Zahvaljujem gospodinu ministru.
Pitam da li izvestioci nadležnih odbora, gospodin Nešović i gospodin Ratković, žele reč? (Ne.)
Da li predstavnici, odnosno predsednici poslaničkih grupa žele reč? Narodni poslanik Siniša Stamenković.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, gospodo saradnici, u postupku usvajanja važnih sistemskih zakona Narodna skupština Republike Srbije je pored ostalih obaveza stalno imala i obavezu da se zakoni usklade sa propisima Evropske unije, delimično ili potpuno.
Ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji je potpuno usklađen, iako ne postoje posebni odgovarajući propisi EU po kojima se obezbeđuje usklađivanje propisa.
Moramo imati u vidu da kod donošenja ovog zakona ne postoje odredbe primarnih izvora prava EU koje se odnose na Predlog zakona, a takođe ni sekundarni izvori prava koji bi bili uzeti u obzir prilikom donošenja ovog zakona. Ističemo i činjenicu da u izradi Predloga zakona nisu učestvovali razni konsultanti, na šta je do sada jedan broj narodnih poslanika stavio primedbe i prigovore.
Prema iznesenom, ovaj zakon će predstavljati naše uniformno rešenje ozbiljne i odgovorne materije, bez čijeg usvajanja stoje neki poslovi vezani za planiranje i izgradnju, za blokadu građevinske operative i blokadu svih zavisnih podizvođača, odnosno izvođača i proizvođača opreme i sredstava koja se troše u građevinarstvu.
Donošenjem ovog zakona se eliminišu sve obaveze proistekle iz odredaba SSP između EU i sadašnjih ili budućih država članica.
Zakon uređuje uslove i način korišćenja prostora, zatim, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta, izgradnju objekata, vršenje nadzora nad primenom odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, inspekcijski nadzor, kao i sva druga pitanja od značaja za uređenje prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta.
Neophodno je da napomenemo da se odredbe ovog zakona ne odnose na izgradnju objekata koji su statusno određeni kao vojni objekti. Takođe se ne odnose ni na izgradnju objekata kojima se određuje status rudarskih objekata, što je takođe vrlo važno.
Izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji nude i utvrđuju originalno, naše, srpsko rešenje, kojim se sada svi pravni izrazi vezani za urbanu obnovu i izgradnju, za zemljište, postavljaju u kontekst svih titulara svojine i svih depozitora odgovornosti, kako za neizgrađeni deo, tako i za izgrađeni deo naših urbanih planova i izgradnje zemlje.
Date su dobre definicije i PUPS smatra da su one održive i funkcionalne, i to pre svega definicija naseljenog mesta, definicija grada, sela, definicija građevinskog područja, građevinskih kompleksa, investitora, izvođača radova itd.
Nama je posebno važno da se sada efikasno definišu ekonomski objekti za gajenje životinja, od objekata za krupne životinje do objekata za skladištenje poljoprivrednih proizvoda, kao što su ambari, koševi, hladnjače, proizvodne hale itd., što je od izuzetnog značaja za poljoprivredu.
U praksi će upravo ove tačne i precizne definicije doprineti da se pravilno razreše sva pitanja linijskih infrastrukturnih objekata, kao što su javni putevi, dalekovodi, naftovodi, nadzemni objekti u sklopu građevina.
Zakon precizno reguliše sve vrste radova koji prethode građenju objekata, a odnose se na: rušenje postojećih objekata, izmeštanje postojeće infrastrukture na parcelama, raščišćavanje terena, te obezbeđenje prostora za dopremu i smeštaj građevinskog materijala i opreme za samu gradnju, građenje i postavljanje objekata, ugradnju instalacije i opreme privremenog karaktera, kao i na obavezno obezbeđenje sigurnosti susednih objekata, odnosno poštovanje visokozahtevnih radova na statici, nosivosti i izdržljivosti terena na kome se gradi.
U Predlogu zakona više nije dozvoljen bilo kakav komoditet ili bilo kakvo izbegavanje pravila struke, niti izbegavanje odgovornosti za kvalitet i trajnost izgrađenih objekata.
Nama u Poslaničkoj grupi PUPS bilo je važno, pored ostalog iz ovog zakona, da se sačuvaju svi elementi zaštite životne sredine u kojoj se na osnovu urbanističko-tehničkih dokumenata sprovode planovi i grade tzv. pametni objekti, koji će na osnovu SWOT analize zaštititi sve ciljeve i principe prostornog razvoja i planiranja i sve principe i propozicije zaštite, uređenja i daljeg razvoja prirode i prirodnih dobara.
Zadovoljni smo što zakon nameće potpuno poštovanje principa prostornog razvoja i distribucije stanovništva, kao i principe mreže naselja i javnih službi, uz koncepciju i propozicije prostornog razvoja privrede.
Poslanička grupa PUPS je svesna da se ovim zakonom moraju uskladiti suprotstavljene i teško uskladljive mere zaštite, uređenja i unapređenja prirodnih i kulturnih dobara sa neophodnim potrebama koje nameću projektovane planske ciljeve zajedničkih prostornih i razvojnih obeležja za potrebe naših građana. Smatramo da su koncepcija i propozicija prostornog razvoja privrede usklađeni sa merama uređenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje, ali i sa merama zaštite životne sredine.
Predlog zakona, po nama, pravilno definiše sve regulacione planove, kako nižeg tako i višeg reda i značaja, a naročito planove generalne regulacije prostora i planove za podelu prostora na posebne celine i zone.
Mislimo da su ovim zakonom koridori i kapaciteti za saobraćajnu, energetsku, komunalnu, poljoprivrednu i drugu infrastrukturu obavezujući i da se stavljaju u kontekst svih planova detaljne regulacije sa propisima, zabranama izgradnje do njihovog konačnog donošenja i usvajanja.
Saglasni smo i podržaćemo nastojanje zakona da svi objekti poštuju stroga pravila uređenja i građenja po celinama i zonama za koje nije i za koje jeste predviđeno donošenje plana detaljne urbanističke regulacije, što do sada nije bilo. Na taj način se više nikada neće pojavljivati potreba legalizacije objekata, bila ona naknadna ili privremena, jer se neće doći u takvu situaciju da se prizivanjem naknadne pameti prizna nešto što nije ispunilo niti jedan od obavezujućih elemenata iz člana 26. zakona, koji zaista podržavamo.
