Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Prvu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.

Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite da u vaše i u svoje ime pozdravim članove hora „Sveti knez Lazar“ iz Kruševca, koji su upravo otpevali državnu himnu Republike Srbije i koji će nastaviti da prate deo današnje sednice sa galerije velike sale Doma Narodne skupštine.

Himnu su otpevali sledeći članovi hora: protojerej Dragi Veškovac, starešina crkve Lazarice, Katarina Veškovac, direktor hora, Ružica Veškovac, Jovana Milošević, Jelica Mijatović, Sanja Vučić, Ivana Marković, Valentina Stanković, Marija Nikolić, Dobrila Milosavljević, Marija Milosavljević, Tijana Ivanović, Gordana Matijević, Marijana Đurić, Ivana Pejović, Vera Marinović, Snežana Jovanović, Nadica Toković, Jana Aleksić, Jelena Nikolić, Višnja Dimitrijević, Olga Milićević, Ljubinko Nikolić, Aleksandar Nikolić, Života Aleksić, Slobodan Đurić, Vojno Sakan, Jugoslav Lazić, Dragiša Milosavljević, Bojan Božić, Miroslav Stojanović, Vesko Buntić, Branko Rajković, Branko Simić, Janko Vukotić, Rade Mrkić, Aleksandar Grujić, Marko Toković, Đorđe Tomić, Miloš Marković i Vojin Jagričić.

Pozdravimo aplauzom drage goste. (Aplauz.)

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 139 narodnih poslanika.

Podsećam da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom usvajanja zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je u ovom momentu registrovano 127 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine, u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam da sam, pored predstavnika predlagača dr Olivera Dulića, ministra životne sredine i prostornog planiranja, pozvala da sednici prisustvuju i Aleksandra Damnjanović Petrović i Nebojša Janjić, pomoćnici ministra životne sredine i prostornog planiranja i Milija Đalović, načelnik Odeljenja za normativnu delatnost u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja.

Dostavljen vam je zapisnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije u danu za odgovaranje na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom, kao i zapisnici sa Šeste, Sedme i Osme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa prethodne sednice.

Obaveštavam vas da je proverom u službi za poslove Administrativnog odbora utvrđeno da tom odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na ovaj zapisnik.

Prelazimo na odlučivanje o zapisnicima.

Stavljam na glasanje zapisnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije u danu za odgovaranje na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom, 7. decembra 2010. godine.

Od 128 poslanika, za je glasalo 125.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila ovaj zapisnik.

Stavljam na glasanje zapisnik Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini, održane 30. novembra, 1, 2, 7, 8, 9. i 15. decembra 2010. godine.

Od 129 poslanika, za ovaj zapisnik izjasnilo se 116.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik.

Stavljam na glasanje zapisnik Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini, održane 15, 16, 17, 20. i 22. decembra 2010. godine.

Od 131 poslanika, za su glasala 124.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila ovaj zapisnik.

Stavljam na glasanje zapisnik Osme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini, održane 22, 23, 24, 27, 28. i 29. decembra 2010. godine.

Od 132 poslanika, za zapisnik je glasao 121.

Konstatujem da je usvojen ovaj zapisnik.

Prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda. U sazivu ove sednice koji vam je dostavljen sadržan je predlog dnevnog reda sednice.

Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku, predlozima za dopunu dnevnog reda i predlogu za spajanje rasprave.

Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija.

Molim da se izjasnimo.

Od 143 poslanika, za predlog je glasalo troje.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.

Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o davanju garancija Republike Srbije u korist „Hypo-Alpe-Adria bank“ a.d. Beograd po zaduženju opština Kosovska Mitrovica, Zvečan i Zubin Potok.

Molim da se izjasnimo.

Od 133 poslanika, za predlog su glasala 122.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog.

Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o davanju garancija Republike Srbije nemačkoj finansijskoj instituciji KfW po zaduženju Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ (Projekat rehabilitacije HE Zvornik).

Molim da se izjasnimo.

Od 134 poslanika, za predlog je glasalo 119.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog.

Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je podnela Narodnoj skupštini 30. decembra 2010. godine.

Molim da se izjasnimo.

Od 132 poslanika, niko nije za.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.

Grupa od dvanaest narodnih poslanika Poslaničke grupe LDP predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama Zakona o akcizama, koji je podnela Narodnoj skupštini 17. januara 2011. godine.

Molim da se izjasnimo.

Od 140 poslanika, za predlog je glasalo 13.

Predlog nije prihvaćen.

Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o geološkim istraživanjima, koji je podnela Narodnoj skupštini 19. januara 2011. godine.

Molim da se izjasnimo.

Od 137 poslanika, niko nije glasao za predlog.

Predlog nije prihvaćen.

Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, koji je podnela Narodnoj skupštini 21. januara 2011. godine.

Molim da se izjasnimo.

Od 133 poslanika, niko nije glasao za.

Predlog nije prihvaćen.

Grupa od 22 narodna poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo predložila je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, koji je podnela Narodnoj skupštini 7. februara 2011. godine.

Molim da se izjasnimo.

Od 149 poslanika, za predlog je glasalo 18.

Predlog nije prihvaćen.

Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o advokaturi, koji je podnela Narodnoj skupštini 11. februara 2011. godine.

Molim da se izjasnimo.

Od 151 poslanika, niko nije za.

Predlog nije prihvaćen.

Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o kreditu između EU i Republike Srbije i Narodne banke Srbije, koji je podnela Narodnoj skupštini 11. februara 2011. godine (tačka 11. predloženog dnevnog reda).

Molim da se izjasnimo.

Od 134 poslanika, za predlog su glasala 122.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog.

Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog odluke o izboru predsednika, zamenika predsednika i članova Upravnog odbora Republičke agencije za elektronske komunikacije, koji je podnela Narodnoj skupštini 17. februara 2011. godine (tačka 23. predloženog dnevnog reda).

Molim da se izjasnimo.

Od 135 poslanika, za je glasalo 117.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog.

Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, koji je podnela Narodnoj skupštini 21. februara 2011. godine (tačka 7. predloženog dnevnog reda).

Molim da se izjasnimo.

Od 136 poslanika, za predlog je glasalo 125.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog.

Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, koji je podnela Narodnoj skupštini 21. februara 2011. godine (tačka 8. predloženog dnevnog reda).

Molim da se izjasnimo.

Od 136 poslanika, za predlog je glasalo 126.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog.

Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, koji je podnela Narodnoj skupštini 21. februara 2011. godine (tačka 1. predloženog dnevnog reda).

Molim da se izjasnimo.

Od 133 poslanika, za predlog su glasala 123.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog.

Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o javnom beležništvu, koji je podnela Narodnoj skupštini 24. februara 2011. godine.

Molim da se izjasnimo.

Od 132 poslanika, za ovaj predlog nije glasao niko.

Predlog nije prihvaćen.

Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora kojim se reguliše odgovornost za naknadu troškova između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Narodnoj skupštini 28. februara 2011. godine.

Molim da se izjasnimo.

Od 131 poslanika, za predlog je glasalo 109.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog.

Predsednica Narodne skupštine prof. dr Slavica Đukić-Dejanović je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, koji je podnela Narodnoj skupštini 1. marta 2011. godine.

Molim da se izjasnimo.

Od 136 poslanika, za ovaj predlog je glasalo 130.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog.

Grupa od 22 narodna poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, koji je podnela Narodnoj skupštini 16. decembra 2010. godine.

Da li predstavnik predlagača narodni poslanik Tomislav Nikolić želi reč?

Ima pravo na tri minuta, prema članu 92. Poslovnika.

