Zahvaljujem se. Otvoreno je nekoliko pitanja u raspravi do sada i mislio sam da je vreme da razjasnimo neke nejasnoće.
Pre svega, hvala vam što ste pokušali da definišete gde su sve problemi. Oni postoje, Srbija je prepuna problema. Građevina i urbanizam, kao dve izuzetno zapuštene oblasti u Srbiji, jesu u problemima mnogo godina unazad. Nažalost, građevinski sektor, u smislu građevinske operative, nalazi se u jednoj velikoj krizi, koja je izazvana pre svega svetskom ekonomskom krizom i deli sudbinu građevinske operative u celoj Evropi. U nekim zemljama je 70% pala aktivnost građevinske operative, pričamo o razvijenim zemljama EU. Ta kriza je zahvatila i sve zemlje zapadnog Balkana. Samo u prošloj godini pet miliona ljudi u građevinskom sektoru u Evropi je ostalo bez posla. Nažalost, u našoj zemlji je to između 20.000 i 40.000.
Zakon o planiranju i izgradnji, koji je donet 2009. godine, nije mogao tome da doprinese zato što je njegova implementacija tek počela tokom 2010. godine, dozvole su izdavane i po starom zakonu, ali nije više bilo tražnje za građevinskim aktivnostima, nije bilo tražnje za građevinskim dozvolama. To vreme mi nismo iskoristili uzalud. Ono što moram da kažem, sreća u toj velikoj nesreći, koja se zove svetska ekonomska kriza, jeste što smo ušli u dubinsku reformu ovog sektora i što smo napravili krupne pomake da kada kriza prođe građevinski sektor može po izuzetno brzim procedurama i, siguran sam, u mnogo sređenijem sistemu nego što je bio pre 2008. godine da počne da funkcioniše i da radi.
Kada to govorim, to nije optimizam bez pokrića, to je prosto sabiranje nekih činjenica koje ću da iznesem sada. Ovaj zakon koji je donet 2009. godine doneo je nekoliko istorijskih stvari u Srbiji. Mislim da će ostati dve ključne stvari, koje će svakako ostati zapamćene i kada prođe mandat ove vlade.
Kao prvo, mi smo nakon 60 godina uveli privatno vlasništvo nad građevinskim zemljištem. Da bi se desila privatizacija građevinskog zemljišta, da bi se taj ogroman resurs koji svaka država ima stavio u punu formu što se tiče samog korišćenja i da bi se promenio svojinski odnos, potrebno je da se dese određene procedure; mi smo to nazvali konverzijom prava korišćenja nekada državnog zemljišta u privatnu svojinu.
Milioni ljudi će od konverzije da dobiju značajnu dobit. Danas svaki građanin koji živi u kući ili stanu ima pravo da konvertuje i da postane vlasnik zemljišta koje se nalazi ispod objekta koji je njegovo vlasništvo. To su desetine hiljada ljudi iskoristile kao svoje pravo tokom ove godine. Zahvaljujući izmenama i dopunama ovog zakona, to će ići po automatizmu. Dakle, opštine će dostaviti sve ono što jesu neophodni podaci, katastri će uraditi svoj deo posla, konverzija prava korišćenja u pravo svojine bez naknade će ići po automatizmu.
Kada pitate da li je konverzija uspela, kažem – da, jeste, zbog toga što je svako ko je hteo da gradi morao pre toga da stekne vlasništvo nad zemljištem, to je mogao da uradi u postupku konverzije. U katastrima je u početku postojalo vreme da se oni uhodaju sa procedurom. Danas je to proces koji traje relativno kratko i može da se završi relativno brzo. Sada ćemo i to da izbrišemo, neće biti procesa i postupka, to će se raditi automatski.
Druga velika stvar koju smo uradili, a koja je istorijska, jeste što smo najzad u Srbiju uveli obavezu lokalnih samouprava da donesu dva ključna plana: prvi je prostorni plan lokalne samouprave i drugi je regulacioni plan, koji će imati dovoljan nivo regulacije da na osnovu njega možete da uđete u postupak za izdavanje građevinske dozvole bez preterano dugog čekanja da se ispune uslovi koji su do sada traženi.
Ne kažem da su svi uradili svoj deo posla u rokovima koji su propisani i da su svi u tempu koji će obezbediti da do septembra ove godine ili do marta sledeće godine sve opštine imaju prostorni i regulacioni plan, ali će svi biti u fazama postupka, sa jednim jasnim vremenskim rasporedom kada će najzad Srbija biti pokrivena prostornim i urbanističkim aktima. To je istorijska stvar. Kada smo mi počeli da radimo ovaj posao samo 20% Srbije je bilo pokriveno ovim planovima.
