Poštovana predsednice, uvaženi ministre, kolege narodni poslanici, poslanicima naše Poslaničke grupe ZES malo toga je ostalo da kažu posle fenomenalnog izlaganja uvažene koleginice Bojane Stanojević u jutrošnjem delu zasedanja, ali kada mi je već tako zapalo, iskoristiću ovu priliku da budem kratak, da se fokusiram na neke najbitnije stvari, neka važna mesta u ovom zakonu.
Ko je pažljivo čitao izmene i dopune ovog Zakona o planiranju i izgradnji mogao je vrlo jasno da zaključi dve stvari: prva, da je Ministarstvo za prostorno planiranje zajedno sa ljudima iz stručne javnosti i članovima lokalnih samouprava veoma ozbiljno pratilo i analiziralo primenu ovog zakona na terenu i precizno definisalo sve mane i neuralgične tačke koje ovaj zakon ima, i druga, da su predložene izmene i dopune veoma kvalitetne, da su suštinski promenjeni članovi koji nisu funkcionisali u originalnom tekstu Zakona i da su veoma precizno definisane nove zakonske odredbe i razjašnjene sve postojeće nedoumice.
Iako je većina prethodnih govornika koja je danas debatovala o ovim izmenama i dopunama Zakona apostrofirala legalizaciju kao najbitniju stvar ovih izmena, sa tim se ne bih složio. Smatram da postoji bitniji napredak koji se postiže ovim izmenama i dopunama od toga što je uređeno u legalizaciji. Prvo, suštinski napredak ostvaren je omogućavanjem direktne konverzije zemljišta starim vlasnicima, odnosno davnašnjim korisnicima; drugo, ubrzane su i pojednostavljene procedure za izdavanje svih tipova građevinskih dozvola.
Radi lakšeg praćenja izmena i dopuna u ovom zakonu, možemo ih svrstati u četiri osnovne grupe: one vezane za konverziju zemljišta, vezane za izgradnju objekata, za proces legalizacije i, na kraju, za oblast urbanističkog planiranja.
Konverzija je bio revolucionarni deo osnovnog teksta Zakona koji smo usvojili pre dve godine i to je, po mom mišljenju, najveća reforma u ovom izvornom tekstu. Po prvi put se sa ozbiljnošću pristupilo stvarnom rešavanju pitanja svojinskih odnosa u ovoj državi. Definisana je privatna svojina, odnosno dozvoljeno je pravo konverzije iz korisništva u vlasništvo. Besplatna konverzija je bila moguća jedino na izgrađenom zemljištu, ali se odvijala veoma sporo zbog opterećenosti Republičkog geodetskog zavoda, koji je, po mom mišljenju, bio najveći kočničar sprovođenja dela ovog zakona u prethodne dve godine.
Novim rešenjima jako je pojednostavljena procedura zato što je definisano pravo automatskog sticanja za lica koja to pravo imaju, bez nadoknade, kao i kod konverzija uz nadoknadu koje su u ovim izmenama i dopunama ubrzane, gde realno još uvek postoji problem određivanja stvarne cene građevinskog zemljišta, kao i dužina tog postupka.
Nadam se da će uredbom koju će Ministarstvo doneti posle ovog zakona malo preciznije biti određene te urbanističke zone koje daju lokalne samouprave. Apelovao bih na Ministarstvo u ovom trenutku da pokuša da se uključi zajedno sa lokalnim samoupravama u definisanje pravila za te urbanističke zone, pošto postoji velika razlika između zona, i postoji velika razlika od lokalne samouprave do lokalne samouprave. Molim vas, ako možete, da utičete na lokalne samouprave da to bude ujednačeno na teritoriji cele Srbije.
Ono što je još bitno u ovom delu zakona jeste da je prevaziđena ova razlika koja je postojala između Zakona o poljoprivrednom zemljištu i Zakona o planiranju i izgradnji, vezana za prenamenu poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Godina preseka je 1992. godina, tako da ljudi koji žive u gradskim sredinama više neće imati problema u konverziji, neće morati da rade prenamenu poljoprivrednog u građevinsko zemljište.
