Molim da se Narodna skupština izjasni o tome da li je Predlog zakona o dopuni Zakona o porezu na dodatu vrednost pripremljen u skladu sa odredbama Poslovnika Narodne skupštine.
Od 174 poslanika, za se izjasnilo 48.
Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da Predlog zakona nije pripremljen u skladu sa odredbama Poslovnika Narodne skupštine.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLANIRANjU I IZGRADNjI (načela)
Primili ste Predlog ovog zakona. Primili ste izveštaje Odbora za urbanizam i građevinarstvo i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova i da se raspodeljuje tako da Poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi, Poslaničkoj grupi SRS jedan sat, osam minuta i 24 sekunde, Poslaničkoj grupi G17 plus 28 minuta i 48 sekundi, Poslaničkoj grupi Napred Srbijo 25 minuta i 12 sekundi, Poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica 24 minuta, Poslaničkoj grupi SPS-JS 18 minuta, Poslaničkoj grupi LDP 14 minuta i 24 sekunde, Poslaničkoj grupi Nova Srbija 10 minuta i 48 sekundi, Poslaničkoj grupi manjina osam minuta i 24 sekunde i Poslaničkoj grupi PUPS tri minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, što je u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Siniša Stamenković Poslaničku grupu PUPS, narodni poslanik Judita Popović Poslaničku grupu LDP, narodni poslanik Dejan Radenković Poslaničku grupu SPS-JS, narodni poslanik Dragan Stevanović Poslaničku grupu SRS i narodni poslanik Bojana Stanojević Poslaničku grupu ZES.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Da li predstavnik predlagača dr Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja, želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine ministre.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Vlade Republike čestitam vam početak redovnog zasedanja i nadam se da ćemo zajednički učiniti sve što je u našoj moći da zemlja napreduje, da donese dobre zakone i da se oni, naravno, primenjuju.
Danas je pred vama izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji, važnog sistemskog zakona koji uređuje nekoliko izuzetno važnih oblasti u našoj zemlji. Kao što znate, pre dve godine smo ovde u parlamentu bili sa Zakonom o planiranju i izgradnji, i tada smo već najavili da će verovatno u periodu mandata ove vlade biti neophodno da se Zakon izmeni i dopuni kada, primenjujući nove norme, primetimo izvesne probleme u implementaciji. U međuvremenu je došlo do nekoliko presuda Ustavnog suda koje su stavile van snage neke od normi, a i pokazala se potreba da u nekoliko oblasti uvedemo poboljšanja, u smislu ubrzanja postojeće procedure ili preciziranja nekih normi, kao i usaglašavanja sa zakonima koji su doneti pre toga ili koji su u međuvremenu doneti.
Dakle, ukoliko postavite pitanje zbog čega smo ušli u izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, to nije zbog toga da bismo odustali od reformskog kursa i uvođenja reda u ovim oblastima koje su promovisane zakonom iz 2009. godine, nego da bismo pojačali i potvrdili naše insistiranje na donošenju planskih dokumenata, da bismo precizirali i ubrzali uvođenje mogućnosti privatne svojine na građevinskom zemljištu, da bismo ubrzali procedure za izdavanje građevinske dozvole i da bismo, nadam se, najzad, nakon rešenja koje zakon nudi, završili jedan veliki proces koji boli gotovo celu Srbiju, a to je postupak legalizacije.
Ono što je važno reći odmah na početku, razlog za donošenje ovog zakona nije da se odustane od konverzije prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu, niti da se omogući da oni koji treba da plate to ne učine. Razlog jeste da se stvori mogućnost da se konverzija završi što je pre moguće, da se jedan veliki obim građevinskog zemljišta stavi u funkciju i da se najzad završi i taj postupak.
Ponavljam, ono što je izuzetno važno jeste da se svi reformski procesi koji su započeti, a koji podrazumevaju uvođenje reda u ovako zapuštenu oblast kao što je bila građevina i urbanizam, nastave i dovrše.
Hteo bih na početku da razbijem nekoliko zabluda koje su pojedini krugovi pokušali da kreiraju o zakonu iz 2009. godine. Jedna od najvećih zabluda jeste da je zakon iz 2009. godine zaustavio građevinsku operativu. Njegovo donošenje je koincidiralo sa svetskom ekonomskom krizom, koja je prevashodno pogodila sektor građevine i sektor investicija u građevinu, odnosno promet nekretnina. Svetska ekonomska kriza je i nastala kada je u velikim zemljama, u kojima se obrće ogroman novac u sektoru nekretnina, došlo do pucanja „balona“ koji je bio naduvan zbog velikih investicija u ovu oblast.
U Srbiji je svetska ekonomska kriza dovela do toga da drastično padne tražnja za stambenim i poslovnim prostorom i da drastično padne potreba za izgradnjom novih prostora. Dokaz za to jeste da su samo u Beogradu u ovom trenutku izdate dozvole za izgradnju preko milion kvadratnih metara što stambenog, što poslovnog prostora, a da ta gradilišta još uvek nisu otvorena zbog toga što tražnja ne postoji. Tražnja ne postoji i zbog toga što je teška ekonomska situacija pogodila one koji taj prostor treba da kupuju, zbog toga što su banke pooštrile kriterijume, zbog toga što je sve manje projektnog finansiranja.
Dakle, sve u svemu, sektor građevine je prevashodno u krizi zbog posledica svetske ekonomske krize. Dokaz za to jeste da je samo u prošloj godini u Evropi pet miliona građevinskih radnika izgubilo posao. Nažalost, u Srbiji je tokom prošle godine između 20.000 i 40.000 građevinskih radnika ostalo bez posla. Upravo merama Vlade Republike Srbije, koje podrazumevaju izgradnju velikih stambenih kompleksa, kao i izgradnju nekoliko stotina velikih građevinskih projekata po gradovima i opštinama naše zemlje, mi ćemo, siguran sam, u ovoj godini te ljude vratiti na posao i pomoći da građevinski sektor bude jedan od motora privrednog oporavka Srbije.
Naravno, veliki problemi u ovoj oblasti su bili izazvani i problemima u reorganizaciji Republičkog geodetskog zavoda, u funkcionisanju katastra nepokretnosti i u priličnoj opstrukciji u pojedinim sekretarijatima za urbanizam u nekim gradovima da se zakon dosledno primeni i da se uvede red.
Iz svih tih razloga, uočavajući sve ono što su bili problemi, nejasnoće i pogrešna tumačenja, mi smo danas pred vama sa izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, verujući da će nakon ovih izmena i dopuna, uz insistiranje na doslednoj implementaciji ovih izmena i dopuna, problem jačanja naših administrativnih kapaciteta i izvršavanja svih obaveza u implementaciji ovog zakona biti skinut sa dnevnog reda.
Idemo redom. Izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji su pokušale da urede četiri oblasti. Kao prvo, to je pitanje urbanističkog planiranja. Ono što mogu ukratko da kažem jeste da smo izmenama i dopunama ovog zakona olakšali lokalnim samoupravama postupak izmene planskih dokumenata, radi brže realizacije projekta, kao i da smo ukinuli obavezu izrade koncepta plana za manje složena planska dokumenta. Uveli smo jednostavniji postupak za donošenje planova detaljne regulacije u Skupštini kada je u pitanju izgradnja komunalne infrastrukture, kao i mogućnost da se izda jedna lokacijska dozvola na više katastarskih parcela kada je u pitanju izgradnja velikih kompleksa.
Mora svima da bude jasno da je Srbija nepovratno ušla u proces uvođenja reda kada je u pitanju donošenje prostornih i urbanističkih akata. Veoma smo ponosni na činjenicu da zbog postojanja našeg čvrstog insistiranja, ali i političke volje na lokalnim nivoima, danas gotovo da nema opštine koja se ne nalazi u nekoj od završnih faza donošenja što lokalnog prostornog plana, što regulacionog plana koji će imati dovoljan nivo regulacije da na osnovu njega mogu da se izdaju lokacijske dozvole.
U narednih nekoliko godina Srbija će po prvi put u svojoj istoriji biti u potpunosti pokrivena što planskim, što urbanističkim aktima. To je ogroman doprinos i svi mi zajedno doprineli smo da se najzad u ovoj oblasti uvede red. Praktično, to će značiti da će npr. grad Beograd najzad, nakon mnogo godina i puno problema kada je u pitanju urbanističko regulisanje, nadamo se do sredine sledeće godine, doneti regulacioni plan koji će podrazumevati dovoljan nivo regulacije da mogu da se izdaju lokacijske dozvole na gotovo celoj teritoriji grada. To je izuzetno veliki napredak i siguran sam da će svako od vas ko se u ovu oblast razume to pozdraviti.
Ono što je ostalo kao problem jeste da jedan značajan deo opština još uvek kasni u donošenju ovih akata. Mislim da smo i mi kao država donošenjem Prostornog plana Republike Srbije i neprestanim insistiranjem, u smislu inspekcijskog nadzora i u smislu političkog pritiska na lokalne samouprave da izvrše svoj deo obaveza, doprineli da se ovaj problem reši.
Vi možete uvek u zakonu da stavite različite datume; i 2003. godine, kada je donošen Zakon o planiranju i izgradnji, dati su rokovi lokalnim samoupravama u kojima moraju da donesu svoje planove, i što se tiče prostornog uređenja i što se tiče urbanističkog uređenja. Nažalost, tada je došlo do promene Vlade i nije postojala politička volja da se Srbija na ovakav način uredi. Ono što je kvalitativni pomak u odnosu na to vreme jeste da danas postoji politička volja da se Srbija uredi.
