Uvaženo predsedništvo, uvaženi narodni poslanici i građani Srbije, prošlo je nešto više od 17 meseci od stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji čije izmene i dopune razmatramo. Pred sobom imamo 90 članova zakona o izmenama i dopunama, što čini 40% važećeg zakona, tačnije, jedan recikliran zakon, kao posledicu nove neozbiljnosti Ministarstva koje ga predlaže. Uostalom, to i nije za čuđenje kada oni koji nam spočitavaju da nemamo program i kadrove za Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja imenuju znamenitog ortopeda.
Nameće se pitanje koji je bio razlog onako brzopletog donošenja Zakona iza paravana Zakona o informisanju, gde su bili stručna javnost i osvedočeni kadrovi? Gde je bila Inženjerska komora Srbije kada tek ovom prilikom pokušava da zakrpi Zakon? Koje posledice je izazvao ovako nedorađeni zakon?
Zajednički imenitelj za sve odgovore na ova pitanja je – opšta zbrka. Nema građevinskih dozvola u ubrzanom postupku, pitanje imovinskog statusa zemljišta još je nejasnije, skoro da nije legalizovan nijedan objekat u proteklom periodu gradnje, stotinu objekata je započeto bez nagoveštaja kada će biti završeno. Tipičan primer je hotel „Metropol“. Sve zajedno rezultira sveopštom paralizom planiranja i izgradnje.
Na osnovu iznetih činjenica opravdana je sumnja da su predložene izmene i dopune Zakona mogle značajnije da poboljšaju Zakon. Mišljenja smo da je neophodno sve zakonske odredbe sistematizovati na način da se donese poseban zakon o građevinskom zemljištu, a postupak legalizacije objekata bi trebalo definisati uredbom, koja bi odredila rokove za završetak postupka.
Neodrživo je da ovaj zakon zadrži odredbe koje stvaraju mogućnost legalizacije nezakonite izgradnje pod posebnim, i to povlašćenim, uslovima.
U okviru zalaganja za sveopštu racionalizaciju obima državne uprave, SNS predlaže ukidanje Republičke agencije za prostorno planiranje, što bi za posledicu imalo brisanje svih odredaba u trećem poglavlju zakona, s tim da se sadašnji poslovi Agencije ubuduće obavljaju pri Ministarstvu.
Inženjersku komoru Srbije i stručne ispite i licence za odgovorne planere, urbaniste, projektante, izvođače radova trebalo bi definisati posebnom uredbom, te mislimo da iz zakona treba brisati odredbe devetog i desetog poglavlja.
Predložene izmene i dopune Zakona još više su opteretile ionako preopširne odredbe Zakona koje ga čine nejasnim i neprimenljivim. Stoga predlažemo da odredbe Zakona budu konciznije, a donošenjem podzakonskih akata bi se podrobnije definisale.
I pored predloženih mnogobrojnih izmena i dopuna Zakona, predlagač je načinio niz propusta. U poglavlju Prostorno i urbanističko planiranje odredbom zakona je trebalo predvideti u postupku izrade detaljnog regulacionog plana sprovođenje javnog anketiranja svih zainteresovanih pravnih i fizičkih lica, na osnovu kojeg bi bio formiran ukupni javni i pojedinačni interes koji bi se zadovoljio sprovođenjem donetog plana. Takođe, odredbama zakona trebalo bi dati rok za donošenje pojedinih planova. Ne bi se dešavalo, kao sada, da se pojedini planovi detaljne regulacije rade po sedam godina, što je do sada bilo jedan od osnovnih uzroka nelegalne gradnje.
Ono što je takođe propušteno jeste donošenje odredaba zakona koje bi definisale rokove u kojima se sprovode doneti planovi. Ovo ima za posledicu smanjenje interesovanja investitora i obima izgradnje.
Uočeno je da izmenama i dopunama Zakona nije predviđena odredba koja pruža mogućnost postupka izmene i dopune planskog dokumenta u slučaju izmenjenih okolnosti nastanka šireg javnog interesa.
U poglavljima o izgradnji objekata, građevinskoj dozvoli, građenju i upotrebnoj dozvoli odredbe zakona je trebalo doneti na osnovu kategorizacije objekata, prema sledećim kriterijumima: namena, veličina i opremljenost objekata. Mišljenja sam da nije opravdano izlagati istoj proceduri u izradi tehničke dokumentacije, pribavljanju građevinske i upotrebne dozvole i građenju investitore najsloženijih i najjednostavnijih objekata.
U poglavlju Kaznene odredbe propušteno je da se odredbama zakona kazne izražene novčanim iznosima primere investicionoj vrednosti objekata u vezi s kojima je došlo do prestupa ili prekršaja. Smatramo da je svrsishodnije doneti odredbe zakona koje bi osnažile instrumente prevencije u kršenju zakona kroz povećanje obima prava, obaveza i ovlašćenja urbanističke i građevinske inspekcije.
Na osnovu iznetog u ovoj raspravi u načelu o Predlogu izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji, zaključujemo da nije postignuto kvalitativno unapređenje Zakona. Smatramo da to nije moguće učiniti ni podnošenjem amandmana, već, kako je predloženo, donošenjem novog seta zakona i uredbi kojima bi materija planiranja i izgradnje bila adekvatno zakonski uređena.
Iako je značaj ovog zakona veliki i potreba za njegovim donošenjem izražena, mišljenja smo da Predlog zakona nije dobar. Poslanički klub Napred Srbijo neće glasati za usvajanje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji. Hvala.