Ono što moji prethodnici nisu napomenuli jeste da u ovom delu zakona postoje još dve bitne stvari. Uveden je institut privatno-javnog partnerstva. Nadam se da će Republika Srbija napraviti poseban zakon o privatno-javnom partnerstvu da bi mnoge druge oblasti koje podležu ovom zakonu mogle da budu definisane. To znači, u građevini, da država i privatni preduzetnici mogu da budu partneri tako što država daje zemljište u javnoj svojini, a privatnici investiraju. Tako se pravi partnerstvo koje je prisutno u gotovo svim zemljama EU.
Druga važna stvar jeste što se neizgrađeno građevinsko zemljište po prvi put može ovde upisati kao osnivački kapital u privrednim subjektima.
Druga grupa izmena se odnosi na izgradnju objekata, gde su znatno ubrzane i pojednostavljene procedure koje treba da dovedu do bržeg i kvalitetnijeg izdavanja svih vrsta dozvola, kao i neke izmene koje će uticati na zaustavljanje koruptivnih procesa koji su opšteprisutni u institucijama koje se bave izdavanjem građevinskih dozvola. Naime, kod izgradnje objekata nije potrebna saglasnost na glavni projekat javno-komunalnih preduzeća, sem ako to nije precizno navedeno u lokacijskoj dozvoli. Takođe, građevinska dozvola se izdaje na osnovu idejnog projekta, što znatno pojeftinjuje izradu tehničke dokumentacije i njenu moguću promenu, i ubrzava proces.
Takođe, zakonom je jasno definisano za šta sve ne treba da se pribavi lokacijska dozvola, kao i pojmovi tekućeg i investicionog održavanja, o čemu je dosta reči bilo u svim sredstvima informisanja u prethodnom periodu. Naime, za ove radove je dovoljan samo spisak i opis radova koji se izvode, da bi oni bili započeti.
Takođe, bitne su još dve stvari u ovom delu, vezano za delovanje nadležnih organa. Nadležni organ samo jedanput može da traži dopunu dokumentacije. Korisnicima je omogućeno korišćenje objekata bez upotrebne dozvole, ako odgovor na istu nisu dobili u roku od 90 dana od nadležnog organa.
Treća grupa izmena, ona koja je danas najviše apostrofirana u parlamentu, jesu izmene i dopune koje se odnose na deo o legalizaciji. Ovo je proces koji trenutno verovatno najviše interesuje građane Srbije. Ovde je Ministarstvo pokazalo jasnu intenciju da se ovaj proces uspešno okonča, da bude efikasan i finansijski prihvatljiv za gotovo sve građane Srbije koji žele da legalizuju svoje bespravno podignute objekte. Posebno se vodilo računa o ugroženim i socijalnim kategorijama, koje ovaj put imaju pravo na velike popuste i mogu efikasno da reše ovaj proces.
Osnovna novina jeste da vlasnici bespravno podignutih objekata mogu da zaključe ugovor sa jedinicom lokalne samouprave u kome se jedinica lokalne samouprave obavezuje da pribavi svu potrebnu dokumentaciju i vodi proces legalizacije za ljude koji imaju bespravno podignute objekte. Taj proces mora biti uspešno okončan u roku od četiri godine, što produžuje rok koji već postoji, od 20 godina na 24 godine, kada legalizacija treba da bude okončana.
Republika Srbija je garant da će postojati finansijska potpora da se ovaj proces uspešno završi. Ako ste pažljivo slušali i na javnim raspravama, a i danas, ljude iz Ministarstva za prostorno planiranje i ekologiju, cena legalizacije jednog prosečnog objekta od sto kvadrata u nekom srednjem gradu u Srbiji ne bi trebalo da prelazi cenu od 500 dinara mesečno u prve četiri godine, ako sam dobro zapamtio.
Proširena je lista dokaza koji se prihvataju u postupku legalizacije kao dokaz rešenih imovinskih odnosa. To je bio najveći kamen spoticanja za uspešnu legalizaciju. Suvlasnici koji se nisu protivili u toku izgradnje objekta se smatraju saglasnim sa legalizacijom, tako da će ovi delovi o imovini na uspešan način biti prevaziđeni.
Na kraju, poslednji deo zakona vezan je za urbanističko planiranje. Po meni, u prvom delu teksta tu je i napravljen najveći napredak. U ovom delu zakona je napravljen veliki iskorak u prethodne dve godine. Većina lokalnih samouprava u Srbiji je pristupila ili je već završila izradu planskih akata od velike važnosti, tako da će u kratkom vremenskom periodu konačno Srbija biti pokrivena planovima.
