Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Vlade Republike čestitam vam početak redovnog zasedanja i nadam se da ćemo zajednički učiniti sve što je u našoj moći da zemlja napreduje, da donese dobre zakone i da se oni, naravno, primenjuju.
Danas je pred vama izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji, važnog sistemskog zakona koji uređuje nekoliko izuzetno važnih oblasti u našoj zemlji. Kao što znate, pre dve godine smo ovde u parlamentu bili sa Zakonom o planiranju i izgradnji, i tada smo već najavili da će verovatno u periodu mandata ove vlade biti neophodno da se Zakon izmeni i dopuni kada, primenjujući nove norme, primetimo izvesne probleme u implementaciji. U međuvremenu je došlo do nekoliko presuda Ustavnog suda koje su stavile van snage neke od normi, a i pokazala se potreba da u nekoliko oblasti uvedemo poboljšanja, u smislu ubrzanja postojeće procedure ili preciziranja nekih normi, kao i usaglašavanja sa zakonima koji su doneti pre toga ili koji su u međuvremenu doneti.
Dakle, ukoliko postavite pitanje zbog čega smo ušli u izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, to nije zbog toga da bismo odustali od reformskog kursa i uvođenja reda u ovim oblastima koje su promovisane zakonom iz 2009. godine, nego da bismo pojačali i potvrdili naše insistiranje na donošenju planskih dokumenata, da bismo precizirali i ubrzali uvođenje mogućnosti privatne svojine na građevinskom zemljištu, da bismo ubrzali procedure za izdavanje građevinske dozvole i da bismo, nadam se, najzad, nakon rešenja koje zakon nudi, završili jedan veliki proces koji boli gotovo celu Srbiju, a to je postupak legalizacije.
Ono što je važno reći odmah na početku, razlog za donošenje ovog zakona nije da se odustane od konverzije prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu, niti da se omogući da oni koji treba da plate to ne učine. Razlog jeste da se stvori mogućnost da se konverzija završi što je pre moguće, da se jedan veliki obim građevinskog zemljišta stavi u funkciju i da se najzad završi i taj postupak.
Ponavljam, ono što je izuzetno važno jeste da se svi reformski procesi koji su započeti, a koji podrazumevaju uvođenje reda u ovako zapuštenu oblast kao što je bila građevina i urbanizam, nastave i dovrše.
Hteo bih na početku da razbijem nekoliko zabluda koje su pojedini krugovi pokušali da kreiraju o zakonu iz 2009. godine. Jedna od najvećih zabluda jeste da je zakon iz 2009. godine zaustavio građevinsku operativu. Njegovo donošenje je koincidiralo sa svetskom ekonomskom krizom, koja je prevashodno pogodila sektor građevine i sektor investicija u građevinu, odnosno promet nekretnina. Svetska ekonomska kriza je i nastala kada je u velikim zemljama, u kojima se obrće ogroman novac u sektoru nekretnina, došlo do pucanja „balona“ koji je bio naduvan zbog velikih investicija u ovu oblast.
U Srbiji je svetska ekonomska kriza dovela do toga da drastično padne tražnja za stambenim i poslovnim prostorom i da drastično padne potreba za izgradnjom novih prostora. Dokaz za to jeste da su samo u Beogradu u ovom trenutku izdate dozvole za izgradnju preko milion kvadratnih metara što stambenog, što poslovnog prostora, a da ta gradilišta još uvek nisu otvorena zbog toga što tražnja ne postoji. Tražnja ne postoji i zbog toga što je teška ekonomska situacija pogodila one koji taj prostor treba da kupuju, zbog toga što su banke pooštrile kriterijume, zbog toga što je sve manje projektnog finansiranja.
Dakle, sve u svemu, sektor građevine je prevashodno u krizi zbog posledica svetske ekonomske krize. Dokaz za to jeste da je samo u prošloj godini u Evropi pet miliona građevinskih radnika izgubilo posao. Nažalost, u Srbiji je tokom prošle godine između 20.000 i 40.000 građevinskih radnika ostalo bez posla. Upravo merama Vlade Republike Srbije, koje podrazumevaju izgradnju velikih stambenih kompleksa, kao i izgradnju nekoliko stotina velikih građevinskih projekata po gradovima i opštinama naše zemlje, mi ćemo, siguran sam, u ovoj godini te ljude vratiti na posao i pomoći da građevinski sektor bude jedan od motora privrednog oporavka Srbije.