Pošto već drugi put obrazlažem predlog da se urazumite, uozbiljite, pojeftinite troškove Vlade i vladajućeg aparata u odnosu na narod, ne želim da vam uzimam previše vremena, samo da podsetim i vas i građane Srbije da je predlog podnet 16. decembra 2010. godine, u okviru velikog broja predloga koje smo podneli, a kasnije i dopunili novim predlozima kojima želimo da vam pokažemo kako ćemo da vladamo posle sledećih vanrednih parlamentarnih izbora. Da ste tada imali sluha, da ste nas poslušali i tada stavili na dnevni red, izbegli bismo mnoge lomove na srpskoj političkoj sceni. Čak mislim da bismo izbegli lomove u vladajućoj koaliciji zbog kojih ispašta Srbija.

Dakle, nudimo vam rešenja koja su bolja za Srbiju. Vi ćete verovatno usvajati ove godine rešenja koja su bolja za vas. Kada treba da se opredeljujete između sebe i Srbije uvek se opredelite za Srbiju i nikada nećete da pogrešite. Dakle, obavezujemo se pred građanima Srbije da ćemo ono što vam sada predlažemo kao opoziciona stranka sprovesti u najkraćem mogućem roku posle pobede na izborima ove godine.

Ako imate uši, slušajte. Ako imate oči, gledajte. Ako imate hrabrosti, rešavajte probleme koje ima Srbija, jer oni neće biti rešeni ako se pomire vaši predsednici; oni neće biti rešeni ako neki od vaših predsednika izjave da imaju bolje i sposobnije članove nego što su oni sami; oni neće biti rešeni ako ne rešite sve afere. Neće biti rešeni ako u svakom ministarstvu imate svoje ljude, ako u svakom javnom preduzeću imate svoje ljude.

Dakle, potpuno fer i otvoreno, korektno, kao što je bio i miting 5. februara, nudimo vam da popravimo Srbiju, a na vama je da imate odgovornost koju svaka vlast sa sobom nosi. Do sada niste pokazali taj stepen odgovornosti. Još uvek nije kasno, ali moram da vas upozorim da 16. april nije daleko i bolje da se pre toga dogovorimo kako će Srbija dalje, nego da se 16. aprila dogovarate direktno sa građanima Srbije. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Od 152 poslanika, 20 je glasalo za predlog.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.

Grupa od 22 narodna poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, koji je podnela Narodnoj skupštini 16. decembra 2010. godine.

Da li predstavnik predlagača gospodin Tomislav Nikolić želi reč? (Ne.)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Od 151 poslanika, za predlog je glasao 21 poslanik.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog. Grupa od 22 narodna poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, koji je podnela Narodnoj skupštini 7. februara 2011. godine.

Da li predstavnik predlagača narodni poslanik mr Jorgovanka Tabaković želi reč? (Da.)

Poštovani članovi Vlade, poštovani građani, kolege u Skupštini Srbije, svaka politička stranka i oni koji deluju u javnom životu tvrde da se zalažu za jeftiniju državu i za interese građana. Prilika da to i u praksi pokažu jeste da glasaju za izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama, koje, prema svim relevantnim istraživanjima, nose uštedu od najmanje milijardu evra, u ovom trenutku. Zakonom koji se može kolokvijalno nazvati zakonom kojim sprečavamo nameštanje javnih tendera i postupaka uštede bi bile mnogo veće. Broj izuzetaka na koje se javne nabavke ne odnose ovim izmenama i dopunama zakona se smanjuje.

Zdravstvene ustanove ne bi mogle da nabavljaju lek „norvasc“, koji košta 700 dinara, umesto generički istog leka koji leči istu bolest, a košta 170 dinara. Danas je to moguće.

Ako bismo usvojili izmene i dopune ovog zakona, ne bi se 41% od ukupnih javnih nabavki završio u pregovaračkom postupku ili, kako narod kaže, u četiri oka.

Da li je Srbija u prilici da dopusti da preko milijardu evra otiče nezakonito u privatne džepove u postupcima zbog nedovoljno dobrog Zakona o javnim nabavkama, neka to danas presude njegovi predstavnici. Ovde nema vlasti i opozicije, ovde ima građana koje predstavljamo, koji kupuju lekove, koji plaćaju krečenje škola, gradnju puteva, nabavku kancelarijskog materijala i svega onog što znači njihov život lakšim ili skupljim. Izvolite, pogledajte građanima Srbije u oči, pa odbijte zakon kojim se u ovom trenutku štedi najmanje milijardu evra. Hvala.

Stavljam predlog na glasanje.

Od 153 poslanika, 20 je glasalo za.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.

Grupa od 22 narodna poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi, koji je podnela Narodnoj skupštini 16. decembra 2010. godine.

Da li predstavnik predlagača gospodin Tomislav Nikolić želi reč? (Ne.)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Od 154 poslanika, za predlog su glasala 22 poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.

Narodni poslanik Gordana Čomić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red dopuni tačkom Predlog odluke o izboru člana Zdravstvenog saveta Srbije, koji je Narodnoj skupštini podnela Vlada 11. februara 2011. godine.

Da li predlagač narodni poslanik Gordana Čomić želi reč? (Ne.)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Od 155 poslanika, 106 je glasalo za.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Branko Ružić, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 2. i članova 170. i 173. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi:

1. zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine, Predlogu zakona o izmenama Zakona o popisu poljoprivrede 2011. godine i Predlogu odluke o Programu zvanične statistike u periodu od 2011. do 2015. godine;

2. zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, koji je podnela Vlada, Predlogu zakona o izmenama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, koji je podnela Vlada, Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist „Hypo-Alpe-Adria Bank“ a.d. Beograd po zaduženju opština Kosovska Mitrovica, Zvečan i Zubin Potok, koji je podnela Vlada, Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije nemačkoj finansijskoj instituciji KfW po zaduženju Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ (Projekat rehabilitacije HE Zvornik), koji je podnela Vlada, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o kreditu između Evropske unije i Republike Srbije i Narodne banke Srbije, koji je podnela Vlada, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima, koji je podnela Vlada, Predlogu zakona o potvrđivanju Memoranduma između Saveta ministara Republike Albanije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine, Vlade Republike Makedonije, Vlade Republike Srbije, Vlade Republike Slovenije, Vlade Republike Hrvatske i Vlade Crne Gore o regulisanju duga Republike Albanije po obračunima vezanim za robni promet između Republike Albanije i bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, koji je podnela Vlada i Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora kojim se reguliše odgovornost za naknadu troškova između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj;

3. zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Trećeg dodatnog protokola uz Evropsku konvenciju o ekstradiciji, Predlogu zakona o potvrđivanju Međunarodne konvencije o zaštiti svih lica od prisilnih nestanaka, Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora između Republike Srbije i Crne Gore o izmenama i dopunama Ugovora između Republike Srbije i Crne Gore o izručenju, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o predaji i prihvatu lica čiji je ulazak ili boravak nelegalan, sa Protokolom između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o sprovođenju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o predaji i prihvatu lica čiji je ulazak ili boravak nelegalan, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o regulisanju režima pograničnog saobraćaja, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Veća ministara Bosne i Hercegovine o policijskoj saradnji, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Velike Socijalističke Narodne Libijske Arapske Džamahirije o ukidanju viza za nosioce diplomatskih, službenih i specijalnih pasoša, Predlogu zakona o potvrđivanju završnih akata Svetske konferencije o radio-komunikacijama i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o veterinarskoj saradnji;

4. zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izboru predsednika, zamenika predsednika i članova Upravnog odbora Republičke agencije za elektronske komunikacije, Predlozima kandidata za predsednike i članove Fiskalnog saveta, Listi kandidata za izbor jednog člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije iz reda Konferencije univerziteta Srbije, Predlogu kandidata za člana odbora Agencije za borbu protiv korupcije, Predlogu odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama; ukoliko Narodna skupština prihvati predlog da se ovaj predlog odluke razmatra po hitnom postupku, što smo učinili, i o Predlogu odluke o izboru člana Zdravstvenog saveta Srbije, i ukoliko Narodna skupština prihvati predlog da se dnevni red sednice dopuni ovom tačkom, o čemu smo se takođe pozitivno izjasnili.

