Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo jutros ministra koji je obrazlagao Predlog izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji. Tom prilikom nam je rekao da je potrebno dodatno ubrzati proces izdavanja građevinskih dozvola, dodatno pojednostaviti te procedure kako bi se omogućilo da se investicioni ciklus u oblasti građevinarstva ubrza, da se ubrza oporavak posustale građevinske industrije itd., da se dodatno pojednostave procedure i smanje troškovi za legalizaciju objekata.
Kad tako nešto čujete zaista niko nema lošu nameru da ne poveruje u to, ali gledajući i čitajući ono što je ministar Dulić pričao pre godinu i po dana pri usvajanju prethodnog zakona nailazimo na gotovo iste rečenice i gotovo iste pasuse. Namera Ministarstva je da legalizacija bude masovna i pravedna, pri čemu masovna znači da će svi objekti za koje postoji mogućnost biti legalizovani uz minimum dokumentacije, rečeno je tom prilikom, juna 2009. godine. Takođe, tad je rečeno da jedan od stubova reformi koje ovaj zakon donosi jeste pojednostavljenje procedure za izdavanje građevinskih dozvola.
Na referentnoj listi Svetske banke Srbija se nalazi na nedopustivom 171. mestu, kad je u pitanju dobijanje građevinskih dozvola, što je alarm koji treba da nam stavi do znanja da su nam procedure komplikovane i da Srbija treba da pojednostavi te procedure, odnosno da se ubrza vreme za dobijanje građevinske dozvole.
Dakle, to je država trebalo da uradi, nadležno ministarstvo i ova vlada – da pojednostavi procedure, da ubrza izdavanje građevinskih dozvola i omogući investitorima da bez prepreka ili sa manje prepreka mogu svoj novac da ulažu u ovu zemlju i da na taj način poboljšaju investicionu klimu i poboljšaju standard građana.
Šta se desilo u ovih godinu i po dana? Prvo je krajnje nelogično da ovako obiman zakon, koji smo razrađivali pre godinu i po dana i usvojili ga, menjamo nakon ovako kratkog vremena, i to ga ne menjamo samo u pojedinim članovima, nego, bogami, u skoro više od 60% članova, tako da ovo više ne može da se zove zakon o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, već bi mogao da se nazove čak i novim zakonom o planiranju i izgradnji.
Umesto pojednostavljivanja procesa dobijanja građevinskih dozvola i skraćenja vremena za te dozvole, Srbija je pala za pet mesta. Tad se nalazila, po ministrovim rečima, na 171. mestu, a danas se Srbija nalazi, nažalost, na 176. mestu. Umesto da se taj proces ubrza, on se izgleda usporio. Umesto da procedure budu jednostavnije, one su, izgleda, komplikovanije. Danas se Srbija nalazi na 176. mestu, po istraživanju Svetske banke, što nije nikakva preporuka, niti smo interesantni, kako za domaće tako ni za strane investitore.
Takođe, ministar je rekao da je zabluda da je Zakon zaustavio gradnju u Srbiji. U 2009. godini, prema statistici, gradnja u Srbiji je pala za 50%, u 2010. godini je pala za 23% u odnosu na 2008. godinu. Dakle, sve što je rečeno apsolutno se može demantovati jasnim statističkim podacima. Prema podacima koje posedujem, godišnje se u Nišu izdaje između 800 i 1000 građevinskih dozvola prema starom Zakonu o planiranju i izgradnji koji je važio u 2009. godini. Sad je taj broj za tri do četiri puta manji. Dakle, najviše 250 - 300 dozvola se godišnje izdaje u Nišu po novom zakonu. Takođe, prema rečima investitora, ranije je bilo potrebno otprilike od dva do tri meseca da se dobiju svi papiri za izgradnju, neko prosečno vreme. U početku primene ovog zakona bilo je potrebno i do šest meseci; sad je to nešto malo uhodanije, ne treba više šest, nego od četiri do pet meseci.
Dakle, ne samo prema ovim podacima, nego i prema mišljenju relevantnih stručnjaka, ovaj zakon je samo uneo pometnju u oblast planiranja i izgradnje i dodatno zakomplikovao i usporio procese izdavanja građevinskih dozvola, što je naravno uticalo i na pad proizvodnje u građevinskoj industriji, na otpuštanje radnika i na loše stanje i lošu investicionu klimu u ovoj zemlji.
Takođe, ministar nam je rekao da je država ranije masovno radila bez dozvole i da je ovim zakonom, jednim članom, predviđeno da će država po nekoj posebnoj proceduri moći da legalizuje te nelegalno građene objekte. Postavljamo sebi pitanje, zašto su građani masovno gradili objekte bez dozvole, ni dan-danas ne žele da ih legalizuju, odnosno da plate nadoknadu? Ako država može da radi bez papira, zašto onda to građani ne bi radili? Ako državni organi, počev od predsednika Republike, Vlade, ministarstava i svih drugih, ne plaćaju komunalne troškove, kako očekujete da će siromašni građani to raditi?