Spomenuli ste katastar. Danas sam hteo da iskoristim priliku da vam pokažem koliko se i tu stvari pokrenulo. Bez obzira na to što građani imaju uglavnom sliku o katastru kao uskim šalterima u prenatrpanim prostorijama u kojima se jako dugo čeka na usluge, katastar nepokretnosti je počeo da se reformiše i u poslednje dve godine se ta reforma intenzivirala.
Danas Srbija prvi put u svojoj istoriji može da se pohvali da je gotovo izradila katastar nepokretnosti na celoj svojoj teritoriji. Na ovoj mapi Srbije, kada pogledate plavu boju, tu je uspostavljen katastar nepokretnosti. Prvi put u istoriji u nekim oblastima postoji jasan odnos objekata u prostoru i svojinske evidencije tih objekata, zemljišta i svega ostalog. To je ogroman posao i to je posao koji je urađen u protekle dve godine. Svi ovi ostali crveni delići Srbije su postupci koji se u ovom trenutku vode. Do kraja ove godine Srbija će imati u potpunosti svojinsku evidenciju i katastar nepokretnosti.
Samo da vam kažem koliko smo mi zaostali: na primer, BiH je nakon austrijske okupacije za šest godina uradila taj posao, naravno, u skladu sa modernim tehnologijama koje su tada bile važeće; sto i nešto godina posle toga mi nismo bili u stanju da ovaj posao završimo, decenijama se taj posao zanemarivao. Mi ćemo uspeti da ga završimo. Kada se to završi, čekanje u redovima za katastar, za dobijanje izvoda, za rešenje svojinskih odnosa, za sve ono što su bili problemi koji su podrazumevali dokazivanje svojine nad zemljištem i nad objektima će biti prošlost. Ono što je dobra stvar jeste da će sve ovo biti prikazano i realizovano u digitalnoj formi.
Srbija je zemlja koja na nekoliko procenata svoje teritorije nikada nije imala nikakvu svojinsku evidenciju i gde se promet nekretnina vršio tako što se ljudi rukuju, a da to država nigde nije zabeležila. Dakle, mi smo od jednog veoma lošeg početnog položaja danas došli u situaciju da završavamo jedan ogroman posao.
Rekao sam vam ovde tri stvari koje je ovaj zakon doneo: doneo je svojinu nad građevinskim zemljištem, uveo privatnu svojinu nad građevinskim zemljištem, pokrenuo proces pokrivanja Srbije planskim i urbanističkim aktima i, treća stvar, uspeli smo da pokrenemo stvar sa mrtve tačke – u mnogim opštinama uskoro ćemo imati rešene katastre nepokretnosti. Doneo je napredak u mnogim oblastima u kojima je ubrzan proces za izdavanje dozvole, ali svuda gde nema prostornog plana, gde nema regulacionih planova, gde nema rešene svojinske evidencije, gde postoji spora, troma, neefikasna administracija, bili su problemi za izdavanje građevinskih dozvola.
Mi smo sačekali da vidimo gde postoje novostvorena uska grla, koja su sve novonastala uska grla, koja su uska grla koja su inače postojala, a koja nismo uspeli da otklonimo Zakonom, da bismo vam predložili izmene i dopune. Izmenama i dopunama ovog zakona mi ne kažemo da je Zakon iz 2009. godine bio loš, samo smo hteli da one tačke koje su loše tumačene na nivoima gde se zakon sprovodi rastumačimo na jasniji način i da izbrišemo svaku vrstu mogućnosti da u ovim postupcima bude arbitrarnosti, usporavanja, zloupotreba. To smo uradili ovim izmenama i dopunama.
Nijednog trenutka nismo odustali ni od jednog od reformskih procesa koje smo započeli Zakonom iz 2009. godine. Ostala je konverzija uz naknadu, koja će morati da se plaća, ali po postupcima koji treba da budu ubrzani. Ostalo je smanjenje procedura za izdavanje građevinskih dozvola. Sada smo to pokušali da unapredimo tako što smo mnoge stvari pojasnili tamo gde se bespotrebno komplikovao život našim građanima i investitorima.
Uradili smo sve što je neophodno da građevinski preduzimač, da građevinska operativa može hitno da izađe na gradilište, da od trenutka kada se izda lokacijska dozvola u najkraćem mogućem roku može da krene, da se pokreću mašine i da radnici izađu na gradilišta. Dakle, uradili smo sve ono što je neophodno. Sada to pojašnjavamo i popravljamo i siguran sam da će nakon donošenja ovog zakona situacija biti mnogo bolja.
Paralelno sa izradom izmena i dopuna Zakona radili smo na svim pratećim podzakonskim aktima koji treba da stave zakon u punu funkciju već tokom ovog ili početkom sledećeg meseca. Ova građevinska sezona će, siguran sam, biti obeležena mnogim dobrim građevinskim projektima, koji će moći brzo da otpočnu upravo zbog izmena i dopuna ovog zakona.