Naravno, veliki problemi u ovoj oblasti su bili izazvani i problemima u reorganizaciji Republičkog geodetskog zavoda, u funkcionisanju katastra nepokretnosti i u priličnoj opstrukciji u pojedinim sekretarijatima za urbanizam u nekim gradovima da se zakon dosledno primeni i da se uvede red.
Iz svih tih razloga, uočavajući sve ono što su bili problemi, nejasnoće i pogrešna tumačenja, mi smo danas pred vama sa izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, verujući da će nakon ovih izmena i dopuna, uz insistiranje na doslednoj implementaciji ovih izmena i dopuna, problem jačanja naših administrativnih kapaciteta i izvršavanja svih obaveza u implementaciji ovog zakona biti skinut sa dnevnog reda.
Idemo redom. Izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji su pokušale da urede četiri oblasti. Kao prvo, to je pitanje urbanističkog planiranja. Ono što mogu ukratko da kažem jeste da smo izmenama i dopunama ovog zakona olakšali lokalnim samoupravama postupak izmene planskih dokumenata, radi brže realizacije projekta, kao i da smo ukinuli obavezu izrade koncepta plana za manje složena planska dokumenta. Uveli smo jednostavniji postupak za donošenje planova detaljne regulacije u Skupštini kada je u pitanju izgradnja komunalne infrastrukture, kao i mogućnost da se izda jedna lokacijska dozvola na više katastarskih parcela kada je u pitanju izgradnja velikih kompleksa.
Mora svima da bude jasno da je Srbija nepovratno ušla u proces uvođenja reda kada je u pitanju donošenje prostornih i urbanističkih akata. Veoma smo ponosni na činjenicu da zbog postojanja našeg čvrstog insistiranja, ali i političke volje na lokalnim nivoima, danas gotovo da nema opštine koja se ne nalazi u nekoj od završnih faza donošenja što lokalnog prostornog plana, što regulacionog plana koji će imati dovoljan nivo regulacije da na osnovu njega mogu da se izdaju lokacijske dozvole.
U narednih nekoliko godina Srbija će po prvi put u svojoj istoriji biti u potpunosti pokrivena što planskim, što urbanističkim aktima. To je ogroman doprinos i svi mi zajedno doprineli smo da se najzad u ovoj oblasti uvede red. Praktično, to će značiti da će npr. grad Beograd najzad, nakon mnogo godina i puno problema kada je u pitanju urbanističko regulisanje, nadamo se do sredine sledeće godine, doneti regulacioni plan koji će podrazumevati dovoljan nivo regulacije da mogu da se izdaju lokacijske dozvole na gotovo celoj teritoriji grada. To je izuzetno veliki napredak i siguran sam da će svako od vas ko se u ovu oblast razume to pozdraviti.
Ono što je ostalo kao problem jeste da jedan značajan deo opština još uvek kasni u donošenju ovih akata. Mislim da smo i mi kao država donošenjem Prostornog plana Republike Srbije i neprestanim insistiranjem, u smislu inspekcijskog nadzora i u smislu političkog pritiska na lokalne samouprave da izvrše svoj deo obaveza, doprineli da se ovaj problem reši.
Vi možete uvek u zakonu da stavite različite datume; i 2003. godine, kada je donošen Zakon o planiranju i izgradnji, dati su rokovi lokalnim samoupravama u kojima moraju da donesu svoje planove, i što se tiče prostornog uređenja i što se tiče urbanističkog uređenja. Nažalost, tada je došlo do promene Vlade i nije postojala politička volja da se Srbija na ovakav način uredi. Ono što je kvalitativni pomak u odnosu na to vreme jeste da danas postoji politička volja da se Srbija uredi.
Što se tiče pitanja problema sa građevinskim zemljištem, uveli smo nekoliko ispravki i pojašnjenja Zakona iz 2009. godine da bismo rešili nekoliko problematičnih situacija koje su nastale u praksi i implementaciji ovog zakona.
