Potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, Judita Popović, potpredsednica Narodne skupština, dosta je govorila o stavovima Liberalno-demokratske partije povodom ovog zakona, mada verujem da je mnogo stavova naše stranke dobro poznato. Praktično, 19-20 meseci, od kad je postojeći zakon, koji danas u 90 odredaba pokušavamo da promenimo, na snazi, LDP je vrlo jasno definisao ono što nam smeta ili što mislimo da nije dobro u postojećem zakonu. Uostalom, veći deo tih primedaba smo iznosili u julu i avgustu 2009. godine kada je Zakon ovde razmatran.
Nekako, ministar Dulić nema sreće, ili ima sreće, sa ovim svojim predlogom zakona. On dolazi ovde u parlament uvek u doba velikih političkih turbulencija. Prošli put se Vlada drmala ili tresla na Zakonu o informisanju, pa je ovaj zakon bio u drugom planu i rasprava o njemu. U ovom trenutku se priča o rekonstrukciji Vlade, ali, ako sam dobro razumeo svojevrsni politički rebus koji je juče izrekao premijer, manje od 20 resora, više od 20 ljudi, ministarstvo gospodina Dulića nije ni na koji način sporno, pa mislim da možemo nešto relaksiranije da razgovaramo o ovom zakonu.
Kažem, gospođa Popović je govorila i o nekim konkretnim stvarima. Samo ću pokušati da se izmaknem koraku nazad, da probamo malo da razgovaramo i o nekakvoj političkoj atmosferi u kojoj se ovaj zakon usvaja, odnosno ovaj njegov deo, koji nije samo planiranje, geodetski poslovi, usvajanje planskih akata itd. Naravno da je to vrlo važno i naravno da je vrlo važno da Srbija u tom smislu konačno postane uređena, ali ovaj zakon u svom značajnom delu, pre svega zbog pitanja koja reguliše, ima i ozbiljne ekonomske posledice, u smislu rezultata ekonomske politike Vlade, nivoa investicija, pada ili rasta privredne aktivnosti itd.
Mislim da ste, ministre, jutros prilično olako prešli preko tog dela. Svodeći čitavu priču o ozbiljnoj krizi građevinske industrije i građevinske operative vi danas insistirate na tom izrazu ovde u raspravi, koliko vidim, u protekle dve i po godine vezujući to isključivo za posledice svetske ekonomske krize.
Naravno da je kriza i u svetu i kod nas pre svega pogodila investicije, velike investicije i investicije u građevinskoj industriji, ali neće biti da je to jedini razlog pada aktivnosti u građevinskom sektoru, velikog broja izgubljenih radnih mesta, zatvorenih kompanija itd., bez obzira na to da li neke od tih kompanija danas mogu da budu angažovane kroz projekte koje vi pokrećete, vodite i reklamirate ili kroz neku drugu vrstu aktivnosti, pre svega kroz onaj zakon za koji i dalje smatramo da je problematičan i neustavan, a koji se zove Zakon o pomoći građevinskoj industriji u uslovima ekonomske krize, ako sam tačno citirao.
Znate, i neke druge zemlje su pogođene svetskom ekonomskom krizom. U ovom sektoru ili u ovom segmentu privredne aktivnosti su bile i mnogo više, makar u početnoj fazi, od Srbije, pa su se nekako u međuvremenu izvukle i stale na zelenu granu.
Pred sobom imam neke podatke OECD-a, koji je relevantan izvor u ovoj oblasti. Neću govoriti o najuspešnijim zapadnim zemljama. One imaju startnu prednost i institucionalne mehanizme zašto krizu mogu lakše da prevaziđu i da iz nje izađu, ali postoje zemlje koje su makar u nečemu uporedive sa Srbijom. To su zemlje koje su izašle iz socijalističkog sistema, nedavno ušle u EU, poput Češke i Poljske, koje recimo u protekloj godini imaju ne samo zaustavljen pad građevinske aktivnosti, nego ozbiljno povećanje i ozbiljne nove investicije, naravno i na račun nekih drugih zemalja EU koje su bile neuspešne u svom modelu, poput Španije, Portugalije i nekih drugih zemalja. Jedno od pitanja je zašto deo tih investicija nije došao u Srbiju. Mnogo je razloga za to. Odredbe ovog zakona koji danas menjamo svakako su među njima.