Mišljenja smo da zakon sada kompleksno sagledava i planove detaljne regulacije za delove naseljenih mesta, za uređenje neformalnih naselja, za uređenje zone urbane obnove, za uređenje infrastrukturnih koridora, kao i za uređenje objekata opšte, komunalne i energetske infrastrukture, usklađene sa planom jedinica lokalne samouprave. Možda je pozitivno što se sada veliki deo tih obaveza vraća lokalnim samoupravama.
Mišljenja smo da zakon sada kompleksno sagledava i planove detaljne regulacije za delove naseljenih mesta za uređenje situacija koje do sada nisu bile uređene, a odnosile su se na zaštićena prirodna dobra.
Poslanička grupa PUPS je u analizi Predloga zakona posebno ocenjivala zakonska rešenja vezana za planove detaljne regulacije prostora na kojima se planira i gradi, imajući u vidu da se ovim delom zakona regulišu pitanja iz nadležnosti lokalnih samouprava. Zakon je dobro definisao granice plana i obuhvat građevinskog područja, detaljnu namenu zemljišta; pravilno se utvrđuju regulacione linije ulica, javnih površina, nivelacione kote tih površina, kao i koridori kapaciteta za saobraćajnu, komunalnu i drugu infrastrukturu.
Podržavamo jasna, određena pravila uređenja i pravila građenja koja zakon propisuje po celinama i zonama, kao i propisane druge elemente od značaja za lokalnu regulaciju. Zadovoljni smo rešenjima koja zakon posebno daje za pravila uređenja područja sa posebnim namenama kroz koja se ustanovljava obavezni stepen komunalne opremljenosti građevinskog zemljišta po celinama ili zonama, minimum uslova za uređenje površina i objekata za javne namene i, što je za nas posebno važno, određuju se uslovi i mere zaštite prirodnog i kulturnog nasleđa, uslovi za životnu sredinu i opšti uslovi za uređenje prostora važni za život i zdravlje ljudi i posebno osoba sa invaliditetom, što do sada nije bio slučaj.
Poslanička grupa PUPS podržava rešenje iz ovog predloga zakona, posebno deo zakona u kome su utvrđeni dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja koji moraju biti usklađeni po redu nadležnosti, od lokalnog, opštinskog, do regionalnog i republičkog nivoa.
Obaveza javnog uvida u sva dokumenta prostornog i urbanističkog planiranja će ovim zakonom zaživeti u punoj meri i ostvariće dominantan uticaj onih stranaka i građana koji će najviše osećati pravno dejstvo tih dokumenata.
Sa dužnom pažnjom, polazeći od principa odgovornosti i principa domaćinskog poslovanja, naša poslanička grupa sagledala je rešenja koja proističu iz prava korišćenja prostora na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini, a u skladu sa ranije važećim zakonima kojima je bilo uređeno građevinsko zemljište do 13. maja 2003. godine. Saradnici gospodina ministra i ministar znaju o čemu pričamo, odnosno o potrebi da se od ovog datuma nadalje stvari regulišu drugačije.
Konverzija prava po ovom osnovu, koja je data jedinicama lokalne samouprave nadležnim za imovinsko-pravne poslove, izazvala je i kod nas i uopšte u javnosti Srbije potpuno suprotstavljena mišljenja i konflikte, kako pravne tako i ekonomske prirode, bez uspešnog okončanja sukoba interesa izvan sudskih procesa. Nije jednostavno da se pravo na konverziju korišćenja u pravo svojine utvrđuje u korist jedinice lokalne samouprave, a da se isto procesuira i prosuđuje na nivou Republike.
Smatramo da bi rasprava u načelu i amandmani i rasprava u pojedinostima trebalo da daju odgovor na pravilnu primenu svih prava iz dugoročnog zakupa na neizgrađenom ostalom zemljištu u državnoj svojini, a u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji iz 2003, 2006. i 2009. godine.
Podržavamo nastojanje države da se u međunarodnim ugovorima što pre urede i sprovedu definitivni sporazumi o pitanjima sukcesije radi nesporno utvrđenog prava korišćenja zemljišta, koje se može konvertovati u pravo svojine uz naknadu, a po okončanju propisanog postupka za povraćaj te imovine.
Mišljenja smo da treba zabraniti konverziju zemljišta u posedu privatizovanih privrednih subjekata u gradsko građevinsko zemljište, bez obzira na cenu naknade za konverziju u višestrukom iznosu, koju bi Vlada propisala, jer se time obesmišljava cilj privatizacije a to je nastavak proizvodnog programa i socijalni program za upošljavanje u subjektu privatizacije koji želi konverziju.
U postupku analize Predloga zakona o planiranju i izgradnji naša poslanička grupa je naišla na vrlo komplikovano pitanje restitucije, odnosno pitanje povraćaja imovine nacionalizovane posle Drugog svetskog rata.
Svesni smo činjenice da su sve političke partije u proklamovanim ciljevima i prioritetima pokušale da, u saradnji sa udruženjima građana za povraćaj oduzete imovine, pravilno utvrde i reše postupke povraćaja imovine koja je nacionalizovana.
Mnogo nas je opterećivalo pitanje konverzije prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu koje je nekada pripadalo drugim vlasnicima i korisnicima, jer bi u najvećem broju slučajeva moralo da dođe do primene velikog broja zakona koji regulišu pitanje oduzimanja imovine, pitanje postupaka za njihovu naknadu, pitanje legalizacije i pitanje pravilne naknade, bilo u naturalnom, fizičkom ili novčanom obeštećenju.
Poslanička grupa PUPS će se zalagati za javni interes u najširem mogućem smislu, koji mora biti zaštićen efikasnim okončanjem započetih postupaka restitucije, uz obezbeđivanje svih zakonom zasnovanih uslova i principa za povraćaj imovine licima koja na to imaju pravo.
U danu za glasanje PUPS će podržati ovaj zakon. Hvala na pažnji.

Reč ima narodni poslanik, potpredsednica Judita Popović. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ponovo se suočavamo sa jednim zakonom o planiranju i izgradnji, nakon nepune dve godine od kada je taj zakon stupio na snagu.
Očigledno je da je vlast i dalje nespremna da donese neke jako bitne zakone, koji su morali biti doneti pre nego što je uopšte Zakon o planiranju i izgradnji stigao na dnevni red Skupštine, a to su zakon o javnoj svojini, zakon o restituciji i denacionalizaciji, zakon o vraćanju imovine opštinama i gradovima i AP Vojvodini. To su neki zakoni koji su bili preduslov da bi uopšte jedan ovakav sistemski zakon dao dobre rezultate i ostvario ambicije koje je predlagač imao kada je zakon pustio u proceduru.