Ono što je bio veliki problem i što je posledica jedne tihe opstrukcije administracije, to je plaćanje prenamene poljoprivrednog u građevinsko zemljište u onim zonama koje su nesumnjivo gradske ili urbane zone. Tako se dešavalo da u centrima velikih gradova, samo zato što ne postoji dovoljno ažuran katastar koji će da prikaže da zemljište više nije poljoprivredno, njiva sa kukuruzom ili voćnjak, nego je od davnih dana to neka urbana zona, katastri insistiraju da se plati prenamena zemljišta. To se dešavalo u jako mnogo slučajeva. Moram da kažem da insistiranje na tome, bez obzira na uporna tumačenja zakona, slata svim katastrima, koja su podrazumevala da to ne važi za urbane zone, jeste izvrgavanje zakona ruglu i pokušaj da se izvrši opstrukcija. Žao mi je što se to dešavalo.
Ovim izmenama i dopunama Zakona jasno smo definisali da se ne plaća naknada za prenamena poljoprivrednog u građevinsko zemljište, ako je promena izvršena do 1992. godine, i to zakonom, planskim dokumentom ili odlukom jedinice lokalne samouprave koja je definisala te zone kao gradske zone. Lokalne samouprave će imati obavezu da u jasno definisanom roku dostave katastrima nepokretnosti koje su to zone koje više nisu zone poljoprivrednog rada nego su zone za gradsko stanovanje.
Takođe smo uveli jednu novinu kada je u pitanju građevinsko zemljište – definisali smo da se neizgrađeno građevinsko zemljište može unositi kao osnivački ulog u privredna društva. Na taj način smo stvorili mogućnost stvaranja javnoprivatnog partnerstva u sektoru građevine.
Smatramo da će lokalne samouprave, koje će vrlo brzo, nadam se, postati vlasnici građevinskog zemljišta, na ovaj način moći, s jedne strane, da iskoriste resurs građevinskog zemljišta za koji nemaju novac da ga razvijaju i, s druge strane, da zajedno sa privatnicima otvore nova gradilišta u kojima će naći svoj zajednički interes.
Vlada Republike Srbije će uredbom definisati postupke javnih nabavki kada je u pitanju ovaj proces.
Što se tiče pitanja konverzije prava korišćenja u pravo svojine, prvo, smatramo da smo doneli jednu novinu koja podrazumeva veliku uštedu za naše građane, a to je da smo brisali obavezu podnošenja izvoda iz evidencije nepokretnosti kada je u pitanju konverzija prava korišćenja u pravo svojine za fizička lica, što svako radi bez naknade.
Takođe smo definisali automatsko sticanje prava svojine na neizgrađenom zemljištu za lica koja imaju pravo na konverziju bez naknade ako imaju upisano pravo korišćenja. Na taj način smo rešili jedan veliki problem koji je postojao u implementaciji prethodnog zakona; mi smo izjednačili gradsko izgrađeno i gradsko neizgrađeno zemljište, i jedno i drugo će moći da bude predmet konverzije.
Jedan narodni poslanik je ovde podneo amandman koji će podrazumevati automatsku konverziju, a ne konverziju koja ide po zahtevu naših građana, koji ćemo verovatno prihvatiti. Smatramo da ćemo na taj način proces konverzije, kada je u pitanju konverzija bez naknade, značajno ubrzati i podići u kvalitetu.
Što se tiče konverzije uz naknadu, pored unošenja nekih odredaba koje su stajale u Uredbi, u sam zakon uveli smo jednu novinu, a to je da jedinica lokalne samouprave, na osnovu akta, preko urbanističkih zona mogu da odrede tržišnu vrednost građevinskog zemljišta.
Konverzija je u primeni imala nekoliko suštinskih problema. Jedan od problema je bio u tome što mi nemamo unutar državnog aparata adekvatnu instituciju koja je u stanju da napravi kvalitetnu procenu tržišne vrednosti zemljišta. Dešavalo se da su te procene uglavnom precenjene i da ne postoji interes onih koji treba da uđu u konverziju da uđu u konverziju prema tim cenama.
Kada smo promenili Uredbu i kada smo uveli procenitelje napravili smo jedan kvalitativan korak u smislu da ljudi koji se stručno bave procenama tržišne vrednosti zemljišta to mogu da rade na kvalitetniji način, ali smo onda naišli na drugi problem – da unutar drugih institucija, ukoliko ne postoji potvrda od strane poreskih uprava, a poreske uprave su imale problem da takve procene potvrđuju, ne postoji niko ko će biti spreman da potpiše, da okonča sam postupak konverzije.