Da ne bismo sedeli skrštenih ruku i gledali kako naša građevinska operativa propada i nestaje, kako ljudi ostaju bez posla, država je morala da se uključi i da postane najveći investitor. Danas je država Srbija najveći investitor u građevinskom sektoru Srbije. To smo uradili kroz tri velika projekta. Prvi projekat je izgradnja objekata u gotovo svim gradovima u Srbiji. Ukupno 245 velikih gradilišta ćemo otvoriti tokom ove godine, gde polovinu para obezbeđuje država Srbija, polovinu lokalne samouprave. Projekti su birani po prioritetima koje su same lokalne samouprave prepoznale kao važne.
Ono što je najvažnije, ne samo da ćemo zaposliti lokalnu građevinsku operativu na tim projektima, nego ćemo značajno poboljšati život građana tamo. Ako mi ne verujte, pitajte ljude u Obrenovcu šta će im značiti most preko Save, koji su čekali decenijama. Pitajte ljude u Babušnici šta će im značiti sportski kompleks sa otvorenim bazenom, koji čekaju da bi unapredili turizam; ili u Sokobanji, ili zatvoreni bazen u Pirotu, ili bolnica u Vranju, Klinički centar u Novom Sadu. Gomilu infrastrukture, poput kolektora, kanalizacije, putne mreže, svega onoga što su lokalne samouprave tražile da im se uradi, ogroman broj domova kulture, sportskih dvorana, škola, obdaništa, koji su nekada započinjani, nikad nisu završavani, mi ćemo zahvaljujući ovom projektu završiti.
To je potpuno novi projekat, koji smo uspeli za samo šest meseci da sklopimo, da počne da radi, da funkcioniše. Kada pitate šta je efekat Zakona o pomoći građevinskoj operativi, upravo je ovo. Uspeli smo da pokrenemo tri ogromna projekta, sa nekoliko desetina i stotina građevinskih projekata, zahvaljujući tom zakonu.
Ono što je jako interesantno i to ću da kažem, kada su opštine visokomotivisane da izdaju brzo građevinsku dozvolu, one to i učine. Period za izdavanje građevinskih dozvola za ovih 245 objekata je bio nekoliko meseci. Niko ne može da kaže da zakon ne valja, kada opština sama sebi može da izda dozvolu brzo, a neki investitor ima problem i čeka mesecima da dobije istu dozvolu, na istoj lokaciji, pod istim uslovima.
Isto važi i za državu. Mi smo kao ministarstvo izdali sve građevinske dozvole za projekat „Stepa Stepanović“ u roku od nekoliko meseci. Da li neko hoće da mi kaže da zakon ne valja? Ne, nego postoji visoka motivisanost da se dozvola izda, a kada je nema, a nažalost, vrlo često je nema kada su u pitanju privatni investitori, onda se traži papir više, onda se komplikuje procedura, onda se zagorčava život, nažalost, mnogo puta, upravo iz najlošijeg mogućeg razloga, a to je da se eventualno zaradi neki novac i da se traži mito.
Upravo ovim izmenama i dopunama hoćemo da postavimo sistem tako da, i bez obzira na nisku motivisanost, koju možemo da očekujemo, dozvola mora da se izda brzo i moraju da se poštuju neki rokovi. Tome služe, između ostalog, izmene i dopune ovog zakona.
Drugi veliki građevinski projekat gde je država investitor je naselje „Stepa Stepanović“. Trideset ili četrdeset godina građevinska operativa u bivšoj Jugoslaviji i Srbiji nije gradila jedan tako veliki projekat kao što je „Stepa Stepanović“. Mi ćemo u jednom trenutku graditi 130 velikih stambenih zgrada. Ove godine vi ćete tamo imati ogroman broj kranova i gotovo celokupnu operativu zaposlenu na tom projektu. Pitajte te građevince da li bi preživeli ovu godinu da samo tog projekta nije bilo, a ne i ovih drugih projekata. Dakle, uspeli smo da ih spasemo.
Pri tom smo ugovorili cenu izgradnje kvadrata, koja je najniža od kada država ugovara sa privatnicima takav posao, zahvaljujući Zakonu o pomoći građevinskoj operativi, gde smo pozivali sve relevantne firme i dopustili da one međusobno spuštaju cenu da bi došli do cene koja je danas izuzetno povoljna, to je između 350 i 400 evra po bruto metru kvadratnom stambenog prostora, ključ u ruke. Recite mi, gde to ima? Mi smo to uspeli, to će biti izuzetno kvalitetni stanovi, koji su građeni po najnižoj mogućoj ceni.