Iskorišćeno vreme od vremena poslaničke grupe je šest minuta i pedeset pet sekundi.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović. Posle njega narodni poslanik Vlatko Ratković.

Dame i gospodo, žao mi je što gospodin ministar ponovo nije tu. Ali, obećao je da će slušati, pa će kasnije, kada bude ušao u salu, odgovoriti na ove primedbe. Ponašaću se kao da je on tu.
Pre svega, želim da krenem od uvodnog izlaganja gospodina Dulića i da kažem da je ono bilo potcenjivačko prema građanima Republike Srbije i prema nama narodnim poslanicima, jer se on ponašao i pričao, obrazlagao kao da mi nismo čitali postojeći zakon i kao da nismo čitali predlog za izmenu i dopunu zakona koji je danas na dnevnom redu.
Naime, i pre dve godine je gospodin Dulić ubeđivao nas ovde dva ili tri dana, koliko se sećam, kako je ovaj zakon odličan i kako će biti ne znam kakvi efekti od primena ovog zakona, kako će se sve ono negativno što je postojalo u prethodnim zakonima rešiti. Međutim, prošle su dve godine od usvajanja tog zakona; on nam ponovo priča nekakve bajke. Sada kaže da Zakon nije bio toliko dobar, ali da su izmene više nego fenomenalne. One su, valjda, pravo otkrovenje i sada će biti rešeni svi problemi građana. I već u sledećoj godini ili u onoj godini nakon izbora videćemo koliko je ova vlada genijalna i kako genijalne zakone donosi.
Ono što je prvo morao da nam kaže gospodin Dulić, to je kako se ovaj zakon pokazao u primeni. Jedna od činjenica koje o tome govore je to da je Ustavni sud neke odredbe ovog zakona stavio, praktično, van snage. Kako je to moglo da se desi ukoliko u Vladi sede ti vajni stručnjaci, ukoliko je gospodin Dulić takav stručnjak, to je pravo pitanje. I, pitanje je njegove odgovornosti, da vidimo koja je odgovornost ministra Dulića za to što je Narodnoj skupštini predložio zakon koji se pokazao kao apsolutno neprimenljiv.
Znamo da praktično nijedna lokalna samouprava nije u stanju da izda građevinsku dozvolu. Možda je to razlog za ovakvo propadanje građevinske industrije, a ne ono što je govorio ministar Dulić, između ostalog, nekakva svetska ekonomska kriza.
Želim i njega da pitam – da li je njegova stručnost ili nestručnost odigrala neku ulogu u tome što je Zakon neprimenljiv? Da li je to na šta smo mi ukazali i prilikom njegovog izbora 2008. godine, a to je, po našem mišljenju, njegova nestručnost i činjenica da njegovo formalno obrazovanje i njegova dotadašnja karijera njemu nisu davale za pravo da se prihvati ovako važnog posla kakav je svakako posao ministra za prostorno planiranje i ekologiju?
U trećoj godini mandata gospodin Dulić menja 90 članova zakona, koji je svakako najvažniji zakon, koji je on branio i predložio ovoj Narodnoj skupštini. Kakve su te promene? Daleko od toga da su kozmetičke. Ako biste pogledali stenograme od pre dve godine, videli biste da je jedan deo, nažalost, samo deo, naših primedaba sada unet.
Umesto podnošenja bilo kakve odgovornosti, vi nastavljate da pričate nekakve bajke. Između ostalog, prvo je gospodin Dulić rekao da je stala građevinska operativa, a onda je rekao da nema grada u Srbiji u kome nisu otvorena dva ili tri gradilišta. On bi sada morao da se dogovori sam sa sobom, pa da kaže da je građevinska industrija u Srbiji u velikom uzletu ili je na ivici bankrotstva, zbog čega država, kako on kaže, mora da im pronalazi nekakve poslove i da ih od toga spasava.
Koliko ste vi bili ozbiljni prilikom pripreme ovog zakona mislim da najbolje govori član 78. u predlogu izmena. On se odnosi na član 185. osnovnog zakona, u kome rok za ostvarivanje prava na umanjenje nadoknade za legalizaciju opredeljujete na 31. jun 2012. godine. Jun je, kao što bi trebalo da bude poznato i Mirku Cvetkoviću i Oliveru Duliću, mesec koji ima 30 dana. Ali, to je upravo ta ozbiljnost s kakvom vi radite i pristupate. Jedino ako niste odlučili da možda Vlada donese nekakvu uredbu dan-dva pre 30. juna, pa da kaže da će izuzetno, da ne bismo utvrdili da je pogrešio ministar, ove godine jun mesec imati 31, pa onda neki od narednih, mogao bi na primer avgust, da ima 29.
Naravno, takvih besmislica ima još, ali da pređemo na mnogo važnija pitanja. I prilikom usvajanja osnovnog zakona sam izneo veliki broj primedaba, pre svega na onaj deo zakona koji se odnosi na oblast konverzije. Tvrdio sam i tada da će to pre svega koristiti tajkunima i obrazložio to na konkretan način. Naravno, Oliver Dulić je i tada i sada ostao meni dužan mnoge odgovore.