Da li narodni poslanik Branko Ružić želi reč? (Ne.) Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje predlog gospodina Branka Ružića.

Od 138 poslanika, za predlog gospodina Ružića je glasalo 127.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, predlozima za dopunu dnevnog reda i predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.

Od 137 poslanika, za predlog je glasalo 128.

Konstatujem da smo predlog prihvatili.

Molim da stručne službe pripreme prečišćen tekst dnevnog reda.

D n e v n i r e d:

1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, koji je podnela Vlada (broj 351-739/11 od 21. februara 2011. godine);

2. Predlog zakona o socijalnoj zaštiti, koji je podnela Vlada (broj 55-3555/10 od 29. decembra 2010. godine);

3. Predlog zakona o sportu, koji je podnela Vlada (broj 66-3228/10 od 6. decembra 2010. godine);

4. Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine, koji je podnela Vlada (broj 207-571/11 od 4. februara 2011. godine);

5. Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu poljoprivrede 2011. godine, koji je podnela Vlada (broj 053-570/11 od 4. februara 2011. godine);

6. Predlog odluke o Programu zvanične statistike u periodu od 2011. do 2015. godine, koji je podnela Vlada (broj 05-2928/10 od 12. novembra 2010. godine);

7. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, koji je podnela Vlada (broj 43-737/11 od 21. februara 2011. godine);

8. Predlog zakona o izmenama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenja dobara, koji je podnela Vlada (broj 43-738/11 od 21. februara 2011. godine);

9. Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist „Hypo-Alpe-Adria Bank“ a.d. Beograd po zaduženju opština Kosovska Mitrovica, Zvečan i Zubin Potok, koji je podnela Vlada (broj 400-3499/10 od 24. decembra 2010. godine);

10. Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije nemačkoj finansijskoj instituciji KfW po zaduženju Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ (Projekat rehabilitacije HE Zvornik), koji je podnela Vlada (broj 400-3500/10 od 24. decembra 2010. godine);

11. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o kreditu između Evropske unije i Republike Srbije i Narodne banke Srbije, koji je podnela Vlada (broj 400-646/11 od 11. februara 2011. godine);

12. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima, koji je podnela Vlada (broj 011-395/11 od 21. januara 2011. godine);

13. Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma između Saveta ministara Republike Albanije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine, Vlade Republike Makedonije, Vlade Republike Srbije, Vlade Republike Slovenije, Vlade Republike Hrvatske i Vlade Crne Gore o regulisanju duga Republike Albanije po obračunima vezanim za robni promet između Republike Albanije i bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, koji je podnela Vlada (broj 011-568/11 od 4. februara 2011. godine);

14. Predlog zakona o potvrđivanju Trećeg dodatnog protokola uz Evropsku konvenciju o ekstradiciji, koji je podnela Vlada (broj 011-3421/10 od 20. decembra 2010. godine);

15. Predlog zakona o potvrđivanju Međunarodne konvencije o zaštiti svih lica od prisilnih nestanaka, koji je podnela Vlada (broj 011-3422/10 od 20. decembra 2010. godine);

16. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Crne Gore o izmenama i dopunama Ugovora između Republike Srbije i Crne Gore o izručenju, koji je podnela Vlada (broj 011-343/11 od 18. januara 2011. godine);

17. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o predaji i prihvatu lica čiji je ulazak ili boravak nelegalan sa Protokolom između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o sprovođenju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o predaji i prihvatu lica čiji je ulazak ili boravak nelegalan, koji je podnela Vlada (broj 2-3165/10 od 30. novembra 2010. godine);

18. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o regulisanju režima pograničnog saobraćaja, koji je podnela Vlada (broj 34-3166/10 od 30. novembra 2010. godine);

19. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Veća ministara Bosne i Hercegovine o policijskoj saradnji, koji je podnela Vlada (broj 2-3390/10 od 17. decembra 2010. godine);

20. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Velike Socijalističke Narodne Libijske Arapske Džamahirije o ukidanju viza za nosioce diplomatskih, službenih i specijalnih pasoša, koji je podnela Vlada (broj 27-3134/10 od 29. novembra 2010. godine – Vlada povukla iz procedure, pisanim putem, 3. marta 2011);

21. Predlog zakona o potvrđivanju završnih akata Svetske konferencije o radio-komunikacijama (WRC-07), koji je podnela Vlada (broj 345-3137/10 od 29. novembra 2010. godine);

22. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o veterinarskoj saradnji, koji je podnela Vlada (broj 323-3204/10 od 3. decembra 2010. godine);

23. Predlog odluke o izboru predsednika, zamenika predsednika i članova Upravnog odbora Republičke agencije za elektronske komunikacije, koji je podnela Vlada (broj 02-694/11 od 17. februara 2011. godine);

24. Predlozi kandidata za predsednika i članove Fiskalnog saveta, koje su podneli ovlašćeni predlagači: predsednik Republike (broj 119-3428/10 od 20. decembra 2010. godine), guverner Narodne banke Srbije (broj 119-3498/10 od 24. decembra 2010. godine) i ministar finansija (broj 119-437/11 od 27. januara 2011. godine);

25. Lista kandidata za izbor jednog člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije iz reda Konferencije univerziteta Srbije, koju je utvrdio Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine (broj 345-2407/10 od 30. septembra 2010. godine);

26. Predlog kandidata za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, koji je podnela Vlada (broj 119-397/11 od 24. januara 2011. godine);

27. Predlog odluke o izboru člana Zdravstvenog saveta Srbije, koji je podnela Vlada (broj 02-645/11 od 11. februara 2011. godine);

28. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora kojim se reguliše odgovornost za naknadu troškova između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada (broj 400-861/11 od 28. februara 2011. godine);

29. Predlog odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, koji je podnela predsednik Narodne skupštine prof. dr Slavica Đukić-Dejanović (broj 02-868/11 od 1. marta 2011. godine);

30. Predlog kandidata za izbor izbornih članova Državnog veća tužilaca iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca sa stalnom funkcijom (broj 02-993/11 od 8. marta 2011 – stavljen na dnevni red po hitnom postupku 14. marta);

31. Predlog odluke o izboru članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija (broj 02-1002/11 od 8. marta 2011 – stavljen na dnevni red po hitnom postupku 14. marta);

32. Predlog kandidata za izbor izbornih članova Državnog veća tužilaca iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca sa stalnom funkcijom (broj 02-1213/11 od 28. marta 2011 – stavljen na dnevni red po hitnom postupku 31. marta);

33. Predlog odluke o izboru zamenika članova odbora Narodne skupštine (stavljen na dnevni red po hitnom postupku 31. marta).