Što se tiče pitanja problema sa građevinskim zemljištem, uveli smo nekoliko ispravki i pojašnjenja Zakona iz 2009. godine da bismo rešili nekoliko problematičnih situacija koje su nastale u praksi i implementaciji ovog zakona.
Ono što je bio veliki problem i što je posledica jedne tihe opstrukcije administracije, to je plaćanje prenamene poljoprivrednog u građevinsko zemljište u onim zonama koje su nesumnjivo gradske ili urbane zone. Tako se dešavalo da u centrima velikih gradova, samo zato što ne postoji dovoljno ažuran katastar koji će da prikaže da zemljište više nije poljoprivredno, njiva sa kukuruzom ili voćnjak, nego je od davnih dana to neka urbana zona, katastri insistiraju da se plati prenamena zemljišta. To se dešavalo u jako mnogo slučajeva. Moram da kažem da insistiranje na tome, bez obzira na uporna tumačenja zakona, slata svim katastrima, koja su podrazumevala da to ne važi za urbane zone, jeste izvrgavanje zakona ruglu i pokušaj da se izvrši opstrukcija. Žao mi je što se to dešavalo.
Ovim izmenama i dopunama Zakona jasno smo definisali da se ne plaća naknada za prenamena poljoprivrednog u građevinsko zemljište, ako je promena izvršena do 1992. godine, i to zakonom, planskim dokumentom ili odlukom jedinice lokalne samouprave koja je definisala te zone kao gradske zone. Lokalne samouprave će imati obavezu da u jasno definisanom roku dostave katastrima nepokretnosti koje su to zone koje više nisu zone poljoprivrednog rada nego su zone za gradsko stanovanje.
Takođe smo uveli jednu novinu kada je u pitanju građevinsko zemljište – definisali smo da se neizgrađeno građevinsko zemljište može unositi kao osnivački ulog u privredna društva. Na taj način smo stvorili mogućnost stvaranja javnoprivatnog partnerstva u sektoru građevine.
Smatramo da će lokalne samouprave, koje će vrlo brzo, nadam se, postati vlasnici građevinskog zemljišta, na ovaj način moći, s jedne strane, da iskoriste resurs građevinskog zemljišta za koji nemaju novac da ga razvijaju i, s druge strane, da zajedno sa privatnicima otvore nova gradilišta u kojima će naći svoj zajednički interes.
Vlada Republike Srbije će uredbom definisati postupke javnih nabavki kada je u pitanju ovaj proces.
Što se tiče pitanja konverzije prava korišćenja u pravo svojine, prvo, smatramo da smo doneli jednu novinu koja podrazumeva veliku uštedu za naše građane, a to je da smo brisali obavezu podnošenja izvoda iz evidencije nepokretnosti kada je u pitanju konverzija prava korišćenja u pravo svojine za fizička lica, što svako radi bez naknade.
Takođe smo definisali automatsko sticanje prava svojine na neizgrađenom zemljištu za lica koja imaju pravo na konverziju bez naknade ako imaju upisano pravo korišćenja. Na taj način smo rešili jedan veliki problem koji je postojao u implementaciji prethodnog zakona; mi smo izjednačili gradsko izgrađeno i gradsko neizgrađeno zemljište, i jedno i drugo će moći da bude predmet konverzije.
Jedan narodni poslanik je ovde podneo amandman koji će podrazumevati automatsku konverziju, a ne konverziju koja ide po zahtevu naših građana, koji ćemo verovatno prihvatiti. Smatramo da ćemo na taj način proces konverzije, kada je u pitanju konverzija bez naknade, značajno ubrzati i podići u kvalitetu.
Što se tiče konverzije uz naknadu, pored unošenja nekih odredaba koje su stajale u Uredbi, u sam zakon uveli smo jednu novinu, a to je da jedinica lokalne samouprave, na osnovu akta, preko urbanističkih zona mogu da odrede tržišnu vrednost građevinskog zemljišta.
Konverzija je u primeni imala nekoliko suštinskih problema. Jedan od problema je bio u tome što mi nemamo unutar državnog aparata adekvatnu instituciju koja je u stanju da napravi kvalitetnu procenu tržišne vrednosti zemljišta. Dešavalo se da su te procene uglavnom precenjene i da ne postoji interes onih koji treba da uđu u konverziju da uđu u konverziju prema tim cenama.
Kada smo promenili Uredbu i kada smo uveli procenitelje napravili smo jedan kvalitativan korak u smislu da ljudi koji se stručno bave procenama tržišne vrednosti zemljišta to mogu da rade na kvalitetniji način, ali smo onda naišli na drugi problem – da unutar drugih institucija, ukoliko ne postoji potvrda od strane poreskih uprava, a poreske uprave su imale problem da takve procene potvrđuju, ne postoji niko ko će biti spreman da potpiše, da okonča sam postupak konverzije.
Zato smo smatrali da najveći razlog za kašnjenje u konverziji upravo jeste procena tržišne vrednosti zemljišta i da postoji, sasvim logično, mogućnost da lokalne samouprave, koje inače preko urbanih zona naplaćuju naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta, po istom modelu eventualno utvrde i tržišne vrednosti građevinskog zemljišta. Sigurni smo da ćemo na ovaj način značajno ubrzati postupak konverzije.
Ono što moram da kažem jeste da tamo gde je jasno i očigledno da će konverzija uz naknadu ići bez faktičkog plaćanja, zbog toga što je mnogo veća cena kapitala koji je potrošen za pribavljanje tog prava korišćenja, odnosno ukupni kapital koji je investiran u preduzeće, u odnosu na tržišnu vrednost, stvari idu bez problema.
U svakom slučaju, bez obzira na ovo rešenje, mi ćemo insistirati na tome da oni koji su kupovali naša preduzeća i fabrike, ne zbog toga da bi nastavili proizvodne procese, zapošljavali ljude i modernizovali preduzeća, nego da bi ih zatvorili i sačekali dobro vreme da iskoriste adekvatno građevinsko zemljišta, moraju da plate državi, odnosno lokalnoj samoupravi i Fondu za restituciju.
Što se tiče procedure za izdavanje građevinskih dozvola, uveli smo nekoliko novina koje će, siguran sam, najzad da reše problem presporog i birokratizovanog postupka izdavanja građevinske dozvole. Ne postoji obaveza dobijanja saglasnosti na glavni projekat za priključenje na infrastrukturu, osim u izuzetnim slučajevima kada je to predviđeno lokacijskom dozvolom, i neće biti potrebe da se ponovo čekaju saglasnosti kada se ceo postupak koji se tiče izdavanja dozvola privodi kraju. Nadležni organ koji izdaje građevinsku dozvolu, Sekretarijat za urbanizam, moći će, u skladu sa ovim zakonom, samo jednom da traži dopunu dokumentacije.
Dešavalo se da jedan obrađivač predmeta traži dopunu dokumentacije, dok se prikuplja ta dokumentacija obrađivač predmeta se promeni i kada vi prikupite dokumentaciju koju vam je tražio prethodni, dođete u Sekretarijat za urbanizam, taj novi obrađivač vam traži još pet papira, a u međuvremenu vam validnost nekih od tih dokumenata ističe. Tako se vrtite ukrug mesecima, ako ne i godinama, i ne možete da kompletirate dokumentaciju, koja je potpuno jasna i čista. Iz tog razloga smo uveli zakonsku obavezu – imate pravo da tražite samo jedanput dopunu, onog trenutka kada se sve dopuni morate da nastavite postupak za izdavanje dozvole.
Takođe, uveli smo i novinu koja se tiče mogućnosti korišćenja objekta kada je u pitanju izdavanje upotrebne dozvole. Čak i kada se formira komisija za tehnički prijem objekta, njihova aktivnost je bila izuzetno spora i čekalo se mesecima da se gotov objekat useli. Iz tog razloga uveli smo mogućnost korišćenja objekta i bez upotrebne dozvole, naravno, uz prihvatanje rizika od strane onih koji objekat koriste, ako nadležni organ ne odluči o upotrebnoj dozvoli u roku od 90 dana.
Jedna od novina jeste da će se omogućiti izdavanje građevinske dozvole uz idejni projekat koji je završen i uz koji je dat izveštaj o tehničkoj kontroli, a da se glavni projekat predaje pre izdavanja upotrebne dozvole da bi ostao u arhivi. On neće više biti kontrolisan od strane administracije, nego će biti potvrđivan od strane struke, koja ima odgovarajuće licence.
Takođe, ovim izmenama i dopunama Zakona smo sve ono što je bilo predviđeno podzakonskim aktima a tiče se etapne gradnje sada stavili u zakon. Sigurni smo da ćemo najzad tu dobru ideju da odmah po izdavanju lokacijske dozvole, ako postoji projekat konstruktivnog sklopa koji je potvrđen od strane tehničke struke, može da se uđe u gradilište, dok se čekaju sve ostale saglasnosti...
Jedna od novina izmene i dopune ovog zakona je rešila jedan od problema koji su bili eklatantni primeri zloupotrebe položaja administracije i čistog maltretiranja naših građana, a tiču se insistiranja na izdavanju lokacijske građevinske dozvole kada je u pitanju tekuće održavanje – farbanje, krečenje, promena WC šolje, promena sanitarija, promena parketa itd.
Svako ko se usudio da od građana traži lokacijsku građevinsku dozvolu, znači kompletan postupak za to, vrlo svesno je izvrgavao ruglu i zakon i državu, i maltretirao građane. Svako ko se ljuti na te ljude ima potpuno pravo, jer to nije trebalo da se radi ni prema jednom zakonu. Ti ljudi su pokušali da dovedu do apsurda ceo ovaj postupak koji podrazumeva uvođenje reda.