Osetili ste potrebu da posebno istaknete da kroz ovaj predlog zakona ne odustajete od modela konverzije i od tog dela zakona koji je pre godinu i po dana, ali i u međuvremenu, mi smo i dalje uvereni potpuno neopravdano, guran u prvi plan. Na taj način je prosto proizvedena veća šteta nego što je bila moguća korist od takvih odredaba, a pogotovo s obzirom na činjenicu da godinu i po dana kasnije praktično nemamo nikakve pozitivne ekonomske i finansijske efekte. Od takvih odredaba, s druge strane, imamo ozbiljnu štetu. Vi ste u jednom trenutku rekli da su sami vlasnici ili potencijalni investitori bili obeshrabreni prvobitnim iznosima, da je zbog toga i taj proces bio usporen, a naravno, i zbog nekih drugih odluka drugih državnih organa koje nisu bile adekvatne.
Očigledno je da se taj deo zakona u dobroj meri menja, bez obzira na to da li ćete vi reći ili priznati da ste u nekom delu odustali od tih velikih očekivanja ili nuđenja neke vrste imaginarne pravde koja je bila propagirana kroz ovaj zakon, naročito u vreme njegovog usvajanja.
Mi smo na taj deo zakona podneli neke amandmane. O njima ćemo detaljnije govoriti. Liberalno-demokratska partija je podnela, čini mi se, sedamnaest amandmana. Verujem da će neki od njih biti prihvaćeni i da su prihvatljivi za vašu vladu, ali na ovom mestu podneli smo amandmane koji se tiču članova 104. i 108. osnovnog teksta zakona. To su članovi 49. i 51. novog predloga zakona.
Dakle, ona situacija, to ste delimično u odgovoru gospodinu Petronijeviću pomenuli, kada Vlada, odnosno izuzetno jedinice lokalne samouprave donose podzakonske akte kojima uređuju kriterijume i visine naknada.
S druge strane, u članu 104. praktično ispravljate onaj nedostatak koji se tiče odluke Ustavnog suda, odnosno obaveze koja je bila predviđena u starom zakonu, da se proces konverzije završi u određenom roku. U članu 104. vam je rok za podnošenje zahteva vezan za trideset dana, pod pretnjom gubitka prava korišćenja i prelaska u svojinu lokalne samouprave.
S druge strane, za Vladu, pa čak i za jedinice lokalne samouprave u tekstu zakona nije predviđen obavezujući rok u kome će doneti podzakonske akte. Verujem vam na reč da su podzakonski akti pripremljeni, ali s obzirom na iskustvo Srbije, duboko verujemo da je mnogo bolje u zakonu definisati rok, a onda da bilo kakav drugi rok koji građane, privredu, bilo koji pravni subjekt dovodi u situaciju da zbog propuštanja roka izgubi neko pravo, vežete, odnosno početak tog roka vežete za ispunjenje obaveze Vlade ili jedinice lokalne samouprave, sasvim svejedno.
U jednom trenutku ste rekli, potpuno ste u pravu, da je možda najvažnije pitanje sa aspekta najšireg kruga građana, pitanje koje boli, mislim da je to bila vaša formulacija, praktično celu Srbiju ili većinu Srbije – pitanje legalizacije.
Slažem se sa stavovima koji su ovde izneti, da ovakav model intervencije zakonodavstva u pravila legalizacije, odnosno utvrđivanje visine naknade i popusta na takvu naknadu s jedne strane jeste dobar. To je velika pomoć ogromnom broju ljudi koji su u taj proces ušli bilo zbog toga što je to bio jedini način da reše svoja egzistencijalna pitanja ili zbog propusta države, koja u proteklim godinama ili decenijama nije bila u stanju da uvek servisira svaki zahtev ili svaku ideju za gradnju, čak i kada su bili u svemu u skladu sa pravilima struke.