Pre svega, želim da znam, i mislim da to treba da zna i Narodna skupština, koliko je pravnih lica, koliko preduzeća, koliko tajkuna, koliko privrednih društava iskoristilo mogućnost konverzije iz prava korišćenja u svojinsko, po osnovu prethodnog zakona? Za koliko hektara, pod kojim uslovima, na kojim lokacijama i po kojim cenama? Da vidimo koliko je država od toga prihodovala i da li je baš istina ono što pokušava da nas ubedi ministar Dulić, kako, eto, bože moj, tajkuni prete Duliću zato što je valjda mnogo opasan i mnogo ih je oštetio, pa mu onda prete, pa to izlazi tri dana na naslovnoj strani „Kurira“, pa mi svi treba da se sažalimo da kažemo – evo, mnogo je dobar ovaj ministar, jeste da je zakon koji je predložio potpuno neprimenljiv, ali, evo, vidite, nije samo da od toga imaju štetu građani Srbije, opljačkani i osiromašeni, već od toga imaju štetu i pojedini tajkuni i vlasnici krupnog kapitala, pa mu prete.
Ministar Dulić je rekao da je u poslednje dve godine pala tražnja za novim prostorom. Ja njemu moram reći da nije pala tražnja jer je tražnja velika, i to je očigledno i evidentno i sama cena kvadrata govori o tome koliko je tražnja velika, da je tražnja manja, onda bi pala i cena kvadrata, već je, u stvari, pala kupovna moć građana. Ne može za to biti opravdanje svetska ekonomska kriza, jer mi sa svetskim ekonomskim tokovima nemamo apsolutno nikakve veze. Ako je tako kako tvrdi Oliver Dulić…
Molio bih vas da te osobe koje sede ispred vas, gospođo potpredsedniče, upozorite da se ponašaju pristojno, da se ne smeju i da ne ometaju narodne poslanike koji govore.
Ako je to posledica svetske ekonomske krize, najlogičnije je pitanje zašto nisu drastično pale cene kvadrata u gradovima u Srbiji? Kako je to bilo u razvijenom svetu, za kojim vi poslednjih dvanaest godina bezuspešno trčkarate? Ukoliko je pala cena svuda, zašto onda nije pala cena kvadrata i kod nas? Pogledajte, pošto se rado upoređujete sa okruženjem, koja je cena kvadrata u državama u okruženju i onima koje su članice EU, poput Mađarske, Bugarske i Rumunije, ali pogledajte malo i Makedoniju, na primer, Crnu Goru i slične države, uporedite to sa stanjem u Beogradu; uporedite onda kakav je odnos sa prosečnom platom, pa ćete videti koliko može sa prosečnom platom za godinu dana kupiti stanovnik Srbije, a kakva je situacija u tim drugim državama.
Što se tiče konkretnih rešenja u samom zakonu, ne mogu da se složim sa mnogim stvarima. Vi ste rekli da ne postoje adekvatni stručnjaci za konverziju, odnosno da ne postoje adekvatni stručnjaci koji mogu odrediti tržišnu cenu i da je to bio neki problem, da je ta cena često bila prevelika, da zbog toga tajkuni nisu želeli da uđu u te poslove, nisu želeli da plate cenu za konverziju, pa država od ovoga nije imala nikakve prihode.
Činjenice su drugačije. Naravno da ti ljudi koji su opljačkali srpsku privredu, koji su ispod cene pokupovali srpska preduzeća ne žele da plate realnu cenu. Oni su lovili u mutnom prethodnih dvadeset godina i kada im kažete realnu cenu koju bi morali da plate da bi izvršili konverziju normalno je da to neće učiniti. Znači, da su želeli da plate realnu cenu, platili bi tu realnu cenu i za preduzeća. Ono što oni žele i što je način njihovog poslovanja jeste da plate cenu znatno nižu od tržišne i to je razlog zbog koga su oni čekali sa svojim aktivnostima, jer čekaju bolja vremena, čekaju neku lošiju procenu i vreme u kome će država biti ponovo na gubitku, a oni, naravno, ponovo na dobitku.
Što se tiče člana 103, tu je dodat jedan deo gde vi kažete da se tajkunima, koji su po nikakvoj ceni kupili preduzeća, prilikom konverzije odbija cena koju su platili za ta preduzeća. To je potpuno besmisleno, jer cena zemljišta nikada nije bila uključena u kupoprodajnu cenu. Jedino bi imalo smisla reći – evo, koliko ste već platili za zemljište, toliko ćemo vam odbiti. To je nešto što nije ispravljeno u odnosu na prvi put i donošenje Zakona pre dve godine, ali je pogoršano utoliko što ste sada dodali da ćete pored toga platiti i druge troškove, među kojima i neke druge, kako kažu, stvarne troškove, a to će ponovo odrediti Vlada i to će biti bez ikakve kontrole Narodne skupštine.
U sledećem stavu istog člana vi kažete da se prethodne odredbe, znači, mogućnost umanjenja, ne odnose na lica koja su stekla pravo korišćenja u postupku javnog oglašavanja, pod tržišnim uslovima, ili su stekla pravo svojine na objektu sa pripadajućim pravom korišćenja. Sada vas pitam: koja je logika da kažnjavate nekoga ko je, uz tržišnu utakmicu, na najkorektniji mogući način nešto kupio i da kažete – ti koji si kupio na tržištu nemaš pravo na umanjenje, a ovi koji su platili znatno manje nego što su morali da plate, oni će ga imati? Ja zaista tu logiku ne razumem.