Mislim da ćemo ovim izmenama i dopunama Zakona, pojašnjenjima, koja apsolutno više ne stvaraju problem nikome u glavi na koji način se tretiraju takvi slučajevi, najzad da stavimo tačku na to. Dakle, ne treba nikakva dozvola i neće trebati nikakva dozvola za krečenje, farbanje, zamene obloga, sanitarija, radijatora i slično.
Što se tiče investicionog održavanja, koje podrazumeva sve ostale aktivnosti u stanu, a koje ne podrazumevaju promene statike ili elektrike, odnosno sve one intervencije koje ipak zahtevaju stručni rad i stručni nadzor, ne izrađuje se čak ni idejni projekat, već se samo dostavlja popis i tehnički opis radova (koje mogu da urade i majstori koji to rade) i prijavljuje se lokalnoj samoupravi da će se izvesni radovi održavati u kući.
To je značajno brže i jeftinije. Sigurni smo da smo na taj način rešili problem koji se dešavao desetinama hiljada ljudi u Srbiji zbog zlonamernog tumačenja zakonskih odredaba.
Na kraju, mislim da treba malo vremena da posvetimo i postupku legalizacije i našoj nameri da legalizaciju u Srbiji najzad završimo, da stvorimo uslove da svi oni koji hoće da završe postupak legalizacije sada dobiju maksimalne popuste, pre svega što se tiče prikupljanja dokumentacije, potom što se tiče inicijalnog plaćanja, na kraju, što se tiče plaćanja naknade za uređenje građevinskog zemljišta, da najzad završimo i da legalizujemo Srbiju.
Na samom početku izlaganja o tome, naravno, treba prvo postaviti pitanje da li je od donošenja Zakona 2009. godine nelegalna gradnja stala? Nažalost, nije, ali nje ima značajno manje nego što je bilo u prethodnim periodima zato što smo pojačali inspekcijski nadzor, dali mnogo veće ovlašćenje inspekcijama; država je po prvi put počela da gradi svoje objekte uz adekvatne dozvole i da na taj način bude primer svima da nema otvaranja gradilišta i nema radova dok se ne izdaju sve adekvatne dozvole.
Mislim da smo uspeli da ohrabrimo i druge građane da moraju da idu u skladu sa zakonom i da smo napravili dobar balans između implementacije zakonskih normi kada je u pitanju inspekcijski nadzor i mogućnosti da se brzo izađe u susret investitorima.
Ostaje ogroman problem stotina hiljada nelegalno izgrađenih objekata, čiji su vlasnici ušli u postupak legalizacije i tu i zastali, iz nekoliko razloga. Prvi razlog su veliki inicijalni troškovi, za koje naši građani u situaciji kakva jeste nemaju sredstva. Drugi razlog je – i dalje je obimna dokumentacija, nedostatak svih relevantnih planova, jer je planski osnov bio uslov za legalizaciju, urbanistički parametri su bili uslov za legalizaciju, nerešeni svojinski odnosi na građevinskom zemljištu, ogroman broj kuća koje su građene na zemljištu propalih društvenih preduzeća, na zemljištu koje je stečeno na razne načine, a ne u skladu sa zakonom, jer je bio zabranjen promet zemljišta. Sve su to bili problemi gde su ljudi zastajali jer nisu mogli da prikupe dokumentaciju.
Izmenama i dopunama ovog zakona smo ukinuli sve ono što je predstavljalo problem, kada je u pitanju prikupljanje papira. Jedino se neće moći legalizovati oni objekti koji su građeni u zaštićenim kulturnim dobrima, zaštićenim prirodnim dobrima, vodozahvatima, blizu saobraćajnica koje su veoma važne, objekti koji su od neuslovnog materijala, koji su građeni na klizištima; za sve one objekte za koje je u starom zakonu bilo zabranjeno da se legalizuju ostaje ta zabrana. Svi ostali objekti koji de fakto postoje u prostoru a ne spadaju u ove kategorije moći će da budu legalizovani, prema, po nama, do sada najbržoj i najboljoj mogućoj proceduri.
Omogućili smo pre svega lokalnim samoupravama da u ime građana, a po potpisivanju ugovora, uđu u postupak prikupljanja neophodne dokumentacije da bi se legalizacija završila. Lokalne samouprave će ugovarati sa geodetskom i inženjerskom strukom sve one izvršioce koji bi trebalo da načine geodetski snimak objekta, odnosno da načine tehnički izveštaj. Takođe smo uveli velike popuste u katastru nepokretnosti, kada je u pitanju pribavljanje dokumentacije za opštine, a na račun građana.
Ono što je takođe važno, omogućićemo da potpisivanje tih ugovora bude urađeno u najkraćem mogućem roku. Angažovaće se značajan broj lica kroz javne radove, da idu u kuće onih koji treba da se legalizuju i da im nude mogućnost potpisivanja ugovora.
Ono što je dobra stvar, za taj inicijalni trošak, koji je za kuću od 100 kvadrata bio oko 500 evra, opština će omogućiti plaćanje u periodu od četiri godine. Na taj način ćemo inicijalni trošak na mesečnom nivou dovesti na cenu koja je prihvatljiva za svaku porodicu u Srbiji, čak i za one porodice koje su socijalno ugrožene; radi se o nekoliko desetina dinara da bi se taj problem rešio.
Što se tiče plaćanja naknade za uređenje građevinskog zemljišta, napravili smo razliku između naših građana u odnosu na to da li su objekti građeni u prvoj, ekstra zoni ili u drugim, nižim zonama. S druge strane, napravili smo razliku kada je u pitanju socijalni status, odnosno da li je objekat koji se legalizuje građen npr. za tržište ili je to objekat koji je gradila porodica isključivo radi sopstvenog stanovanja, koja nema u vlasništvu drugi objekat, koja ima prebivalište na toj adresi duže od godinu dana i ispunjava druge uslove koji se tiču dokazivanja tog socijalnog položaja.
Za one koji nisu gradili u prvoj, ekstra zoni, za one koji nisu gradili ekonomske objekte ili objekte za tržište, za one koji su gradili isključivo zbog toga što je to bila socijalna potreba važiće popust od 99% za prvih sto kvadrata, odnosno 25 kvadrata po glavi stanovnika, a za drugih sto kvadrata popust će biti 60%.
Sve ovo može da dovede do završetka legalizacije, jer je legalizacija postala vrlo jednostavna – faktički, u ime građana opštine prikupljaju papire – i gotovo besplatna. Ko sada ne bude legalizovao objekat, tu se više ne radi o tome da on to ne može zato što nije u stanju i nije u finansijskoj mogućnosti, nego isključivo o tome da je u pitanju neko ko to ne želi da uradi.
Pozivam sve građane da legalizuju objekte. Kada im se pojave iz opštine na vratima i ponude im mogućnost da u njihovo ime prikupljaju dokumentaciju i ponude im sve ove popuste koje će zakon da definiše, pozivam ih da to učine, da potpišu ugovore i da puste da se postupak završi sam od sebe.
Na kraju, želim da se zahvalim svima koji su nam pomogli da dođemo do izmena i dopuna ovog zakona. Nekoliko poslaničkih grupa je bilo izuzetno aktivno u tome. Želim da se zahvalim Poslaničkoj grupi LDP, koja nam je sa nekoliko vrlo dobrih inicijativa pomogla da neke zakonske norme preciziramo i da ubrzamo procedure u nekoliko segmenata. Hoću da se zahvalim i drugim narodnim poslanicima koji su sa velikim interesovanjem to pratili i, svakako, stručnoj javnosti koja je pomogla da dođemo do zakona. Kada bude usvojen u formi koju smo predložili, uz veliki broj amandmana koje ćemo prihvatiti, koje su predali narodni poslanici, zakon će, siguran sam, najzad zaokružiti izgradnju pravne mreže za uvođenje reda u ove dve izuzetno teške, neuređene i zapuštene oblasti. Zahvaljujem se. Nadam se korisnoj i plodnoj raspravi tokom današnjeg dana.

Zahvaljujem gospodinu ministru.
Pitam da li izvestioci nadležnih odbora, gospodin Nešović i gospodin Ratković, žele reč? (Ne.)
Da li predstavnici, odnosno predsednici poslaničkih grupa žele reč? Narodni poslanik Siniša Stamenković.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, gospodo saradnici, u postupku usvajanja važnih sistemskih zakona Narodna skupština Republike Srbije je pored ostalih obaveza stalno imala i obavezu da se zakoni usklade sa propisima Evropske unije, delimično ili potpuno.
Ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji je potpuno usklađen, iako ne postoje posebni odgovarajući propisi EU po kojima se obezbeđuje usklađivanje propisa.
Moramo imati u vidu da kod donošenja ovog zakona ne postoje odredbe primarnih izvora prava EU koje se odnose na Predlog zakona, a takođe ni sekundarni izvori prava koji bi bili uzeti u obzir prilikom donošenja ovog zakona. Ističemo i činjenicu da u izradi Predloga zakona nisu učestvovali razni konsultanti, na šta je do sada jedan broj narodnih poslanika stavio primedbe i prigovore.
Prema iznesenom, ovaj zakon će predstavljati naše uniformno rešenje ozbiljne i odgovorne materije, bez čijeg usvajanja stoje neki poslovi vezani za planiranje i izgradnju, za blokadu građevinske operative i blokadu svih zavisnih podizvođača, odnosno izvođača i proizvođača opreme i sredstava koja se troše u građevinarstvu.