Pored toga što ovom zakonu nedostaju temelji, očigledno je da posle nepune dve godine ceo taj zakon ne daje one rezultate koji su proklamovani i koji su od njega očekivani, čak ima određene mane koje su sistemske prirode, ugrađene prilikom pisanja samog zakona.
Naime, ovaj zakon je imao ambicije da spoji nekoliko oblasti, koje su suviše komplikovane i suviše obimne da bi mogle biti sadržina jednog jedinog zakona, kao što je Zakon o planiranju i izgradnji. Ovaj zakon je trebalo da reguliše pitanje planskih dokumenata, građevinskih i ostalih dozvola, svojinsku transformaciju, legalizaciju. Dozvolićete, ovo su toliko različite oblasti, u jednoj Srbiji koja još uvek prolazi kroz komplikovan period tranzicije, i prosto je nemoguće da se zakon u praksi primenjuje i da olakša građanima da regulišu neka svoja, veoma bitna pitanja koja su predmet ovoga zakona.
Zbog toga se nalazimo u situaciji da ponovo postavljamo pitanja, kao što smo postavili pitanja i jula 2009. godine, kada smo raspravljali o Predlogu zakona o planiranju i izgradnji. Da li ove izmene i dopune zakona pojednostavljuju administrativnu proceduru? Da li je postupak transparentniji, kako je to predloženo u ovim izmenama i dopunama? Da li se pojačava odgovornost učesnika u tom postupku koji omogućava Zakon o planiranju i izgradnji? Da li je pojačana pravna sigurnost? Da li su otklonjena uska grla u primeni ovog zakona?
Dozvolićete da vam navedem koja su to uska grla, a čini mi se da je i ministar govorio o tome. To su, recimo, geodetski zavod, katastar nepokretnosti, sekretarijati za urbanizam, procenitelji. Dakle, svi oni koji bi i te kako morali da barataju zakonom i da znaju koji je pravi cilj i svrha tog zakona i šta se očekuje od njegove primene.
Dobili smo sve osim pojednostavljivanja, transparentnosti, odgovornosti i pravne sigurnosti. Vlada je onda pribegla donošenju nekih uredaba koje su još više zakomplikovale situaciju. Zbog toga je i ovaj Zakon o planiranju i izgradnji i te kako uticao na težak položaj građevinske industrije.
Ne bih se složila sa definicijom ministra da je svetska ekonomska kriza jedini uzročnik opšteg propadanja građevinske industrije, jedne grane koja je i te kako važna za ovu našu ekonomiju, koja upošljava preko 120.000 radnika, koja na svakih 100 zarađenih dinara plaća porez 63 dinara, u državi u kojoj je zvanično preko 900.000 ljudi nezaposleno.
Građevinska industrija je zaista pogođena ovim zakonom, upravo iz razloga što su sva ta uska grla koja su nabrojana zaustavila određene procedure da bi građevinska industrija funkcionisala i poslovala u sistemu. Ako je građevinska industrija morala da radi i proizvodi u skladu sa zakonima, ona jednostavno te procedure nije mogla da mimoiđe. Ukoliko su se te procedure poštovale, građevinska industrija je morala da doživi neku vrstu kolapsa zato što se zakon primenjivao, odnosno, jednostavno se nije primenjivao jer se nije znalo kako da se primeni.
Nažalost, u ovim izmenama i dopunama i dalje imamo određene slabosti. Ne kažem da je ovaj predlog zakona u celosti pogrešan, da nema i neka dobra rešenja, međutim, one osnovne slabosti, one sistemske slabosti koje su bile ugrađena u Zakon o planiranju i izgradnji su očigledno ostale ili su neznatno našminkane i neznatno promenjene.
Čitajući zakonski predlog, recimo, može se uočiti da je i dalje veoma komplikovana procedura i da se daju komplikovana rešenja za neka obična pitanja i za neke obične stvari koje u praksi onaj birokrata ili službenik mora da radi u tom procesu saradnje sa građaninom koji je pristupio da bi zatražio neku dozvolu kako bi legalizovao nešto, uradio konverziju ili slično. Kao primer navela bih komplikovanost procedure, član 70. Zakona o planiranju i izgradnji, koji ambicioznim predlogom u ovom novom zakonskom rešenju pokušava da se promeni na cele tri stranice teksta. Interesuje me na koji način će onaj službenik uspeti da definiše pravu nameru zakonodavca i pravi smisao tog zakona kada se bude taj zakon primenjivao, ukoliko se ovaj član u ovoj originalnoj izvedbi usvoji prilikom glasanja?
Navela bih kao jednu ozbiljnu grešku, sistemsku grešku ovog zakona i pisanje zakona u smislu nekog leks specijalisa. Kao dobar primer bih navela ova nova rešenja iz člana 103. zakona, koja očigledno ukazuju na to da neki pojedinačni problem koji evidentno postoji u Beogradu predstavlja osnov da se ceo Zakon zbog rešavanja tog problema prilagođava. Mislim da nije dobro kada se pojedinačna rešenja ugrađuju u zakon. Zakon ima daleko ozbiljniju svrhu i cilj. Zakon će se primenjivati na mnogo širem prostoru nego što je Beograd. Zakon treba da ima određenu generalnu važnost, a ne da se bazira na nekim specijalnim problemima.
Konkretno, radi se o poslednjem stavu ovog člana koji definiše da zemljište koje je posebnim propisom određeno kao lučko područje neće moći, sve dok ima status lučkog područja, da bude predmet konverzije.
Ne bih da zalazim u to da li se želelo da se ovakvim rešenjem pribave određeni populistički poeni, da se jednim demagoškim rešenjem u stvari iskomplikuje cela ta procedura oko konverzije, ili su namere bile neke druge. Međutim, mi smo i 2009. godine isticali da je jako veliki problem sa zakonom to što neka stečena prava i te kako dovodi u pitanje; radi se o nekim svojinskim pravima, kao što je privatna svojina stečena tokom privatizacije, tokom stečaja ili izvršnog postupka.
Postavlja se pitanje zašto se toliko insistira na toj vrsti konverzije, koja je kao rešenje data i prvobitno i zašto se pribegava nekoj vrsti zamagljivanja i šminkanja cele te problematike sa ovim novim zakonskim rešenjem, kada se već iz tog predloga zakona veoma dobro vidi da se prilikom konverzije uz naknadu država neće nešto okoristiti ukoliko bude dala određene mogućnosti da se troškovi, koji su bili evidentni u toku privatizacije, izvršenja ili stečaja, i dalje uzimaju u obzir i revalorizuju, pa se tako procenjuje vrednost tog građevinskog zemljišta koje bi trebalo da se konvertuje iz društvene u privatnu svojinu?