Ne možete da dovodite u tako neravnopravnu situaciju građane, doduše malobrojne, koji su bili savesni, koji su do sada uspeli da završe proces legalizacije i da ga privedu kraju i, s druge strane, druge građane koji u taj proces suštinski još nisu ni ušli ili su krajnje formalno do 1. marta 2009. godine podneli zahtev za legalizaciju, najčešće bez pratećih dokumenata, bez ikakve dokumentacije. Neku vrstu satisfakcije moraju da dobiju i ovi ljudi, bez obzira na to koliki je njihov broj, koji su na vreme ušli u proces legalizacije, obavili to, regulisali svoja prava i obaveze, legalizovali objekat i za to platili svotu koja svakako za te ljude nije mala.
Poslednje pitanje kojim ću se baviti je pitanje iz člana 89. odnosno 78. Predloga zakona. Ministre, tim odredbama zakona pokušavate da uvedete neku vrstu finansijske sankcije, što je uvek najefikasnija sankcija, za one koji nisu prijavili svoje objekte za legalizaciju, ili su im zahtevi odbijeni, što nije sporno.
Uvodite obavezu da se plaća trostruka vrednost utvrđene naknade za građevinsko zemljište, ako se ne varam. To može da ima i nekakav životni i pravni racio i da ne bude sporno sa stanovišta ustavnog položaja i ravnopravnosti građana, ali ovaj treći osnov, gde govorite o tome da lica koja nisu zaključila ugovor iz člana 185. Zakona o planiranju i izgradnji, to je između ostalog i onaj ugovor sa jedinicom lokalne samouprave, sa opštinskom ili gradskom upravom o međusobnim pravima i obavezama u postupku legalizacije, prikupljanja dokumentacije itd., takođe plaćaju ovaj trostruki iznos.
Ako ste se već opredelili da date mogućnost zaključenja ugovora, onda mora da postoji neka sloboda ugovaranja. Ne možete ljudima da nametnete obavezu da sa državom ili nekim njenim delom zaključi ugovor u kome su oni u startu u slabijoj poziciji.
To će u suštini biti klasičan oblik nekog formularnog ugovora, pošto će manje-više jedinice lokalne samouprave definisati uslove pod pretnjom da u suprotnom plaćaju naknadu za građevinsko zemljište, za koju vidim da je ideja da ona poraste, da bude integrisana u sistem Zakona o imovini i jeste neka vrsta poreske obaveze ili neka vrsta takse koja se plaća svake godine. Mislim da takva odredba nije u skladu sa Ustavom, da je diskriminatorska, ali videćemo kako će to funkcionisati u praksi.
Na kraju, kada govorite o članu 78, to je stav 11, taj rok vezujete za 31. jun 2012. godine. Nekoliko puta sam proveravao, mislim da jun ima 30 dana, pa očekujem da ta greška bude ispravljena.

Iskorišćeno je deset minuta i trideset pet sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Edip Šerifov, a posle njega narodni poslanik Zoran Ostojić. Izvolite.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre, kolege narodni poslanici, poslanicima naše Poslaničke grupe ZES malo toga je ostalo da kažu posle fenomenalnog izlaganja uvažene koleginice Bojane Stanojević u jutrošnjem delu zasedanja, ali kada mi je već tako zapalo, iskoristiću ovu priliku da budem kratak, da se fokusiram na neke najbitnije stvari, neka važna mesta u ovom zakonu.
Ko je pažljivo čitao izmene i dopune ovog Zakona o planiranju i izgradnji mogao je vrlo jasno da zaključi dve stvari: prva, da je Ministarstvo za prostorno planiranje zajedno sa ljudima iz stručne javnosti i članovima lokalnih samouprava veoma ozbiljno pratilo i analiziralo primenu ovog zakona na terenu i precizno definisalo sve mane i neuralgične tačke koje ovaj zakon ima, i druga, da su predložene izmene i dopune veoma kvalitetne, da su suštinski promenjeni članovi koji nisu funkcionisali u originalnom tekstu Zakona i da su veoma precizno definisane nove zakonske odredbe i razjašnjene sve postojeće nedoumice.
Iako je većina prethodnih govornika koja je danas debatovala o ovim izmenama i dopunama Zakona apostrofirala legalizaciju kao najbitniju stvar ovih izmena, sa tim se ne bih složio. Smatram da postoji bitniji napredak koji se postiže ovim izmenama i dopunama od toga što je uređeno u legalizaciji. Prvo, suštinski napredak ostvaren je omogućavanjem direktne konverzije zemljišta starim vlasnicima, odnosno davnašnjim korisnicima; drugo, ubrzane su i pojednostavljene procedure za izdavanje svih tipova građevinskih dozvola.