Zato smo smatrali da najveći razlog za kašnjenje u konverziji upravo jeste procena tržišne vrednosti zemljišta i da postoji, sasvim logično, mogućnost da lokalne samouprave, koje inače preko urbanih zona naplaćuju naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta, po istom modelu eventualno utvrde i tržišne vrednosti građevinskog zemljišta. Sigurni smo da ćemo na ovaj način značajno ubrzati postupak konverzije.
Ono što moram da kažem jeste da tamo gde je jasno i očigledno da će konverzija uz naknadu ići bez faktičkog plaćanja, zbog toga što je mnogo veća cena kapitala koji je potrošen za pribavljanje tog prava korišćenja, odnosno ukupni kapital koji je investiran u preduzeće, u odnosu na tržišnu vrednost, stvari idu bez problema.
U svakom slučaju, bez obzira na ovo rešenje, mi ćemo insistirati na tome da oni koji su kupovali naša preduzeća i fabrike, ne zbog toga da bi nastavili proizvodne procese, zapošljavali ljude i modernizovali preduzeća, nego da bi ih zatvorili i sačekali dobro vreme da iskoriste adekvatno građevinsko zemljišta, moraju da plate državi, odnosno lokalnoj samoupravi i Fondu za restituciju.
Što se tiče procedure za izdavanje građevinskih dozvola, uveli smo nekoliko novina koje će, siguran sam, najzad da reše problem presporog i birokratizovanog postupka izdavanja građevinske dozvole. Ne postoji obaveza dobijanja saglasnosti na glavni projekat za priključenje na infrastrukturu, osim u izuzetnim slučajevima kada je to predviđeno lokacijskom dozvolom, i neće biti potrebe da se ponovo čekaju saglasnosti kada se ceo postupak koji se tiče izdavanja dozvola privodi kraju. Nadležni organ koji izdaje građevinsku dozvolu, Sekretarijat za urbanizam, moći će, u skladu sa ovim zakonom, samo jednom da traži dopunu dokumentacije.
Dešavalo se da jedan obrađivač predmeta traži dopunu dokumentacije, dok se prikuplja ta dokumentacija obrađivač predmeta se promeni i kada vi prikupite dokumentaciju koju vam je tražio prethodni, dođete u Sekretarijat za urbanizam, taj novi obrađivač vam traži još pet papira, a u međuvremenu vam validnost nekih od tih dokumenata ističe. Tako se vrtite ukrug mesecima, ako ne i godinama, i ne možete da kompletirate dokumentaciju, koja je potpuno jasna i čista. Iz tog razloga smo uveli zakonsku obavezu – imate pravo da tražite samo jedanput dopunu, onog trenutka kada se sve dopuni morate da nastavite postupak za izdavanje dozvole.
Takođe, uveli smo i novinu koja se tiče mogućnosti korišćenja objekta kada je u pitanju izdavanje upotrebne dozvole. Čak i kada se formira komisija za tehnički prijem objekta, njihova aktivnost je bila izuzetno spora i čekalo se mesecima da se gotov objekat useli. Iz tog razloga uveli smo mogućnost korišćenja objekta i bez upotrebne dozvole, naravno, uz prihvatanje rizika od strane onih koji objekat koriste, ako nadležni organ ne odluči o upotrebnoj dozvoli u roku od 90 dana.
Jedna od novina jeste da će se omogućiti izdavanje građevinske dozvole uz idejni projekat koji je završen i uz koji je dat izveštaj o tehničkoj kontroli, a da se glavni projekat predaje pre izdavanja upotrebne dozvole da bi ostao u arhivi. On neće više biti kontrolisan od strane administracije, nego će biti potvrđivan od strane struke, koja ima odgovarajuće licence.
Takođe, ovim izmenama i dopunama Zakona smo sve ono što je bilo predviđeno podzakonskim aktima a tiče se etapne gradnje sada stavili u zakon. Sigurni smo da ćemo najzad tu dobru ideju da odmah po izdavanju lokacijske dozvole, ako postoji projekat konstruktivnog sklopa koji je potvrđen od strane tehničke struke, može da se uđe u gradilište, dok se čekaju sve ostale saglasnosti...
Jedna od novina izmene i dopune ovog zakona je rešila jedan od problema koji su bili eklatantni primeri zloupotrebe položaja administracije i čistog maltretiranja naših građana, a tiču se insistiranja na izdavanju lokacijske građevinske dozvole kada je u pitanju tekuće održavanje – farbanje, krečenje, promena WC šolje, promena sanitarija, promena parketa itd.