Treći veliki projekat gde država investira u svoju građevinsku operativu jesu socijalni stanovi, koji će se graditi u dvadeset gradova.
Sa ova tri velika projekta ove godine građevinska operativa će biti gotovo u potpunosti uposlena, a proizvodnja građevinskog materijala će raditi punom parom. Budite sigurni u to.
Ne treba država da bude najveći investitor. Ona to sme da radi i mora da radi samo kada je kriza. Voleli bismo da 2012, 2013, 2014. godina budu godine u kojima će privatni sektor biti najveći investitor, a da se država polako povlači. Država treba da stvara regulativu koja je dobra, da stvara uslove i privredni ambijent za investicije u građevinarstvu, ali ne treba da bude investitor, čvrsto stojimo iza toga; da ne kažem, neki drugi projekti niskogradnje koji se rade, izgradnja puteva, mostova itd.
Na kraju, spomenuli ste pitanje konverzije uz naknadu. Postavljana su pitanja koliko je njih bilo. Predato je nekoliko hiljada zahteva. Očekujemo da će biti između dve i tri hiljade konverzija uz naknadu. Do sada je završena nekolicina njih. Razlozi su poznati i upravo zato što su poznati razlozi, prepoznati problemi, predložili smo konkretna rešenja.
Svi gradovi koji budu želeli doniraće svoju površinu i omogućiti da se vrlo brzo dođe do procene tržišne vrednosti kvadratnog metra građevinskog zemljišta. To je rešenje koje su i gradovi prihvatili, da mogu to da urade da bi ovaj problem rešili. Na taj način će se za sledeću građevinsku sezonu, a nadam se i za ovu, osloboditi jedan značajan resurs građevinskog zemljišta na kome će moći da se gradi.
O legalizaciji se puno govorilo i puno se reklo. Ne postoji fer legalizacija, pravedna legalizacija, ne postoji legalizacija u kojoj će se svakome ispuniti sve ono što želi. Postoji samo efikasna ili neefikasna legalizacija. Sve legalizacije do sada su padale na dvema stvarima: prva je bila nemogućnost da se dobiju svi neophodni papiri da se legalizacija završi, druga je bio nedostatak finansijskih sredstava kod onih koji treba da legalizuju.
Napravili smo model koji mora da uspe. Na vrata porodica koje žive u nelegalnim objektima će zakucati neko iz opštine, ponuditi im papir da potpišu ugovor sa opštinom, u njihovo ime će skupljati sva neophodna dokumenta i to će građane koštati mesečno između nekoliko desetina i nekoliko stotina dinara. Da li postoji bolja stvar od toga? Ne znam i ne mogu da zamislim da postoji bolja stvar od toga.
Naravno, to će da se desi kada se budemo organizovali, a da li ćemo se organizovati mogu da kažem u ime Ministarstva, mi smo već organizovani. Da li će se lokalne samouprave organizovati, to će zavisiti upravo od lokalnog pritiska na lokalne samouprave da se organizuju. Za neke gradove sam siguran da će se organizovati i siguran sam da će Beograd, kao najveći grad, sa gotovo 220.000 nelegalnih objekata, uspeti da se organizuje i da na dobar način taj posao završi.
Ova godina će biti godina u kojoj će ljudi osetiti da im je država došla na vrata i da im pomaže da reše probleme. To neće biti besplatno, ali će biti po najpovoljnijim mogućim cenama do sada.
Najvažnija stvar posle toga jeste da se nikada više ne desi da divlja gradnja buja u ovom procentu koliko je to bilo do sada. Kako to uraditi? Mi se kao Ministarstvo borimo koliko možemo i neprestano rušimo bespravno izgrađene objekte, podnosimo krivične prijave i pratimo tok sudskih procesa, vršeći jednu vrstu institucionalnog pritiska na pravosuđe da te postupke završi. Ostaje da to rade i lokalne samouprave.
U sprovođenju ovog zakona, uvođenju reda u Srbiju potrebno je jako mnogo lične hrabrosti, preuzimanja rizika. Potrebno je da budete i nepopularni. Potrebno je nekada da pristanete da budete izloženi različitim napadima, jer se ovde radi o materiji u kojoj je bilo toliko puno kriminala, korupcije, prljavog novca, ogromnih problema i neregulisanosti. Mi smo to prihvatili da radimo. To će čekati svakog ko bude hteo da uvodi red u Srbiju. Mi to sada radimo, a mislim da radimo na najbolji mogući način upravo predlažući danas izmene i dopune ovog zakona. Siguran sam da ćemo nakon ovih izmena i dopuna imati zakon koji će biti najbolji mogući u okolnostima koje danas imamo u Srbiji.
Pozivam vas da ga podržite, pozivam vas da nam pomognete u implementaciji, sprovođenju ovog zakona. Budite sigurni, to je na dobrobit svih, bez obzira na naše političke razlike. Ovo je zakon koji se pravi za korist svih naših građana. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta i ona je poslednja na listi govornika.