Radi lakšeg praćenja izmena i dopuna u ovom zakonu, možemo ih svrstati u četiri osnovne grupe: one vezane za konverziju zemljišta, vezane za izgradnju objekata, za proces legalizacije i, na kraju, za oblast urbanističkog planiranja.
Konverzija je bio revolucionarni deo osnovnog teksta Zakona koji smo usvojili pre dve godine i to je, po mom mišljenju, najveća reforma u ovom izvornom tekstu. Po prvi put se sa ozbiljnošću pristupilo stvarnom rešavanju pitanja svojinskih odnosa u ovoj državi. Definisana je privatna svojina, odnosno dozvoljeno je pravo konverzije iz korisništva u vlasništvo. Besplatna konverzija je bila moguća jedino na izgrađenom zemljištu, ali se odvijala veoma sporo zbog opterećenosti Republičkog geodetskog zavoda, koji je, po mom mišljenju, bio najveći kočničar sprovođenja dela ovog zakona u prethodne dve godine.
Novim rešenjima jako je pojednostavljena procedura zato što je definisano pravo automatskog sticanja za lica koja to pravo imaju, bez nadoknade, kao i kod konverzija uz nadoknadu koje su u ovim izmenama i dopunama ubrzane, gde realno još uvek postoji problem određivanja stvarne cene građevinskog zemljišta, kao i dužina tog postupka.
Nadam se da će uredbom koju će Ministarstvo doneti posle ovog zakona malo preciznije biti određene te urbanističke zone koje daju lokalne samouprave. Apelovao bih na Ministarstvo u ovom trenutku da pokuša da se uključi zajedno sa lokalnim samoupravama u definisanje pravila za te urbanističke zone, pošto postoji velika razlika između zona, i postoji velika razlika od lokalne samouprave do lokalne samouprave. Molim vas, ako možete, da utičete na lokalne samouprave da to bude ujednačeno na teritoriji cele Srbije.
Ono što je još bitno u ovom delu zakona jeste da je prevaziđena ova razlika koja je postojala između Zakona o poljoprivrednom zemljištu i Zakona o planiranju i izgradnji, vezana za prenamenu poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Godina preseka je 1992. godina, tako da ljudi koji žive u gradskim sredinama više neće imati problema u konverziji, neće morati da rade prenamenu poljoprivrednog u građevinsko zemljište.
Ono što moji prethodnici nisu napomenuli jeste da u ovom delu zakona postoje još dve bitne stvari. Uveden je institut privatno-javnog partnerstva. Nadam se da će Republika Srbija napraviti poseban zakon o privatno-javnom partnerstvu da bi mnoge druge oblasti koje podležu ovom zakonu mogle da budu definisane. To znači, u građevini, da država i privatni preduzetnici mogu da budu partneri tako što država daje zemljište u javnoj svojini, a privatnici investiraju. Tako se pravi partnerstvo koje je prisutno u gotovo svim zemljama EU.
Druga važna stvar jeste što se neizgrađeno građevinsko zemljište po prvi put može ovde upisati kao osnivački kapital u privrednim subjektima.
Druga grupa izmena se odnosi na izgradnju objekata, gde su znatno ubrzane i pojednostavljene procedure koje treba da dovedu do bržeg i kvalitetnijeg izdavanja svih vrsta dozvola, kao i neke izmene koje će uticati na zaustavljanje koruptivnih procesa koji su opšteprisutni u institucijama koje se bave izdavanjem građevinskih dozvola. Naime, kod izgradnje objekata nije potrebna saglasnost na glavni projekat javno-komunalnih preduzeća, sem ako to nije precizno navedeno u lokacijskoj dozvoli. Takođe, građevinska dozvola se izdaje na osnovu idejnog projekta, što znatno pojeftinjuje izradu tehničke dokumentacije i njenu moguću promenu, i ubrzava proces.
Takođe, zakonom je jasno definisano za šta sve ne treba da se pribavi lokacijska dozvola, kao i pojmovi tekućeg i investicionog održavanja, o čemu je dosta reči bilo u svim sredstvima informisanja u prethodnom periodu. Naime, za ove radove je dovoljan samo spisak i opis radova koji se izvode, da bi oni bili započeti.