Donošenjem ovog zakona se eliminišu sve obaveze proistekle iz odredaba SSP između EU i sadašnjih ili budućih država članica.
Zakon uređuje uslove i način korišćenja prostora, zatim, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta, izgradnju objekata, vršenje nadzora nad primenom odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, inspekcijski nadzor, kao i sva druga pitanja od značaja za uređenje prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta.
Neophodno je da napomenemo da se odredbe ovog zakona ne odnose na izgradnju objekata koji su statusno određeni kao vojni objekti. Takođe se ne odnose ni na izgradnju objekata kojima se određuje status rudarskih objekata, što je takođe vrlo važno.
Izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji nude i utvrđuju originalno, naše, srpsko rešenje, kojim se sada svi pravni izrazi vezani za urbanu obnovu i izgradnju, za zemljište, postavljaju u kontekst svih titulara svojine i svih depozitora odgovornosti, kako za neizgrađeni deo, tako i za izgrađeni deo naših urbanih planova i izgradnje zemlje.
Date su dobre definicije i PUPS smatra da su one održive i funkcionalne, i to pre svega definicija naseljenog mesta, definicija grada, sela, definicija građevinskog područja, građevinskih kompleksa, investitora, izvođača radova itd.
Nama je posebno važno da se sada efikasno definišu ekonomski objekti za gajenje životinja, od objekata za krupne životinje do objekata za skladištenje poljoprivrednih proizvoda, kao što su ambari, koševi, hladnjače, proizvodne hale itd., što je od izuzetnog značaja za poljoprivredu.
U praksi će upravo ove tačne i precizne definicije doprineti da se pravilno razreše sva pitanja linijskih infrastrukturnih objekata, kao što su javni putevi, dalekovodi, naftovodi, nadzemni objekti u sklopu građevina.
Zakon precizno reguliše sve vrste radova koji prethode građenju objekata, a odnose se na: rušenje postojećih objekata, izmeštanje postojeće infrastrukture na parcelama, raščišćavanje terena, te obezbeđenje prostora za dopremu i smeštaj građevinskog materijala i opreme za samu gradnju, građenje i postavljanje objekata, ugradnju instalacije i opreme privremenog karaktera, kao i na obavezno obezbeđenje sigurnosti susednih objekata, odnosno poštovanje visokozahtevnih radova na statici, nosivosti i izdržljivosti terena na kome se gradi.
U Predlogu zakona više nije dozvoljen bilo kakav komoditet ili bilo kakvo izbegavanje pravila struke, niti izbegavanje odgovornosti za kvalitet i trajnost izgrađenih objekata.
Nama u Poslaničkoj grupi PUPS bilo je važno, pored ostalog iz ovog zakona, da se sačuvaju svi elementi zaštite životne sredine u kojoj se na osnovu urbanističko-tehničkih dokumenata sprovode planovi i grade tzv. pametni objekti, koji će na osnovu SWOT analize zaštititi sve ciljeve i principe prostornog razvoja i planiranja i sve principe i propozicije zaštite, uređenja i daljeg razvoja prirode i prirodnih dobara.
Zadovoljni smo što zakon nameće potpuno poštovanje principa prostornog razvoja i distribucije stanovništva, kao i principe mreže naselja i javnih službi, uz koncepciju i propozicije prostornog razvoja privrede.
Poslanička grupa PUPS je svesna da se ovim zakonom moraju uskladiti suprotstavljene i teško uskladljive mere zaštite, uređenja i unapređenja prirodnih i kulturnih dobara sa neophodnim potrebama koje nameću projektovane planske ciljeve zajedničkih prostornih i razvojnih obeležja za potrebe naših građana. Smatramo da su koncepcija i propozicija prostornog razvoja privrede usklađeni sa merama uređenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje, ali i sa merama zaštite životne sredine.
Predlog zakona, po nama, pravilno definiše sve regulacione planove, kako nižeg tako i višeg reda i značaja, a naročito planove generalne regulacije prostora i planove za podelu prostora na posebne celine i zone.
Mislimo da su ovim zakonom koridori i kapaciteti za saobraćajnu, energetsku, komunalnu, poljoprivrednu i drugu infrastrukturu obavezujući i da se stavljaju u kontekst svih planova detaljne regulacije sa propisima, zabranama izgradnje do njihovog konačnog donošenja i usvajanja.
Saglasni smo i podržaćemo nastojanje zakona da svi objekti poštuju stroga pravila uređenja i građenja po celinama i zonama za koje nije i za koje jeste predviđeno donošenje plana detaljne urbanističke regulacije, što do sada nije bilo. Na taj način se više nikada neće pojavljivati potreba legalizacije objekata, bila ona naknadna ili privremena, jer se neće doći u takvu situaciju da se prizivanjem naknadne pameti prizna nešto što nije ispunilo niti jedan od obavezujućih elemenata iz člana 26. zakona, koji zaista podržavamo.
Mišljenja smo da zakon sada kompleksno sagledava i planove detaljne regulacije za delove naseljenih mesta, za uređenje neformalnih naselja, za uređenje zone urbane obnove, za uređenje infrastrukturnih koridora, kao i za uređenje objekata opšte, komunalne i energetske infrastrukture, usklađene sa planom jedinica lokalne samouprave. Možda je pozitivno što se sada veliki deo tih obaveza vraća lokalnim samoupravama.
Mišljenja smo da zakon sada kompleksno sagledava i planove detaljne regulacije za delove naseljenih mesta za uređenje situacija koje do sada nisu bile uređene, a odnosile su se na zaštićena prirodna dobra.
Poslanička grupa PUPS je u analizi Predloga zakona posebno ocenjivala zakonska rešenja vezana za planove detaljne regulacije prostora na kojima se planira i gradi, imajući u vidu da se ovim delom zakona regulišu pitanja iz nadležnosti lokalnih samouprava. Zakon je dobro definisao granice plana i obuhvat građevinskog područja, detaljnu namenu zemljišta; pravilno se utvrđuju regulacione linije ulica, javnih površina, nivelacione kote tih površina, kao i koridori kapaciteta za saobraćajnu, komunalnu i drugu infrastrukturu.
Podržavamo jasna, određena pravila uređenja i pravila građenja koja zakon propisuje po celinama i zonama, kao i propisane druge elemente od značaja za lokalnu regulaciju. Zadovoljni smo rešenjima koja zakon posebno daje za pravila uređenja područja sa posebnim namenama kroz koja se ustanovljava obavezni stepen komunalne opremljenosti građevinskog zemljišta po celinama ili zonama, minimum uslova za uređenje površina i objekata za javne namene i, što je za nas posebno važno, određuju se uslovi i mere zaštite prirodnog i kulturnog nasleđa, uslovi za životnu sredinu i opšti uslovi za uređenje prostora važni za život i zdravlje ljudi i posebno osoba sa invaliditetom, što do sada nije bio slučaj.
Poslanička grupa PUPS podržava rešenje iz ovog predloga zakona, posebno deo zakona u kome su utvrđeni dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja koji moraju biti usklađeni po redu nadležnosti, od lokalnog, opštinskog, do regionalnog i republičkog nivoa.
Obaveza javnog uvida u sva dokumenta prostornog i urbanističkog planiranja će ovim zakonom zaživeti u punoj meri i ostvariće dominantan uticaj onih stranaka i građana koji će najviše osećati pravno dejstvo tih dokumenata.
Sa dužnom pažnjom, polazeći od principa odgovornosti i principa domaćinskog poslovanja, naša poslanička grupa sagledala je rešenja koja proističu iz prava korišćenja prostora na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini, a u skladu sa ranije važećim zakonima kojima je bilo uređeno građevinsko zemljište do 13. maja 2003. godine. Saradnici gospodina ministra i ministar znaju o čemu pričamo, odnosno o potrebi da se od ovog datuma nadalje stvari regulišu drugačije.
Konverzija prava po ovom osnovu, koja je data jedinicama lokalne samouprave nadležnim za imovinsko-pravne poslove, izazvala je i kod nas i uopšte u javnosti Srbije potpuno suprotstavljena mišljenja i konflikte, kako pravne tako i ekonomske prirode, bez uspešnog okončanja sukoba interesa izvan sudskih procesa. Nije jednostavno da se pravo na konverziju korišćenja u pravo svojine utvrđuje u korist jedinice lokalne samouprave, a da se isto procesuira i prosuđuje na nivou Republike.
Smatramo da bi rasprava u načelu i amandmani i rasprava u pojedinostima trebalo da daju odgovor na pravilnu primenu svih prava iz dugoročnog zakupa na neizgrađenom ostalom zemljištu u državnoj svojini, a u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji iz 2003, 2006. i 2009. godine.
Podržavamo nastojanje države da se u međunarodnim ugovorima što pre urede i sprovedu definitivni sporazumi o pitanjima sukcesije radi nesporno utvrđenog prava korišćenja zemljišta, koje se može konvertovati u pravo svojine uz naknadu, a po okončanju propisanog postupka za povraćaj te imovine.
Mišljenja smo da treba zabraniti konverziju zemljišta u posedu privatizovanih privrednih subjekata u gradsko građevinsko zemljište, bez obzira na cenu naknade za konverziju u višestrukom iznosu, koju bi Vlada propisala, jer se time obesmišljava cilj privatizacije a to je nastavak proizvodnog programa i socijalni program za upošljavanje u subjektu privatizacije koji želi konverziju.
U postupku analize Predloga zakona o planiranju i izgradnji naša poslanička grupa je naišla na vrlo komplikovano pitanje restitucije, odnosno pitanje povraćaja imovine nacionalizovane posle Drugog svetskog rata.