Dakle, država je primer u svemu, i onom dobrom, ali čini mi se da tog dobrog ima vrlo malo, a mnogo više u onom lošem. Niko nema pravo da od građana traži da rade nešto i poštuju zakon ako se ni sami ministri ili članovi vlade, čitava državna administracija toga ne pridržava.
Došli smo do procesa legalizacije objekata. Tad je ministar rekao da je potrebno da se u Srbiji nelegalno izgrađeni objekti legalizuju kako bi se svim građanima omogućilo da te objekte koriste na legalan način, da ih stavljaju u promet, da na osnovu njih uzimaju kredite itd. Namera ovog ministarstva, pre godinu i po dana rekao je ministar, jeste da legalizacija bude masovna i pravedna, pri čemu masovno znači da će svi objekti za koje postoji mogućnost biti legalizovani sa minimumom dokumentacije.
Danas nam je ministar izneo jednu novinu, koja glasi ovako – zastao je proces legalizacije, mnogo je papira, mnogo je skupo, nerešeni su vlasnički odnosi i treba dodatno da menjamo zakon u ovoj oblasti i omogućimo da se objekti legalizuju, jer su inicijalni troškovi 500 evra, predlažem da to bude na četiri godine da bi građani imali što manje troškova itd. Kaže, 99% će biti popust za prvih sto kvadrata, 60% popust na drugih sto kvadrata itd.
Kažite mi, molim vas, na osnovu kojih parametara se došlo do ovih procenata? Kako ćete objasniti ljudima koji su, složićemo se, valjda, u većem procentu, gradili objekte sa dozvolama, uz plaćanje komunalnih troškova, da su oni bili u krivu kada su poštovali zakon i kada su to uradili na onaj način kako procedura nalaže, ako sada omogućavamo svima onima koji su gradili bespravno? Naravno, među njima je najveći broj onih koji nisu mogli da plaćaju; tim ljudima u slučajevima socijalne potrebe treba omogućiti besplatnu legalizaciju, ali se bojim da će kroz ovaj proces legalizacije proći i mnogo drugih koji su gradili objekte ne samo za sopstvene potrebe, već možda i vile ili nešto što se ne može smatrati stambenom potrebom.
Na kraju krajeva, rečeno je da je država od dana stupanja prethodnog zakona na snagu, dakle, od septembra 2009. godine, prestala da gradi objekte bez papira, odnosno za svaki objekat koji investira iz državnog ili lokalnog budžeta moraju da postoje validni papiri.
Predlažem vam, gospodine ministre, da dođete u Niš i da pitate, odnosno da prođete Bulevarom Zorana Đinđića, koji se rekonstruiše već godinu dana, da tražite samo jedan papir na osnovu kog se taj bulevar radi. Samo jedan, ne treba ni građevinska dozvola do kraja, niti glavni projekat, samo jedan papir da vam daju, da kažu – evo, na osnovu ovog papira radimo ovaj bulevar. Da ne pričam o nekim drugim stvarima.
Prokomentarisaću samo na kraju još jedan član zakona, a to je član 60, u kome se kaže da građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od pet godina od dana pravosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola ne izda upotrebna dozvola, osim za objekte iz člana 133. Ako se objekat ne završi za tih pet godina, ako investitor ne završi taj objekat, prestaće da mu važi građevinska dozvola, odnosno moći će da produži građevinsku dozvolu za još dve godine ukoliko je završio 80% objekta, što će reći da je pokrio objekat, stavio stolariju itd.
Šta ćemo sa onim ljudima, a nažalost takvih je u Srbiji svakim danom sve više i više zbog ovakve vlade, potpuno nesposobne, koja je uništila naše živote i standard građana, koji su ušli u to da grade svoje objekte da bi rešili svoje stambeno pitanje, ali zbog nedostatka novca, gubljenja posla ili ne daj bože nekog drugog nepredviđenog događaja ne mogu te objekte da završe u predviđenom roku?
Da li ima takvih situacija? Šta ćemo sa njima da radimo? Oduzećemo dozvolu zato što neko nije imao dovoljno para da završi svoju kuću, pa će on morati to što je gradio da proda nekom drugom, jer ste predvideli da na toj lokaciji može neko drugi da dobije građevinsku dozvolu, a ne onaj ko je vlasnik zemljišta i delom izgrađenog objekta.
Mislim da je ovaj zakon potpuno promašen i da se donosi pre svega iz razloga zbog kog se i prodaje „Telekom“, a to je predstojeća predizborna kampanja. Treba se dodatno pripremiti i ulagivati biračima tako što ćemo im reći da ćemo im besplatno legalizovati kuće, objekte, da će to moći da rade na 15-20 godina, da će ih sve to koštati minimalno, da bi se dobio još koji glas. Ovaj koncept zakona je potpuno promašen, nikakve novine nije doneo, niti će izmene bilo šta novo doneti, te ga stoga Poslanička grupa Demokratske stranke Srbije ne može podržati i glasaće protiv njega.