Takođe, bitne su još dve stvari u ovom delu, vezano za delovanje nadležnih organa. Nadležni organ samo jedanput može da traži dopunu dokumentacije. Korisnicima je omogućeno korišćenje objekata bez upotrebne dozvole, ako odgovor na istu nisu dobili u roku od 90 dana od nadležnog organa.
Treća grupa izmena, ona koja je danas najviše apostrofirana u parlamentu, jesu izmene i dopune koje se odnose na deo o legalizaciji. Ovo je proces koji trenutno verovatno najviše interesuje građane Srbije. Ovde je Ministarstvo pokazalo jasnu intenciju da se ovaj proces uspešno okonča, da bude efikasan i finansijski prihvatljiv za gotovo sve građane Srbije koji žele da legalizuju svoje bespravno podignute objekte. Posebno se vodilo računa o ugroženim i socijalnim kategorijama, koje ovaj put imaju pravo na velike popuste i mogu efikasno da reše ovaj proces.
Osnovna novina jeste da vlasnici bespravno podignutih objekata mogu da zaključe ugovor sa jedinicom lokalne samouprave u kome se jedinica lokalne samouprave obavezuje da pribavi svu potrebnu dokumentaciju i vodi proces legalizacije za ljude koji imaju bespravno podignute objekte. Taj proces mora biti uspešno okončan u roku od četiri godine, što produžuje rok koji već postoji, od 20 godina na 24 godine, kada legalizacija treba da bude okončana.
Republika Srbija je garant da će postojati finansijska potpora da se ovaj proces uspešno završi. Ako ste pažljivo slušali i na javnim raspravama, a i danas, ljude iz Ministarstva za prostorno planiranje i ekologiju, cena legalizacije jednog prosečnog objekta od sto kvadrata u nekom srednjem gradu u Srbiji ne bi trebalo da prelazi cenu od 500 dinara mesečno u prve četiri godine, ako sam dobro zapamtio.
Proširena je lista dokaza koji se prihvataju u postupku legalizacije kao dokaz rešenih imovinskih odnosa. To je bio najveći kamen spoticanja za uspešnu legalizaciju. Suvlasnici koji se nisu protivili u toku izgradnje objekta se smatraju saglasnim sa legalizacijom, tako da će ovi delovi o imovini na uspešan način biti prevaziđeni.
Na kraju, poslednji deo zakona vezan je za urbanističko planiranje. Po meni, u prvom delu teksta tu je i napravljen najveći napredak. U ovom delu zakona je napravljen veliki iskorak u prethodne dve godine. Većina lokalnih samouprava u Srbiji je pristupila ili je već završila izradu planskih akata od velike važnosti, tako da će u kratkom vremenskom periodu konačno Srbija biti pokrivena planovima.
Takođe, izmene i dopune koje se ovde donose će znatno ubrzati ovaj proces. Više nema izrade koncepta plana, koji je bio predradnja za izradu plana. Brži je postupak izmene planova kada se rade neki vrlo bitni infrastrukturni projekti.
Prvi put je definisan pojam kompleksa. Imate onu priču da ako radite neki veliki građevinski projekat koji zahvata više katastarskih parcela, neće vam trebati više od jedne lokacijske dozvole po tom projektu.
Plan generalne regulacije je dopunjen sadržajem analitičkih elemenata, kao što su regulacione i građevinske linije, nivelacione kote raskrsnica. Moje mišljenje je da će na osnovu ovoga ponovo biti data mogućnost da se lokacijske dozvole izdaju iz PDR-a tamo gde je to moguće, u budućnosti.
Sve u svemu, Poslanička grupa ZES i njeni članovi se zahvaljuju ljudima iz Ministarstva za prostorno planiranje i ekologiju koji su, po nama, tačno i precizno definisali probleme i rešili ih ovim izmenama i dopunama Zakona. Ubeđen sam da će ove promene u narednom periodu efektivno poboljšati primenu Zakona, koja je bila problematična.