Svako ko se usudio da od građana traži lokacijsku građevinsku dozvolu, znači kompletan postupak za to, vrlo svesno je izvrgavao ruglu i zakon i državu, i maltretirao građane. Svako ko se ljuti na te ljude ima potpuno pravo, jer to nije trebalo da se radi ni prema jednom zakonu. Ti ljudi su pokušali da dovedu do apsurda ceo ovaj postupak koji podrazumeva uvođenje reda.
Mislim da ćemo ovim izmenama i dopunama Zakona, pojašnjenjima, koja apsolutno više ne stvaraju problem nikome u glavi na koji način se tretiraju takvi slučajevi, najzad da stavimo tačku na to. Dakle, ne treba nikakva dozvola i neće trebati nikakva dozvola za krečenje, farbanje, zamene obloga, sanitarija, radijatora i slično.
Što se tiče investicionog održavanja, koje podrazumeva sve ostale aktivnosti u stanu, a koje ne podrazumevaju promene statike ili elektrike, odnosno sve one intervencije koje ipak zahtevaju stručni rad i stručni nadzor, ne izrađuje se čak ni idejni projekat, već se samo dostavlja popis i tehnički opis radova (koje mogu da urade i majstori koji to rade) i prijavljuje se lokalnoj samoupravi da će se izvesni radovi održavati u kući.
To je značajno brže i jeftinije. Sigurni smo da smo na taj način rešili problem koji se dešavao desetinama hiljada ljudi u Srbiji zbog zlonamernog tumačenja zakonskih odredaba.
Na kraju, mislim da treba malo vremena da posvetimo i postupku legalizacije i našoj nameri da legalizaciju u Srbiji najzad završimo, da stvorimo uslove da svi oni koji hoće da završe postupak legalizacije sada dobiju maksimalne popuste, pre svega što se tiče prikupljanja dokumentacije, potom što se tiče inicijalnog plaćanja, na kraju, što se tiče plaćanja naknade za uređenje građevinskog zemljišta, da najzad završimo i da legalizujemo Srbiju.
Na samom početku izlaganja o tome, naravno, treba prvo postaviti pitanje da li je od donošenja Zakona 2009. godine nelegalna gradnja stala? Nažalost, nije, ali nje ima značajno manje nego što je bilo u prethodnim periodima zato što smo pojačali inspekcijski nadzor, dali mnogo veće ovlašćenje inspekcijama; država je po prvi put počela da gradi svoje objekte uz adekvatne dozvole i da na taj način bude primer svima da nema otvaranja gradilišta i nema radova dok se ne izdaju sve adekvatne dozvole.
Mislim da smo uspeli da ohrabrimo i druge građane da moraju da idu u skladu sa zakonom i da smo napravili dobar balans između implementacije zakonskih normi kada je u pitanju inspekcijski nadzor i mogućnosti da se brzo izađe u susret investitorima.
Ostaje ogroman problem stotina hiljada nelegalno izgrađenih objekata, čiji su vlasnici ušli u postupak legalizacije i tu i zastali, iz nekoliko razloga. Prvi razlog su veliki inicijalni troškovi, za koje naši građani u situaciji kakva jeste nemaju sredstva. Drugi razlog je – i dalje je obimna dokumentacija, nedostatak svih relevantnih planova, jer je planski osnov bio uslov za legalizaciju, urbanistički parametri su bili uslov za legalizaciju, nerešeni svojinski odnosi na građevinskom zemljištu, ogroman broj kuća koje su građene na zemljištu propalih društvenih preduzeća, na zemljištu koje je stečeno na razne načine, a ne u skladu sa zakonom, jer je bio zabranjen promet zemljišta. Sve su to bili problemi gde su ljudi zastajali jer nisu mogli da prikupe dokumentaciju.
Izmenama i dopunama ovog zakona smo ukinuli sve ono što je predstavljalo problem, kada je u pitanju prikupljanje papira. Jedino se neće moći legalizovati oni objekti koji su građeni u zaštićenim kulturnim dobrima, zaštićenim prirodnim dobrima, vodozahvatima, blizu saobraćajnica koje su veoma važne, objekti koji su od neuslovnog materijala, koji su građeni na klizištima; za sve one objekte za koje je u starom zakonu bilo zabranjeno da se legalizuju ostaje ta zabrana. Svi ostali objekti koji de fakto postoje u prostoru a ne spadaju u ove kategorije moći će da budu legalizovani, prema, po nama, do sada najbržoj i najboljoj mogućoj proceduri.