Poštovani narodni poslanici, pre nego što pređemo na rad po dnevnom redu podsećam da je grupa od 54 narodna poslanika Poslaničke grupe SRS 25. januara 2011. godine podnela u skupštinsku proceduru Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. U vezi s tim, predsednik Narodne skupštine, saglasno članu 153. Poslovnika Narodne skupštine, obavestila je predstavnika predlagača narodnog poslanika Lidiju Dimitrijević da Predlog zakona nije pripremljen u skladu sa članom 151. stav 4. Poslovnika, odnosno da uz Predlog zakona nije dostavljena izjava o usklađenosti sa propisima EU. Predstavnik predlagača narodni poslanik Lidija Dimitrijević 31. januara 2011. godine obavestila je predsednika Narodne skupštine da nije saglasna sa mišljenjem predsednika Narodne skupštine, pa je u skladu sa članom 153. stav 2. Poslovnika zatražila da se Narodna skupština o ovom pitanju izjasni na prvoj narednoj sednici.

Da li predstavnik predlagača narodni poslanik Lidija Dimitrijević želi da obrazloži svoj stav? (Da.)

Ima pet minuta. Izvolite, gospođo Dimitrijević.

Hvala, gospođo predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici ono što nas je navelo da podnesemo Skupštini na usvajanje ovaj predlog zakona jeste nemogućnost velikog broja porodica u Srbiji da prebrodi tešku ekonomsku krizu. Svi smo imali prilike da vidimo javno objavljene podatke o broju siromašnih u Srbiji.

Stav naše poslaničke grupe je da u vreme teške ekonomske krize svaka odgovorna vlast mora da vodi računa da građanima stvori preduslove da prevaziđu krizu, a ne da se bavi isključivo sobom. Pad životnog standarda građana je sve intenzivniji iz dana u dan. Mnoge porodice se bore na različite načine da prežive, dok sa druge strane imamo one nepristojno bogate.

Osećamo odgovornost da vlasti predočimo da građani ne mogu sami da prebrode teškoće koje su ih zadesile, jer ovo su godine svetske ekonomske krize, a kriza u Srbiji traje mnogo duže od ove svetske. Ovaj predlog za izmenu pomenutog zakona jedan je od načina na koje to činimo. Međutim, nakon podnošenja Narodnoj skupštini usledio je odgovor da Predlog zakona nije pripremljen u skladu sa odredbama Poslovnika i da se neusklađenost ogleda u tome što uz Predlog zakona nismo dostavili izjavu da je Predlog zakona usklađen sa propisima EU.

Pokušaću da u toku ovog kratkog vremena obrazložim koje promene smo predložili i zašto je od životne važnosti za građane Srbije da Skupština razmatra ove izmene i da, na inicijativu SRS, usvoji predložene izmene.

Izmene Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom odnose se na dva segmenta. Prvi je pomoć porodicama sa decom koje imaju više od četvoro dece, kroz izmenu odredaba koje se odnose na ostvarivanje prava na dečiji dodatak, tako da se ovo pravo ostvaruje za svu decu. Takođe, predložili smo da se izmene odredbe Zakona koje se odnose na ostvarivanje prava na roditeljski dodatak tako što će ovo pravo moći da se ostvari za svako živorođeno dete majke, a ne, kao do sada, do četvrtog deteta.

Jednim delom smo ovo predložili zbog porodica koje očekuju rođenje petog i šestog i svakog narednog deteta, a drugim delom zbog dugoročnih negativnih posledica koje se ogledaju u padu nataliteta u Srbiji.

Srpska radikalna stranka se ne slaže sa stavom Svetske zdravstvene organizacije da je adekvatan psihofizički razvoj dece moguć u porodici sa najviše četvoro dece. Inače, Ministarstvo rada i socijalne politike Republike Srbije je podržalo ovaj stav. Slobodno možemo reći da je to najlakši način da vlast izbegne obavezu da porodicama sa više dece pruži potrebnu finansijsku podršku.

Stav Poslaničke grupe SRS je da je pristupanje EU štetno po građane Srbije i da je nepotreban imperativ prilagođavanje zakonodavstva Republike Srbije zakonodavstvu Evropske unije, naročito kad znamo da u samoj Evropskoj uniji zakonodavstvo pojedinih članica nije usklađeno sa zakonodavstvom EU.

Ako smo svesni te činjenice, svesni smo onda i da nema pravnih prepreka da se ovaj predlog zakona koji je podnela Srpska radikalna stranka nađe na dnevnom redu današnje sednice. Srpska vlast dužna je da vodi računa o interesima svojih građana, da građanima Srbije omogući da prežive ovo teško vreme krize, a posebno da sve ovo ostavi što manje negativnih posledica na razvoj dece koja žive u Srbiji.

Dame i gospodo, kolege narodni poslanici, evo, sad je prilika da se pritiskom na dugme za glasanje pokaže kolika je odgovornost prema deci u Srbiji. Zahvaljujem.

Molim da se Narodna skupština izjasni o tome da li je Predlog zakona o izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom pripremljen u skladu sa odredbama Poslovnika Narodne skupštine.

Od 167 poslanika, 35 je za.

Konstatujem da se Narodna skupština izjasnila da Predlog zakona nije u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine.

Takođe vas podsećam da je grupa od 54 narodna poslanika Poslaničke grupe SRS 25. januara 2011. godine podnela u skupštinsku proceduru Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost.

U vezi s tim, predsednik Narodne skupštine je, saglasno članu 153. Poslovnika Narodne skupštine, obavestila predstavnika predlagača narodnog poslanika dr Dejana Mirovića da Predlog zakona nije pripremljen u skladu sa članom 151. stav 4. Poslovnika, odnosno da uz Predlog zakona nije dostavljena izjava o usklađenosti sa propisima EU.

Predstavnik predlagača narodni poslanik Dejan Mirović 21. januara 2011. godine obavestio je predsednika Narodne skupštine da nije saglasan sa mišljenjem predsednika Narodne skupštine, pa je, u skladu sa članom 153. stav 2. Poslovnika, zatražio da se Narodna skupština o ovom pitanju izjasni na prvoj narednoj sednici.

Da li predstavnik predlagača narodni poslanik mr Dejan Mirović želi da obrazloži svoj stav? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo, naš drugi predlog je usaglašen sa predlogom gospođe Lidije Dimitrijević i radi se, da bi javnost znala šta je suština predloga, o smanjenju PDV za hleb, mleko, brašno, udžbenike i opremu za bebe. Dakle, radi se o jednom konkretnom predlogu za ublažavanje tereta ekonomske krize, koja očigledno najviše pogađa najsiromašnije delove stanovništva, što je u skladu sa ekonomskom teorijom da je u stvari PDV jedan u suštini nepravedan ekonomski porez, jer pogađa podjednako sve slojeve stanovništva, znači, i one koji su najbogatiji i one koji su najsiromašniji.

Međutim, Narodna skupština Republike Srbije, Vlada i ostali probriselski organi u ovoj zemlji očigledno nisu imali sluha za naše predloge, koji su konstruktivni i koji su usmereni ka opštem boljitku svih naših građana. Odgovorili su, moram reći, na jedan skandalozan način, da predlog, koji je usmeren prvenstveno ka našim građanima, nije u skladu sa Aki komuniterom i sa pravom Evropske unije!

Dozvolićete da je to u pravnom, ekonomskom i u svakom drugom smislu skandal. Prvo, Republika Srbija nije članica EU i naša stranka se zalaže za to da ona to nikada ni ne bude, ne samo zbog Kosova i Metohije, već i zbog štetnosti, u ekonomskom smislu, pristupanja Evropskoj uniji za zemlje istočne Evrope.