Takođe, izmene i dopune koje se ovde donose će znatno ubrzati ovaj proces. Više nema izrade koncepta plana, koji je bio predradnja za izradu plana. Brži je postupak izmene planova kada se rade neki vrlo bitni infrastrukturni projekti.
Prvi put je definisan pojam kompleksa. Imate onu priču da ako radite neki veliki građevinski projekat koji zahvata više katastarskih parcela, neće vam trebati više od jedne lokacijske dozvole po tom projektu.
Plan generalne regulacije je dopunjen sadržajem analitičkih elemenata, kao što su regulacione i građevinske linije, nivelacione kote raskrsnica. Moje mišljenje je da će na osnovu ovoga ponovo biti data mogućnost da se lokacijske dozvole izdaju iz PDR-a tamo gde je to moguće, u budućnosti.
Sve u svemu, Poslanička grupa ZES i njeni članovi se zahvaljuju ljudima iz Ministarstva za prostorno planiranje i ekologiju koji su, po nama, tačno i precizno definisali probleme i rešili ih ovim izmenama i dopunama Zakona. Ubeđen sam da će ove promene u narednom periodu efektivno poboljšati primenu Zakona, koja je bila problematična.
Želim na kraju da apelujem da se Ministarstvo malo više pozabavi situacijom u Republičkom geodetskom zavodu, da li promenom njegove strukture ili načinom njegovog delovanja, zato što je definisano od svih ljudi koji aktivno prate primenu ovog zakona da je upravo Republički geodetski zavod bio najveći kočničar primene ovog zakona u prethodne dve godine. Ako tu nešto suštinski ne budemo promenili, velikog napretka ni sa ovim izmenama neće biti. Hvala.

Iskorišćeno je deset minuta i četrdeset pet sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić. Posle njega narodni poslanik Đorđe Milićević.

Hvala, potpredsednice. Koleginice i kolege, bilo je ovde ministara iz Demokratske stranke, obraćam se vama, gospođo Kolundžija, kao šefici ove grupe, koji su sedeli ovde – Malovićka, Šutanovac itd. Ministar je u 13.00 časova otišao na ručak, ovde je sad posle pauze bio deset minuta i otišao; ako mu se zbog toga zahvaljujete, onda u redu. Ako mu se zahvaljujete zato što pokušava da otkloni probleme koje je izazvao donošenjem Zakona 2009. godine, i to je u redu, bolje ikad nego nikad.
Sve ono što smo govorili 2009. godine, da će zaustaviti Zakon o stambenoj izgradnji, odnosno o građevini, da ne može u jedan zakon da se ugura i rešenje svojine i planiranje izgradnje, da su bar dva zakona potrebna za to, sve to stoji danas, ali hajde, popravljamo ga.
Mi smo podneli sedamnaest amandmana. U meri u kojoj prihvatite te amandmane, toliko će biti popravljen zakon. Nažalost, ne možemo da dajemo amandmane na članove koje niste predvideli za promenu, mnogo bi više amandmana tu moglo da bude, ali šta je tu je, idemo.
Kolege su govorile o konkretnim rešenjima koja želimo da popravimo u ovoj izmeni zakona, ja ću se zadržati samo na nečemu što je bitno za strane investicije. Izbrisali ste u članu 101, izmenama člana 145, pravo na konverziju bez naknade zakupaca na preko 50 godina, koji su izgradili objekte, a ostavili ste onaj u članu 101. stav 1 – ko god je stekao, ne znam po kom osnovu, pravo korišćenja zemlje može da konvertuje bez naknade.
Mislimo da oni koji su uložili (govorim ovde o firmama) neki kapital, uzeli zemlju u zakup, u javnom nadmetanju, što znači uzeli u zakup po tržišnim vrednostima, isplatili unapred zakupninu preko 50 godina, moraju biti izjednačeni sa ovima iz stava 1, koji ne menjate.
Mislimo da je greška ili nekakvo dodvoravanje lokalnim samouprava brisanje stava 3. iz izvornog teksta člana 101. Morate dopustiti i onima koji su uzeli u zakup, platili tržišnu cenu zakupa, isplatili zakup unapred, govorim o zakupu na preko 50 godina, sagradili objekte (na šta su se obavezali) da konvertuju bez naknade zakup, odnosno pravo korišćenja u svojinu. Na kraju krajeva, to je pisalo u Zakonu. Iz nekog razloga, brišući stav 4. obrisali ste stav 3.