Dakle, to su ti problemi koji su i te kako ostali sadržina ovog zakona. Mislim da bi pitanje transformacije svojine trebalo da razgraničimo od ovih ostalih pitanja i oblasti koje zakon reguliše nekim novim zakonskim rešenjima, koja će pre svega sadržinski da obrađuju i taj segment tranzicije u Srbiji da bi se napokon dobila tako željena pravna sigurnost kao preduslov za budući ekonomski razvoj i buduće investicije koje su toliko potrebne.
Zakonodavac, kada god pribegava donošenju novog zakona ili izmeni postojećeg zakona, mora da ima jasne ciljeve, mora da ima jasnu definiciju problema koji se želi regulisati zakonom i mora da ima određenu viziju kako misli da te probleme tim novim zakonskim rešenjem rešava. Pre svega, on mora da ima u vidu i na koji način će taj zakon da se primenjuje u praksi.
Nažalost, 2009. godine se nije vodilo računa o svim tim preduslovima da bi se doneo jedan dobar zakon, a očigledno je da se ni u ovim izmenama i dopunama nije vodilo dovoljno računa o tome, pa se ne bih iznenadila ukoliko u skorije vreme ponovo budemo imali neki predlog zakona o izmenama i dopunama ovih utvrđenih izmena i dopuna.
Prema tome, Liberalno-demokratska partija, bez obzira na to koliko je uvek spremna da podrži sva zakonska rešenja koja imaju određenu težinu, u smislu evropskih integracija, ne može da da podršku izmenama i dopunama jednog lošeg zakona, ne može da da podršku ukoliko te izmene i dopune nisu suštinske prirode i zaista kvalitativno ne menjaju sadržinu postojećih zakona. Za saradnju jesmo spremni, međutim, ta saradnja mora biti uslovljena dobrom voljom ili suštinskom promenom zakonodavca, koja se može prepoznati u sadržini teksta predloga zakona koji su na dnevnom redu Skupštine.
Prema tome, i ovaj zakon je jedan od zakona koji će u ovoj skupštini najverovatnije biti usvojeni, ali će i dalje da predstavlja jednu veliku smetnju za privredni razvoj, a pre svega za razvoj građevinske industrije u Srbiji. Mislim da je to nedopustivo i mislim da mi nemamo vremena da se igramo sa zakonskim predlozima i da nataložene probleme samo pokušavamo da zataškamo i sklonimo sa dnevnog reda, makar i privremeno.

Zahvaljujem. Dajem reč narodnom poslaniku Radojku Obradoviću.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Ministarstva, na dnevnom redu je jedan izuzetno važan zakon. Kao što je ministar rekao, o ovom zakonu je raspravljano pre skoro dve godine, negde u leto 2009. godine. On reguliše oblast planiranja, prostornog i urbanističkog, oblast građenja, građevinskog zemljišta, definiše inženjersku komoru, reguliše oblast legalizacije. To je izuzetno važan zakon.
Citiraću reči ministra Dulića od pre dve godine. On je rekao: „Na referentnoj listi Svetske banke, kada se poredi kvalitet pravnog okvira za privređivanje u svetu, Srbija je na 94. mestu, među 181 svetskom ekonomijom. To nije dobro i mora da se promeni. Ali, činjenica da je Srbija na nedopustivom 171. mestu kada je u pitanju dobijanje građevinske dozvole jeste alarm koji nas je pozvao na duboko reformisanje u ovoj proceduri i stavljanje na listu racionalnih prioriteta.“ Kada se čuju ovakve reči, da je Srbija na 171. mestu na jednoj takvoj referentnoj listi, to je sigurno razlog da se interveniše.
Značaj građevine ne treba posebno isticati. Samo bih citirao skoro objavljenu studiju OECD-a, koja kaže da je u najrazvijenijim zemljama u svetu doprinos građevinarstva, građevine bruto društvenom proizvodu oko 7%; 7% je samo građevina. Najrazvijenije zemlje sveta, Evropska unija, kao organizacija, udruženje, SAD i Japan, u građevinarstvu zapošljavaju četrdeset miliona ljudi.
Kada se realizuje nekakav projekat, na deset ljudi koji su direktno zaposleni u građevinarstvu angažuje se još osam ljudi u lokalnoj zajednici, u mestu gde se projekat realizuje. To je posebno važno i za privredu, ali i za regulisanje svih ovih oblasti. Zakon treba da definiše procedure, one bi trebalo da su razumno duge, razumno komplikovane i razumno skupe. Jedino tako možemo da imamo dobar zakon.
Ovaj zakon je stupio na snagu pre više od 18 meseci. Bilo je dovoljno vremena da se analizira njegova primena. Ministar je rekao da se ovaj zakon menja zato što se uočila potreba da se neke procedure preciznije definišu, da se usklade sa stavovima sudova i da se otklone neki problemi koji su postojali, a vezani su za odluke Ustavnog suda, koji je oborio određene članove ovog zakona, odnosno stavove pojedinih članova.
Uvek je dobro napraviti analizu. Osnovno je pitanje kakva je analiza napravljena za primenu ovog zakona? Mi nismo imali priliku da vidimo jednu takvu analizu, osim što je ministar rekao da se neće odustati od reformskog kursa i da će se samo otkloniti nekakvi minimalni nedostaci. Umesto nas, jednu takvu analizu uradila je Svetska banka, kao što kaže ministar, referentna ustanova i referentna lista. Oni su analizirali proceduru dobijanja građevinske dozvole i ovo je lista za 2011. godinu, znači, analizirali su pre svega ono što se desilo 2010. godine i zakonsku regulativu i primenu u 2010. godini i za ovih nekoliko meseci u 2011. godini.
Pošto analiziraju sada 183 (ne više 181) zemlje sveta, imaju stavku „skraćeno vreme za obradu zahteva“, pa su tu: Benin, Burkina Faso, DR Kongo, Hrvatska, Mađarska, Kazahstan, Meksiko, Peru. Pojednostavljivanje procedure – tu je Obala Slonovače, Kazahstan, Hrvatska, Meksiko, Saudijska Arabija, Ukrajina. Nove zakone su prošle godine dobili Hrvatska, Mađarska, Kazahstan, Rumunija. Smanjeni troškovi su u Burkini Faso, Demokratskoj Republici Kongo i sl. Napravljen je one stop shop: Kazahstan, Paragvaj, Ruska Federacija, Saudijska Arabija.