Poslednji stav, na koji su se obazirali i LDP i druge vladajuće stranke, odnosi se na Luku Beograd; vi sada tu pokušavate da ispadnete nekakvi zaštitnici građana Republike Srbije i građana Beograda, pa valjda sprečavate tu ogromnu pljačku.
Ja ću podsetiti sve vas koji ste pripadnici vladajuće većine, i SPS, i DS, i G17, i LDP i sve ostale, da je pre više od dve godine u gradu Beogradu u Skupštini grada osnovan Anketni odbor za ispitivanje činjenica u vezi sa lokacijom Luke Beograd. Radili smo nekoliko sastanaka i onda je upravo vašom političkom voljom, pre svega LDP-a, čiji je Dejan Ranđić šef odborničke grupe i predsednik tog anketnog odbora, taj anketni odbor prekinuo rad.
Mi smo desetinama puta u pisanoj formi zakazivali i zahtevali, u skladu sa Statutom Skupštine grada Beograda, nastavak i narednu sednicu Anketnog odbora o Luci Beograd. Kada smo videli da od toga nema ništa tražili smo da izveštaj... U skladu sa dve odluke, morao je biti stavljen u roku od 30 dana na dnevni red Skupštine, međutim, vladajuća većina, u kojoj su DS, SPS, LDP, G17, da ih sve ne zaboravim, uporno to odbija da stavi na dnevni red.
Naredni član, 104, kaže da će oni koji imaju pravo korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu u roku od 30 dana morati da podnesu zahtev za konverziju i da plate tržišnu vrednost. Mislim da je ovaj član najozbiljniji „kandidat“, od ovih članova koje sada ubacujete, za neku novu odluku Ustavnog suda kojom će biti stavljen van zakona.
Dakle, gde je ovde pravna sigurnost? Ovo je državni reket. Ako je neko u skladu sa postojećim zakonom platio i dobio pravo korišćenja zemljišta i odredio određenu količinu novca koju je skupio, pa rekao – od tog novca ću da gradim, ne možete da mu sada kažete – više to nije dovoljno, sada moraš platiti celokupan iznos, tržišnu vrednost zemljišta. Onda ljudi, ili većina njih, naravno, neće moći da grade.
Nadam se da će se gospodin Dulić, kako je obećao, vratiti, da će odgovoriti na ova pitanja koja sam sada postavio i da ću imati priliku kasnije njemu da se obratim. Hvala.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je trinaest minuta i pedeset pet sekundi.
Reč ima narodni poslanik Vlatko Ratković, a posle njega narodni poslanik Dragan Živkov.

Zahvaljujem, gospođo potpredsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, ovih devedeset članova predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o građevinskom zemljištu predstavljaju jedan kvalitativan pomak, što se tiče inače dobrog sistemskog Zakona o planiranju i izgradnji. On je, kao što smo čuli i od ministra Dulića, rezultat jednoipogodišnjeg skeniranja i praćenja primene ovog zakona na terenu. Ne postoji bolja verifikacija i bolja javna rasprava u postupku primene jednog zakona, naročito sistemskog zakona, od toga šta kažu oni koji ga primenjuju.
Kao što smo videli, novelacije ovog zakona rezultat su, između ostalog, ukazivanja na određene probleme koji su se pojavili u primeni ovog zakona, pre svega od lokalnih odeljenja za urbanizam i planiranje, opštinskih, odnosno gradskih vlasti na teritoriji Republike Srbije.
Ovih devedeset članova, po mom mišljenju, predstavljaju pre svega procesne i proceduralne izmene koje omogućavaju kvalitetniju administrativnu proceduru koja se sprovodi u čitavom postupku ostvarivanja prava na gradnju, dakle, u svim fazama, od donošenja odluke o pristupanju izradi planskog dokumenta, pa do izdavanja upotrebne dozvole.
Ono što je potrebno naglasiti jeste da se ovim novelacijama eliminiše čitava jedna masa dokaza koji se pribavljaju pred drugim organima i organizacijama, a to na kraju krajeva implicira i skraćenje vremena potrebnog za ostvarivanje ovog prava u postupku građenja, kako u odnosu na građane kao investitore, tako i u odnosu na privredna društva, kompanije, pa i samu državu.
Zakon takođe precizira prava i obaveze svih učesnika u postupcima koji prethode upisu prava svojine na novoizgrađenom objektu. Time se, dakle, izbegava arbitrarnost nadležnih organa.
Ono što je kvalitet ovog zakona jeste i proširenje prava lica na konverziju bez naknade, dakle, konverziju prava korišćenja u pravo svojine. I, precizira se procedura konverzije uz naknadu.
Sve su to popravke koje se tiču procedure, ali istovremeno to su i materijalnopravna rešenja.
Hteo bih da istaknem još jedan kvalitet ovih zakonskih izmena, a to je uvođenje instituta privatno-javnog partnerstva. To je model koji egzistira u svim razvijenim evropskim državama, pa i u zemljama u okruženju, i to bih označio kao početak javno-privatnog partnerstva u veoma važnoj oblasti, a to je planiranje i gradnja.
Jedan važan institut je takođe ovde obrađen, a to je institut građevinske dozvole, odnosno njena prenosivost, odnosno prometljivost, koja inače postoji po osnovnom tekstu zakona. Ona je predviđala, kao što znamo, i dalje predviđa, da građevinska dozvola prestaje da važi ako u roku od dve godine investitor ne privede nameni, odnosno ne završi objekat. Međutim, postojala je pravna praznina u sadašnjem propisu, u sadašnjem Zakonu o planiranju i izgradnji i nije postojao odgovor na pitanje šta se dešava sa objektima koji su započeti a nisu završeni, dakle, šta se dešava sa onim objektima koje figurativno zovemo „Skadar na Bojani“.