Pitali smo premijera Cvetkovića u četvrtak da li postoji cost-benefit analiza za pristupanje Republike Srbije Evropskoj uniji. Ona ne postoji, znači, ne zna se tačno da li će nam u ekonomskom smislu članstvo u Evropskoj uniji doneti više štete nego koristi. To je svojevrsni skandal, u ekonomskom smislu.

U pravnom smislu, podsetiću uvažene kolege i javnost, još 1993. godine nemački ustavni sud doneo je presudu povodom usvajanja Mastrihtskog sporazuma, gde se navodi da je nemačko pravo tj. osnovni zakon ili ustav Savezne Republike Nemačke iznad Aki komunitera.

Ako vodeća zemlja EU, koja daje najviše sredstava za budžet i na čijoj teritoriji se nalazi glavni, faktički, organ EU, Evropska centralna banka, smatra da je njeno nacionalno pravo iznad Aki komunitera, ne vidim nikakvog razloga zašto bi Republika Srbija išla ispred takvog principijelnog stava. To je potpuno neobjašnjivo u pravnom smislu, u moralnom i svakom drugom.

Takođe, podsetio bih vas da je predsednik Republike Češke gospodin Klaus skoro bio u poseti Republici Srbiji. On je tada naveo, kao i u svojoj knjizi, da je evro kao valuta jedan veštački projekat, jer ne postoje zajednički porezi u EU.

Prosto je neverovatno da ako u EU ne postoje zajednički porezi, ne postoji jedna usaglašena fiskalna politika, već samo jedan politički projekat kao što je evro, koji faktički ne može dugo da se opravdava u ekonomskom smislu, mi ovde pokušavamo da usaglašavamo poreze Republike Srbije sa porezima EU, koji u suštini ne postoje već su podeljeni po zemljama.

Prema tome, to je potpuno neobjašnjivo i smatramo da ovaj odgovor skreće pažnju sa glavne teme, da u EU ne postoji usaglašena poreska politika.

Nadovezao bih se i na jednu aktuelnu temu, a to je problem dvostrukih akciza. Skandalozno je da se 22. marta sprema sastanak Komiteta za sprovođenje SSP-a, dan pre nego što će doći ruski premijer. To treba shvatiti kao jednu vrstu provokacije ili jednu vrstu pripreme da se akcize dovedu na nivo koji neće odgovarati srpsko-ruskom preduzeću, naglašavam, ne ruskom, nego srpsko-ruskom preduzeću, kao što je NIS.

Dakle, ponovo fraza da „EU nema alternativu“ iznad naših građana, iznad interesa naših preduzeća; kao što smo videli, odbija se čak i nešto što je u socijalnom i svakom drugom smislu dobro, a to je smanjivanje PDV-a za najugroženije delove stanovništva.

Jasno je da je EU iznad građana, iznad naših ekonomskih interesa i mogu samo da apelujem u svoje ime i u ime poslaničke grupe da izmenite takav stav jer vam dolazi ruski premijer konačno, posle deset godina. To je jedina ekonomska, izvozna i razvojna šansa Republike Srbije. Zahvaljujem.