Iskorišćeno je dvanaest minuta i petnaest sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić, a posle njega narodni poslanik Bojan Mladenović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred sobom imamo zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, koji se menja čak u 90 članova, od ukupno 220 članova, koliko je inicijalni zakon imao. Mi smo taj zakon usvojili pre nekih godinu i po dana i ne mogu da se složim sa onim poslanicima vladajuće većine koji tvrde da je taj zakon dobar, jer ako u ovako kratkom roku imamo toliki broj izmena, sasvim sigurno da Ministarstvo u tom trenutku nije sagledalo pravo stanje na terenu i prave potrebe građana i da niz rešenja u tom zakonu nije bio dorečen.
Mi smo i tada tvrdili da je sam zakon previše ambiciozan, da u Zakonu želimo da rešimo mnoge stvari koje su se taložile godinama i decenijama unazad i da jednim takvim zakonskim projektom to nije moguće, da je trebalo porazmisliti o tome da se posebno obrađuju pojedini problemi iz oblasti izgradnje, urbanizma, da se posebno ide na probleme iz legalizacije, eventualno restitucije; zatim, planiranje i izgradnja isto tako mora da se odvojeno tretira; instituti koji se unose u zakone moraju da budu mnogo jasniji. Ali, ni tada nije bilo puno razumevanja od strane vladajuće većine, žurilo se sa tim da se građani ubede kako će u relativno kratkom roku, za neke dve godine, čini mi se da ste tako obećavali, da se legalizuju svi oni bespravno podignuti objekti u Srbiji i da je ovaj zakon sasvim dovoljan okvir da bi se taj posao završio.
Znači, definitivno je ovaj zakon tada, kao i sada, nažalost, posle ovih izmena, poprilično bio uopšten, površan. Sam po sebi, on ne rešava sve probleme, kao što rekoh, koji su se decenijama unazad gomilali u ovoj oblasti.
Ono što je za SNS izuzetno važno jeste da ovaj zakon, uz rešavanje izvesnih problema koji su se pokazali kroz praksu – što je još jedna kritika Ministarstva, jer Ministarstvo treba da ima viziju kada rešava i predlaže neki zakonski projekat, a ne na osnovu onoga što se dešava na terenu da vrši izmene u relativno kratkim rokovima – ovaj zakonski projekat koji nudite, bez obzira na sva poboljšanja, neće rešiti sve probleme na terenu i neće značiti bitno poboljšanje situacije, pre svega kada je u pitanju legalizacija objekata i brzina dobijanja građevinske dozvole, koja se bitno nije poboljšala u prethodnom periodu.
Ono što je možda najveća zamerka Srpske napredne stranke jeste činjenica da niz podzakonskih akata koji prate prethodni zakon, i koji prate ovaj zakon, nije donesen, da je jako veliki broj tih podzakonskih akata. Po nekim ljudima koji su stručniji u ovoj oblasti od mene, da objasnim informaciju, taj je broj blizu šezdesetak podzakonskih akata, koje je potrebno usvojiti i primenjivati od strane Ministarstva da bi sam zakon mogao da da rezultate.
Zatim, imamo veliki problem političke volje da se ovaj zakon sprovodi u praksi, pre svega na teritorijama lokalnih samouprava. U ovom zakonu nemamo sankcije za one lokalne samouprave koje eventualno odskaču od rokova, sankcije za pojedince koji ne poštuju zakonske odredbe ovog zakona.
Uz podzakonske akte ima i niz drugih zamerki. Recimo, u većim gradovima mi ni dan-danas nemamo jedinstvenu evidenciju imovine koja je u vlasništvu države, u vlasništvu opština. To bitno sputava bilo kakvo planiranje namene zemljišta koje stoji na raspolaganju državi i opštinama.
Isto tako, veliki problem ostaje i u oblasti komisija, sastava komisija koje se formiraju i koje su često na političkoj osnovi formirane, koje imaju osnovni cilj da što veća novčana sredstva uteraju u kase lokalnih samouprava. Često zaobilaze neke urbanističke zahteve, jer novac i finansije za lokalne samouprave imaju prioritet u odnosu na neke dugoročne ciljeve koji bi, po mišljenju Srpske napredne stranke, ipak trebalo da budu u prvom planu.
Što se tiče legalizacije, veliki je broj objekata, između 600.000 i 700.000 hiljada, koji su prijavljeni za legalizaciju, ali je broj zahteva koji su rešeni izuzetno mali. Nisam od ministra čuo koliki je tačan broj. Ne sumnjam da ih ima, ali po onome što u medijima možemo da vidimo, radi se o nepunih 5% od broja zahteva koji su predati. To ponajbolje pokazuje da i u toj oblasti, oblasti legalizacije, imamo jako velike probleme.
Tu se postavlja i niz problema na osnovu članova u ovom zakonu kojima se nude izvesni popusti. Činjenica je da dobar deo tih sredstava odlazi u kase lokalnih samouprava, da mi već imamo jedan maćehinski odnos Republičke vlade prema lokalnim samoupravama, da se ni dosad nije poštovao Zakon o transfernim sredstvima koja pripadaju lokalnim samoupravama, da će na ovaj način lokalne samouprave dodatno biti oštećene i biće manji prinos sredstava u njihove budžete, a da se ne vidi na koji način Republička vlada, republička vlast misli da nadomesti nedostatak tih sredstava.