Tu smo imali dvostruku štetu: prvo, nesolidni investitori nisu uplaćivali određene poreske prihode; u većini slučajeva oni su prodavali takve objekte, najčešće stanove, savesnim, trećim licima i po nekoliko puta.
Predloženim izmenama rešavamo ovu pravnu situaciju i pravnu prazninu tako što se na tržištu nepokretnosti nesolidni investitor destimuliše da otpočne investiciju bez obezbeđenih sredstava za njeno sprovođenje i omogućava se završetak nerealizovanih investicija i ostvarenje poreskog prihoda ili naplate u visini poreskih prihoda koji se ne ostvaruju zbog nerealizovanih investicija.
Dakle, važnost planiranja, izgradnje, nadzora, inspekcijskog nadzora nad primenom ovog zakona poboljšava se u odnosu na osnovni tekst ovog sistemskog zakona. Ako gledamo u kvantumu, ovih devedeset članova možda izgleda mnogo, ali sistemski, Zakon o planiranju i izgradnji u svojoj suštini i u svom duhu se ne menja; popravljaju se određene procedure i rešavaju određene pravne praznine.
Takođe, mislim da je važna stvar u ovom zakonu preciziranje datuma preseka kada je prenamena poljoprivrednog zemljišta u građevinsko zemljište u pitanju. Ta dilema je ovim zakonom otklonjena.
Naravno, o pitanju legalizacije su govorili moji prethodnici i ne bih o tome. Smatram ovaj modalitet i metodologiju mnogo kvalitetnijom i zbog toga Demokratska stranka podržava izmene Zakona o planiranju i izgradnji, onako kako je Ministarstvo predložilo. Hvala.

Iskorišćeno je pet minuta i četrdeset sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Dragan Živkov, a posle njega Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, moji prethodnici iz moje stranke su već govorili o nedostacima zakona o planiranju i 2009, i ove godine, kada se dopuna ovog zakona radi. Smatramo da Zakon o planiranju i izgradnji nije postigao onaj efekat o kojem je ministar pričao 2009. godine. Naravno da ne možemo da smatramo da će se postići neki boljitak što se tiče građevinske operative i građevinske industrije, kojima je trebalo da pomogne ovaj zakon, odnosno poboljšanju i prosperitetu građevinarstva u našoj državi.
Ovaj zakon se može podeliti u više tačaka. Osnovno i elementarno, što je i moj prethodnik iz Demokratske stranke govorio, da je, u glavi VII, Analiza efekata zakona, nedopustivo da se u prethodnom zakonu dozvolilo da se neki objekti započnu graditi, a bez pravnog osnova i bez neke sigurnosti, da ostanu kao spomenici u državi; ni oni koji su postojali odranije nisu rešavani, a proizvedeni su novi.
Postavljam pitanje, u međuvremenu, od 2009. godine pa do dana današnjeg, koliko je takvih objekata nastalo u državi, ako možete da mi odgovorite, ministre?
Ciljevi koji se donošenjem ovog zakona postižu ovde su u četiri tačke postavljeni: pojednostavljenje administrativne procedure; preciziranje prava i obaveza svih učesnika u postupcima koji prethode upisu prava svojine na novoizgrađenom objektu; proširenje kruga lica koja mogu ostvariti pravo na konverziju, o čemu je danas bilo dosta govora.
Nastala je dilema sada, s obzirom na to da su ovde poslaničke grupe govorile o različitosti konverzije i pravu na konverziju, kad će imati pravo investitor, tj. zakupodavac da uzme građevinsko zemljište bez nadoknade ili sa nadoknadom?
Koliko sam ja razumeo, ministar je u svom izlaganju rekao – ako objekat koji je na građevinskom zemljištu, koji je pod zakupom, prelazi tržišnu vrednost te parcele, konverzija je besplatna. Po kojim kriterijumima i kako će se određivati visina cene građevinskog zemljišta kada u raznim situacijama, odnosno raznim prirodnim uslovima građevinsko zemljište nije jednako. To je vrlo komplikovana stvar. Na koji način će to ovaj zakon pravedno da donese?
Ovde se spominjalo da na početku, kada investitor dođe u jednu lokalnu samoupravu i treba da krene u investiciju on mora prvo da se pojavi u katastru da bi izvadio kopiju plana građevinskog zemljišta ili poljoprivrednog zemljišta, da bi ga pretvorio u građevinsko zemljište.
Državna uprava za katastar uglavnom je kod lokalnih samouprava „podstanar“ u skupštinama opština; to je u stvari praksa, ne plaća lokalnim samoupravama, ali je zato tamo, ima monopol... Kopije plana kod nekih lokalnih samouprava stižu brzo, a kod nekih je to vrlo komplikovano; sve zavisi od uprave koja je tamo, odnosno od ljudskog faktora koji radi, mislim na šalterske radnike i, naravno, od toga kako se katastar ponaša u lokalnim samoupravama.
Mogu samo da vam kažem da kopije plana u Vojvodini, na mnogim našim projektima, gde se investiralo, postoje još od davnina. Trebalo bi da naša država zauzme stav i da se donose takvi zakoni koji će da traju decenijama, pa i stotinama godina, a ne da se menjaju svake godine, ili nekim rešenjima, kada je to potreba, tek onda donosimo izmenu i dopunu zakona.