Želim na kraju da apelujem da se Ministarstvo malo više pozabavi situacijom u Republičkom geodetskom zavodu, da li promenom njegove strukture ili načinom njegovog delovanja, zato što je definisano od svih ljudi koji aktivno prate primenu ovog zakona da je upravo Republički geodetski zavod bio najveći kočničar primene ovog zakona u prethodne dve godine. Ako tu nešto suštinski ne budemo promenili, velikog napretka ni sa ovim izmenama neće biti. Hvala.

Iskorišćeno je deset minuta i četrdeset pet sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić. Posle njega narodni poslanik Đorđe Milićević.

Hvala, potpredsednice. Koleginice i kolege, bilo je ovde ministara iz Demokratske stranke, obraćam se vama, gospođo Kolundžija, kao šefici ove grupe, koji su sedeli ovde – Malovićka, Šutanovac itd. Ministar je u 13.00 časova otišao na ručak, ovde je sad posle pauze bio deset minuta i otišao; ako mu se zbog toga zahvaljujete, onda u redu. Ako mu se zahvaljujete zato što pokušava da otkloni probleme koje je izazvao donošenjem Zakona 2009. godine, i to je u redu, bolje ikad nego nikad.
Sve ono što smo govorili 2009. godine, da će zaustaviti Zakon o stambenoj izgradnji, odnosno o građevini, da ne može u jedan zakon da se ugura i rešenje svojine i planiranje izgradnje, da su bar dva zakona potrebna za to, sve to stoji danas, ali hajde, popravljamo ga.
Mi smo podneli sedamnaest amandmana. U meri u kojoj prihvatite te amandmane, toliko će biti popravljen zakon. Nažalost, ne možemo da dajemo amandmane na članove koje niste predvideli za promenu, mnogo bi više amandmana tu moglo da bude, ali šta je tu je, idemo.
Kolege su govorile o konkretnim rešenjima koja želimo da popravimo u ovoj izmeni zakona, ja ću se zadržati samo na nečemu što je bitno za strane investicije. Izbrisali ste u članu 101, izmenama člana 145, pravo na konverziju bez naknade zakupaca na preko 50 godina, koji su izgradili objekte, a ostavili ste onaj u članu 101. stav 1 – ko god je stekao, ne znam po kom osnovu, pravo korišćenja zemlje može da konvertuje bez naknade.
Mislimo da oni koji su uložili (govorim ovde o firmama) neki kapital, uzeli zemlju u zakup, u javnom nadmetanju, što znači uzeli u zakup po tržišnim vrednostima, isplatili unapred zakupninu preko 50 godina, moraju biti izjednačeni sa ovima iz stava 1, koji ne menjate.
Mislimo da je greška ili nekakvo dodvoravanje lokalnim samouprava brisanje stava 3. iz izvornog teksta člana 101. Morate dopustiti i onima koji su uzeli u zakup, platili tržišnu cenu zakupa, isplatili zakup unapred, govorim o zakupu na preko 50 godina, sagradili objekte (na šta su se obavezali) da konvertuju bez naknade zakup, odnosno pravo korišćenja u svojinu. Na kraju krajeva, to je pisalo u Zakonu. Iz nekog razloga, brišući stav 4. obrisali ste stav 3.
Vi znate da su mnoge firme ušle ovde, neke neće da uđu u zakup od 99 godina, hoće da imaju zemlju u vlasništvu, kao na primer „Ikea“, ali neki investitori su ušli i prihvatili zakup preko pedeset godina, jer nisu mogli da kupe, a hteli su da investiraju. Uskratiti im pravo na konverziju u svojinu bez naknade, izbrisati to i ostaviti ih na milost i nemilost lokalnim samoupravama (jer jedino rešenje može biti da je sada to odnos lokalnih samouprava i tih investitora), mislimo da nije fer. Ne doprinosi, hajde da kažem, atraktivnosti naše zemlje za strana ulaganja, a njih stavlja zaista u neravnopravni položaj.
Kada je reč o Zakonu iz 2009. godine, to je jedina odredba koju ne bismo menjali ili jedna od malo odredaba koje ne bismo menjali, a vi ste baš našli da obrišete tu odredbu. Mislimo da treba da razmislite, na kraju krajeva, to je u interesu ove zemlje, da privuče strane investicije, a i da oduži dug prema onima koji su, uprkos nemogućnosti da postanu vlasnici zemlje, uložili novac u ovu zemlju, bilo da su domaći ili strani investitori, prihvatili da uđu u zakup, isplatili zakup, a sada ne mogu, po izmenama koje predlažete, da postanu vlasnici te zemlje. Mislimo da je to bila greška.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević, a posle njega narodna poslanica Maja Laušević.