Isto tako, neophodno je da ovaj zakon, Zakon o planiranju i izgradnji bude usaglašen sa zakonom o svojini, koji se očekuje u nekom narednom periodu, s obzirom na to da su u procesu pridruživanja Evropskoj uniji svojinski odnosi od izuzetnog značaja i, ne sumnjam, biće jedna jako ozbiljna tema s kojom će EU izaći pred ovu vladu.
Prema tome, samo kroz ovaj kratak opis problema vidi se da mnogo toga još treba odraditi u oblasti planiranja, izgradnje, urbanizma da bismo sve ono što je problematično, što je praksa pokazala, ispravili u nekom budućem periodu.
Srpska napredna stranka je izašla pred vlast, pred Ministarstvo, sa nekih dvadesetak, tridesetak amandmana. Mislimo da deo tih amandmana može bitno da popravi situaciju i nedorečenost u ovom zakonu. Jedan od velikih problema koje smo tim amandmanima pokušali da rešimo jeste da nemamo dovoljno selektivan pristup kada su u pitanju građani koji su objekte gradili za sopstvene potrebe u odnosu na one preduzetnike koji objekte grade da bi na osnovu toga ostvarili neki dohodak. Mi smo u tom delu reagovali sa par amandmana.
Mislim da imamo jako ozbiljan problem i kada su u pitanju nedorečenosti po pitanju spajanja parcela, kada je u pitanju ispravka granica. Iskreno se nadamo da će ovi amandmani od strane predlagača biti tretirani na jedan korektan način, eventualno prihvaćeni, da makar u jednom delu ispravimo ovu problematiku.
Žao mi je što na kraju moram da kažem, čini mi se da ćemo se, nažalost, po pitanju Zakona o planiranju i izgradnji viđati u narednom periodu, i to jako skoro.

Iskorišćeno je devet minuta i deset sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Bojan Mladenović, a posle njega narodni poslanik Miroslav Petković.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, važeći Zakon o planiranju i izgradnji Srpska radikalna stranka je više puta argumentovano kritikovala u prethodnom periodu. Dokaz za to da zakon nije dobar jeste odluka Ustavnog suda, koja je stavila van snage član 104. stav 4. važećeg zakona. Nismo očekivali baš da će biti 90 članova u izmeni i dopuni ovog zakona, da toliko članova menjate. Smatramo da zakon koji je od izuzetne važnosti za građane Srbije ne treba da ima toliko promena u ovako kratkom periodu, jer ovaj zakon obuhvata oblasti koje se tiču i prenamene zemljišta, izdavanja građevinskih dozvola, legalizacije, za koju je zainteresovan veliki broj građana Srbije.
Konverzija prava nad zemljištem, ne znamo tačno po kojoj ceni će se vršiti. Mora se uzeti u obzir lokacija zemljišta, namena zemljišta i, pre svega, tržišna vrednost tog zemljišta. Znamo da su u prethodnom periodu tajkuni kupovali preduzeća da bi došli do jeftinog zemljišta, na kojem su kasnije pravili zgrade, solitere radi prodaje stanova.
Da li će biti određena prava tržišna vrednost, ostaje pitanje. U članu 51. naveli ste da Vlada propisuje način određivanja tržišne vrednosti, a naveli ste da izuzetno i jedinica lokalne samouprave može utvrditi tržišnu vrednost zemljišta na svojoj teritoriji. Ovde, moram da upozorim, postoji velika mogućnost za korupciju, za malverzaciju. Plašim se da će zemljište, pogotovo u opštinama, biti prodavano po ceni koja nije adekvatna, znači, znatno nižoj od one koja je realna.
Takođe, konverzija prava biće i sa naplatom i bez naplate. Ko će određivati da li će biti sa naplatom ili ne? Postavlja se pitanje da li će Vlada smoći snage, da li će jedinice lokalne samouprave smoći snage da spreče korupciju prilikom konverzije zemljišta?
Poljoprivredno zemljište će se prenamenom pretvoriti u građevinsko zemljište, i to automatski u nekim delovima. Normalno je da u opštinama Stari grad, Savski venac, Vračar poljoprivredno zemljište ne treba da stoji kao što to danas stoji, jer ono odavno ne postoji.
Međutim, poljoprivredno zemljište jeste ograničen resurs i postavlja se pitanje da li će biti volje da se planskim dokumentom poljoprivredno zemljište zaštiti, jer ono je neophodno, vidimo da je hrana svakodnevno skuplja. Naša poljoprivreda treba da podmiri ne samo naše potrebe, ona može dosta da zaradi i izvozom hrane. Ne možemo dozvoliti da se poljoprivredno zemljište sve više pretvara u građevinsko, ne možemo dozvoliti da se sve pretvori u zgrade, solitere i na taj način omogući pojedincima enormno bogaćenje na račun države, a na štetu građana Srbije.