Mogu vam reći, na primer, kada je rađen glavni vod za Banatski Dvor, gasifikacija, na oranicama kuda je prolazio tok, odnosno gde su postavljene cevi, na određenim pozicijama su cevi i kaskade stavljene po pet i deset metara ispod zemlje, zato što je tu nekada kanal zacrtan planom, a nikada nije ni postavljen, niti je iskopan. Zbog čega se takve situacije dešavaju i zašto se to u startu nije promenilo?
Da bi zakon imao pravu suštinu i da bi dugo trajao, mora da se krene ispočetka. Ovo što se radi, donošenje odluka, akata itd., nije trajno.
O konverziji sam govorio. Legalizacija je jedno teško pitanje, oko kojeg lokalne samouprave vode bitku sa svojim građanima, tj. građani sa lokalnim samoupravama. U većini lokalnih samouprava su izrasla naselja bespravno izgrađenih kuća, koje su dobile infrastrukturu, imaju i struju i telefon i vodovod, čak i kanalizaciju i sve ostalo, s tim što navodno nisu legalizovane, a nemaju ni upotrebnu dozvolu.
Postavlja se pitanje, sukob je sad između građana, onih koji su plaćali, kao što je kolega Dragan Stevanović na svom primeru objasnio, koji je redovno platio sve dažbine, i ovih građana koji su druga ili treća socijalna kategorija, sa niskim primanjima, koji tada nisu mogli i verovatno su se odlučili da u takvim rejonima grade objekte... Ni danas ne mogu da u legalizaciji, kako vi kažete, maltene džaba, do sto kvadrata, ne mogu to da ispune, zato što su za određene papire koji im trebaju za legalizaciju preskupe takse. Kad sakupite sve papire i dokumenta koja su potrebna građanima da bi legalizovali objekat, naravno da u današnje vreme, u nemaštini i kada ostaju bez posla, ne mogu da obezbede dokumentaciju, a kamoli da legalizuju objekat.
Kao što ste rekli, ministre, obavezali ste određenim rokom lokalne samouprave da donesu regulacione planove. Tako je i u mojoj opštini to odrađeno. Regulacioni plan grada Bečeja, odakle dolazim, donesen je i zone su fiksirane; čak je u taj regulacioni plan ubačeno da Bečej treba da postane u budućnosti banjski grad. Na ovom primeru možemo da vidimo da se sve radi kontra. Preduslov da bi Bečej postao banjski grad, zna se šta je. Bečej je poljoprivredno mesto, tamo ima objekata, domaćinstava koja se bave poljoprivredom, nikle su mini-farme bez dozvola, nikle su određene radionice, firme, postoji zagađenje i to ne odgovara ekološkom planu banjskog grada. Na koji će način grad Bečej da ispliva iz ovog problema sad, a doneo je već regulacioni plan, samo zbog pritiska Ministarstva? U svom izlaganju ste, ministre, rekli u početku da mnoge opštine još nisu ni donele. Naravno da nisu donele, jer regulacioni plan je ozbiljan posao za mnoge lokalne samouprave.
U početku sam se dotakao građevinske operative, koja je trebalo da oživi, pa i pored ovog zakona, a doneli smo ovde i Zakon o pomoći građevinskoj operativi i građevinskoj industriji. Smatram da ova dopuna osnovnog Zakona o planiranju i izgradnji neće puno pomoći građevinarima, jer su u katastrofalnoj situaciji godinama. Ova godina je još teža što se tiče uslova za izvođenje građevinskih radova, osim što ste vi u svom izlaganju rekli da je to perspektivno spomenuvši primer kasarne „4. juli“ ili ovog velikog stambenog kompleksa koji ste pominjali na početku.
Kod investitora, a što se tiče lokalnih samouprava, mislim da bi daleko bolje bilo da je prvo građevinsko zemljište dato lokalnim samoupravama na upravljanje, pa tek onda da se određivalo, jer lokalne samouprave najbolje znaju gde, u kojoj zoni i koji deo građevinskog zemljišta bi bio najidealniji za investitore. Na mnogim primerima ste pokušavali da nam objašnjavate, kao što je opština Inđija – kako je napravila industrijsku zonu, kako su investitori ušli itd. Sada to predstavljate sa opštinom Jagodinom. Smatram da su te dve opštine samo kap u moru u odnosu na ostatak Srbije. Ostale opštine su u mnogo goroj situaciji i ne mogu da privuku takve investitore kao što je privukla Inđija jer je blizu Beograda, blizu auto-puta, koridora itd.
Da ne pričam o građevinskom zemljištu pored koridora i auto-puta, koje su nameštenim prodajama, jeftinim zakupima uzimali određeni ljudi znajući da će koridor tuda proći i da će deset puta ili možda više zaraditi po kvadratnom metru. To je nedopustivo i država bi morala da povede računa o tome, da se zaštiti, da zaštiti svoje građane i investitore koji sa iskrenim namerama žele da dođu u našu zemlju i da ulažu.
Svojim amandmanima SRS će pokušati da popravi ovu dopunu Zakona. Nećemo glasati za zakon zato što ni osnovni zakon nije proizveo pozitivne reakcije, na osnovu svih ovih problema koje sam spomenuo. Nadam se da ćete u danu za glasanje barem glasati za naše amandmane, koje smo podneli da bismo popravili dopunu ovog zakona. Hvala.