Ako ste primetili, nigde nisam pročitao Srbiju, na ovoj listi među ovim pozitivnim efektima nema Srbije. Ali, ima je na prvoj strani, Srbija više nije na 171. mestu, nego je sada na 176. mestu po primeni procedure; pri tom je za ovih nekoliko godina popravljeno, pa je sa 94. sada na 89. mestu. Znači, novi zakon, nove procedure, ubrzane procedure, a sa 171. mesta sada smo na 176. mestu.
Mi se ne slažemo, i to smo rekli pre dve godine, sa konceptom zakona. Ovo je izuzetno važna materija i ni tada nismo razumeli razlog da se materija od bar nekoliko zakona nađe u jednom zakonu. I dalje smatramo da je planiranje posebna stvar, kao što je to nekada bilo u jednom zakonu; građevinsko zemljište je moralo da bude definisano posebnim zakonom; inženjerska komora je u svim zemljama definisana posebnim zakonom, zaslužuje da ima poseban zakon, tim pre što sa tim imamo iskustva. Advokatska komora ima svoj zakon, komora zdravstvenih radnika ima svoj zakon, farmaceutska komora ima svoj zakon i ne vidimo razloga da se inženjerska komora definiše sa samo nekoliko članova zakona. Naravno, legalizacija bi, kao nešto što je problem koji će se u jednom trenutku rešiti, morala da ima svoj zakon.
Tada smo izrazili sumnju u koncept, sada izražavamo sumnju u koncept. Ako u okviru ovoga koncepta posmatramo pojedinačna rešenja, smatramo da su i dalje nejasna i neprecizna i da će napraviti dodatne, nove probleme, koje nije lako otkloniti. Ja ću pokušati u ovih petnaestak minuta da ukažem samo na neke, pošto ima nejasnoća na pretek.
U članu 2. se definišu pojmovi u ovom zakonu. Tačka 28) definiše pripremne radove. Između ostalog, pripremni radovi su izrada šipova ili polja šipova ispod objekta. Gospodo draga, to ne da nisu pripremni radovi, to su najvažniji konstruktivni građevinski radovi i ni na koji način ne mogu da se podvedu pod pripremne radove. Ako podbijate šipove ispod objekta, ako fundirate objekat, morate da imate kompletnu statičku analizu celog objekta i to je najvažniji konstruktivni element u svakoj izgradnji, to je fundiranje. To nije pripremni rad. To je posebno važno jer dalje dajete mogućnost da se kroz pripremne radove radi u nekim međufazama. Fundiranje nikada nije bilo i nikada neće biti pripremni rad.
Ne znam kako je prošao, to niste menjali, ali ovaj registar investitora koji je trebalo da vode jedinice lokalne samouprave, gde god sam se raspitivao, nigde ne postoji. Ne znam da li je neka jedinica lokalne samouprave za ovih 18 ili 19 meseci uspostavila taj registar investitora.
U članu 7. menjate definiciju regionalnog prostornog plana. Njega donosi Vlada na predlog ministra, ali gde se tu pitaju ovi ljudi iz lokalnih zajednica, ako pričamo o decentralizaciji? Pošto se menja definicija prostornog plana, na koji način ćemo doći do područja koje definiše prostorni plan i na koji način ćemo zainteresovati te ljude iz tog područja da aktivno učestvuju u donošenju prostornog plana?
Unosite novine, pa iz nekih planova brišete ocenu postojećeg stanja i analizu stanja u prostoru, a u nekim planovima to ostaje. Svi oni koji se bave planiranjem bilo koje vrste, koji prave bilo kakve planove znaju da je analiza stanja osnovni element za bilo kakvo dalje planiranje. Ako nema ocene postojećeg stanja, to naizgled ubrzava stvari, ali onda sva rešenja vise u vazduhu i nemaju nikakvo uporište u tome da će se određeni planovi realizovati.
Prostorni plan jedinice lokalne samouprave više nema ni polazne osnove, ni ocenu postojećeg stanja. Prostorni plan područja posebne namene do sada je morao da bude evidentiran u Prostornom planu Republike Srbije. Sada se uvodi odrednica u izmenama Zakona, koja umesto reči – i mora da bude obuhvaćen Prostornim planom Republike Srbije, kaže – ili je obuhvaćen Prostornim planom Republike Srbije.
To možda daje naizgled nekakvu slobodu, jer zaključićemo naknadno da nešto treba da bude područje posebne namene, ali bih vas vratio na definiciju područja posebne namene. To mora da bude specifično područje, sa kulturno-istorijskim osobenostima, turističkim ili nekim drugim. Kako je moguće da Prostorni plan ne evidentira neko područje, tako značajno i važno za Srbiju, a da ga mi naknadno definišemo kao tako važno? To onda stavlja pod sumnju čitav Prostorni plan. Gde je tu onda ozbiljnost u planiranju?
Neki članovi su promenjeni, vezano za ova četiri prostorna plana koja postoje: Prostorni plan Republike Srbije, regionalni prostorni plan, prostorni plan jedinica lokalnih samouprava i prostorni plan područja posebne namene. Prostorni plan Republike Srbije ima polazne osnove za izradu plana, ali se briše ocena postojećeg stanja. Regionalni prostorni plan ima polazne osnove za plan, ali nema ocenu postojećeg stanja. Prostorni plan jedinica lokalnih samouprava nema ni ocenu stanja, ni polazne osnove, a prostorni plan područja posebne namene ima i jedno i drugo. Meni to izgleda prilično konfuzno.
Svi planovi, osim prostornog plana jedinica lokalnih samouprava, imaju procenu uticaja na životnu sredinu. To je ukinuto u prostornom planu jedinica lokalne samouprave. Zašto? Teško je to reći.
Menja se sadržina generalnog urbanističkog plana, izuzetno važnog planskog dokumenta, i tu se dodaje stav da plan ubuduće sadrži i druge elemente značajne za dalji planski razvoj. Moram da priznam, vrlo precizna formulacija, to će da olakša izradu planova drastično.
Definiše se međusobna usklađenost planova i procedura za davanje saglasnosti i ti rokovi se pomeraju. Pretpostavljam da se zaključilo da je rok od 30 dana kratak, pa je promenjen i taj rok je 45 dana.