Vi znate da su mnoge firme ušle ovde, neke neće da uđu u zakup od 99 godina, hoće da imaju zemlju u vlasništvu, kao na primer „Ikea“, ali neki investitori su ušli i prihvatili zakup preko pedeset godina, jer nisu mogli da kupe, a hteli su da investiraju. Uskratiti im pravo na konverziju u svojinu bez naknade, izbrisati to i ostaviti ih na milost i nemilost lokalnim samoupravama (jer jedino rešenje može biti da je sada to odnos lokalnih samouprava i tih investitora), mislimo da nije fer. Ne doprinosi, hajde da kažem, atraktivnosti naše zemlje za strana ulaganja, a njih stavlja zaista u neravnopravni položaj.
Kada je reč o Zakonu iz 2009. godine, to je jedina odredba koju ne bismo menjali ili jedna od malo odredaba koje ne bismo menjali, a vi ste baš našli da obrišete tu odredbu. Mislimo da treba da razmislite, na kraju krajeva, to je u interesu ove zemlje, da privuče strane investicije, a i da oduži dug prema onima koji su, uprkos nemogućnosti da postanu vlasnici zemlje, uložili novac u ovu zemlju, bilo da su domaći ili strani investitori, prihvatili da uđu u zakup, isplatili zakup, a sada ne mogu, po izmenama koje predlažete, da postanu vlasnici te zemlje. Mislimo da je to bila greška.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević, a posle njega narodna poslanica Maja Laušević.
Poslanička grupa LDP je iskoristila vreme koje joj je na raspolaganju.

Zahvaljujem, gospođo Čomić. Poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je dosta toga rečeno u dosadašnjoj raspravi. Pokušaću da budem relativno kratak i da se osvrnem na ono za šta poslanički klub SPS-JS smatra da je najvažniji segment kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, o kojem danas govorimo.
Na samom početku, želim još jednom da kažem da je Predlog zakona o planiranju i izgradnji stupio na snagu septembra 2010. godine. Reč je, kao što je više puta danas rečeno, o jednom sistemskom zakonu, jednom od najvažnijih sistemskih zakona vezanih za razvoj građevinske, ali, rekao bih, i za razvoj celokupne privrede Srbije. Želim da kažem da je ovaj zakon uveo više reda i zakonitosti u oblast građevinarstva i naravno da nije zaustavio građevinsku operativu.
Želim još jednom da istaknem da je ovim zakonom uređena oblast koja se odnosi i na građevinsko zemljište i na planiranje, izgradnju objekata, vršenje nadzora nad primenom odredaba ovog zakona, vršenje inspekcijskog nadzora, ali i druga pitanja koja su važna za uređenje prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i samu izgradnju objekata.
Potpuno je logično da se nakon određenog vremenskog perioda, kada je reč o sistemskim zakonima, razmatraju i sagledavaju efekti primene sistemskih zakona u praksi, naravno, sa ciljem da se postojeći zakon, ukoliko je to potrebno, kroz određene izmene i dopune unapredi, odnosno popravi, kako bismo dobili još kvalitetniji zakon.
Kako je, između ostalog, navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga, kroz postupak preispitivanja utvrđeno je da je pojedina rešenja potrebno preciznije definisati, uskladiti sa stavovima sudova, posebno kada je reč o odredbama koje se tiču ocene ustavnosti i zakonitosti. Upravo iz tih razloga danas govorimo o Predlogu izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji.
Tačno je da su predložene izmene i dopune Zakona obimne – predlaže se menjanje 68 članova, dodaje se, čini mi se, oko sedam novih članova, što je otprilike trećina Zakona o planiranju i izgradnji – ali, što je izuzetno važno, ne menja se suština samog zakona. I dalje se insistira na uvođenju planskih dokumenata, uvođenju privatne svojine na građevinskom zemljištu, ubrzanoj proceduri za izdavanje dozvola i legalizaciju; nastavlja se reforma u oblasti građevinarstva, odnosno uvođenje reda u ovoj izuzetno važnoj oblasti. Cilj predloženih izmena i dopuna, jednostavno rečeno, jeste da se procedure ubrzaju, pojednostave i olakšaju.