Dvanaest minuta i deset sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha, a posle njega narodna poslanica Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, danas razgovaramo o jednom vrlo bitnom predlogu zakona. Zašto je on bitan, govori nam činjenica o urbanističkom i građevinskom haosu u praksi. Nema grada, nema sela, nema zajednice u kojoj nema bespravne gradnje. Bespravna gradnja nije rezultat samo ovog vremena, nego se ona provlači u malo dužem vremenu. Treba sve zajedno da nas zabrine situacija u kojoj se nalazimo, a posebno predlagače zakona. Evo, otkako je 5. oktobra došla jedna nova garnitura, obećala je, između ostalog, i u ovoj sferi zaustavljanje bespravne gradnje i regulisanje svih onih postupaka koji su bili u toku i novih postupaka i završetak procesa legalizacije.
Namerno kažem procesa, zato što kad govorimo o legalizaciji onda moramo znati šta u pravnoj terminologiji, u pravnom smislu znači legalizacija. Nema legalizacije postupka. Postoji samo legalizacija, ozakonjenje određenih akata, dokumenata. Zato i vi iz vlasti, iz Ministarstva, pa i svi drugi koji upotrebljavaju ovaj termin, morate koristiti pravnu praksu i pravna pravila ove države, ali i pravna pravila međunarodnog prava, jer je ovo, između ostalog, pravno pravilo međunarodnog prava.
Kad govorimo o problemima moramo reći još jedan razlog zbog čega imamo ovoliki broj bespravno sagrađenih objekata. Država Srbija nema strategiju uređenja prostora. Prvi zadatak svake vlasti, svake ozbiljne vlasti koja želi da napravi pomak u određenoj oblasti jeste strategija.
Strategija prostora je prvi zadatak vaše vlasti. Nažalost, o tome niko ne razgovara. Nijedan ozbiljan projekat nije napravljen, u smislu uređenja prostora. Posebno je to bitno sa aspekta države, da ne kažem da je manje do lokalne samouprave, koja takođe mora imati svoju strategiju.
Dosadašnja praksa primene zakona, koja je krenula, rekoste, reformski 2003. godine, vrlo je loša. Loša je sa jednog aspekta, a to je da ste pokušali jednim zakonskim propisom objediniti više celina, više pravnih celina. Tako ste Zakonom o izgradnji objekata 2003. godine objedinili zakonske propise iz oblasti građevinskog zemljišta, izgradnje, legalizacije, svojine, delom i postupke iz oblasti Zakona o opštem upravnom postupku itd. To je sve udrobljeno u jedan zakon i sve ovo što sada radite je samo vađenje iz blata u koje ste upali zbog tog zakona. Korekcija je učinjena 2006, 2009. godine, a, evo, i sada pravite korekcije.
Neprimereno je, zbog stanja u kome se nalazimo, da menjamo gotovo polovinu Zakona iz 2009. godine i onda kažemo sledeće, evo, pokušaću da pročitam razloge za donošenje zakona, to je na strani 35 ovog našeg materijala, kažete ovako: „Polazeći od pomenute generalne ocene i od rezultata prethodne analize zakona...“. Ničim izazvani, kažete: „od pomenute generalne ocene“, a nigde u tekstu nema do tada generalne ocene. Ne znam otkud vam to, generalna ocena. Ko je došao do te generalne? Jesu li to generali neki ocenjivali nešto, pa sad generalna ocena? Ne znam kako ste došli do te generalne ocene i ko je došao?
Kažete: „... rezultata prethodne analize zakona...“. Ko je vršio analizu zakona? Kada je ona vršena? Da li ovaj parlament treba da dobije analizu zakona? Analizu zakona radimo i kroz ovu diskusiju. Ove izmene su analiza problema u primeni prethodnih zakona, to je prava analiza, ali vi iz Ministarstva ste morali ovde izaći u obrazloženju sa stvarnim stanjem i našom praksom. To je blagi užas koji imamo u primeni ovog zakona, jer su mnogi od pravnih instituta koje ste inaugurisali u praksi gotovo neprimenljivi. Pričali smo o konverziji, samo ćemo reći ono što je vaše Ministarstvo rekli. Podneto 1.500 zahteva, a rešena dva. Na sva zvona je bilo priče o tome kako ćemo konverzijom napraviti ovo, ono itd.
Što se tiče legalizacije, podaci opet od vašeg ministarstva – od jedan do pet posto rešenih zahteva. Šta to znači? Gde su sada te analize koje ste morali navesti ovde? Prava analiza mora se naći ovde i da nam u obrazloženju, u razlozima za donošenje zakona date tu analizu.
Ministre, kada ste sprovodili javnu raspravu rekli ste da je primereno da se preispita primena zakona, što je vrlo bitno i treba da se stalno preispitujemo, da vidimo gde su manjkavosti, gde su problemi i da razgovaramo o tim problemima i da se traži rešenje, ali ne stoji činjenica da su za probleme u legalizaciji krive lokalne samouprave i katastar. To ne stoji. Ako je ikome do završetka legalizacije, to su lokalne samouprave, da uberu te pare i da se to potroši, da aktuelna vlast to proćerda, kao što se inače u praksi proćerda.