Ono u čemu imate podršku SRS jeste da građevinske dozvole ne smeju da čekaju, ne treba da se izdaju bez plana, a planovima mora biti pokriveno celo područje Republike Srbije. To je jednini način kako možete privući investitore, bilo da su oni domaći, bilo strani, jer investitori žele da ulažu u nešto što je sigurno, iza čega stoji država kao garant, nešto što im daje sigurnost, kao što su adekvatni, primenljivi i dobri zakoni.
Međutim, Vlada često pokazuje svoju neozbiljnost i nesposobnost da neke stvari uradi ili uredi na najbolji mogući način. Navešću jedan primer, a to je više puta danas pomenuto najveće gradilište u Srbiji, na Voždovcu, na području bivše kasarne „Stepa Stepanović“. Kako je moguće da jedna firma, „Montera“, dobije takav posao, i to od Vlade Republike Srbije? Kako je moguće da vlasnik firme, koji je pre nekoliko meseci bio hapšen zbog utaje četiri miliona evra poreza, dobije najveći građevinski posao u Srbiji? Da li je moguće da od toliko firmi posao dobije baš ona firma koja na čelu ima ljude koji su hapšeni zbog malverzacija u poslovanju, zbog utaje poreza, koji su na taj način oštetili i radnike i državu, a sebi prisvojili veliku materijalnu dobit na veoma brz i lak način?
Vlasnici su Dragan Kopčalić i Dejan Marković i uprkos tome što su utajili veliku količinu novca ne pada im na pamet da plate svojim radnicima, niti da im uplate doprinose za prethodni period. Tim rukovodiocima, koji ne misle na svoje radnike, koji nemaju nimalo osećaja griže savesti zbog njihovog teškog položaja, koji ne mare da li su upropastili nečije živote, koji su ogrezli u kriminalu, zar takvim ljudima, ministre, vi dajete posao, zar takvim ljudima Vlada Republike Srbije ukazuje poverenje? Da li je bilo ko proverio njihovo poslovanje, njihov odnos prema radnicima, da li se bilo ko zapitao kome se daje na poverenje da radi jedan od najvećih poslova u našoj zemlji?
Firma, pored toga što duguje radnicima, pored toga što duguje državi, ima i neizmirene obaveze za preuzimanje građevinske firme „Trudbenik“. Firma „Trudbenik“ imala je 300 zaposlenih. Ugovorom su se obavezali da tri godine neće otpuštati radnike. Za samo godinu i po dana otpustili su 150 radnika bez dinara otpremnine, od toga 45 štrajkača i svih devet članova štrajkačkog odbora.
Zbog javnosti, da se zna, Dragan Kopčalić je bio potpredsednik opštine Zvezdara, na predlog Demokratske stranke, a u to vreme bio je i predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke. Dejan Marković je brat Dragoljuba Markovića, vlasnika firme „Krmivo produkt“ iz Surčina, čuvene po mnogobrojnim malverzacijama. Umesto zatvora i višegodišnje robije, ova vlada im daruje jedan od najboljih poslova u Srbiji.
Zbog ovakvih stvari nama propada država, propadaju firme, zatvaraju se fabrike, radnici ostaju na ulici bez prebijenog dinara. Upravo zbog toga treba konačno neko da odgovara i da se stane ovakvim stvarima na put.
Ministre, vi ste dužni da odgovorite zašto Vlada Republike Srbije odobrava i potpisuje ugovor sa ovakvom firmom.
Što se tiče legalizacije, mi smo i prošli put govorili najviše o ceni legalizacije. Smatramo da je cena legalizacije nešto što je prioritetno, kada je u pitanju ceo proces legalizacije i rekli smo da legalizacija mora biti jeftina da bi se sprovela u praksi. Podržavamo sve popuste koje ste dali u okviru ovog predloga zakona.
Hoću samo da napomenem jednu stvar, što se tiče legalizacije u gradu Beogradu. Grad Beograd je doneo odluku da se legalizacija može platiti na odloženo, odnosno na 20 godina, ali takođe su doneli i odluku da ako se odjednom plati legalizacija, odobrava se popust čak od 50%. Ta odluka je važila do 31. decembra prošle godine. Onda su odluku promenili i produžili rok do 31. decembra ove godine. Smatram da to nije dobro, jer se ceo proces legalizacije sigurno neće završiti u ovoj godini.