Želim da kažem da će poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune Zakona. Podržavajući ove predložene izmene i dopune želimo zapravo da podržimo cilj koji se želi postići njihovim usvajanjem, kada je reč o ovom izuzetno važnom, sistemskom zakonu.
Kao što je rečeno, najvažnije novine jesu u oblasti građevinskog zemljišta i konverzije prava korišćenja zemljišta u pravo svojine, shodno odluci Ustavnog suda. Predložena je dopuna člana 104, utvrđen je rok za podnošenje zahteva za konverziju prava korišćenja u pravo svojine, čime se obezbeđuje primena ove odredbe u celini, ali i stvara mogućnost da se konverzija završi što je pre moguće.
Zatim, izvršene su izmene u oblasti urbanističkog planiranja, građevinskih dozvola i legalizacije bespravno podignutih objekata, kao što je rečeno tokom današnje rasprave.
Kada je reč o planiranju, nepovratno se ušlo u proces uvođenja reda kada je reč o donošenju urbanističkih akata. Mnogo je važno da postoji politička volja da se Srbija na ovaj način uredi. Ovim predlogom je predviđeno pojednostavljenje procedure za slučaj izmene planskog dokumenta.
Predviđeno je, dakle, da se plan detaljne regulacije za izgradnju objekata komunalne infrastrukture može izuzetno doneti i kada prostornim planom jedinice lokalne samouprave njegova izrada nije određena, a lokacijska dozvola se izdaje samo za izgradnju novih objekata i dogradnju već postojećih objekata.
Kada je reč o oblasti legalizacije, želim da kažem da je važno da se postupak legalizacije u Srbiji najzad završi. Slažemo se da nije stala nelegalna gradnja, ali je ima značajno manje nego u proteklom vremenskom periodu. Dakle, predviđeno je umanjenje za određene kategorije, povećan i preciziran broj dokaza kojima se utvrđuje da podnosilac ima rešen imovinsko-pravni odnos, a predviđena je i mogućnost da lokalna samouprava u ime i za račun podnosioca prikupi potrebnu dokumentaciju u postupku, a podnosilac plati na rok od više godina, što je takođe od izuzetne važnosti.
Što se tiče građevinskih dozvola, mi želimo da verujemo u ono što je gospodin ministar rekao, da će ovaj predlog sprečiti presporo, birokratizovano izdavanje građevinskih dozvola, što je takođe važno.
Na samom kraju želim da istaknem i da se osvrnem na član 60, koji se odnosi na dopunu postojećeg člana 140. Zakona – građevinska dozvola investitorima važi pet godina, u tom periodu će morati da završe objekat i pribave upotrebnu dozvolu. Ukoliko se to ne desi, investitor plaća naknadu kao da je objekat izgrađen. Ova izmena je, po našem mišljenju, takođe izuzetno važna jer povećava odgovornost investitora.
Na samom kraju želim još jednom potpuno jasno i precizno da kažem da će poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune Zakona. Zahvaljujem.

Šest minuta i dvadeset sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe, a ovim je iskorišćeno i vreme poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Maja Laušević, posle nje narodni poslanik Vlatko Ratković.

Poštovana potpredsednice, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji.
Do sada je bilo reči, u današnjoj raspravi, da smo nedavno doneli Zakon o planiranju i izgradnji i da nije nužno donositi izmene i dopune. Mišljenja sam da je ovo primer dobre prakse i rezultat monitoring procesa, u kome su predstavnici predlagača, tačnije Ministarstva, sagledali sve probleme u ovoj širokoj oblasti i to implementirali u predlog zakona o planiranju i izgradnji. Možemo govoriti da su veoma važne, i apostrofirala bih ih, dve oblasti: konverzija prava korišćenja u pravo svojine i oblast legalizacije, koja veoma interesuje naše građane.
U članu 101a, odnosno u članu 46, otklanja se pravna praznina koja se odnosi na to da licima koja su upisana kao nosioci prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima prestaje pravo korišćenja i prelazi u pravo svojine, bez naknade.
U samom pretresu u pojedinostima biće reči o tome da se, a komplementarno je sa pozitivnim zakonodavstvom, što su predstavnici Ministarstva i prepoznali, odredi rok od 60 dana u kome će nadležni organi biti obavezni da postupe po tom zahtevu, što je analogno ćutanju uprave.