Poslanička grupa LDP je iskoristila vreme koje joj je na raspolaganju.

Zahvaljujem, gospođo Čomić. Poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je dosta toga rečeno u dosadašnjoj raspravi. Pokušaću da budem relativno kratak i da se osvrnem na ono za šta poslanički klub SPS-JS smatra da je najvažniji segment kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, o kojem danas govorimo.
Na samom početku, želim još jednom da kažem da je Predlog zakona o planiranju i izgradnji stupio na snagu septembra 2010. godine. Reč je, kao što je više puta danas rečeno, o jednom sistemskom zakonu, jednom od najvažnijih sistemskih zakona vezanih za razvoj građevinske, ali, rekao bih, i za razvoj celokupne privrede Srbije. Želim da kažem da je ovaj zakon uveo više reda i zakonitosti u oblast građevinarstva i naravno da nije zaustavio građevinsku operativu.
Želim još jednom da istaknem da je ovim zakonom uređena oblast koja se odnosi i na građevinsko zemljište i na planiranje, izgradnju objekata, vršenje nadzora nad primenom odredaba ovog zakona, vršenje inspekcijskog nadzora, ali i druga pitanja koja su važna za uređenje prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i samu izgradnju objekata.
Potpuno je logično da se nakon određenog vremenskog perioda, kada je reč o sistemskim zakonima, razmatraju i sagledavaju efekti primene sistemskih zakona u praksi, naravno, sa ciljem da se postojeći zakon, ukoliko je to potrebno, kroz određene izmene i dopune unapredi, odnosno popravi, kako bismo dobili još kvalitetniji zakon.
Kako je, između ostalog, navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga, kroz postupak preispitivanja utvrđeno je da je pojedina rešenja potrebno preciznije definisati, uskladiti sa stavovima sudova, posebno kada je reč o odredbama koje se tiču ocene ustavnosti i zakonitosti. Upravo iz tih razloga danas govorimo o Predlogu izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji.
Tačno je da su predložene izmene i dopune Zakona obimne – predlaže se menjanje 68 članova, dodaje se, čini mi se, oko sedam novih članova, što je otprilike trećina Zakona o planiranju i izgradnji – ali, što je izuzetno važno, ne menja se suština samog zakona. I dalje se insistira na uvođenju planskih dokumenata, uvođenju privatne svojine na građevinskom zemljištu, ubrzanoj proceduri za izdavanje dozvola i legalizaciju; nastavlja se reforma u oblasti građevinarstva, odnosno uvođenje reda u ovoj izuzetno važnoj oblasti. Cilj predloženih izmena i dopuna, jednostavno rečeno, jeste da se procedure ubrzaju, pojednostave i olakšaju.
Želim da kažem da će poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune Zakona. Podržavajući ove predložene izmene i dopune želimo zapravo da podržimo cilj koji se želi postići njihovim usvajanjem, kada je reč o ovom izuzetno važnom, sistemskom zakonu.
Kao što je rečeno, najvažnije novine jesu u oblasti građevinskog zemljišta i konverzije prava korišćenja zemljišta u pravo svojine, shodno odluci Ustavnog suda. Predložena je dopuna člana 104, utvrđen je rok za podnošenje zahteva za konverziju prava korišćenja u pravo svojine, čime se obezbeđuje primena ove odredbe u celini, ali i stvara mogućnost da se konverzija završi što je pre moguće.
Zatim, izvršene su izmene u oblasti urbanističkog planiranja, građevinskih dozvola i legalizacije bespravno podignutih objekata, kao što je rečeno tokom današnje rasprave.
Kada je reč o planiranju, nepovratno se ušlo u proces uvođenja reda kada je reč o donošenju urbanističkih akata. Mnogo je važno da postoji politička volja da se Srbija na ovaj način uredi. Ovim predlogom je predviđeno pojednostavljenje procedure za slučaj izmene planskog dokumenta.