Molim da se Narodna skupština izjasni o tome da li je Predlog zakona o dopuni Zakona o porezu na dodatu vrednost pripremljen u skladu sa odredbama Poslovnika Narodne skupštine.
Od 174 poslanika, za se izjasnilo 48.
Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da Predlog zakona nije pripremljen u skladu sa odredbama Poslovnika Narodne skupštine.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLANIRANjU I IZGRADNjI (načela)
Primili ste Predlog ovog zakona. Primili ste izveštaje Odbora za urbanizam i građevinarstvo i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova i da se raspodeljuje tako da Poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi, Poslaničkoj grupi SRS jedan sat, osam minuta i 24 sekunde, Poslaničkoj grupi G17 plus 28 minuta i 48 sekundi, Poslaničkoj grupi Napred Srbijo 25 minuta i 12 sekundi, Poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica 24 minuta, Poslaničkoj grupi SPS-JS 18 minuta, Poslaničkoj grupi LDP 14 minuta i 24 sekunde, Poslaničkoj grupi Nova Srbija 10 minuta i 48 sekundi, Poslaničkoj grupi manjina osam minuta i 24 sekunde i Poslaničkoj grupi PUPS tri minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, što je u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Siniša Stamenković Poslaničku grupu PUPS, narodni poslanik Judita Popović Poslaničku grupu LDP, narodni poslanik Dejan Radenković Poslaničku grupu SPS-JS, narodni poslanik Dragan Stevanović Poslaničku grupu SRS i narodni poslanik Bojana Stanojević Poslaničku grupu ZES.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Da li predstavnik predlagača dr Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja, želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine ministre.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Vlade Republike čestitam vam početak redovnog zasedanja i nadam se da ćemo zajednički učiniti sve što je u našoj moći da zemlja napreduje, da donese dobre zakone i da se oni, naravno, primenjuju.
Danas je pred vama izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji, važnog sistemskog zakona koji uređuje nekoliko izuzetno važnih oblasti u našoj zemlji. Kao što znate, pre dve godine smo ovde u parlamentu bili sa Zakonom o planiranju i izgradnji, i tada smo već najavili da će verovatno u periodu mandata ove vlade biti neophodno da se Zakon izmeni i dopuni kada, primenjujući nove norme, primetimo izvesne probleme u implementaciji. U međuvremenu je došlo do nekoliko presuda Ustavnog suda koje su stavile van snage neke od normi, a i pokazala se potreba da u nekoliko oblasti uvedemo poboljšanja, u smislu ubrzanja postojeće procedure ili preciziranja nekih normi, kao i usaglašavanja sa zakonima koji su doneti pre toga ili koji su u međuvremenu doneti.
Dakle, ukoliko postavite pitanje zbog čega smo ušli u izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, to nije zbog toga da bismo odustali od reformskog kursa i uvođenja reda u ovim oblastima koje su promovisane zakonom iz 2009. godine, nego da bismo pojačali i potvrdili naše insistiranje na donošenju planskih dokumenata, da bismo precizirali i ubrzali uvođenje mogućnosti privatne svojine na građevinskom zemljištu, da bismo ubrzali procedure za izdavanje građevinske dozvole i da bismo, nadam se, najzad, nakon rešenja koje zakon nudi, završili jedan veliki proces koji boli gotovo celu Srbiju, a to je postupak legalizacije.
Ono što je važno reći odmah na početku, razlog za donošenje ovog zakona nije da se odustane od konverzije prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu, niti da se omogući da oni koji treba da plate to ne učine. Razlog jeste da se stvori mogućnost da se konverzija završi što je pre moguće, da se jedan veliki obim građevinskog zemljišta stavi u funkciju i da se najzad završi i taj postupak.
Ponavljam, ono što je izuzetno važno jeste da se svi reformski procesi koji su započeti, a koji podrazumevaju uvođenje reda u ovako zapuštenu oblast kao što je bila građevina i urbanizam, nastave i dovrše.
Hteo bih na početku da razbijem nekoliko zabluda koje su pojedini krugovi pokušali da kreiraju o zakonu iz 2009. godine. Jedna od najvećih zabluda jeste da je zakon iz 2009. godine zaustavio građevinsku operativu. Njegovo donošenje je koincidiralo sa svetskom ekonomskom krizom, koja je prevashodno pogodila sektor građevine i sektor investicija u građevinu, odnosno promet nekretnina. Svetska ekonomska kriza je i nastala kada je u velikim zemljama, u kojima se obrće ogroman novac u sektoru nekretnina, došlo do pucanja „balona“ koji je bio naduvan zbog velikih investicija u ovu oblast.
U Srbiji je svetska ekonomska kriza dovela do toga da drastično padne tražnja za stambenim i poslovnim prostorom i da drastično padne potreba za izgradnjom novih prostora. Dokaz za to jeste da su samo u Beogradu u ovom trenutku izdate dozvole za izgradnju preko milion kvadratnih metara što stambenog, što poslovnog prostora, a da ta gradilišta još uvek nisu otvorena zbog toga što tražnja ne postoji. Tražnja ne postoji i zbog toga što je teška ekonomska situacija pogodila one koji taj prostor treba da kupuju, zbog toga što su banke pooštrile kriterijume, zbog toga što je sve manje projektnog finansiranja.
Dakle, sve u svemu, sektor građevine je prevashodno u krizi zbog posledica svetske ekonomske krize. Dokaz za to jeste da je samo u prošloj godini u Evropi pet miliona građevinskih radnika izgubilo posao. Nažalost, u Srbiji je tokom prošle godine između 20.000 i 40.000 građevinskih radnika ostalo bez posla. Upravo merama Vlade Republike Srbije, koje podrazumevaju izgradnju velikih stambenih kompleksa, kao i izgradnju nekoliko stotina velikih građevinskih projekata po gradovima i opštinama naše zemlje, mi ćemo, siguran sam, u ovoj godini te ljude vratiti na posao i pomoći da građevinski sektor bude jedan od motora privrednog oporavka Srbije.
Naravno, veliki problemi u ovoj oblasti su bili izazvani i problemima u reorganizaciji Republičkog geodetskog zavoda, u funkcionisanju katastra nepokretnosti i u priličnoj opstrukciji u pojedinim sekretarijatima za urbanizam u nekim gradovima da se zakon dosledno primeni i da se uvede red.
Iz svih tih razloga, uočavajući sve ono što su bili problemi, nejasnoće i pogrešna tumačenja, mi smo danas pred vama sa izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, verujući da će nakon ovih izmena i dopuna, uz insistiranje na doslednoj implementaciji ovih izmena i dopuna, problem jačanja naših administrativnih kapaciteta i izvršavanja svih obaveza u implementaciji ovog zakona biti skinut sa dnevnog reda.
Idemo redom. Izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji su pokušale da urede četiri oblasti. Kao prvo, to je pitanje urbanističkog planiranja. Ono što mogu ukratko da kažem jeste da smo izmenama i dopunama ovog zakona olakšali lokalnim samoupravama postupak izmene planskih dokumenata, radi brže realizacije projekta, kao i da smo ukinuli obavezu izrade koncepta plana za manje složena planska dokumenta. Uveli smo jednostavniji postupak za donošenje planova detaljne regulacije u Skupštini kada je u pitanju izgradnja komunalne infrastrukture, kao i mogućnost da se izda jedna lokacijska dozvola na više katastarskih parcela kada je u pitanju izgradnja velikih kompleksa.
Mora svima da bude jasno da je Srbija nepovratno ušla u proces uvođenja reda kada je u pitanju donošenje prostornih i urbanističkih akata. Veoma smo ponosni na činjenicu da zbog postojanja našeg čvrstog insistiranja, ali i političke volje na lokalnim nivoima, danas gotovo da nema opštine koja se ne nalazi u nekoj od završnih faza donošenja što lokalnog prostornog plana, što regulacionog plana koji će imati dovoljan nivo regulacije da na osnovu njega mogu da se izdaju lokacijske dozvole.
U narednih nekoliko godina Srbija će po prvi put u svojoj istoriji biti u potpunosti pokrivena što planskim, što urbanističkim aktima. To je ogroman doprinos i svi mi zajedno doprineli smo da se najzad u ovoj oblasti uvede red. Praktično, to će značiti da će npr. grad Beograd najzad, nakon mnogo godina i puno problema kada je u pitanju urbanističko regulisanje, nadamo se do sredine sledeće godine, doneti regulacioni plan koji će podrazumevati dovoljan nivo regulacije da mogu da se izdaju lokacijske dozvole na gotovo celoj teritoriji grada. To je izuzetno veliki napredak i siguran sam da će svako od vas ko se u ovu oblast razume to pozdraviti.