Dodaje se jedna nova odredba, takozvano ćutanje administracije. Ako ministar za planove za koje je on nadležan, odnosno jedinica, odnosno organ lokalne samouprave ne daju saglasnost, smatra se da je saglasnost data. Da li neko odgovara za to ako nije u tom roku data saglasnost? Nije to saglasnost na bilo šta, to je najvažniji planski dokument. Kako je moguće da postoji ćutanje administracije i da niko ne odgovara za ćutanje administracije? Da li je to logično?
U članu 21. se omogućava pristup planovima, ali su postojale mogućnosti da postoje neki planovi koji su od strateškog interesa za odbranu zemlje. Taj član se sada briše. Vrlo je interesantno da više nema tih objekata koji su značajni za odbranu zemlje.
U članu 23, a to je nekada bio član 43, definiše se registar, centralni registar prostornih planova. Taj registar je do sada vodio Republički geodetski zavod i on je imao rok od 12 meseci od stupanja na snagu zakona da uspostavi taj registar. Sada se centralni registar prebacuje u Ministarstvo.
Ovo nije dobro rešenje. Znate li zašto? Prvo, ako se prebacuje u Ministarstvo, nigde ne piše kakva je procedura preuzimanja centralnog registra, na koji način po zakonu taj registar prelazi iz Republičkog geodetskog zavoda u Ministarstvo, pod uslovom da taj registar postoji. Onako kako piše u zakonu, očigledno je da taj registar ne postoji. Ako ne postoji, a rok je prošao pre šest ili sedam meseci, kako je moguće da niko iz Geodetskog zavoda nije odgovarao za to što nisu uspostavili registar? Ja odgovor na to pitanje naravno ne znam, ali iz onoga što ovde piše tako sledi.
Član 25. definiše šta sadrži i kako se izrađuje generalni plan regulacije. Osnovni element svakog plana su njegove granice, a sada se ta formulacija menja pa generalni plan više nema granice, nego ima okvirne granice. Najvažnija stvar u svakom planskom dokumentu, u svakoj parceli, to su granice parcele, odnosno granice plana. Okvirna granica plana, izvinite, ne znači ništa.
Član 27. definiše koncept planskog dokumenta; on sada sadrži i ocenu postojećeg stanja i procenu stanja. To je izbrisano u onim članovima, a u ovom članu je ostalo, kao da je to neko radio na brzinu pa je ostavio članove neusaglašene.
Član 28 – po zahtevu investitora, lokacijskom dozvolom se može predvideti i fazna izgradnja. Ovim zakonom fazna izgradnja ni na jedan način nije definisana. Šta znači fazna izgradnja? Mora da postoji definicija. U građevinarstvu je to, i uopšte u gradnji, vrlo komplikovana stvar. Ako ne postoji definicija, onda je to veoma podložno zloupotrebama.
Član 54, pošto vreme prolazi, definiše idejni projekat. Idejni projekat sad dobija mnogo veći značaj jer na bazi idejnog projekta može da se dobije građevinska dozvola. Kada pažljivo pogledate član 54, u njemu ne postoji nijedan element koji definiše statičku stabilnost ovog objekta, niti postoji ograda da će se, ako se na bazi ovog projekta dobija građevinska dozvola, usloviti bilo šta. Ne, nego je rečeno samo u sledećem članu da se na bazi idejnog projekta može dobiti građevinska dozvola.
Ako hoćemo da zaštitimo građane, kupce stanova (ako pričamo o stanovima), bilo koga, onda je osnovni element statički proračun. Njega ovde nema. Kako će se onda izdati dozvola bez statičkog proračuna? Predviđeno je u nekom članu da se za takve slučajeve dobija, odnosno postoji obaveza da se uradi građevinska dozvola. Da, ali ta građevinska dozvola, tako definisana, mora da se uradi pre početka radova; pri tom, ne podleže tehničkoj kontroli. Nigde ne piše da treba tehnička kontrola. Niko neće imati uvid šta u tom projektu stoji. Onda može da se desi, kao što se desilo na Vračaru, da se cela zgrada sruši. To se već dešavalo u Srbiji, toga ima koliko god hoćete.
Daje se mogućnost, članom 58, da radovi počnu pre nego što... na sopstvenu odgovornost, investitor može da počne radove pre nego što građevinska dozvola postane pravosnažna. Pretpostavljam da se radi o svega nekoliko dana dok to ne postane pravosnažno. Ne vidim da ovo ubrzava strašno proceduru, a može da napravi ozbiljne probleme. Šta ako nešto nije u redu? Šta ćemo ako taj građevinski preduzimač, investitor počne sa nekakvim radovima i može da napravi ozbiljnu štetu? Član 58. je svojevrstan kuriozitet, jer tu kaže da stranka može da se žali samo pod uslovom ako će u tom procesu da pobedi; u suprotnom, snosi ozbiljne posledice.
Interesantan je član 60, koji definiše važenje dozvole. Dozvola prestaje da važi ako radovi ne počnu u roku od dve godine od pravosnažnosti građevinske dozvole; važi ukupno pet godina. Nakon pet godina može da se produži još dve godine ako je završeno 80% objekta, odnosno ako je objekat ukrovljen i ako je urađena stolarija. A šta ako objekat nije objekat visokogradnje i nema stolarije? U zakonu piše 80% ako ima stolarije. Nema stolarije objekat, šta ćemo sa tim objektom?
Drugo, nakon tog roka prestaje važnost građevinske dozvole, ali neki drugi investitor može dobiti građevinsku dozvolu na istoj lokaciji. Znači, investitor koji je sopstvenik toga mora da proda, je l' tako? Mora da ustupi nekom drugom jer se on pokazao kao nesposoban. Ja bih vas podsetio, kada putujete po Srbiji, najveći broj nezavršenih objekata je rađen iz budžeta. Šta se dešava sa objektom rađenim iz budžeta koji nije završen za pet godina (obdaništa, škole, bolnice)? Ima toga koliko god hoćete, što je građeno iz budžeta. Šta se dešava sa svim tim objektima, ako im je vlasnik Republika Srbija?
Drugo, ko će da natera nekoga da proda taj objekat? Po kojoj ceni? Ako neko zna da se prodaje, to ima drugu vrednost.
Član ima i kuriozitet: ako je neko, na primer, kupio stan po tržišnoj vrednosti, onda on može da dobije dozvolu. Pa, imate zgradu koja nema dozvolu, a čovek koji je kupio stan dobio je građevinsku dozvolu da završi svoj stan na svoje ime. To piše u zakonu. To ne da ne pojašnjava stvari, nego pravi milion i jednu kombinaciju.