Omogućili smo pre svega lokalnim samoupravama da u ime građana, a po potpisivanju ugovora, uđu u postupak prikupljanja neophodne dokumentacije da bi se legalizacija završila. Lokalne samouprave će ugovarati sa geodetskom i inženjerskom strukom sve one izvršioce koji bi trebalo da načine geodetski snimak objekta, odnosno da načine tehnički izveštaj. Takođe smo uveli velike popuste u katastru nepokretnosti, kada je u pitanju pribavljanje dokumentacije za opštine, a na račun građana.
Ono što je takođe važno, omogućićemo da potpisivanje tih ugovora bude urađeno u najkraćem mogućem roku. Angažovaće se značajan broj lica kroz javne radove, da idu u kuće onih koji treba da se legalizuju i da im nude mogućnost potpisivanja ugovora.
Ono što je dobra stvar, za taj inicijalni trošak, koji je za kuću od 100 kvadrata bio oko 500 evra, opština će omogućiti plaćanje u periodu od četiri godine. Na taj način ćemo inicijalni trošak na mesečnom nivou dovesti na cenu koja je prihvatljiva za svaku porodicu u Srbiji, čak i za one porodice koje su socijalno ugrožene; radi se o nekoliko desetina dinara da bi se taj problem rešio.
Što se tiče plaćanja naknade za uređenje građevinskog zemljišta, napravili smo razliku između naših građana u odnosu na to da li su objekti građeni u prvoj, ekstra zoni ili u drugim, nižim zonama. S druge strane, napravili smo razliku kada je u pitanju socijalni status, odnosno da li je objekat koji se legalizuje građen npr. za tržište ili je to objekat koji je gradila porodica isključivo radi sopstvenog stanovanja, koja nema u vlasništvu drugi objekat, koja ima prebivalište na toj adresi duže od godinu dana i ispunjava druge uslove koji se tiču dokazivanja tog socijalnog položaja.
Za one koji nisu gradili u prvoj, ekstra zoni, za one koji nisu gradili ekonomske objekte ili objekte za tržište, za one koji su gradili isključivo zbog toga što je to bila socijalna potreba važiće popust od 99% za prvih sto kvadrata, odnosno 25 kvadrata po glavi stanovnika, a za drugih sto kvadrata popust će biti 60%.
Sve ovo može da dovede do završetka legalizacije, jer je legalizacija postala vrlo jednostavna – faktički, u ime građana opštine prikupljaju papire – i gotovo besplatna. Ko sada ne bude legalizovao objekat, tu se više ne radi o tome da on to ne može zato što nije u stanju i nije u finansijskoj mogućnosti, nego isključivo o tome da je u pitanju neko ko to ne želi da uradi.
Pozivam sve građane da legalizuju objekte. Kada im se pojave iz opštine na vratima i ponude im mogućnost da u njihovo ime prikupljaju dokumentaciju i ponude im sve ove popuste koje će zakon da definiše, pozivam ih da to učine, da potpišu ugovore i da puste da se postupak završi sam od sebe.
Na kraju, želim da se zahvalim svima koji su nam pomogli da dođemo do izmena i dopuna ovog zakona. Nekoliko poslaničkih grupa je bilo izuzetno aktivno u tome. Želim da se zahvalim Poslaničkoj grupi LDP, koja nam je sa nekoliko vrlo dobrih inicijativa pomogla da neke zakonske norme preciziramo i da ubrzamo procedure u nekoliko segmenata. Hoću da se zahvalim i drugim narodnim poslanicima koji su sa velikim interesovanjem to pratili i, svakako, stručnoj javnosti koja je pomogla da dođemo do zakona. Kada bude usvojen u formi koju smo predložili, uz veliki broj amandmana koje ćemo prihvatiti, koje su predali narodni poslanici, zakon će, siguran sam, najzad zaokružiti izgradnju pravne mreže za uvođenje reda u ove dve izuzetno teške, neuređene i zapuštene oblasti. Zahvaljujem se. Nadam se korisnoj i plodnoj raspravi tokom današnjeg dana.