri.
U članu 51. se govori o utvrđivanju tržišne vrednosti, to čini Vlada, a u stavu 2 – izuzetno, jedinica lokalne samouprave. Pitam, da li je to dobro osmišljeno i šta znači to „izuzetno“, koji su to uslovi da bi nešto bilo izuzetno? Da ne dođemo u situaciju da i jedni i drugi utvrđuju elemente tržišne vrednosti objekta.
Drugo pitanje. U članu 78. je jedno rešenje, dosta pohvalno, da su ljudi koji stanuju u stambenim zgradama 90% oslobođeni plaćanja za 25 m2 po članu domaćinstva za objekte do sto kvadrata, a preko sto kvadrata do 60%. U istom tom članu u stavu 10. stoji da svi imaju pravo na prvih sto kvadrata za 60%. Da li je dobro matematički sve to sračunato? Uzmimo primer jednog čoveka koji živi u kući i jednog čoveka koji ima isto tako kuću do sto kvadrata, a ne živi u njoj, imaće na 25 kvadrata 99%. Šta se događa sa onim ostalim? A ovaj će imati 60%. Kad se sve to sabere, hoće li biti dovoljno pravedno, ceneći glavnu priču da želimo da omogućimo na najlakši mogući način onim ljudima koji su pravili da bi živeli u tim zgradama?
U stavu 12. se govori da vlasnik objekta može da poveri jedinici lokalne samouprave posao prikupljanja dokumentacije, kasnije i kod izdavanja građevinske dozvole. Veoma poštujem i veoma cenim napore Vlade da to učini što lakšim, da što više omogući građanima, ali želim da upozorim – da li je to dovoljno razrađeno, imajući u vidu iskustva koja smo imali u prethodnom zakonu? To je usluga, kako bih rekao, to nije posao jedinice po statutu lokalne samouprave, da li postoji mogućnost da će jedinica opet da poveri te poslove nekom privatniku, advokatu itd? Mislim da ta pitanja zaslužuju da se da odgovor na njih, da bi bilo što jasnije i preciznije kada je u pitanju ovaj zakon, i primenljivije.
Sasvim na kraju želim da kažem da ova vlada ne sme da odustane, a ni sve druge vlade, da traga za rešenjima koja će omogućiti da legalna gradnja bude podsticajna, lakša, jeftinija, nego bespravna gradnja. Ako omogućimo, pospešimo taj postupak da čovek na legalan način dođe prvo do dozvole, pa onda da pravi, mislim da je to bolje (ovo je nužda, ovo mora da se radi), nego ako čovek kaže – čekaj, meni je najjeftinije da bespravno sagradim, posle ću za male pare legalizovati itd. Molim da se obrati pažnja i na te stvari.
Na kraju, da ponovim ono što sam rekao na početku, dali smo neke amandmane, ne dovodeći u suštinu ciljeve, sa ciljem da neke stvari pojasnimo, a u celini, podržaćemo predložene izmene i dopune Zakona. Hvala.

Iskorišćeno je deset minuta i trideset sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima ministar Oliver Dulić.

Vrlo ću kratko da vam dam nekoliko odgovora koji se tiču samog postupka legalizacije. Kao prvo, spremili smo sve prateće podzakonske akte koji su neophodni da zakon zaživi u praksi. Tu pre svega mislim na tzv. opšti pravilnik, koji se tiče preparcelacije i definisanja postupaka za izdavanje građevinskih dozvola. Drugo će biti pravilnik o legalizaciji, koji je sada u pripremi, koji će dati odgovore na sva ova pitanja i dileme koje ste danas postavili. Treće je uredba o konverziji prava korišćenja u pravo svojine, uz naknadu.
Otvorili ste nekoliko važnih pitanja koja se tiču pravne formulacije da opštine izuzetno mogu da izrade, u stvari, da zoniraju grad, vezano za procenu tržišne vrednosti. To je pravna formulacija zbog toga što uredba o konverziji jeste pravno jača, ali očekujemo da će svi veliki gradovi koji imaju veliki broj zahteva za konverziju kroz ovo zoniranje značajno ubrzati postupak zbog toga što će omogućiti da se više stranke ne usmeravaju ka poreskoj upravi, odnosno nezavisnim proceniteljima koji procenjuju tržišnu vrednost, nego će vrlo jednostavno sa izvesnošću moći da vide kolika je ta tržišna cena.
Što se tiče pitanja o legalizaciji, koje ste otvorili, sve su to dileme koje smo imali. Osnovni princip je jasan; sve ono što će biti razrada, biće definisano kroz pravilnik o legalizaciji i kroz konkretno uputstvo lokalnim samoupravama na koji način mi vidimo organizaciju prikupljanja dokumentacije u ime građana.
Potrudiću se da zajedno sa kolegama iz Vlade obezbedim lokalnim samoupravama da preko javnih radova zaposle adekvatan broj ljudi koji će biti osposobljeni i ovlašćeni da u kućama objašnjavaju sam postupak legalizacije, da ponude našim građanima ugovore koje bi opština potpisala sa njima, kao što smo spremni i da ovim lokalnim samoupravama koje imaju finansijske probleme pomognemo, kao Ministarstvo i Vlada Republike Srbije, da ugovore što geodetska snimanja, što izradu tehničkih izveštaja. To je ono što smo želeli takođe da uputimo kao poruku lokalnim samoupravama.
Zašto izuzetno? Zato što lokalne samouprave to ne moraju da rade. Nadam se da će to veliki gradovi učiniti. Siguran sam da će to uraditi i sve one opštine koje su u stanju da se dobro organizuju i siguran sam da će na kraju neuspeh u legalizaciji podstaknuti i one druge da poput nekih drugih opština uđu u sam postupak organizovanja prikupljanja dokumentacije u ime naših građana.
Za sva ostala pitanja stojimo na raspolaganju. Imali smo nekoliko veoma dobrih amandmana, koje ćemo prihvatiti, koji se tiču ekstrapopusta na jednokratno plaćanje, koji se tiču načina definisanja ovih pitanja koja ste postavili, vezano za broj stanovnika u stanovima ili kućama.
U svakom slučaju, kada se zakon donese u formi koja će podrazumevati zakon kakav je predložen i ono što ćemo usvojiti kao amandmane poslanika napravićemo, budite sigurni, jednu vrstu medijske prezentacije, da svakome bude jasno o čemu se radi. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić, a posle njega narodnih poslanik Edip Šerifov.