Ako se upotrebna dozvola ne izda u roku od 90 dana, smatraće se da objekat može da se koristi. Ministar je rekao da je to velika stvar. Šta tu nije u redu? Nije u redu to što upotrebnu dozvolu umesto komisije pravi nadležni organ. To ne pravi niko mimo države. Naravno, izvođači radova mogu da budu firme koje su za to kvalifikovane, ali država formira komisije. Kako je moguće da ta komisija onda ne uradi svoj posao? Ljudi počinju da koriste objekat i šta ako se ispostavi da objekat nije kvalitetno urađen? Šta ako se ispostavi da postoje problemi? Šta ćemo sa tim? Onda kažemo – e mi smo se šalili, nema veze, komisiju smo mi formirali, komisija nije uradila svoj posao, vi ste ušli, ali sad lepo da se iselite. Da li to izgleda ozbiljno? Mislim da ne.
Pošto polako ističe vreme, završio bih samo sa još jednom stvari. Menja se mnogo odredaba i članova vezanih za legalizaciju. Menjaju se i procedure i spisak dokumenata koji su potrebni za prijavu objekata za dobijanje naknadne građevinske dozvole. Ne menja se član koji kaže da se menja rok za legalizaciju. Rok je istekao i bio je šest meseci od dana stupanja na snagu; to je bio, ako se ne varam, 11. februar 2009. godine. Ako je rok istekao, kako mogu da se menjaju pravila podnošenja dokumenata za legalizaciju? Više niko nema prava da podnese dokumenta, ili se taj rok sad produžava ili se otvara prostor da se rok produžava. Ako su ljudi predali dokumenta, ne mogu sad po tim zahtevima da izvlače dokumenta i da ih menjaju.
Druga stvar, zakon, vezano za legalizaciju, potpuno amnestira bespravnu gradnju ako su to sredstva iz budžeta Republike Srbije. Na primer, država može da radi čak i u zaštićenim prirodnim dobrima i ima pravo da legalizuje. Pa ne može, zakon je isti za sve, pa i za sve one koji su na budžetu. Podsetio bih vas da budžet, ako se pogleda trezor, ima 11.500 korisnika. Ako svi oni imaju pravo na bespravnu gradnju, onda ne treba da se čudimo što je ovolika bespravna gradnja.
Vratio bih se na početak. Mislimo da koncept nije dobar, da koncept stvara probleme. Mislimo da je to razlog što smo za protekle dve godine sa 171. mesta po brzini dobijanja dozvole pali na 176. mesto. Za nas je srećna okolnost što tabela ima samo 183 mesta, pa ne možemo još mnogo da padnemo. Hvala.

Reč ima ministar Dulić.

Kratko ću se uključiti u ovu raspravu, povodom jedne stvari koju ste izneli i koja je tačna, a vezana je za utvrđivanje od strane jednog od svetskih tela koja rade generalno konkurentnost zemalja; tiče se rang-liste zemalja po brzini procedure za izdavanje građevinske dozvole. Pad sa 171. na 178. mesto je pad koji se desio ne zato što je donesen novi zakon, jer novi zakon nije ni uzet u razmatranje, nego zbog toga što je u međuvremenu došlo do poskupljenja naknade za uređenje građevinskog zemljišta u gradu Beogradu.
Samo ću vam kratko pojasniti kako izgleda rangiranje zemalja i siguran sam da ćemo se svi složiti da Srbija nije među Burkinom Faso, Nigerijom i još nekim afričkim zemljama u kojima ne postoji gotovo ni država na celokupnoj teritoriji, a kamoli institucije koje izdaju građevinske dozvole. Svetski ekonomski forum posmatra tri kategorije: prvo je cena pribavljanja građevinske dozvole, drugo je procedura i treće je vreme trajanja tih procedura.
Srbija se nalazi na listi poslednjih zemalja na svetu kad je u pitanju cena pribavljanja građevinske dozvole, jer se trošak plaćanja za uređenje građevinskog zemljišta samo u Srbiji i još u nekim zemljama zapadnog Balkana računa kao cena za pribavljanje građevinske dozvole, zato što se kod nas ustalila praksa da ne možete da dobijete građevinsku dozvolu dok ne regulišete pravno odnose sa Direkcijom za gradsko građevinsko zemljište i faktički ne platite cenu uređenja.
U drugim zemljama imate cenu za dobijanje građevinske dozvole koja je u suštini cena administrativnih procedura, a ne i cena koju plaćate za komunalije i uvođenje struje, kanalizacije, telefona, gasa i svega ostalog. Iz tog razloga je Srbija gotovo na zadnjem mestu kad je u pitanju cena. To u suštini vuče Srbiju na poslednje mesto kad je u pitanju analiza Svetskog ekonomskog foruma.
Što se tiče broja procedura, mi smo smanjili broj procedura i značajno smo napredovali u tom segmentu. Što se tiče trajanja, kad gledate administrativne procedure koje se tiču državnih organa, one su skraćene. Kad gledate procedure koje se tiču saglasnosti javnih preduzeća, one su nešto produžene. Suštinski, kad bismo cenu prepoznali samo kao cenu administrativnih troškova, Srbija bi bila negde između 50. i 100. mesta po ovom, i ona tu i spada. To nije dobro. Ja bih voleo da bude među prvih dvadeset zemalja i trudićemo se da tako bude.
Morate da shvatite da mi imamo sve što imamo kao probleme – katastar nepokretnosti u situaciji u kakvoj jeste, našu administraciju u situaciji u kakvoj jeste, javna komunalna preduzeća bez svih adekvatnih informacija da brzo produkuju i daju svoje mišljenje i saglasnost, odnosno uslove. Imamo sve ovo što imamo i to je jedno nasleđe koje potiče ne od mene ili od nas, poslednje dve-tri godine, nego potiče decenijama unazad. To je glavni razlog zašto smo ovde ovako tretirani.
Ja vam garantujem, nakon izmene i dopune ovog zakona, ali suštinski i nakon razjašnjavanja sa Svetskim ekonomskim forumom, odnosno sa kućama koje rade analizu za njih, šta je zaista cena za pribavljanje građevinske dozvole, Srbija će drastično pasti. Onda ću od vas da očekujem, uvaženi kolega, da podržite i da pohvalite, između ostalog, trud ovog ministarstva, ali pre svega trud grada Beograda, jer je analiza rađena samo u gradu Beogradu.