Interesantno je šta je grad Beograd naveo kao razlog zbog čega proces legalizacije nije završen u prethodnoj godini. Ovo je odluka koju je predložilo Gradsko veće Beograda, a usvojila Skupština grada Beograda, gde oni kažu zbog čega legalizacija nije završena u Beogradu prošle godine: „S obzirom na promenjenu nadležnost u postupcima legalizacije između grada i gradskih opština, dužinu primopredaje predmeta, donošenje podzakonskih akata“, i sad stoji, „nejasnoće u Zakonu koje su uslovile pribavljanje raznih mišljenja...“. Znači, oni kao jedan od glavnih razloga zbog čega legalizacija nije sprovedena u Beogradu navode nejasnoće u Zakonu. Prosto je neverovatno, ovde su poslanici iz DS, G17, SPS, koji su na vlasti, ovaj zakon hvalili kao jedan od najboljih, koji je izuzetno primenljiv, dobar, a odbornici istih ovih političkih partija preko puta, u Skupštini grada kažu da je zakon nejasan, neprimenljiv i da je zbog ovog zakona stala kompletna legalizacija u gradu Beogradu! Prosto je neverovatno da vi između sebe nemate saradnju. Zašto je izostala komunikacija između Ministarstva i grada Beograda? Zašto ove nejasnoće niste sa njima razjasnili?
Vlada Republike Srbije mora da prati u narednom periodu da li će se i kako ovaj zakon primenjivati, da li će se poštovati rokovi, da bi se sprečila mogućnost korupcije, pre svega u oblasti prenamene zemljišta, u oblasti legalizacije, da se kontroliše tempo obrađenih zahteva za legalizaciju, da se još više poboljša komunikacija između ministarstva i opština.
Vlada, kao i vi, ministre, treba konačno da da odgovore na sledeća pitanja. Prvo pitanje – koliko uopšte ima podnetih zahteva za legalizaciju? Mi o legalizaciji govorimo, evo, godinu, dve, tri i još uvek nemamo tačan podatak koliko ima podnetih zahteva za legalizaciju. Da li je moguće da Ministarstvo ne može da kontaktira sve jedinice lokalne samouprave i da dođe do konačnog zbira, koliko je uopšte podnetih zahteva? Dajte nam već jednom odgovor na to pitanje. Dajte nam odgovor na pitanje koliko je zahteva obrađeno do sada? Koliko je novca uzeto od legalizacije i u šta je taj novac utrošen? Odgovorite konačno na pitanje – zašto je firmi „Montera“ poveren posao izgradnje stanova? Odgovorite zašto je izostala saradnja između vašeg ministarstva i grada Beograda?
Još jedno pitanje da vam postavim, rekli ste da ćete na njega odgovoriti pisanim putem – gde su pare iz stambenog fonda? Ljudi su ceo vek radili, na kraju su ostali i bez para i bez stanova. Obećali ste odgovor, a još uvek ga nisam dobio.
Evo, za kraj, još jednom, na okruglom stolu koji smo imali pre neki dan kazali ste – ima preko 600.000 predatih zahteva za legalizaciju. Ne zna se tačan broj. Ljudi, 600.000 zahteva za objekte. U objektima živi tri ili četiri člana porodice. Dva miliona građana Srbije čeka odgovor na ono što su poslali, to je zahtev za legalizaciju. Ubrzajte proces legalizacije. Više komunikacije između vas i jedinica lokalne samouprave, dva miliona građana na to čeka. Zahvaljujem.

Iskorišćeno je jedanaest minuta i deset sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima ministar Oliver Dulić.

Vrlo kratki odgovori na vaša pitanja. Do sada je po svim zakonima o legalizaciji ukupno u Srbiji prijavljeno 792.000 objekata. To ne znači da postoji 792.000 nelegalno izgrađenih objekata, jer su se neki prijavljivali više puta, odnosno u skladu sa svakim zakonom. Tačnu cifru ćete da dobijete kada budemo razgovarali o amandmanima jer su sve lokalne samouprave imale obavezu, u skladu sa zakonom, da popišu i prijave nelegalne objekte, i to su uradile. Nažalost, kvalitet tog materijala nije takav da on može da se publikuje. U svakom slučaju, koliko tačno imamo nelegalnih objekata koji su u postupcima – odgovor je 792.000.
Što se tiče saradnje sa gradom Beogradom, ona je odlična. Do sada je ukupno u Srbiji legalizovano 17% nelegalno izgrađenih objekata i po zakonu iz 2003. i po zakonu iz 2009. godine. Kada se pogleda postupak za legalizaciju nelegalnih objekata od kad je formiran sekretarijat u Beogradu, on je izuzetno nizak, ali je problem u tome što je po starom zakonu svaki objekat koji je ispunjavao sve uslove za legalizaciju uglavnom i legalizovan. Ključni problemi zašto nije legalizovan jesu nemogućnost pribavljanja sve neophodne dokumentacije koja se tiče urbanističkih akata, planskih akata, odnosno planskog osnova za legalizaciju i rešavanje svojinskih odnosa nad građevinskim zemljištem, koje ćemo rešiti ovim izmenama i dopunama Zakona. Ta dva uslova na neki način uklanjamo kao prepreku da se legalizacija završi.
Što se tiče izgradnje kasarne „Stepa Stepanović“, do sada je preko 30 velikih građevinskih kompanija posao dobilo. Očekujemo da će raditi između 40 i 50 građevinskih kompanija. Među njima nema firme „Montera“. Ona jeste dala najpovoljniju cenu u prvom postupku javnih nabavki, ali s obzirom na to da nije ispunila uslove u skladu sa zakonom, ugovor je raskinut. Mogu da vam kažem da sve ostale firme koje su ispunile sve uslove u skladu sa zakonom i pobedile u postupcima javnih nabavki dajući najnižu cenu već sada rade.