Nadalje, ono što je veoma interesantno jeste pitanje legalizacije; 770.000 objekata jeste u postupku legalizacije. Taj postupak jeste složen, a ono što je odlično predloženo ovim predlogom zakona jeste da se uvede sukcesivna isplata, što bi za naše građane značilo da im se omogući da isplate legalizaciju na rate.
S druge strane, ono što je veoma važno jeste da postoji mogućnost zaključenja ugovora sa lokalnom samoupravom. Na taj način će ovaj galimatijas koji postoji, mnoštvo tih dokumenata koji postoje biće na jednom mestu i zaključenjem tog ugovora sa lokalnom samoupravom, pojednostaviće se procedura, koja je komplikovana.
Brojne su novine koje su u ovom zakonu obuhvaćene; kolega Edip Šerifov je istakao izmene koje se odnose na oblast javno-privatnog partnerstva, tako i na druge oblasti, odnosno uvođenje građevinskog zemljišta u osnivački ulog.
Poslanička grupa ZES će podržati ovaj predlog zakona u danu za glasanje. Hvala.

Tri minuta i deset sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević, a posle njega Milan Lapčević.

Uvažene dame i gospodo iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, kada govorimo o bilo kom zakonu moramo kazati da zakon nije skup ideja, maštanja, teza, već skup stavova i sudova zasnovanih na činjenicama i realnosti.
Moje kolege su ovde na odličan način kazale šta struka misli o ovim izmenama Zakona. Odlično je govorila Bojana Stanojević, a posle ovako briljantnog govora gospodina Edipa Šerifova mislim da nema potrebe da govorim o stručnim aspektima ovog zakona, ali moram da kažem o nekim kvalifikacijama, ne zbog kolega koje dobacuju i ljudi koji ne razumeju ovaj zakon, već zbog onih političkih stranaka i njihovih predstavnika koji su izneli ovde političke kvalifikacije kada je reč o ovom zakonu.
Pomenuta je brojka od 40.000 ljudi iz oblasti građevine koji su ostali bez posla. Ja bih tražio odmah smenu gospodina Olivera Dulića, kao narodni poslanik, da je samo u Srbiji došlo do otkaza za 40.000 radnika, ali u svetu je 5.000.000 građevinskih radnika ostalo bez posla. Pamtim vreme kada je svuda u svetu bilo vreme, a kod nas nevreme, ali ako je nevreme svuda u svetu, pa i kod nas u Srbiji, moram da pokažem odgovornost i razumevanje za takvu posledicu. Da je samo u Srbiji kolaps i kriza građevinske industrije, to bi bio neuspeh i ovog ministarstva i ove vlade, na kraju krajeva, neuspeh stranke kojoj pripadam, neuspeh Demokratske stranke.
Kriza nije opravdanje, već je to činjenica, a ona kaže da usled velikih poremećaja, pre svega na tržištu nekretnina, građevinska industrija svuda u svetu beleži gubitke, beleži pad broja ljudi koji se bave građevinom svuda u svetu, zbog nedostatka tržišta ostaju bez posla.
Sledeće godine su Olimpijske igre u Londonu i tek tada će možda doći do porasta obima građevinskih radova, pre svega zbog Olimpijade u Londonu, a zatim i zbog ekonomskog oporavka u čitavom svetu.
S druge strane, čuli smo i ozbiljne kvalifikacije na račun ovog zakona, da mi posle 18 meseci donosimo izmene izmena Zakona i da mi samo menjamo postojeće zakone.
Mislim da se situacija u građevinarstvu neće popraviti ni ako fabrike stiropora krenu da rade u tri smene, niti ako ovaj izolacioni materijal koji se štancuje ubrzano u tri smene... niti ako koalicioni partner „vojvode od stiropora“ bude krenuo da asfaltira po Srbiji.
Čuli smo ovde kritike na račun puteva u Smederevu, o kraterima na putu. Samo ću podsetiti na reči u izbornoj kampanji, u istom tom Smederevu: „Ja ću da ukradem pola metra asfalta na auto-putu, pa ću vama u ovom selu da dam“. Kada ukradete pola metra asfalta na auto-putu a date negde nekom selu, onda za dve godine imate kratere na auto-putu, i to je sasvim normalna pojava.