Dakle, kao što znate, ključno pitanje, što se tiče ove analize, jeste koliko je vremena potrebno da se izradi jedan magacin na periferiji grada od 2000 kvadrata? To se radi u svih 180 zemalja sveta. Koliko je vremena potrebno? Dakle, od toga se kreće. Upravo iz razloga koje sam naveo mi se rangiramo jako loše, ali ćemo, siguran sam, to ispraviti u budućnosti.
Verujem da je sve ovo što ste vi rekli rečeno iz dobre namere, ali je prepuno nerazumevanja svega onoga što smo mi radili. Dakle, svaka od ovih procedura koje vi danas kritikujete je procedura koja je morala da bude menjana da bi se postupak ubrzao. Kada smo promovisali etapnu gradnju rekli smo – dajte što pre da građevinci izađu na gradilište. Jedinu stvar koju građevinci mogu da urade da izađu na gradilišta jeste da im se daju u okviru pripremnih radova one ključne stvari koje predstavljaju prvi veliki rad, a to je, naravno, pobijanje šipova i to je rad koji podrazumeva sve to, dakle, posle svih onih zemljanih radova koji podrazumevaju zaokruženje parcele. Da bi se to desilo, naravno, ne može da se radi bez tehničke kontrole projekta koju potpisuju i rade ovlašćeni i licencirani inženjeri.
Ceo koncept zakona (sa kojim se, koliko sam razumeo, ne slažete) jeste što smo sklonili administraciju, a dali prednost struci kada su u pitanju stručne stvari. Onaj zakon koji ste vi podržali, by the way, jeste zakon koji je sve stavio, pa vi sad kritikujete taj koncept, zajedno: i planiranje, i izgradnju, i legalizaciju i zemljište. Mi smo samo nastavili dalje logikom tog zakona iz 2003, odnosno 2006. godine, za koji ste vi glasali. Tim zakonom je mnogo više važnosti dato uticaju administracije, da kontroliše stvari za koje ona realno nema kapaciteta. Nema administracija, niti državna, niti gradska, kapaciteta da kontroliše glavne projekte i da daje saglasnost na nešto što je struka projektovala, što podrazumeva gomilu različitih projekata iz različitih struka.
Iz tog razloga smo sada mnogo više preneli fokus na odgovornost ovlašćenih, odnosno licenciranih projektanata, na njihov pečat koji podrazumeva licencu i koji faktički za državu, odnosno za onoga koji izdaje dozvolu predstavlja Sveto pismo. Vidim da vi taj koncept suštinski kritikujete. Taj koncept je dobar, jer je to evropska praksa i to je nešto što mi najzad moramo da uvedemo, da smanjimo birokratiju i moć birokratije da odlučuje o stvarima o kojima realno ne zna. Vi u našoj birokratiji nemate dovoljno licenciranih ljudi da svaki mogući projekat super kontrolišu, u odnosu na udaranje pečata od strane licenciranih projektanata i inženjera koji su svoj deo posla završili.
Samo ću na kraju da kažem jednu novinu koju vi i Narodna skupština morate da znate. Nijedan ozbiljni državni objekat danas se ne gradi bez građevinske dozvole, što je bila praksa decenijama unazad. Mi danas u postupku legalizacije državnih objekata imamo desetine, stotine hiljada objekata. Ništa se nije u Srbiji gradilo legalno. Onda su to videla i privatna lica, pa su i ona gradila nelegalno. Putevi, mostovi, škole, bolnice, čak i državne zgrade ovde u Beogradu nemaju upotrebnu dozvolu, odnosno nisu građene legalno.
Danas, kada pričamo o mandatu ove vlade, mi ne dopuštamo da se objekat otvori zvanično i svečano dok nema upotrebnu dozvolu. Svaki put, svaki most koji se danas radi, radi se uz adekvatne papire, i to nije lako. Nije lako ne podleći političkom pritisku da se što pre uđe u gradilište, da se što pre nešto otvori, ali upravo našim insistiranjem, ovog ministarstva, na tome mi stvaramo jednu novu praksu, koju će neko drugi morati da nastavi. To je dobro. Dakle, ovo je početak uvođenja reda u to.
Dakle, u zaštićenim prirodnim dobrima ne može ni država da gradi bez dozvole, nije tačno da može, kao što neće moći da gradi niko tamo gde to nije moguće prema planu i tamo gde nije moguće dobiti građevinsku dozvolu. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Gospodine Obradoviću, ne možemo sad u ovoj fazi sednice imati replike, ali imate dva minuta kao ovlašćeni predstavnik i možete ta dva minuta iskoristiti.

Zašto ne bih imao, gospođo predsednice, pravo na repliku? To nigde nije ograničeno u Poslovniku. Vrlo je teško u dva minuta odgovoriti na sve ovo što je rekao gospodin Dulić.
Podsetio bih vas, taj svetski... Tu sam analizu iskoristio zato što ste je vi koristili pre dve godine, jer je to bio povod da se promeni zakon tada, a tada niste imali tu vrstu primedaba. Analizira se mnogo faktora, Srbija nije u svemu na 176. mestu, po nekima od njih je i na petnaestom. Recimo, po dobijanju kredita, po zaštiti investitora je mnogo bolje rangirana. Ne četiri, nego se ukupno šest parametara kontroliše.
Niste me ubedili da će strašno ubrzanje biti zbog toga što će da se fundira bez statičkog proračuna. Ako neko ima analizu i ako već ima građevinski projekat, onda će da uradi i fundiranje i sve ostalo. Ako nema, onda je to ozbiljan problem.
U zakonu piše da je moguća legalizacija objekata i postoji procedura šta treba da se preda ako se gradi sredstvima iz budžeta. Ako je rok za legalizaciju prošao, onda je prošao i za državne objekte, nije prošao samo za privatne. Onda taj objekat ne može da se legalizuje. Ne znam zašto menjamo član zakona koji se tiče dokumentacije potrebne za legalizaciju ako je rok nepovratno prošao i ako se nećemo vraćati nazad. Ako se vraćamo sad na 2003, 2002. godinu i na sve ostale stvari, bojim se da nećemo daleko stići.
Kao što ćemo nastaviti ovu raspravu raspravom u pojedinostima, naravno da ćemo vam čestitati za sve dobro što uradite, ali na ovom zakonu ne možemo da vam čestitamo. Samo bih vam savetovao da razgovarate sa nekim iz struke, zato što ja ni na koji način ne mogu da prenesem sve ono što struka misli o ovom zakonu.