Predviđeno je, dakle, da se plan detaljne regulacije za izgradnju objekata komunalne infrastrukture može izuzetno doneti i kada prostornim planom jedinice lokalne samouprave njegova izrada nije određena, a lokacijska dozvola se izdaje samo za izgradnju novih objekata i dogradnju već postojećih objekata.
Kada je reč o oblasti legalizacije, želim da kažem da je važno da se postupak legalizacije u Srbiji najzad završi. Slažemo se da nije stala nelegalna gradnja, ali je ima značajno manje nego u proteklom vremenskom periodu. Dakle, predviđeno je umanjenje za određene kategorije, povećan i preciziran broj dokaza kojima se utvrđuje da podnosilac ima rešen imovinsko-pravni odnos, a predviđena je i mogućnost da lokalna samouprava u ime i za račun podnosioca prikupi potrebnu dokumentaciju u postupku, a podnosilac plati na rok od više godina, što je takođe od izuzetne važnosti.
Što se tiče građevinskih dozvola, mi želimo da verujemo u ono što je gospodin ministar rekao, da će ovaj predlog sprečiti presporo, birokratizovano izdavanje građevinskih dozvola, što je takođe važno.
Na samom kraju želim da istaknem i da se osvrnem na član 60, koji se odnosi na dopunu postojećeg člana 140. Zakona – građevinska dozvola investitorima važi pet godina, u tom periodu će morati da završe objekat i pribave upotrebnu dozvolu. Ukoliko se to ne desi, investitor plaća naknadu kao da je objekat izgrađen. Ova izmena je, po našem mišljenju, takođe izuzetno važna jer povećava odgovornost investitora.
Na samom kraju želim još jednom potpuno jasno i precizno da kažem da će poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune Zakona. Zahvaljujem.

Šest minuta i dvadeset sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe, a ovim je iskorišćeno i vreme poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Maja Laušević, posle nje narodni poslanik Vlatko Ratković.

Poštovana potpredsednice, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji.
Do sada je bilo reči, u današnjoj raspravi, da smo nedavno doneli Zakon o planiranju i izgradnji i da nije nužno donositi izmene i dopune. Mišljenja sam da je ovo primer dobre prakse i rezultat monitoring procesa, u kome su predstavnici predlagača, tačnije Ministarstva, sagledali sve probleme u ovoj širokoj oblasti i to implementirali u predlog zakona o planiranju i izgradnji. Možemo govoriti da su veoma važne, i apostrofirala bih ih, dve oblasti: konverzija prava korišćenja u pravo svojine i oblast legalizacije, koja veoma interesuje naše građane.
U članu 101a, odnosno u članu 46, otklanja se pravna praznina koja se odnosi na to da licima koja su upisana kao nosioci prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima prestaje pravo korišćenja i prelazi u pravo svojine, bez naknade.
U samom pretresu u pojedinostima biće reči o tome da se, a komplementarno je sa pozitivnim zakonodavstvom, što su predstavnici Ministarstva i prepoznali, odredi rok od 60 dana u kome će nadležni organi biti obavezni da postupe po tom zahtevu, što je analogno ćutanju uprave.
Nadalje, ono što je veoma interesantno jeste pitanje legalizacije; 770.000 objekata jeste u postupku legalizacije. Taj postupak jeste složen, a ono što je odlično predloženo ovim predlogom zakona jeste da se uvede sukcesivna isplata, što bi za naše građane značilo da im se omogući da isplate legalizaciju na rate.
S druge strane, ono što je veoma važno jeste da postoji mogućnost zaključenja ugovora sa lokalnom samoupravom. Na taj način će ovaj galimatijas koji postoji, mnoštvo tih dokumenata koji postoje biće na jednom mestu i zaključenjem tog ugovora sa lokalnom samoupravom, pojednostaviće se procedura, koja je komplikovana.
Brojne su novine koje su u ovom zakonu obuhvaćene; kolega Edip Šerifov je istakao izmene koje se odnose na oblast javno-privatnog partnerstva, tako i na druge oblasti, odnosno uvođenje građevinskog zemljišta u osnivački ulog.
Poslanička grupa ZES će podržati ovaj predlog zakona u danu za glasanje. Hvala.

Tri minuta i deset sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević, a posle njega Milan Lapčević.