Mogli ste, ministre, komotno da prekinete ovu nameštenu raspravu pre šest minuta, jer je tada prestao prenos. Zaista, jasno je zbog čega ste pre poslednjeg govornika uzeli reč, ali, bože zdravlja, razgovaraćemo i o pojedinostima.
Vaša jutrošnja rasprava, koju ste sada apsolutno ponovili, baš je onako inspirativna, ali je problem u tome, ministre, što je apsolutno identična sa onim što ste ovde govorili 2009. godine. Ne znam da li ste u međuvremenu prespavali ili ste bili u Švajcarskoj pa nam pričate kao da pričate o izgradnji i o planovima izgradnje, o legalizaciji, koja tamo naravno nije ni problem, kao da živite u Švajcarskoj, a ne u zemlji Srbiji.
I tada ste, 2009. godine, govorili da je ovo važan sistemski zakon. Jutros i danas ponovo ste to rekli. I tada ste govorili da ovaj zakon ne odustaje od reformskog kursa i popravljanja stanja u ovoj oblasti. I tada i sada kažete da će konverzija da se završi veoma brzo, na neku opštenarodnu dobrobit. I tada i sada ste rekli da će legalizacija da se završi u veoma kratkom roku. Ministre, sedamnaest meseci je prošlo od svih tih vaših obećanja. Rezultati su nula, gospodine Duliću.
Kada smo pre nekoliko meseci govorili o ispravci ovog zakona i kada sam vam rekla da se ovaj zakon ne primenjuje vi ste se naljutili, delovali ste uvređeno. Da li možete sada da demantujete poslanike Srpske radikalne stranke?
U razlozima za donošenje ovog zakona, između ostalog, kažete: „U postupku preispitivanja Zakona ocenjeno je da je pojedina rešenja potrebno preciznije definisati, u skladu sa stavovima sudova.“ Šta ovo znači, ministre? Šta ovo znači? Valjda zakon postoji da bi ga sudovi primenjivali? Ne znam sa čime vi usklađujete ovaj zakon.
Problem je u tome što je Zakon o planiranju i izgradnji, što smo vam mi govorili tada, apsolutno neprimenljiv, apsolutni izvor korupcije u državnim organima, u organima lokalne samouprave, sve do mesne zajednice. To vam govorimo i danas i vi nas opet ne slušate. Ne znamo zbog čega insistirate na nečemu što nije primenljivo i što neće doneti nikakav rezultat.
Kažete, izmenama ovog zakona ne priznajete da osnovni zakon nije dobar. Šta nas briga šta vi priznajete ili ne priznajete. Vi sa devedeset članova menjate zakon od dvesta članova. Ubedite nekoga da i sami niste svesni da je to jako loš zakon.
Ovde ste izneli mnogo podataka. Hvalite se šta ste sve počeli da gradite, koliko će biti neprofitnih stanova, koliko socijalnih itd. Mi smo se zabrinuli da će nam zafaliti naroda koliko ćete vi da izgradite stanova. Prosto neverovatno.
Evo vam podataka, gospodine ministre: 2007. godine je izgrađeno 19.000, 2008. godine 19.800, 2009. godine 2.500, 2010. godine 1.800. Vi pričate, vidim negodujete, i opet ćete da kažete verovatno da je to zbog svetske ekonomske krize. Pitanje za vas, gospodine ministre: da li svetska ekonomska kriza može da utiče na izradu generalnog plana, regulacionih planova, planova izgradnje? Ne može. Zašto to niste uradili?
(Oliver Dulić, sa mesta: Radi se.)
Radi se? Ko zna šta se još radi. Od vas se očekuje da završite. Pa, niste završili, ministre. Javite se posle. Nadam se da će gospođa Čomić dozvoliti da malo razgovaramo. Nas dvoje uvek imamo lepu komunikaciju, ne samo sa aspekta opozicione stranke, nego sa aspekta nekoga ko ovu materiju, morate da priznate, zaista zna. Bilo bi dobro da ste uvažili i ono što sam vam onomad govorila.
Sećate se kada smo govorili o konverziji 2009. godine, kada sam vam rekla da možete zaglaviti zatvor zbog toga što ste na onaj način regulisali tu materiju? Niste verovali, odnosno ubedili su vas da ne verujete. Vama je bilo prilično uverljivo to što sam vam rekla.
Šta sada imamo? Neko od mojih kolega je rekao, nekoliko dana unazad pišu na naslovnim stranama – prete ministru Duliću. Zašto prete ministru Duliću? Ako vam prete, ministre, zato što insistirate na primeni zakona, onda imate našu podršku i javno ćemo prozvati svakoga ko vam preti. U svakom slučaju ćemo prozvati bilo koga ko nekome preti jer je to nedopustivo, trebalo bi da je nedopustivo u državi Srbiji.