Kada već pričamo, i otvorili smo pitanje primene Zakona o pomoći građevinskoj operativi u uslovima svetske ekonomske krize, hoću da kažem da smo ovih dana imali i prvi konkretan uspeh, što se tiče postizanja najbolje moguće cene. Vi ste kritikovali taj zakon tvrdeći da će on dovesti do podizanja, pumpanja cena i korupcije. Mislim da smo napravili najbolji mogući model kada je u pitanju ugovaranje građevinskih radova. U svim gradovima u kojima je do sada završen postupak ugovaranja postigli smo nižu cenu nego što je bila u predmeru i predračunu radova, koji je bio osnov za ugovaranje.
Mogu da kažem da smo samo na osnovu ušteda koje je postigla gradska uprava Beograda uštedeli novac i da, pored projekata koji su bili definisani, a među njima su Mirijevski bulevar, most kod Obrenovca, neki izuzetno važni infrastrukturni projekti i objekti, zahvaljujući uštedama ovih dana završavamo odobravanje projekta rekonstrukcije, odnosno stavljanja u funkciju stadiona Taš. Dakle, samo zahvaljujući ovom zakonu mi smo uštedeli dvesta miliona dinara, koje ćemo potrošiti tako što će se rekonstruisati Taš. To je zakon koji je doveo do toga da postupak javnih nabavki može da se sprovede po mnogo jeftinijim cenama nego što stoji u predmeru i predračunu radova. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković, posle njega narodni poslanik Mićo Rogović, a nakon njega narodni poslanik Dragan Živkov.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Duliću, kada smo 2009. godine raspravljali o ovom zakonu, mi poslanici Demokratske stranke Srbije smo se sa vama složili samo oko jedne stvari, da je potreba donošenja novog zakona nesumnjiva i da je neophodno da se pojedine stvari urede upravo zakonskim putem.
Vi ste tada uspeli da ubedite poslanike vladajuće većine da je novi zakon nešto revolucionarno, da će doneti poboljšanja, da će ubrzati postupak, da će se njime omogućiti da se stvore nova i jasna pravila i da se na taj način privuku direktne strane investicije. Danas smo od vas čuli da direktnih stranih investicija nije bilo u ovoj oblasti zbog svetske ekonomske krize. Očigledno je da niste bili svesni u avgustu 2009. godine da je svetska ekonomska kriza uveliko pokucala i na vrata Srbije.
Što se tiče novih jasnih pravila koja treba da urede ovu oblast, slobodan sam da kažem da su izazvala pravi zemljotres u pravnom poretku ove zemlje, u funkcionisanju lokalnih samouprava, zbog njihove primene u praksi.
Danas ste rekli da su se nakon dve godine primene ovog zakona pojavili određeni nedostaci, problemi, pa zbog toga menjate ove odredbe. Takođe ste rekli da su na vašu odluku da se u Narodnu skupštinu Republike Srbije upute izmene i dopune uticale i odluke Ustavnog suda Srbije, koji je proglasio pojedine odredbe ovog zakona neustavnim, a na to smo vam jasno skrenuli pažnju kada smo raspravljali prošli put o ovom zakonu.
Takođe, razlog za donošenje ovih izmena i dopuna jeste da se dodatno ubrza postupak. Znači, postigli ste određenu brzinu, do sada ste išli trećom, a sada verovatno pokušavate da ubacite u šestu.
Mnoge kolege su govorile o nekoj listi na kojoj se Srbija nalazi i vodila se debata da li je dobro da smo na 173. ili 176. ili 181. mestu, ili smo prvi ispod crte. Možemo li u jednoj oblasti da budemo u prvih sto zemalja u svetu? U sto, ne moramo u prvih deset. Znam da je to teško sprovesti za nekoliko godina, ali izuzev korupcije sigurno nismo bliže vrhu ni u jednoj drugoj oblasti.
Govorili ste danas o broju izdatih građevinskih dozvola. Sami ste priznali da je nakon šest meseci primene Zakona u Beogradu izdata samo jedna dozvola; dvadeset tri dozvole u 2009. godini.
Danas je bilo priče da će ovaj zakon omogućiti da se otvore hiljade kvadratnih metara koje će se graditi u narednom periodu. Pa, više od trećine, znači preko 360.000 kvadrata, ima samo objekat na Voždovcu, na prostoru kasarne, u kome Vlada treba da uzme glavnu ulogu.
Predstavnici Ministarstva tvrde u medijima, a i danas smo imali priliku da to čujemo, da ovaj zakon ne odgovara onima koji su jeftino kupili neke fabrike, otpustili radnike i koji žele da na tom prostoru izgrade nove stanove, poslovne prostore, tržne centre i šta već imaju u planu. Pa, naravno da njima ne odgovara. Niste valjda pravili zakon koji će odgovarati tajkunima, koji će na ovaj način zaraditi ogromne svote novca?