Kada govorite o katastru, vi ste direktno odgovorni za to stanje. Vi ste sami sebe prozvali. Ovde smo govorili, Srpska radikalna stranka vam je govorila ovde – ne dirajte katastar, nije kriv. Natrpali ste mu mnogo zadataka, stvorili ste im mnogo obaveza. Jedini državni organ koji je u državi štrajkovao, i to štrajkovao danima, bio je katastar. Zašto? Zato što, pored ogromnog broja poslova koje su dobili i jako teškog zatečenog stanja: niti dovoljno prostora, niti dovoljno tehničke opremljenosti, niti dovoljno stručne literature, niti dovoljno naobrazbe stručnih radnika u oblastima koje ste im dodali, ništa država nije učinila, prevashodno u vašem ministarstvu, da se pomogne tim ljudima. Štrajkovali su, tražili su da se smanji broj radnika koje ste planirali da otpustite, da se svede u one okvire kao i u svim drugim državnim organima, da im se obezbede adekvatna sredstva. Više su pomogle lokalne samouprave; spomenuću Novi Sad, koji je napravio pomak svestan činjenice da nema države i da nadležno ministarstvo i Vlada nisu učinili sve ono što treba da učine.
Druga stvar, u svom izlaganju o predlogu zakona o izmenama i dopunama ovog zakona rekli ste da su lokalne samouprave shvatile legalizaciju kao vid pljačke. To jeste, lokalna samouprava se tako i postavljala, samo zbog toga što su imali takve zakonske propise. Jer, vaši ljudi u lokalnim samoupravama, najveći broj predsednika lokalne samouprave ima Demokratska stranka, zagovarali su tu priču – završiti legalizaciju, ubrati itd. Godine 2003, kada je bio onaj Šumarčev zakon, rekli su – milijardu evra ubraćemo od legalizacije. Oni jadnici ne govore o tome gde će se uložiti ta sredstva. Pa, ne ubere se, nije to porez, nije to vanredno, prisilna naplata nekih dažbina, nego je to davanje državi da bi se izgradila i opremila komunalna infrastruktura. To je obaveza. Znači, kad se govori o milijardu evra ubranih od legalizacije, onda govorimo, kao o kontra meri, koliko ćete izgraditi vodovoda, kanalizacije, puteva itd., sve ono što predstavlja komunalnu infrastrukturu.
Ali, kada govorimo o izgradnji, zašto nema legalizacije? Pa, nema zato što je niste definisali na pravi način. Kada govorite o naknadi za uređenje građevinskog zemljišta, nije definisano šta predstavlja naknadu za uređenje građevinskog zemljišta. Pa iz toga proizilaze svi ostali problemi o kojima govorimo. Niko nije shvatio, to vam tvrdim, suštinu tog problema.
Šta vam radi lokalna samouprava? Kakve ugovore potpisuje? Vi ne kontrolišete te ugovore. Smeškate se, ali morate shvatiti suštinu, da to brine svakog trećeg čoveka u ovoj državi, jer je jedna trećina nelegalnih objekata, od svih objekata koji postoje u Republici Srbiji. Niste definisali naknadu, niste definisali dvostrani pravni posao koji proizilazi iz ugovora o plaćanju obaveza. Lokalna samouprava propisuje merila i kriterijume za davanje, ali ne definiše drugu stranu, obavezu države, odnosno lokalne samouprave da izgradi komunalnu infrastrukturu za koju dobija sredstva. Baš zbog toga što ne izlazite na teren, zbog toga što ne kontrolišete lokalne samouprave, zbog toga što vaši građevinski inspektori nemaju takve naloge imamo te probleme.
Ako pročitate odredbu člana 93. stav 5. to je suština. „Investitor i jedinica lokalne samouprave, odnosno privredno društvo, javno preduzeće ili druga organizacija iz člana 91. ovog zakona zaključuju ugovor kojim se uređuju međusobni odnosi u pogledu uređivanja građevinskog zemljišta, utvrđuje visina naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, dinamika plaćanja, obim, struktura i rokovi za izvođenje radova...“.
Molim vas, ministre, koliko ste ugovora između lokalne samouprave i investitora proverili i gde ste videli u ugovoru da piše – plaćanje, obim, struktura i rokovi za izvođenje radova? Nemate ni u jednom ugovoru. To je tragično. Ne poštuje se zakon i zato nema legalizacije.
Kada sam se pripremao za raspravu o ovom pitanju iskoristio sam znanje svog kolege koji se bavi ovom problematikom, a to je Slobodan Vladisavljević. Gospođa Aleksandra Damjanović Petrović ga poznaje, s obzirom na to da su bili u direktnim kontaktima. Čovek se bavi ovom problematikom, pravnik je udruženja „Lege artis“. Jasno vam je ukazivao i ukazuje godinama šta treba da se učini. U dopisu koji sam dostavio poslaničkim grupama, čak podelio i medijima, jasno su navedena pravila, ne možete sa ovim; njegov stav, stav Srpske radikalne stranke je – ne možete legalizaciju rešiti ovim zakonom.
Povucite ovo, legalizaciju morate rešiti lex specialis zakonom, gde će se utvrditi obaveza investitora, jasno utvrđena, sa rokovima i obaveza lokalne samouprave sa tačno utvrđenim obimom, strukturom i rokovima izvođenja radova. Bez toga ne ide. Izađite na teren, snimite objekte, kao što je to rađeno 1998. godine, da dođete do rešenja što se tiče legalizacije. Hvala.

Iskorišćeno je dvanaest minuta i pedeset sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima ministar Oliver Dulić.