Ministre, ako vam prete iz nekih drugih razloga, možda imate pravo da ne spavate mirno. Nemojte ovo pogrešno da razumete, ne daj bože, kao nekakav poziv da neko ima pravo da vam preti. Naravno, svako ko nije siguran ili ko je svestan da ne primenjuje zakon onako kako bi trebalo ne treba mirno da spava samo zbog organa gonjenja eventualno.
Ovo nije ništa lično, naravno. Verujem da ste vi pošten čovek, ali je pitanje, ako ste vi dozvolili konverziju na onaj način, pa sada na ovaj, prvo odgovorite kako ćete naterati... Pustite ovu besplatnu konverziju, to što vi živite u zgradi ili što ja živim u zgradi pa mogu da postanem vlasnik stohiljaditog dela zemljišta ispod zgrade, to nije interesantno. Pitanje je, o tome niste uopšte govorili, to smo govorili pre sedamnaest meseci, šta je sa ogromnim površinama tamo gde su tajkuni i razni kontroverzni biznismeni kupili neku fabriku?
Pominjala sam vam primer fabrike koja ima 200 m2 a na parceli je od devet hektara. Kako će to da se reguliše? Kako ćete ih naterati da plate? Ne možete ih naterati zato što prošli put niste prihvatili naš amandman da se takvo zemljište, koje nije u okviru neophodne namene za taj objekat, stavi na licitaciju. Ovako, zakon ga čuva, doneli ste zakon, i razni tajkuni koji su izgradili hotele i megamarkete na mestu fabrika uživaju, a država Srbija i građani Srbije plaćaju to što oni razvijaju sopstveni biznis.
Kažete da je gradnja u Beogradu, kako ste rekli, beležila sam sve što ste rekli, da je zabluda da je ovaj zakon zaustavio građevinsku operativu, ali niste nas ubedili da nije tako, niste nam kazali šta ste to gradili. Kažete, gradi se u Beogradu. Grade se i dalje tzv. divlji objekti, ministre. Vi pošaljete inspektora...
Prošli put sam vam govorila o nekim primerima iz Zemuna, i danas ću vam navesti neke primere iz Zemuna, da se razumemo, ne zato što su u Zemunu na vlasti naprednjaci, nisu oni tema za nas, oni su tema za javnog tužioca, za organe gonjenja po mnogo osnova, nego zato što sam ja narodni poslanik koji živi u Zemunu, komuniciram sa ljudima, prolazim i vidim. Gradi se objekat u Tvorničkoj ulici u Zemunu. Kažu Zemunci da je vlasnik tog objekta Vučićev prijatelj Peconi. Eno, čoveku iza objekta gde on sad zida srušio kuću, porodici su srušili kuću i nikom ništa. Vaš inspektor ode, kao što je išao tamo gde je onaj zid u Vrtlarskoj ulici, konstatuje da je dozvola izdata u opštini Zemun, ali ne čačne da vidi kakvi su papiri koji su prethodili izdavanju dozvole. Pošaljite ih ponovo da vide. Potrudili smo se mi, gospodine ministre. Imamo ljude koji rade tamo, koji su nam pokazali to što vaši inspektori nisu želeli da vide.
Govorite o legalizaciji, o 99 ili ne znam koliko posto. Najpre ste pričali da će legalizacija biti potpuno besplatna, pa vas onda vaš pomoćnik na televiziji demantuje, kaže – gospodin Dulić se u to ne razume, on nije pravnik, ja sam pravnik. Vi tako u Vladi funkcionišete, državni sekretari i pomoćnici vode politiku i ruše neke ministre itd., to nije ništa novo, ali to je vaš problem. Sada kažete da neće biti sto posto, nego će biti 99% umanjenje, pa onda govorite o nekim zonama, pa je pitanje kako ćete legalizovati, po kojoj ceni.
Vi ste to već regulisali, očigledno. Kako će sve kuće, recimo, na Vračaru, Savskom vencu i Starom gradu u Beogradu? Tamo ima i siromašnih ljudi i jedva sklepanih kućica, i pravljenih više godina, ali oni su u toj zoni koja je ekstra i nema popusta. Da li je to pravično? Nije.
Evo, dok je neko od mojih kolega govorio dobila sam poruku iz Ćićevca, kažu – pitajte ministra kako ćemo legalizovati kuće koje su napravljene pre šezdeset ili sedamdeset godina. Nema pojma ministar. Zapravo, nema pojma zakon.