Mislim da zakon o građevini ne može da poznaje polovična rešenja, kraduckanje i krađu na auto-putu, već mora da konkretno odgovori na potrebe građana i da da neke važne odgovore na ovakva pitanja.
Ukazaću i na neke nepravilnosti sa kojima smo se suočavali u prethodnom periodu. U jednom gradu u Srbiji čovek je kupio gradsko građevinsko zemljište na licitaciji za izgradnju porodične kuće. Onda se neko pojavio i tražio mu da plati naknadu za prenamenu zemljišta iz poljoprivrednog u gradsko građevinsko. Ako ga je na licitaciji platio kao gradsko građevinsko, onda mora da mu se prihvati činjenica da je to gradsko građevinsko zemljište i ne može da plaća sada neku naknadu; onda je trebalo da bude prodato kao poljoprivredno zemljište, a na kao gradsko građevinsko.
Ono što je dobro u zakonskom rešenju, kada je reč o legalizaciji, jeste činjenica da građanina samo jednom neko može da vrati na šalter, samo jednom građanin može da bude vraćen zbog nepotpune dokumentacije. Obaveza ljudi koji rade u toj administraciji, koji prate dokumentaciju koju građani podnose, jeste da pažljivo provere svaki papir. Dobro je da starije građane, mislim na njih, ne mogu da vraćaju u nedogled zbog ovog ili onog papira i da jedan papir, odnosno nedostatak jednog papira bude razlog da se ljudi vraćaju po ko zna koji put.
Poseban problem u dosadašnjem periodu predstavljao je... Zato su se često javljali ljudi poput sveštenika Pere Jarakovića iz Bele Vode, koji je došao i kazao mi – evo, hoću da ženim sina, hoću da pravim kuću za sina, ali ne mogu da pravim kuću zato što u Beloj Vodi još nije urađen detaljni regulacioni plan; rekli su mi, biće gotov za godinu dana, a ja sina ženim ove godine i hoću kuću da mu pravim ove godine.
Hajde da nađemo rešenje da se ta procedura ubrza.
Ono što želim, a što je princip, to je da se ne odustaje od konverzije i da ta konverzija bude sprovedena svuda, jednako i pravično, da se konverzija ne naplaćuje paušalno. Bio sam svedok da su u jednom gradu u Srbiji ljudi koji su vršili procenu određene građevinske parcele procenili tu parcelu više nego što je njena tržišna vrednost, više nego što je ona plaćena, i to nekoliko puta više. Ljudi su bili prinuđeni da plate porez na prenos apsolutnih prava po toj procenjenoj vrednosti, iako ta tržišna vrednost nije dobro procenjena. Upisana je u vlasništvo firme ta parcela pod tim uslovima, iako je kupljena od druge firme iz procesa privatizacije. Sad se radnici u toj firmi bune zašto je parcela prodata po jednoj ceni, a procenitelji su procenili po višoj ceni. Kod nas u Srbiji je vrlo lako napraviti teoriju zavere i kazati da je neko nešto smutio.
Za kraj, moram da kažem još jednu važnu napomenu, a iskoristiću citat iz knjige „Parlamentarno procesno pravo“ za sve one koji ne razumeju zbog čega mi ovog puta menjamo ovaj zakon. Možda će im biti jasnije, možda će doneti drugačiju odluku, kad je reč o glasanju o ovom zakonu, kad čuju sledeći pasus: „Zakonopisac je mudar, jer društvenu pojavu ne gleda izdvojenu i usamljenu, već povezanu sa svim ostalim pojavama i događajima koji se javljaju, odnosno dešavaju u društvu“.
S obzirom na to da mi imamo viziju kako će ovo društvo izgledati za pet, deset i dvadeset godina, ako hoćemo Srbiju kao zemlju uređenu u skladu sa zakonima savremenog civilizovanog sveta, ja ću svakako glasati za ovaj zakon, poslanici Demokratske stranke će glasati za ovaj zakon, a mislim da sam ovim pasusom razjasnio potrebu da svi shvatite naše aktivnosti i glasate za ovaj zakon. Zahvaljujem se.

Sedam minuta i pedeset pet sekundi iskorišćeno je od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević, a posle njega narodni poslanik Zoran Antić.