Ono što je ostalo kao problem jeste da jedan značajan deo opština još uvek kasni u donošenju ovih akata. Mislim da smo i mi kao država donošenjem Prostornog plana Republike Srbije i neprestanim insistiranjem, u smislu inspekcijskog nadzora i u smislu političkog pritiska na lokalne samouprave da izvrše svoj deo obaveza, doprineli da se ovaj problem reši.
Vi možete uvek u zakonu da stavite različite datume; i 2003. godine, kada je donošen Zakon o planiranju i izgradnji, dati su rokovi lokalnim samoupravama u kojima moraju da donesu svoje planove, i što se tiče prostornog uređenja i što se tiče urbanističkog uređenja. Nažalost, tada je došlo do promene Vlade i nije postojala politička volja da se Srbija na ovakav način uredi. Ono što je kvalitativni pomak u odnosu na to vreme jeste da danas postoji politička volja da se Srbija uredi.
Što se tiče pitanja problema sa građevinskim zemljištem, uveli smo nekoliko ispravki i pojašnjenja Zakona iz 2009. godine da bismo rešili nekoliko problematičnih situacija koje su nastale u praksi i implementaciji ovog zakona.
Ono što je bio veliki problem i što je posledica jedne tihe opstrukcije administracije, to je plaćanje prenamene poljoprivrednog u građevinsko zemljište u onim zonama koje su nesumnjivo gradske ili urbane zone. Tako se dešavalo da u centrima velikih gradova, samo zato što ne postoji dovoljno ažuran katastar koji će da prikaže da zemljište više nije poljoprivredno, njiva sa kukuruzom ili voćnjak, nego je od davnih dana to neka urbana zona, katastri insistiraju da se plati prenamena zemljišta. To se dešavalo u jako mnogo slučajeva. Moram da kažem da insistiranje na tome, bez obzira na uporna tumačenja zakona, slata svim katastrima, koja su podrazumevala da to ne važi za urbane zone, jeste izvrgavanje zakona ruglu i pokušaj da se izvrši opstrukcija. Žao mi je što se to dešavalo.
Ovim izmenama i dopunama Zakona jasno smo definisali da se ne plaća naknada za prenamena poljoprivrednog u građevinsko zemljište, ako je promena izvršena do 1992. godine, i to zakonom, planskim dokumentom ili odlukom jedinice lokalne samouprave koja je definisala te zone kao gradske zone. Lokalne samouprave će imati obavezu da u jasno definisanom roku dostave katastrima nepokretnosti koje su to zone koje više nisu zone poljoprivrednog rada nego su zone za gradsko stanovanje.
Takođe smo uveli jednu novinu kada je u pitanju građevinsko zemljište – definisali smo da se neizgrađeno građevinsko zemljište može unositi kao osnivački ulog u privredna društva. Na taj način smo stvorili mogućnost stvaranja javnoprivatnog partnerstva u sektoru građevine.
Smatramo da će lokalne samouprave, koje će vrlo brzo, nadam se, postati vlasnici građevinskog zemljišta, na ovaj način moći, s jedne strane, da iskoriste resurs građevinskog zemljišta za koji nemaju novac da ga razvijaju i, s druge strane, da zajedno sa privatnicima otvore nova gradilišta u kojima će naći svoj zajednički interes.
Vlada Republike Srbije će uredbom definisati postupke javnih nabavki kada je u pitanju ovaj proces.
Što se tiče pitanja konverzije prava korišćenja u pravo svojine, prvo, smatramo da smo doneli jednu novinu koja podrazumeva veliku uštedu za naše građane, a to je da smo brisali obavezu podnošenja izvoda iz evidencije nepokretnosti kada je u pitanju konverzija prava korišćenja u pravo svojine za fizička lica, što svako radi bez naknade.
Takođe smo definisali automatsko sticanje prava svojine na neizgrađenom zemljištu za lica koja imaju pravo na konverziju bez naknade ako imaju upisano pravo korišćenja. Na taj način smo rešili jedan veliki problem koji je postojao u implementaciji prethodnog zakona; mi smo izjednačili gradsko izgrađeno i gradsko neizgrađeno zemljište, i jedno i drugo će moći da bude predmet konverzije.
Jedan narodni poslanik je ovde podneo amandman koji će podrazumevati automatsku konverziju, a ne konverziju koja ide po zahtevu naših građana, koji ćemo verovatno prihvatiti. Smatramo da ćemo na taj način proces konverzije, kada je u pitanju konverzija bez naknade, značajno ubrzati i podići u kvalitetu.
Što se tiče konverzije uz naknadu, pored unošenja nekih odredaba koje su stajale u Uredbi, u sam zakon uveli smo jednu novinu, a to je da jedinica lokalne samouprave, na osnovu akta, preko urbanističkih zona mogu da odrede tržišnu vrednost građevinskog zemljišta.
Konverzija je u primeni imala nekoliko suštinskih problema. Jedan od problema je bio u tome što mi nemamo unutar državnog aparata adekvatnu instituciju koja je u stanju da napravi kvalitetnu procenu tržišne vrednosti zemljišta. Dešavalo se da su te procene uglavnom precenjene i da ne postoji interes onih koji treba da uđu u konverziju da uđu u konverziju prema tim cenama.
Kada smo promenili Uredbu i kada smo uveli procenitelje napravili smo jedan kvalitativan korak u smislu da ljudi koji se stručno bave procenama tržišne vrednosti zemljišta to mogu da rade na kvalitetniji način, ali smo onda naišli na drugi problem – da unutar drugih institucija, ukoliko ne postoji potvrda od strane poreskih uprava, a poreske uprave su imale problem da takve procene potvrđuju, ne postoji niko ko će biti spreman da potpiše, da okonča sam postupak konverzije.
Zato smo smatrali da najveći razlog za kašnjenje u konverziji upravo jeste procena tržišne vrednosti zemljišta i da postoji, sasvim logično, mogućnost da lokalne samouprave, koje inače preko urbanih zona naplaćuju naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta, po istom modelu eventualno utvrde i tržišne vrednosti građevinskog zemljišta. Sigurni smo da ćemo na ovaj način značajno ubrzati postupak konverzije.
Ono što moram da kažem jeste da tamo gde je jasno i očigledno da će konverzija uz naknadu ići bez faktičkog plaćanja, zbog toga što je mnogo veća cena kapitala koji je potrošen za pribavljanje tog prava korišćenja, odnosno ukupni kapital koji je investiran u preduzeće, u odnosu na tržišnu vrednost, stvari idu bez problema.
U svakom slučaju, bez obzira na ovo rešenje, mi ćemo insistirati na tome da oni koji su kupovali naša preduzeća i fabrike, ne zbog toga da bi nastavili proizvodne procese, zapošljavali ljude i modernizovali preduzeća, nego da bi ih zatvorili i sačekali dobro vreme da iskoriste adekvatno građevinsko zemljišta, moraju da plate državi, odnosno lokalnoj samoupravi i Fondu za restituciju.
Što se tiče procedure za izdavanje građevinskih dozvola, uveli smo nekoliko novina koje će, siguran sam, najzad da reše problem presporog i birokratizovanog postupka izdavanja građevinske dozvole. Ne postoji obaveza dobijanja saglasnosti na glavni projekat za priključenje na infrastrukturu, osim u izuzetnim slučajevima kada je to predviđeno lokacijskom dozvolom, i neće biti potrebe da se ponovo čekaju saglasnosti kada se ceo postupak koji se tiče izdavanja dozvola privodi kraju. Nadležni organ koji izdaje građevinsku dozvolu, Sekretarijat za urbanizam, moći će, u skladu sa ovim zakonom, samo jednom da traži dopunu dokumentacije.
Dešavalo se da jedan obrađivač predmeta traži dopunu dokumentacije, dok se prikuplja ta dokumentacija obrađivač predmeta se promeni i kada vi prikupite dokumentaciju koju vam je tražio prethodni, dođete u Sekretarijat za urbanizam, taj novi obrađivač vam traži još pet papira, a u međuvremenu vam validnost nekih od tih dokumenata ističe. Tako se vrtite ukrug mesecima, ako ne i godinama, i ne možete da kompletirate dokumentaciju, koja je potpuno jasna i čista. Iz tog razloga smo uveli zakonsku obavezu – imate pravo da tražite samo jedanput dopunu, onog trenutka kada se sve dopuni morate da nastavite postupak za izdavanje dozvole.
Takođe, uveli smo i novinu koja se tiče mogućnosti korišćenja objekta kada je u pitanju izdavanje upotrebne dozvole. Čak i kada se formira komisija za tehnički prijem objekta, njihova aktivnost je bila izuzetno spora i čekalo se mesecima da se gotov objekat useli. Iz tog razloga uveli smo mogućnost korišćenja objekta i bez upotrebne dozvole, naravno, uz prihvatanje rizika od strane onih koji objekat koriste, ako nadležni organ ne odluči o upotrebnoj dozvoli u roku od 90 dana.
Jedna od novina jeste da će se omogućiti izdavanje građevinske dozvole uz idejni projekat koji je završen i uz koji je dat izveštaj o tehničkoj kontroli, a da se glavni projekat predaje pre izdavanja upotrebne dozvole da bi ostao u arhivi. On neće više biti kontrolisan od strane administracije, nego će biti potvrđivan od strane struke, koja ima odgovarajuće licence.