Ministre, kako brutalno pljačkate građane Srbije kroz legalizaciju, molim vas da ovo pažljivo saslušate i da zamolite pomoćnika pravnika, ako sama do sada nije primetila, da proveri i kada budemo govorili o amandmanima da nam objasni kako će se rešiti, recimo, slučaj jedne porodice koja je pre tri godine legalizovala objekat, zaključila sa Direkcijom ugovor o plaćanju naknade, otprilike 36 rata. Dakle, tri godine su prošle. Prva rata je bila četiri hiljade dinara, 36. ili 37. je 6.500 dinara. Šta je ta razlika i na osnovu čega je došlo do te razlike? Ostatak...
Slušajte sad, nemojte da se mrštite, draga gospođo, nego slušajte pa ministru, koji nije pravnik, kao što ste vi rekli, pa ne zna i ne razume se, to ste vi rekli, ja mu nikad nisam rekla da ne zna jer ga cenim, kažite. Ta ista porodica, kojoj je ostalo još dvadeset rata da plati... Kad se izračuna, tih dvadeset rata iznosi, odnosno od ukupnog duga je ostalo oko 50.000 neplaćeno; kad se pretvori u ove rate koje svakog meseca rastu, pod uslovom da više ne rastu, to je 130.000 dinara. Ljudi, naravno, nemaju 50.000 dinara da to plate, ali će zato da plate još 130.000 dinara.
Tako vi brutalno pljačkate građane Srbije. Ništa se neće promeniti ni u ovom zakonu o kojem danas govorimo, jer ništa suštinski, ministre, ovde nije promenjeno. Možete vi da pričate koliko god hoćete. Nažalost, ne znam koliko mi je još ostalo vremena, ali svakako je nemoguće da ispričam sve ono što bih htela, što su primedbe.
Vi ste menjali pojmovnik u ovom zakonu. Recimo, promenili ste šta je građevinsko područje. Građevinsko područje vam više nije određeno planskim dokumentom. Pa čime je, ministre? Tarabom? Čime je određeno građevinsko područje? Pa ste menjali formiranje građevinske parcele, pa ste onda uveli još jedan član koji kaže – urbana komasacija, što je potpuno isto, što je opet krađa, opet zloupotreba lokalne samouprave prilikom dodeljivanja građevinskog zemljišta koje je pripadalo lokalnoj samoupravi za formiranje parcela, pa ćemo opet imati „Ušće“. Imamo „Ušće“, koje je dobilo pet hektara za džab džabe i nikom ništa, zato što se menjao taj plan po kojem je izgrađen taj objekat.
Ili ćete, kao što ste srušili u Zemunu objekat... Kad kažem vi ne mislim na vas, ali je sve to posledica ovakvih propisa. Srušili ste objekat zato što su geometri iz katastra ustanovili da nije bila dobra građevinska linija, da nije dobro postavljena; za sedamnaest centimetara je taj čovek ušao komšiji u parcelu. Bio je spreman da plati. Da, naravno. Ne, morao je da sruši, zato što je onaj drugi više platio funkcionerima u opštini Zemun, a sve to zato što je loš zakon.
Šta ste sad promenili u tome? Niste ništa. Ništa niste promenili. Hvalite se šta ćete da izgradite i koliko ćete da izgradite. Šta ste uradili da legalizujete, otprilike, sedam hiljada objekata u zemunskim naseljima Plavi horizont, Grmovac i Busije? To je bila gradnja, ministre. To je bila gradnja. Idu sada vaši stručnjaci na teren, dive se kada odu, kažu – kako je moguće da ste napravili ovako ulice, kao avenije, široke po 14 metara? Pa još po četiri metra do svakog objekta, pa svaki objekat na liniji izgradnje pet metara od početka svoje parcele. Vodilo se računa zato što se znalo da to treba jednog dana da se legalizuje, ali vi to ne radite.
Uzeli ste od lokalnih samouprava, sada govorim za nivo Beograda, uzeli ste predmete pa ste ih odneli u grad Beograd. Sada tamo kažu da nemaju dovoljno ljudi. Kako se priča, ponovo će to da vrate u jedinice lokalnih samouprava. Pogubiće papire iz svih predmeta dok ih šetaju od jednih do drugih.
Ministre, vi dobro znate da ovaj posao može da se završi prilično brzo i vrlo jednostavno. Problem je, sami ste rekli da postoji tihi bojkot administracije. Zar to ne govori o nemoći države?
Nemate prava, ministre, posle tri godine ministrovanja, a već je jedanaesta godina dosovske vladavine, da se žalite, kako ste rekli, na zapuštenost u ovoj oblasti. Mogli ste sve da pozlatite za jedanaest godina, ne znam koliko da je bilo zapušteno.