Svesni smo činjenice da su sve političke partije u proklamovanim ciljevima i prioritetima pokušale da, u saradnji sa udruženjima građana za povraćaj oduzete imovine, pravilno utvrde i reše postupke povraćaja imovine koja je nacionalizovana.
Mnogo nas je opterećivalo pitanje konverzije prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu koje je nekada pripadalo drugim vlasnicima i korisnicima, jer bi u najvećem broju slučajeva moralo da dođe do primene velikog broja zakona koji regulišu pitanje oduzimanja imovine, pitanje postupaka za njihovu naknadu, pitanje legalizacije i pitanje pravilne naknade, bilo u naturalnom, fizičkom ili novčanom obeštećenju.
Poslanička grupa PUPS će se zalagati za javni interes u najširem mogućem smislu, koji mora biti zaštićen efikasnim okončanjem započetih postupaka restitucije, uz obezbeđivanje svih zakonom zasnovanih uslova i principa za povraćaj imovine licima koja na to imaju pravo.
U danu za glasanje PUPS će podržati ovaj zakon. Hvala na pažnji.

Reč ima narodni poslanik, potpredsednica Judita Popović. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ponovo se suočavamo sa jednim zakonom o planiranju i izgradnji, nakon nepune dve godine od kada je taj zakon stupio na snagu.
Očigledno je da je vlast i dalje nespremna da donese neke jako bitne zakone, koji su morali biti doneti pre nego što je uopšte Zakon o planiranju i izgradnji stigao na dnevni red Skupštine, a to su zakon o javnoj svojini, zakon o restituciji i denacionalizaciji, zakon o vraćanju imovine opštinama i gradovima i AP Vojvodini. To su neki zakoni koji su bili preduslov da bi uopšte jedan ovakav sistemski zakon dao dobre rezultate i ostvario ambicije koje je predlagač imao kada je zakon pustio u proceduru.
Pored toga što ovom zakonu nedostaju temelji, očigledno je da posle nepune dve godine ceo taj zakon ne daje one rezultate koji su proklamovani i koji su od njega očekivani, čak ima određene mane koje su sistemske prirode, ugrađene prilikom pisanja samog zakona.
Naime, ovaj zakon je imao ambicije da spoji nekoliko oblasti, koje su suviše komplikovane i suviše obimne da bi mogle biti sadržina jednog jedinog zakona, kao što je Zakon o planiranju i izgradnji. Ovaj zakon je trebalo da reguliše pitanje planskih dokumenata, građevinskih i ostalih dozvola, svojinsku transformaciju, legalizaciju. Dozvolićete, ovo su toliko različite oblasti, u jednoj Srbiji koja još uvek prolazi kroz komplikovan period tranzicije, i prosto je nemoguće da se zakon u praksi primenjuje i da olakša građanima da regulišu neka svoja, veoma bitna pitanja koja su predmet ovoga zakona.
Zbog toga se nalazimo u situaciji da ponovo postavljamo pitanja, kao što smo postavili pitanja i jula 2009. godine, kada smo raspravljali o Predlogu zakona o planiranju i izgradnji. Da li ove izmene i dopune zakona pojednostavljuju administrativnu proceduru? Da li je postupak transparentniji, kako je to predloženo u ovim izmenama i dopunama? Da li se pojačava odgovornost učesnika u tom postupku koji omogućava Zakon o planiranju i izgradnji? Da li je pojačana pravna sigurnost? Da li su otklonjena uska grla u primeni ovog zakona?
Dozvolićete da vam navedem koja su to uska grla, a čini mi se da je i ministar govorio o tome. To su, recimo, geodetski zavod, katastar nepokretnosti, sekretarijati za urbanizam, procenitelji. Dakle, svi oni koji bi i te kako morali da barataju zakonom i da znaju koji je pravi cilj i svrha tog zakona i šta se očekuje od njegove primene.
Dobili smo sve osim pojednostavljivanja, transparentnosti, odgovornosti i pravne sigurnosti. Vlada je onda pribegla donošenju nekih uredaba koje su još više zakomplikovale situaciju. Zbog toga je i ovaj Zakon o planiranju i izgradnji i te kako uticao na težak položaj građevinske industrije.
Ne bih se složila sa definicijom ministra da je svetska ekonomska kriza jedini uzročnik opšteg propadanja građevinske industrije, jedne grane koja je i te kako važna za ovu našu ekonomiju, koja upošljava preko 120.000 radnika, koja na svakih 100 zarađenih dinara plaća porez 63 dinara, u državi u kojoj je zvanično preko 900.000 ljudi nezaposleno.
Građevinska industrija je zaista pogođena ovim zakonom, upravo iz razloga što su sva ta uska grla koja su nabrojana zaustavila određene procedure da bi građevinska industrija funkcionisala i poslovala u sistemu. Ako je građevinska industrija morala da radi i proizvodi u skladu sa zakonima, ona jednostavno te procedure nije mogla da mimoiđe. Ukoliko su se te procedure poštovale, građevinska industrija je morala da doživi neku vrstu kolapsa zato što se zakon primenjivao, odnosno, jednostavno se nije primenjivao jer se nije znalo kako da se primeni.
Nažalost, u ovim izmenama i dopunama i dalje imamo određene slabosti. Ne kažem da je ovaj predlog zakona u celosti pogrešan, da nema i neka dobra rešenja, međutim, one osnovne slabosti, one sistemske slabosti koje su bile ugrađena u Zakon o planiranju i izgradnji su očigledno ostale ili su neznatno našminkane i neznatno promenjene.
Čitajući zakonski predlog, recimo, može se uočiti da je i dalje veoma komplikovana procedura i da se daju komplikovana rešenja za neka obična pitanja i za neke obične stvari koje u praksi onaj birokrata ili službenik mora da radi u tom procesu saradnje sa građaninom koji je pristupio da bi zatražio neku dozvolu kako bi legalizovao nešto, uradio konverziju ili slično. Kao primer navela bih komplikovanost procedure, član 70. Zakona o planiranju i izgradnji, koji ambicioznim predlogom u ovom novom zakonskom rešenju pokušava da se promeni na cele tri stranice teksta. Interesuje me na koji način će onaj službenik uspeti da definiše pravu nameru zakonodavca i pravi smisao tog zakona kada se bude taj zakon primenjivao, ukoliko se ovaj član u ovoj originalnoj izvedbi usvoji prilikom glasanja?
Navela bih kao jednu ozbiljnu grešku, sistemsku grešku ovog zakona i pisanje zakona u smislu nekog leks specijalisa. Kao dobar primer bih navela ova nova rešenja iz člana 103. zakona, koja očigledno ukazuju na to da neki pojedinačni problem koji evidentno postoji u Beogradu predstavlja osnov da se ceo Zakon zbog rešavanja tog problema prilagođava. Mislim da nije dobro kada se pojedinačna rešenja ugrađuju u zakon. Zakon ima daleko ozbiljniju svrhu i cilj. Zakon će se primenjivati na mnogo širem prostoru nego što je Beograd. Zakon treba da ima određenu generalnu važnost, a ne da se bazira na nekim specijalnim problemima.
Konkretno, radi se o poslednjem stavu ovog člana koji definiše da zemljište koje je posebnim propisom određeno kao lučko područje neće moći, sve dok ima status lučkog područja, da bude predmet konverzije.
Ne bih da zalazim u to da li se želelo da se ovakvim rešenjem pribave određeni populistički poeni, da se jednim demagoškim rešenjem u stvari iskomplikuje cela ta procedura oko konverzije, ili su namere bile neke druge. Međutim, mi smo i 2009. godine isticali da je jako veliki problem sa zakonom to što neka stečena prava i te kako dovodi u pitanje; radi se o nekim svojinskim pravima, kao što je privatna svojina stečena tokom privatizacije, tokom stečaja ili izvršnog postupka.
Postavlja se pitanje zašto se toliko insistira na toj vrsti konverzije, koja je kao rešenje data i prvobitno i zašto se pribegava nekoj vrsti zamagljivanja i šminkanja cele te problematike sa ovim novim zakonskim rešenjem, kada se već iz tog predloga zakona veoma dobro vidi da se prilikom konverzije uz naknadu država neće nešto okoristiti ukoliko bude dala određene mogućnosti da se troškovi, koji su bili evidentni u toku privatizacije, izvršenja ili stečaja, i dalje uzimaju u obzir i revalorizuju, pa se tako procenjuje vrednost tog građevinskog zemljišta koje bi trebalo da se konvertuje iz društvene u privatnu svojinu?
Dakle, to su ti problemi koji su i te kako ostali sadržina ovog zakona. Mislim da bi pitanje transformacije svojine trebalo da razgraničimo od ovih ostalih pitanja i oblasti koje zakon reguliše nekim novim zakonskim rešenjima, koja će pre svega sadržinski da obrađuju i taj segment tranzicije u Srbiji da bi se napokon dobila tako željena pravna sigurnost kao preduslov za budući ekonomski razvoj i buduće investicije koje su toliko potrebne.
Zakonodavac, kada god pribegava donošenju novog zakona ili izmeni postojećeg zakona, mora da ima jasne ciljeve, mora da ima jasnu definiciju problema koji se želi regulisati zakonom i mora da ima određenu viziju kako misli da te probleme tim novim zakonskim rešenjem rešava. Pre svega, on mora da ima u vidu i na koji način će taj zakon da se primenjuje u praksi.