Nismo dobili odgovor kome odgovara zakon, da li su to građani, da li su to jedinice lokalnih samouprava širom Srbije. Uglavnom se ovde pričalo o Beogradu, kao da sav život i sva izgradnja treba da se odvija u glavnom gradu, a da mi van Beograda ne treba da živimo i da gradimo, kao da tamo ne postoje uspešne građevinske firme koje su imale značajne rezultate ne samo na prostoru bivše Jugoslavije, već i na nekim stranim tržištima.
Nisam čuo odgovor na pitanje zašto je Savet za borbu protiv korupcije protiv ovog zakona. Nisam čuo odgovor na pitanje kakve će posledice proizvesti odredbe da se lokalnim samoupravama omogući da daju gradsko građevinsko zemljište ispod tržišne cene ili besplatno. Da li tu postoji osnov za korupciju i za malverzacije?
Imali smo priliku danas da čujemo od poslanika vladajuće većine, koji su čitali prezentaciju urađenu u programu „Power point“ od strane vašeg ministarstva i na taj način obrazlagali koliko je ovaj zakon dobar, da ne sadrži polovična rešenja. Mogu da se složim sa tim ako se primeni prosta matematika pa od 223 člana, koliko ima ovaj zakon, vi menjate samo 90, što iznosi 40% zakona, a ne polovinu svih članova.
Zaista je nemoguće u kratkom vremenu se osvrnuti na sve odredbe ovih izmena i dopuna, na svih 90 članova, ali zaista mi nije jasno kako, recimo, u članu 25. predviđate okvirne granice obuhvata planskog dokumenta. Šta znači „okvirne granice“? Kada se donosi planski dokument, mislim da za to treba da postoje jasne granice. Ne pravi se planski dokument na salveti, u kafani, hemijskom olovkom. Otvarate mogućnost da se uvek tumači ili ovako ili onako. Dajte da budemo jednom konkretni i da znamo na čemu se planira neka investicija, neka gradnja i razvoj neke lokalne samouprave.
Predviđenim članom 36. se menja član 70. To zaista nisam video. Jesam diplomirani pravnik, ali u jednom članu na dve stranice, koje pre podsećaju na neki manji referat, u 15 stavova u tri tačke pokušali ste da objasnite nešto što nikome nije jasno. Pa, da je pisano na kineskom jeziku, bilo bi razumljivije nego ovako. Ovo će neko da protumači prilikom primene ovog zakona? To je zaista nedopustivo. Ovo nisam imao priliku da vidim u Narodnoj skupštini, a već sedam godina obavljam posao narodnog poslanika.
U članu 58. stoji – investitor može pristupiti građenju i na osnovu konačnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova, na sopstveni rizik i odgovornost. U sledećem stavu: „Ako je stranka pokrenula upravni spor, a investitor iz tog razloga ne započne sa građenjem objekta do pravosnažnosti rešenja, ima pravo na naknadu štete i na izgubljenu dobit u skladu sa zakonom, ako se utvrdi da je tužba neosnovana.“
Da li mislite da Ustavni sud Srbije neće reagovati na ovakvu odredbu, da ovo neće biti ukinuto? Ovim direktno ugrožavate pravo građana na pokretanje upravnog spora. Da li je to nova reforma pravosuđa?
U članu 79. napisali ste: „Objekti izgrađeni, odnosno rekonstruisani ili dograđeni bez građevinske dozvole u drugom stepenu zaštite prirodnog dobra mogu biti predmet legalizacije ako su izgrađeni pre donošenja akta o stavljanju tog prirodnog dobra pod zaštitu ili su izgrađeni iz sredstava budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, odnosno sredstava pravnih lica čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave.“ Šta radi država u ovom slučaju? Na ovaj način omogućavate da država bez dozvole gradi takve objekte i da legalizuje iste.
Uz dužno poštovanje, više verujem kolegi Obradoviću koji je građevinski inženjer i koji je radio na ovoj problematici mnogo više od lekara specijaliste i jednog pravnika, tako da ne mogu da poverujem u vašu dobru nameru da će u narednom periodu ovaj zakon dati značajno bolje rezultate.
I, ne znamo šta će se desiti iduće nedelje. Ne mogu da govorim o amandmanima koje smo podneli zato što ne znam da li će ministar Dulić biti ministar naredne sedmice kada budemo raspravljali o amandmanima ili će na njegovom mestu sedeti neko drugi.
Pošto pojedine kolege imaju potrebu da završe sa čuvenom rečenicom kako će podržati ovaj zakon, Poslanička grupa DSS jednostavno ne sme i ne želi da podrži ovakav zakon koji sadrži protivustavne odredbe i odredbe koje će otežati život svih građana i funkcionisanje lokalnih samouprava u Srbiji. Hvala vam najlepše.

Iskorišćeno je osam minuta i dvadeset pet sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Ljiljana Miladinović, a posle nje narodni poslanik Nemanja Šarović.