Pokazivali ste nam malopre kartu katastra, šta ste uradili na nivou katastra. Šta ste uradili, ministre? To što ste vi ofarbali u plavo, šta ste uradili? Koliko je plavo ofarbano, je li toliko objekata uknjiženo? Nije. Je li toliko objekata snimljeno? Nije. Je li bilo avio-snimanja predviđenog u Zakonu o katastru? Jeste. Je li tako? Dobro. Odgovorićete kasnije. Rekoh, nije, ali hajde. Još dvanaest minuta, što reče kolega.
Dakle, šta ste uradili na temu prenosa katastarskih operata iz zemljišno-knjižnih odeljenja sudova u katastre? Tu je kolaps. Vi pričate o katastrima koji su i ranije postojali, ali tu je kolaps. Niti rade zemljišno-knjižna odeljenja sudova, niti su službe katastra nepokretnosti preuzeli…
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi je iskorišćeno. Zahvaljujem.)
Hvala lepo.

Reč ima ministar Oliver Dulić.

S obzirom na to da je puno tema otvoreno, ipak predlažem da ovu raspravu nastavimo kada bude reči o pojedinostima. Vi ste ovde naveli nekoliko stvari koje apsolutno ne stoje i to ćemo vam i dostaviti.
U svakom slučaju, sve ovo što vi pričate i što tražite od nas jeste brzo rešenje nečega što zahteva proces. Kada pričamo o seljenju iz zemljišnih knjiga u katastar nepokretnosti svih onih akata koji su neophodni za svojinsku evidenciju objekata, knjiženje itd. i kada pričate o donošenju svih prostornih i regulacionih planova, urbanističkih akta, to su sve procesi.
Dakle, po Zakonu iz 2009. godine lokalne samouprave su dužne da do septembra, odnosno marta sledeće godine završe što prostorni, što regulacioni plan, i oni rade na tome. Vrlo dobro znate, radili ste kao sekretar, koliko znam, u jednoj opštini, da je tu potreban proces, koji podrazumeva izradu različitih akata, javne rasprave, niz skupštinskih odluka.
Mi smo sada u tom procesu, ali se to radi i to se prvi put u Srbiji radi. U mnogim opštinama zaista toga nije bilo nikad, svi planovi koji su neophodni za izdavanje dozvola su rađeni samo prema interesima investitora, možete zamisliti pod kojim uslovima.
Hoću da budem jasan. Ne žalim se na administraciju, samo hoću da ukažem na problem koji svi mi zajedno imamo, a to je – kada se neki zakoni koji smanjuju arbitrarnost i koji treba da uvedu red predstave javnosti i počnu da funkcionišu, po automatizmu se traže načini da se ti zakoni izbegnu. To nije od danas, godinama unazad, decenijama unazad, još možda od turskog vremena, kada smo genetski, valjda, učeni da pokušamo da zaobiđemo državu i da je prevarimo. To je prosto nešto što postoji kao problem, a najočiglednije je u ovim oblastima u kojima postoji veliki interes i velika nesređenost.
Dakle, nemojte da mislite da se mi žalimo. Ne, mi radimo. Kada vidimo da nešto ne valja, mi ispravimo. Svesno ulazim u rizik da me vi kritikujete da ne valja ovo ili ono, zbog toga što znam da ovo što radim sada radim iz uverenja da će sada biti bolje i siguran sam da će biti bolje.
Hvala vam na tome što ste rekli da sam pošten čovek; nećete se stideti tih reči, jer to zaista stoji. Svi napadi na mene ili na moje saradnike upravo su zbog toga što pokušavamo da taknemo u močvaru u koju niko nije smeo da takne. Mi ćemo to raditi do kraja, mirno spavamo, a možete i vi mirno da spavate, jer budite sigurni da kada ponekad kažete neku pohvalu za to i te kako ima argumenata.
U svakom slučaju, postoji puno stvari koje ste otvorili i o kojima ćemo razgovarati. Konverzija je jedna užasno teška i široka tema. Mislim da koncept, ja ga se dobro sećam, koji ste predlagali u raspravi koja se ticala prethodnih zakona nije bio moguć. Pokazalo se da ovaj koncept treba da bude mnogo efikasniji. Iz tog razloga smo izmenili i dopunili. Ne bih sada više dužio. Imaćemo prilike još da razgovaramo. Hvala.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika Narodne skupštine?
Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona.
Ovim završavamo naš današnji rad. Rad nastavljamo sutra, 3. marta, u 10.00 časova, raspravom o zakonu koji je drugi po dnevnom redu. Želim odmah da najavim narodnim poslanicima da ćemo tokom sutrašnjeg radnog dana voditi raspravu o toj tački dnevnog reda, dakle, druga tačka dnevnog reda, samo to.
U petak neće biti plenarnog zasedanja, ali ćemo raditi u ponedeljak, pošto imamo posetu predsednika Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Hvala vam.