Nažalost, 2009. godine se nije vodilo računa o svim tim preduslovima da bi se doneo jedan dobar zakon, a očigledno je da se ni u ovim izmenama i dopunama nije vodilo dovoljno računa o tome, pa se ne bih iznenadila ukoliko u skorije vreme ponovo budemo imali neki predlog zakona o izmenama i dopunama ovih utvrđenih izmena i dopuna.
Prema tome, Liberalno-demokratska partija, bez obzira na to koliko je uvek spremna da podrži sva zakonska rešenja koja imaju određenu težinu, u smislu evropskih integracija, ne može da da podršku izmenama i dopunama jednog lošeg zakona, ne može da da podršku ukoliko te izmene i dopune nisu suštinske prirode i zaista kvalitativno ne menjaju sadržinu postojećih zakona. Za saradnju jesmo spremni, međutim, ta saradnja mora biti uslovljena dobrom voljom ili suštinskom promenom zakonodavca, koja se može prepoznati u sadržini teksta predloga zakona koji su na dnevnom redu Skupštine.
Prema tome, i ovaj zakon je jedan od zakona koji će u ovoj skupštini najverovatnije biti usvojeni, ali će i dalje da predstavlja jednu veliku smetnju za privredni razvoj, a pre svega za razvoj građevinske industrije u Srbiji. Mislim da je to nedopustivo i mislim da mi nemamo vremena da se igramo sa zakonskim predlozima i da nataložene probleme samo pokušavamo da zataškamo i sklonimo sa dnevnog reda, makar i privremeno.

Zahvaljujem. Dajem reč narodnom poslaniku Radojku Obradoviću.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Ministarstva, na dnevnom redu je jedan izuzetno važan zakon. Kao što je ministar rekao, o ovom zakonu je raspravljano pre skoro dve godine, negde u leto 2009. godine. On reguliše oblast planiranja, prostornog i urbanističkog, oblast građenja, građevinskog zemljišta, definiše inženjersku komoru, reguliše oblast legalizacije. To je izuzetno važan zakon.
Citiraću reči ministra Dulića od pre dve godine. On je rekao: „Na referentnoj listi Svetske banke, kada se poredi kvalitet pravnog okvira za privređivanje u svetu, Srbija je na 94. mestu, među 181 svetskom ekonomijom. To nije dobro i mora da se promeni. Ali, činjenica da je Srbija na nedopustivom 171. mestu kada je u pitanju dobijanje građevinske dozvole jeste alarm koji nas je pozvao na duboko reformisanje u ovoj proceduri i stavljanje na listu racionalnih prioriteta.“ Kada se čuju ovakve reči, da je Srbija na 171. mestu na jednoj takvoj referentnoj listi, to je sigurno razlog da se interveniše.
Značaj građevine ne treba posebno isticati. Samo bih citirao skoro objavljenu studiju OECD-a, koja kaže da je u najrazvijenijim zemljama u svetu doprinos građevinarstva, građevine bruto društvenom proizvodu oko 7%; 7% je samo građevina. Najrazvijenije zemlje sveta, Evropska unija, kao organizacija, udruženje, SAD i Japan, u građevinarstvu zapošljavaju četrdeset miliona ljudi.
Kada se realizuje nekakav projekat, na deset ljudi koji su direktno zaposleni u građevinarstvu angažuje se još osam ljudi u lokalnoj zajednici, u mestu gde se projekat realizuje. To je posebno važno i za privredu, ali i za regulisanje svih ovih oblasti. Zakon treba da definiše procedure, one bi trebalo da su razumno duge, razumno komplikovane i razumno skupe. Jedino tako možemo da imamo dobar zakon.
Ovaj zakon je stupio na snagu pre više od 18 meseci. Bilo je dovoljno vremena da se analizira njegova primena. Ministar je rekao da se ovaj zakon menja zato što se uočila potreba da se neke procedure preciznije definišu, da se usklade sa stavovima sudova i da se otklone neki problemi koji su postojali, a vezani su za odluke Ustavnog suda, koji je oborio određene članove ovog zakona, odnosno stavove pojedinih članova.
Uvek je dobro napraviti analizu. Osnovno je pitanje kakva je analiza napravljena za primenu ovog zakona? Mi nismo imali priliku da vidimo jednu takvu analizu, osim što je ministar rekao da se neće odustati od reformskog kursa i da će se samo otkloniti nekakvi minimalni nedostaci. Umesto nas, jednu takvu analizu uradila je Svetska banka, kao što kaže ministar, referentna ustanova i referentna lista. Oni su analizirali proceduru dobijanja građevinske dozvole i ovo je lista za 2011. godinu, znači, analizirali su pre svega ono što se desilo 2010. godine i zakonsku regulativu i primenu u 2010. godini i za ovih nekoliko meseci u 2011. godini.
Pošto analiziraju sada 183 (ne više 181) zemlje sveta, imaju stavku „skraćeno vreme za obradu zahteva“, pa su tu: Benin, Burkina Faso, DR Kongo, Hrvatska, Mađarska, Kazahstan, Meksiko, Peru. Pojednostavljivanje procedure – tu je Obala Slonovače, Kazahstan, Hrvatska, Meksiko, Saudijska Arabija, Ukrajina. Nove zakone su prošle godine dobili Hrvatska, Mađarska, Kazahstan, Rumunija. Smanjeni troškovi su u Burkini Faso, Demokratskoj Republici Kongo i sl. Napravljen je one stop shop: Kazahstan, Paragvaj, Ruska Federacija, Saudijska Arabija.
Ako ste primetili, nigde nisam pročitao Srbiju, na ovoj listi među ovim pozitivnim efektima nema Srbije. Ali, ima je na prvoj strani, Srbija više nije na 171. mestu, nego je sada na 176. mestu po primeni procedure; pri tom je za ovih nekoliko godina popravljeno, pa je sa 94. sada na 89. mestu. Znači, novi zakon, nove procedure, ubrzane procedure, a sa 171. mesta sada smo na 176. mestu.
Mi se ne slažemo, i to smo rekli pre dve godine, sa konceptom zakona. Ovo je izuzetno važna materija i ni tada nismo razumeli razlog da se materija od bar nekoliko zakona nađe u jednom zakonu. I dalje smatramo da je planiranje posebna stvar, kao što je to nekada bilo u jednom zakonu; građevinsko zemljište je moralo da bude definisano posebnim zakonom; inženjerska komora je u svim zemljama definisana posebnim zakonom, zaslužuje da ima poseban zakon, tim pre što sa tim imamo iskustva. Advokatska komora ima svoj zakon, komora zdravstvenih radnika ima svoj zakon, farmaceutska komora ima svoj zakon i ne vidimo razloga da se inženjerska komora definiše sa samo nekoliko članova zakona. Naravno, legalizacija bi, kao nešto što je problem koji će se u jednom trenutku rešiti, morala da ima svoj zakon.
Tada smo izrazili sumnju u koncept, sada izražavamo sumnju u koncept. Ako u okviru ovoga koncepta posmatramo pojedinačna rešenja, smatramo da su i dalje nejasna i neprecizna i da će napraviti dodatne, nove probleme, koje nije lako otkloniti. Ja ću pokušati u ovih petnaestak minuta da ukažem samo na neke, pošto ima nejasnoća na pretek.
U članu 2. se definišu pojmovi u ovom zakonu. Tačka 28) definiše pripremne radove. Između ostalog, pripremni radovi su izrada šipova ili polja šipova ispod objekta. Gospodo draga, to ne da nisu pripremni radovi, to su najvažniji konstruktivni građevinski radovi i ni na koji način ne mogu da se podvedu pod pripremne radove. Ako podbijate šipove ispod objekta, ako fundirate objekat, morate da imate kompletnu statičku analizu celog objekta i to je najvažniji konstruktivni element u svakoj izgradnji, to je fundiranje. To nije pripremni rad. To je posebno važno jer dalje dajete mogućnost da se kroz pripremne radove radi u nekim međufazama. Fundiranje nikada nije bilo i nikada neće biti pripremni rad.
Ne znam kako je prošao, to niste menjali, ali ovaj registar investitora koji je trebalo da vode jedinice lokalne samouprave, gde god sam se raspitivao, nigde ne postoji. Ne znam da li je neka jedinica lokalne samouprave za ovih 18 ili 19 meseci uspostavila taj registar investitora.
U članu 7. menjate definiciju regionalnog prostornog plana. Njega donosi Vlada na predlog ministra, ali gde se tu pitaju ovi ljudi iz lokalnih zajednica, ako pričamo o decentralizaciji? Pošto se menja definicija prostornog plana, na koji način ćemo doći do područja koje definiše prostorni plan i na koji način ćemo zainteresovati te ljude iz tog područja da aktivno učestvuju u donošenju prostornog plana?
Unosite novine, pa iz nekih planova brišete ocenu postojećeg stanja i analizu stanja u prostoru, a u nekim planovima to ostaje. Svi oni koji se bave planiranjem bilo koje vrste, koji prave bilo kakve planove znaju da je analiza stanja osnovni element za bilo kakvo dalje planiranje. Ako nema ocene postojećeg stanja, to naizgled ubrzava stvari, ali onda sva rešenja vise u vazduhu i nemaju nikakvo uporište u tome da će se određeni planovi realizovati.
Prostorni plan jedinice lokalne samouprave više nema ni polazne osnove, ni ocenu postojećeg stanja. Prostorni plan područja posebne namene do sada je morao da bude evidentiran u Prostornom planu Republike Srbije. Sada se uvodi odrednica u izmenama Zakona, koja umesto reči – i mora da bude obuhvaćen Prostornim planom Republike Srbije, kaže – ili je obuhvaćen Prostornim planom Republike Srbije.