Takođe, ovim izmenama i dopunama Zakona smo sve ono što je bilo predviđeno podzakonskim aktima a tiče se etapne gradnje sada stavili u zakon. Sigurni smo da ćemo najzad tu dobru ideju da odmah po izdavanju lokacijske dozvole, ako postoji projekat konstruktivnog sklopa koji je potvrđen od strane tehničke struke, može da se uđe u gradilište, dok se čekaju sve ostale saglasnosti...
Jedna od novina izmene i dopune ovog zakona je rešila jedan od problema koji su bili eklatantni primeri zloupotrebe položaja administracije i čistog maltretiranja naših građana, a tiču se insistiranja na izdavanju lokacijske građevinske dozvole kada je u pitanju tekuće održavanje – farbanje, krečenje, promena WC šolje, promena sanitarija, promena parketa itd.
Svako ko se usudio da od građana traži lokacijsku građevinsku dozvolu, znači kompletan postupak za to, vrlo svesno je izvrgavao ruglu i zakon i državu, i maltretirao građane. Svako ko se ljuti na te ljude ima potpuno pravo, jer to nije trebalo da se radi ni prema jednom zakonu. Ti ljudi su pokušali da dovedu do apsurda ceo ovaj postupak koji podrazumeva uvođenje reda.
Mislim da ćemo ovim izmenama i dopunama Zakona, pojašnjenjima, koja apsolutno više ne stvaraju problem nikome u glavi na koji način se tretiraju takvi slučajevi, najzad da stavimo tačku na to. Dakle, ne treba nikakva dozvola i neće trebati nikakva dozvola za krečenje, farbanje, zamene obloga, sanitarija, radijatora i slično.
Što se tiče investicionog održavanja, koje podrazumeva sve ostale aktivnosti u stanu, a koje ne podrazumevaju promene statike ili elektrike, odnosno sve one intervencije koje ipak zahtevaju stručni rad i stručni nadzor, ne izrađuje se čak ni idejni projekat, već se samo dostavlja popis i tehnički opis radova (koje mogu da urade i majstori koji to rade) i prijavljuje se lokalnoj samoupravi da će se izvesni radovi održavati u kući.
To je značajno brže i jeftinije. Sigurni smo da smo na taj način rešili problem koji se dešavao desetinama hiljada ljudi u Srbiji zbog zlonamernog tumačenja zakonskih odredaba.
Na kraju, mislim da treba malo vremena da posvetimo i postupku legalizacije i našoj nameri da legalizaciju u Srbiji najzad završimo, da stvorimo uslove da svi oni koji hoće da završe postupak legalizacije sada dobiju maksimalne popuste, pre svega što se tiče prikupljanja dokumentacije, potom što se tiče inicijalnog plaćanja, na kraju, što se tiče plaćanja naknade za uređenje građevinskog zemljišta, da najzad završimo i da legalizujemo Srbiju.
Na samom početku izlaganja o tome, naravno, treba prvo postaviti pitanje da li je od donošenja Zakona 2009. godine nelegalna gradnja stala? Nažalost, nije, ali nje ima značajno manje nego što je bilo u prethodnim periodima zato što smo pojačali inspekcijski nadzor, dali mnogo veće ovlašćenje inspekcijama; država je po prvi put počela da gradi svoje objekte uz adekvatne dozvole i da na taj način bude primer svima da nema otvaranja gradilišta i nema radova dok se ne izdaju sve adekvatne dozvole.
Mislim da smo uspeli da ohrabrimo i druge građane da moraju da idu u skladu sa zakonom i da smo napravili dobar balans između implementacije zakonskih normi kada je u pitanju inspekcijski nadzor i mogućnosti da se brzo izađe u susret investitorima.
Ostaje ogroman problem stotina hiljada nelegalno izgrađenih objekata, čiji su vlasnici ušli u postupak legalizacije i tu i zastali, iz nekoliko razloga. Prvi razlog su veliki inicijalni troškovi, za koje naši građani u situaciji kakva jeste nemaju sredstva. Drugi razlog je – i dalje je obimna dokumentacija, nedostatak svih relevantnih planova, jer je planski osnov bio uslov za legalizaciju, urbanistički parametri su bili uslov za legalizaciju, nerešeni svojinski odnosi na građevinskom zemljištu, ogroman broj kuća koje su građene na zemljištu propalih društvenih preduzeća, na zemljištu koje je stečeno na razne načine, a ne u skladu sa zakonom, jer je bio zabranjen promet zemljišta. Sve su to bili problemi gde su ljudi zastajali jer nisu mogli da prikupe dokumentaciju.
Izmenama i dopunama ovog zakona smo ukinuli sve ono što je predstavljalo problem, kada je u pitanju prikupljanje papira. Jedino se neće moći legalizovati oni objekti koji su građeni u zaštićenim kulturnim dobrima, zaštićenim prirodnim dobrima, vodozahvatima, blizu saobraćajnica koje su veoma važne, objekti koji su od neuslovnog materijala, koji su građeni na klizištima; za sve one objekte za koje je u starom zakonu bilo zabranjeno da se legalizuju ostaje ta zabrana. Svi ostali objekti koji de fakto postoje u prostoru a ne spadaju u ove kategorije moći će da budu legalizovani, prema, po nama, do sada najbržoj i najboljoj mogućoj proceduri.
Omogućili smo pre svega lokalnim samoupravama da u ime građana, a po potpisivanju ugovora, uđu u postupak prikupljanja neophodne dokumentacije da bi se legalizacija završila. Lokalne samouprave će ugovarati sa geodetskom i inženjerskom strukom sve one izvršioce koji bi trebalo da načine geodetski snimak objekta, odnosno da načine tehnički izveštaj. Takođe smo uveli velike popuste u katastru nepokretnosti, kada je u pitanju pribavljanje dokumentacije za opštine, a na račun građana.
Ono što je takođe važno, omogućićemo da potpisivanje tih ugovora bude urađeno u najkraćem mogućem roku. Angažovaće se značajan broj lica kroz javne radove, da idu u kuće onih koji treba da se legalizuju i da im nude mogućnost potpisivanja ugovora.
Ono što je dobra stvar, za taj inicijalni trošak, koji je za kuću od 100 kvadrata bio oko 500 evra, opština će omogućiti plaćanje u periodu od četiri godine. Na taj način ćemo inicijalni trošak na mesečnom nivou dovesti na cenu koja je prihvatljiva za svaku porodicu u Srbiji, čak i za one porodice koje su socijalno ugrožene; radi se o nekoliko desetina dinara da bi se taj problem rešio.
Što se tiče plaćanja naknade za uređenje građevinskog zemljišta, napravili smo razliku između naših građana u odnosu na to da li su objekti građeni u prvoj, ekstra zoni ili u drugim, nižim zonama. S druge strane, napravili smo razliku kada je u pitanju socijalni status, odnosno da li je objekat koji se legalizuje građen npr. za tržište ili je to objekat koji je gradila porodica isključivo radi sopstvenog stanovanja, koja nema u vlasništvu drugi objekat, koja ima prebivalište na toj adresi duže od godinu dana i ispunjava druge uslove koji se tiču dokazivanja tog socijalnog položaja.
Za one koji nisu gradili u prvoj, ekstra zoni, za one koji nisu gradili ekonomske objekte ili objekte za tržište, za one koji su gradili isključivo zbog toga što je to bila socijalna potreba važiće popust od 99% za prvih sto kvadrata, odnosno 25 kvadrata po glavi stanovnika, a za drugih sto kvadrata popust će biti 60%.
Sve ovo može da dovede do završetka legalizacije, jer je legalizacija postala vrlo jednostavna – faktički, u ime građana opštine prikupljaju papire – i gotovo besplatna. Ko sada ne bude legalizovao objekat, tu se više ne radi o tome da on to ne može zato što nije u stanju i nije u finansijskoj mogućnosti, nego isključivo o tome da je u pitanju neko ko to ne želi da uradi.
Pozivam sve građane da legalizuju objekte. Kada im se pojave iz opštine na vratima i ponude im mogućnost da u njihovo ime prikupljaju dokumentaciju i ponude im sve ove popuste koje će zakon da definiše, pozivam ih da to učine, da potpišu ugovore i da puste da se postupak završi sam od sebe.
Na kraju, želim da se zahvalim svima koji su nam pomogli da dođemo do izmena i dopuna ovog zakona. Nekoliko poslaničkih grupa je bilo izuzetno aktivno u tome. Želim da se zahvalim Poslaničkoj grupi LDP, koja nam je sa nekoliko vrlo dobrih inicijativa pomogla da neke zakonske norme preciziramo i da ubrzamo procedure u nekoliko segmenata. Hoću da se zahvalim i drugim narodnim poslanicima koji su sa velikim interesovanjem to pratili i, svakako, stručnoj javnosti koja je pomogla da dođemo do zakona. Kada bude usvojen u formi koju smo predložili, uz veliki broj amandmana koje ćemo prihvatiti, koje su predali narodni poslanici, zakon će, siguran sam, najzad zaokružiti izgradnju pravne mreže za uvođenje reda u ove dve izuzetno teške, neuređene i zapuštene oblasti. Zahvaljujem se. Nadam se korisnoj i plodnoj raspravi tokom današnjeg dana.