To možda daje naizgled nekakvu slobodu, jer zaključićemo naknadno da nešto treba da bude područje posebne namene, ali bih vas vratio na definiciju područja posebne namene. To mora da bude specifično područje, sa kulturno-istorijskim osobenostima, turističkim ili nekim drugim. Kako je moguće da Prostorni plan ne evidentira neko područje, tako značajno i važno za Srbiju, a da ga mi naknadno definišemo kao tako važno? To onda stavlja pod sumnju čitav Prostorni plan. Gde je tu onda ozbiljnost u planiranju?
Neki članovi su promenjeni, vezano za ova četiri prostorna plana koja postoje: Prostorni plan Republike Srbije, regionalni prostorni plan, prostorni plan jedinica lokalnih samouprava i prostorni plan područja posebne namene. Prostorni plan Republike Srbije ima polazne osnove za izradu plana, ali se briše ocena postojećeg stanja. Regionalni prostorni plan ima polazne osnove za plan, ali nema ocenu postojećeg stanja. Prostorni plan jedinica lokalnih samouprava nema ni ocenu stanja, ni polazne osnove, a prostorni plan područja posebne namene ima i jedno i drugo. Meni to izgleda prilično konfuzno.
Svi planovi, osim prostornog plana jedinica lokalnih samouprava, imaju procenu uticaja na životnu sredinu. To je ukinuto u prostornom planu jedinica lokalne samouprave. Zašto? Teško je to reći.
Menja se sadržina generalnog urbanističkog plana, izuzetno važnog planskog dokumenta, i tu se dodaje stav da plan ubuduće sadrži i druge elemente značajne za dalji planski razvoj. Moram da priznam, vrlo precizna formulacija, to će da olakša izradu planova drastično.
Definiše se međusobna usklađenost planova i procedura za davanje saglasnosti i ti rokovi se pomeraju. Pretpostavljam da se zaključilo da je rok od 30 dana kratak, pa je promenjen i taj rok je 45 dana.
Dodaje se jedna nova odredba, takozvano ćutanje administracije. Ako ministar za planove za koje je on nadležan, odnosno jedinica, odnosno organ lokalne samouprave ne daju saglasnost, smatra se da je saglasnost data. Da li neko odgovara za to ako nije u tom roku data saglasnost? Nije to saglasnost na bilo šta, to je najvažniji planski dokument. Kako je moguće da postoji ćutanje administracije i da niko ne odgovara za ćutanje administracije? Da li je to logično?
U članu 21. se omogućava pristup planovima, ali su postojale mogućnosti da postoje neki planovi koji su od strateškog interesa za odbranu zemlje. Taj član se sada briše. Vrlo je interesantno da više nema tih objekata koji su značajni za odbranu zemlje.
U članu 23, a to je nekada bio član 43, definiše se registar, centralni registar prostornih planova. Taj registar je do sada vodio Republički geodetski zavod i on je imao rok od 12 meseci od stupanja na snagu zakona da uspostavi taj registar. Sada se centralni registar prebacuje u Ministarstvo.
Ovo nije dobro rešenje. Znate li zašto? Prvo, ako se prebacuje u Ministarstvo, nigde ne piše kakva je procedura preuzimanja centralnog registra, na koji način po zakonu taj registar prelazi iz Republičkog geodetskog zavoda u Ministarstvo, pod uslovom da taj registar postoji. Onako kako piše u zakonu, očigledno je da taj registar ne postoji. Ako ne postoji, a rok je prošao pre šest ili sedam meseci, kako je moguće da niko iz Geodetskog zavoda nije odgovarao za to što nisu uspostavili registar? Ja odgovor na to pitanje naravno ne znam, ali iz onoga što ovde piše tako sledi.
Član 25. definiše šta sadrži i kako se izrađuje generalni plan regulacije. Osnovni element svakog plana su njegove granice, a sada se ta formulacija menja pa generalni plan više nema granice, nego ima okvirne granice. Najvažnija stvar u svakom planskom dokumentu, u svakoj parceli, to su granice parcele, odnosno granice plana. Okvirna granica plana, izvinite, ne znači ništa.
Član 27. definiše koncept planskog dokumenta; on sada sadrži i ocenu postojećeg stanja i procenu stanja. To je izbrisano u onim članovima, a u ovom članu je ostalo, kao da je to neko radio na brzinu pa je ostavio članove neusaglašene.
Član 28 – po zahtevu investitora, lokacijskom dozvolom se može predvideti i fazna izgradnja. Ovim zakonom fazna izgradnja ni na jedan način nije definisana. Šta znači fazna izgradnja? Mora da postoji definicija. U građevinarstvu je to, i uopšte u gradnji, vrlo komplikovana stvar. Ako ne postoji definicija, onda je to veoma podložno zloupotrebama.
Član 54, pošto vreme prolazi, definiše idejni projekat. Idejni projekat sad dobija mnogo veći značaj jer na bazi idejnog projekta može da se dobije građevinska dozvola. Kada pažljivo pogledate član 54, u njemu ne postoji nijedan element koji definiše statičku stabilnost ovog objekta, niti postoji ograda da će se, ako se na bazi ovog projekta dobija građevinska dozvola, usloviti bilo šta. Ne, nego je rečeno samo u sledećem članu da se na bazi idejnog projekta može dobiti građevinska dozvola.
Ako hoćemo da zaštitimo građane, kupce stanova (ako pričamo o stanovima), bilo koga, onda je osnovni element statički proračun. Njega ovde nema. Kako će se onda izdati dozvola bez statičkog proračuna? Predviđeno je u nekom članu da se za takve slučajeve dobija, odnosno postoji obaveza da se uradi građevinska dozvola. Da, ali ta građevinska dozvola, tako definisana, mora da se uradi pre početka radova; pri tom, ne podleže tehničkoj kontroli. Nigde ne piše da treba tehnička kontrola. Niko neće imati uvid šta u tom projektu stoji. Onda može da se desi, kao što se desilo na Vračaru, da se cela zgrada sruši. To se već dešavalo u Srbiji, toga ima koliko god hoćete.
Daje se mogućnost, članom 58, da radovi počnu pre nego što... na sopstvenu odgovornost, investitor može da počne radove pre nego što građevinska dozvola postane pravosnažna. Pretpostavljam da se radi o svega nekoliko dana dok to ne postane pravosnažno. Ne vidim da ovo ubrzava strašno proceduru, a može da napravi ozbiljne probleme. Šta ako nešto nije u redu? Šta ćemo ako taj građevinski preduzimač, investitor počne sa nekakvim radovima i može da napravi ozbiljnu štetu? Član 58. je svojevrstan kuriozitet, jer tu kaže da stranka može da se žali samo pod uslovom ako će u tom procesu da pobedi; u suprotnom, snosi ozbiljne posledice.
Interesantan je član 60, koji definiše važenje dozvole. Dozvola prestaje da važi ako radovi ne počnu u roku od dve godine od pravosnažnosti građevinske dozvole; važi ukupno pet godina. Nakon pet godina može da se produži još dve godine ako je završeno 80% objekta, odnosno ako je objekat ukrovljen i ako je urađena stolarija. A šta ako objekat nije objekat visokogradnje i nema stolarije? U zakonu piše 80% ako ima stolarije. Nema stolarije objekat, šta ćemo sa tim objektom?
Drugo, nakon tog roka prestaje važnost građevinske dozvole, ali neki drugi investitor može dobiti građevinsku dozvolu na istoj lokaciji. Znači, investitor koji je sopstvenik toga mora da proda, je l' tako? Mora da ustupi nekom drugom jer se on pokazao kao nesposoban. Ja bih vas podsetio, kada putujete po Srbiji, najveći broj nezavršenih objekata je rađen iz budžeta. Šta se dešava sa objektom rađenim iz budžeta koji nije završen za pet godina (obdaništa, škole, bolnice)? Ima toga koliko god hoćete, što je građeno iz budžeta. Šta se dešava sa svim tim objektima, ako im je vlasnik Republika Srbija?
Drugo, ko će da natera nekoga da proda taj objekat? Po kojoj ceni? Ako neko zna da se prodaje, to ima drugu vrednost.
Član ima i kuriozitet: ako je neko, na primer, kupio stan po tržišnoj vrednosti, onda on može da dobije dozvolu. Pa, imate zgradu koja nema dozvolu, a čovek koji je kupio stan dobio je građevinsku dozvolu da završi svoj stan na svoje ime. To piše u zakonu. To ne da ne pojašnjava stvari, nego pravi milion i jednu kombinaciju.
Ako se upotrebna dozvola ne izda u roku od 90 dana, smatraće se da objekat može da se koristi. Ministar je rekao da je to velika stvar. Šta tu nije u redu? Nije u redu to što upotrebnu dozvolu umesto komisije pravi nadležni organ. To ne pravi niko mimo države. Naravno, izvođači radova mogu da budu firme koje su za to kvalifikovane, ali država formira komisije. Kako je moguće da ta komisija onda ne uradi svoj posao? Ljudi počinju da koriste objekat i šta ako se ispostavi da objekat nije kvalitetno urađen? Šta ako se ispostavi da postoje problemi? Šta ćemo sa tim? Onda kažemo – e mi smo se šalili, nema veze, komisiju smo mi formirali, komisija nije uradila svoj posao, vi ste ušli, ali sad lepo da se iselite. Da li to izgleda ozbiljno? Mislim da ne.
Pošto polako ističe vreme, završio bih samo sa još jednom stvari. Menja se mnogo odredaba i članova vezanih za legalizaciju. Menjaju se i procedure i spisak dokumenata koji su potrebni za prijavu objekata za dobijanje naknadne građevinske dozvole. Ne menja se član koji kaže da se menja rok za legalizaciju. Rok je istekao i bio je šest meseci od dana stupanja na snagu; to je bio, ako se ne varam, 11. februar 2009. godine. Ako je rok istekao, kako mogu da se menjaju pravila podnošenja dokumenata za legalizaciju? Više niko nema prava da podnese dokumenta, ili se taj rok sad produžava ili se otvara prostor da se rok produžava. Ako su ljudi predali dokumenta, ne mogu sad po tim zahtevima da izvlače dokumenta i da ih menjaju.
Druga stvar, zakon, vezano za legalizaciju, potpuno amnestira bespravnu gradnju ako su to sredstva iz budžeta Republike Srbije. Na primer, država može da radi čak i u zaštićenim prirodnim dobrima i ima pravo da legalizuje. Pa ne može, zakon je isti za sve, pa i za sve one koji su na budžetu. Podsetio bih vas da budžet, ako se pogleda trezor, ima 11.500 korisnika. Ako svi oni imaju pravo na bespravnu gradnju, onda ne treba da se čudimo što je ovolika bespravna gradnja.
Vratio bih se na početak. Mislimo da koncept nije dobar, da koncept stvara probleme. Mislimo da je to razlog što smo za protekle dve godine sa 171. mesta po brzini dobijanja dozvole pali na 176. mesto. Za nas je srećna okolnost što tabela ima samo 183 mesta, pa ne možemo još mnogo da padnemo. Hvala.

Reč ima ministar Dulić.

Kratko ću se uključiti u ovu raspravu, povodom jedne stvari koju ste izneli i koja je tačna, a vezana je za utvrđivanje od strane jednog od svetskih tela koja rade generalno konkurentnost zemalja; tiče se rang-liste zemalja po brzini procedure za izdavanje građevinske dozvole. Pad sa 171. na 178. mesto je pad koji se desio ne zato što je donesen novi zakon, jer novi zakon nije ni uzet u razmatranje, nego zbog toga što je u međuvremenu došlo do poskupljenja naknade za uređenje građevinskog zemljišta u gradu Beogradu.
Samo ću vam kratko pojasniti kako izgleda rangiranje zemalja i siguran sam da ćemo se svi složiti da Srbija nije među Burkinom Faso, Nigerijom i još nekim afričkim zemljama u kojima ne postoji gotovo ni država na celokupnoj teritoriji, a kamoli institucije koje izdaju građevinske dozvole. Svetski ekonomski forum posmatra tri kategorije: prvo je cena pribavljanja građevinske dozvole, drugo je procedura i treće je vreme trajanja tih procedura.
Srbija se nalazi na listi poslednjih zemalja na svetu kad je u pitanju cena pribavljanja građevinske dozvole, jer se trošak plaćanja za uređenje građevinskog zemljišta samo u Srbiji i još u nekim zemljama zapadnog Balkana računa kao cena za pribavljanje građevinske dozvole, zato što se kod nas ustalila praksa da ne možete da dobijete građevinsku dozvolu dok ne regulišete pravno odnose sa Direkcijom za gradsko građevinsko zemljište i faktički ne platite cenu uređenja.
U drugim zemljama imate cenu za dobijanje građevinske dozvole koja je u suštini cena administrativnih procedura, a ne i cena koju plaćate za komunalije i uvođenje struje, kanalizacije, telefona, gasa i svega ostalog. Iz tog razloga je Srbija gotovo na zadnjem mestu kad je u pitanju cena. To u suštini vuče Srbiju na poslednje mesto kad je u pitanju analiza Svetskog ekonomskog foruma.
Što se tiče broja procedura, mi smo smanjili broj procedura i značajno smo napredovali u tom segmentu. Što se tiče trajanja, kad gledate administrativne procedure koje se tiču državnih organa, one su skraćene. Kad gledate procedure koje se tiču saglasnosti javnih preduzeća, one su nešto produžene. Suštinski, kad bismo cenu prepoznali samo kao cenu administrativnih troškova, Srbija bi bila negde između 50. i 100. mesta po ovom, i ona tu i spada. To nije dobro. Ja bih voleo da bude među prvih dvadeset zemalja i trudićemo se da tako bude.
Morate da shvatite da mi imamo sve što imamo kao probleme – katastar nepokretnosti u situaciji u kakvoj jeste, našu administraciju u situaciji u kakvoj jeste, javna komunalna preduzeća bez svih adekvatnih informacija da brzo produkuju i daju svoje mišljenje i saglasnost, odnosno uslove. Imamo sve ovo što imamo i to je jedno nasleđe koje potiče ne od mene ili od nas, poslednje dve-tri godine, nego potiče decenijama unazad. To je glavni razlog zašto smo ovde ovako tretirani.
Ja vam garantujem, nakon izmene i dopune ovog zakona, ali suštinski i nakon razjašnjavanja sa Svetskim ekonomskim forumom, odnosno sa kućama koje rade analizu za njih, šta je zaista cena za pribavljanje građevinske dozvole, Srbija će drastično pasti. Onda ću od vas da očekujem, uvaženi kolega, da podržite i da pohvalite, između ostalog, trud ovog ministarstva, ali pre svega trud grada Beograda, jer je analiza rađena samo u gradu Beogradu.
Dakle, kao što znate, ključno pitanje, što se tiče ove analize, jeste koliko je vremena potrebno da se izradi jedan magacin na periferiji grada od 2000 kvadrata? To se radi u svih 180 zemalja sveta. Koliko je vremena potrebno? Dakle, od toga se kreće. Upravo iz razloga koje sam naveo mi se rangiramo jako loše, ali ćemo, siguran sam, to ispraviti u budućnosti.
Verujem da je sve ovo što ste vi rekli rečeno iz dobre namere, ali je prepuno nerazumevanja svega onoga što smo mi radili. Dakle, svaka od ovih procedura koje vi danas kritikujete je procedura koja je morala da bude menjana da bi se postupak ubrzao. Kada smo promovisali etapnu gradnju rekli smo – dajte što pre da građevinci izađu na gradilište. Jedinu stvar koju građevinci mogu da urade da izađu na gradilišta jeste da im se daju u okviru pripremnih radova one ključne stvari koje predstavljaju prvi veliki rad, a to je, naravno, pobijanje šipova i to je rad koji podrazumeva sve to, dakle, posle svih onih zemljanih radova koji podrazumevaju zaokruženje parcele. Da bi se to desilo, naravno, ne može da se radi bez tehničke kontrole projekta koju potpisuju i rade ovlašćeni i licencirani inženjeri.
Ceo koncept zakona (sa kojim se, koliko sam razumeo, ne slažete) jeste što smo sklonili administraciju, a dali prednost struci kada su u pitanju stručne stvari. Onaj zakon koji ste vi podržali, by the way, jeste zakon koji je sve stavio, pa vi sad kritikujete taj koncept, zajedno: i planiranje, i izgradnju, i legalizaciju i zemljište. Mi smo samo nastavili dalje logikom tog zakona iz 2003, odnosno 2006. godine, za koji ste vi glasali. Tim zakonom je mnogo više važnosti dato uticaju administracije, da kontroliše stvari za koje ona realno nema kapaciteta. Nema administracija, niti državna, niti gradska, kapaciteta da kontroliše glavne projekte i da daje saglasnost na nešto što je struka projektovala, što podrazumeva gomilu različitih projekata iz različitih struka.
Iz tog razloga smo sada mnogo više preneli fokus na odgovornost ovlašćenih, odnosno licenciranih projektanata, na njihov pečat koji podrazumeva licencu i koji faktički za državu, odnosno za onoga koji izdaje dozvolu predstavlja Sveto pismo. Vidim da vi taj koncept suštinski kritikujete. Taj koncept je dobar, jer je to evropska praksa i to je nešto što mi najzad moramo da uvedemo, da smanjimo birokratiju i moć birokratije da odlučuje o stvarima o kojima realno ne zna. Vi u našoj birokratiji nemate dovoljno licenciranih ljudi da svaki mogući projekat super kontrolišu, u odnosu na udaranje pečata od strane licenciranih projektanata i inženjera koji su svoj deo posla završili.
Samo ću na kraju da kažem jednu novinu koju vi i Narodna skupština morate da znate. Nijedan ozbiljni državni objekat danas se ne gradi bez građevinske dozvole, što je bila praksa decenijama unazad. Mi danas u postupku legalizacije državnih objekata imamo desetine, stotine hiljada objekata. Ništa se nije u Srbiji gradilo legalno. Onda su to videla i privatna lica, pa su i ona gradila nelegalno. Putevi, mostovi, škole, bolnice, čak i državne zgrade ovde u Beogradu nemaju upotrebnu dozvolu, odnosno nisu građene legalno.
Danas, kada pričamo o mandatu ove vlade, mi ne dopuštamo da se objekat otvori zvanično i svečano dok nema upotrebnu dozvolu. Svaki put, svaki most koji se danas radi, radi se uz adekvatne papire, i to nije lako. Nije lako ne podleći političkom pritisku da se što pre uđe u gradilište, da se što pre nešto otvori, ali upravo našim insistiranjem, ovog ministarstva, na tome mi stvaramo jednu novu praksu, koju će neko drugi morati da nastavi. To je dobro. Dakle, ovo je početak uvođenja reda u to.
Dakle, u zaštićenim prirodnim dobrima ne može ni država da gradi bez dozvole, nije tačno da može, kao što neće moći da gradi niko tamo gde to nije moguće prema planu i tamo gde nije moguće dobiti građevinsku dozvolu. Hvala.