Molim vas da pravo na repliku koristite kao pravo na repliku. Dakle, ne da biste iznosili nove  podatke zato što je iskorišćeno vreme ili se setili novog podatka, nego da replicirate na rečeno.
Izvolite. Pravo na repliku narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospođo Čomić, znate da ja najbolje znam Poslovnik.

Ne znam.

Kako ne znate? Znate koliko ste me puta kažnjavali. Gde smem da pomislim da kršim Poslovnik?

Ne smete.

Ne smem, naravno. Taman posla. Gospođo Čomić, vrlo kratka replika.
Gospođo Kolundžija, rekli ste da oni koji dele neku našu politiku, SRS-a, žive u teškoj situaciji zbog toga što veruju nama, ali imam i slučaj ''verovali vama''. Ime ću da pomenem samo zbog situacije. Isteruju nekog seoskog lekara što živi u seoskom stanu u okviru seoske zdravstvene stanice u selu Vranić, doktorku Nadu Jovanović Vasiljević. Tražila je pomoć i Grada i DS da je zaštite od DS i došla je na sud radi iseljenja. Inače je izbeglica iz Republike Srpske.
Obraćali su se i vama, ne vama lično, nego DS-u. Daću vam ponovo dokumentaciju. Uvek kada me budete prozvali, daću vam po pet kilograma dokumentacije ljudi koji mi pišu koliko je teška situacija u Srbiji, i nikad to nisam zloupotrebio. Ali sad, kad god krenete sa napadom na politiku SRS-a, uvek ću vam davati konkretne primere. I zapamtite, velika Srbija traži veliku vladu. Ja vas nisam napao.

Reč ima narodni poslanik Vladan Jeremić, a posle njega narodni poslanik Milorad Buha. Vreme na raspolaganju poslaničke grupe je 21 minut i 20 sekundi.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da priznam da sam bio ubeđen da su predlozi ova dva zakona o kojima raspravljamo zaista posledica loših rezultata u svim oblastima rada Vlade, ali kada sam juče čuo objašnjenje ministra Milana Markovića da su oni zapravo predloženi zarad još većeg stepena jedinstva, usklađenijih odnosa, poštovanja kodeksa ponašanja itd., shvatio sam da su se otprilike negde pobrkali lončići.
Veoma dobro se sećam onoga što je Mirko Cvetković sada već predalekog 7. jula 2008. godine u svojstvu tada mandatara predstavio nama u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Evo sada, zarad javnosti, da se podsetimo nekih od tih stvari.
Prvo, Srbija je kandidat za članstvo u EU krajem 2008. ili početkom 2009. godine. Što se nas srpskih radikala tiče, tu vam uopšte ne zameramo što ovo niste ostvarili. Naprotiv, poželećemo da se nikada i ne realizuje.
Druga stvar, dinamičan rast privredne aktivnosti, rast zaposlenosti, povećanje standarda građana Srbije i ravnomerniji regionalni razvoj. To je sve trebalo da obezbedi, ispostavilo se preglomazna i neefikasna, Vlada.
Onda, povećanje BDP od 7% godišnje, odnosno 30% u četvorogodišnjem mandatu Vlade. Ne smem ni da pomislim koliki će tek rast biti u skladu sa Strategijom razvoja do 2020. godine.
Dvesta hiljada novih radnih mesta i smanjenje nezaposlenosti sa 18,1 na 11,9 odsto. Prvi deo ste ispunili, ali u tom smislu što je 200.000 ljudi zaista ostalo bez radnih mesta.
Smanjenje inflacije na 4% do 2012. godine. Doduše, tu ima još vremena, ali plašim se da ovde ni Dejvid Koperfild ne bi pomogao.
Izgradnja prosperitetne i konkurentne privrede, koja će se ravnopravno takmičiti na svetskom tržištu, a u nekim sektorima biti i lider. Eliminisanje nepotrebnih radnih mesta u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi. Ovo je valjda bio lapsus.
Velike investicije u sektorima automobilske industrije, elektronike, informacionih tehnologija i telekomunikacija. Potvrda ovog prvog je valjda posao sa italijanskim "Fijatom", koji u "Zastavi" proizvodi isti automobil kao i 2007. godine ali su ljudi ostali bez posla, a potvrda ovog drugog je činjenica da je upravo ovakvim predlogom zakona nestalo Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo.
Dalje, unapređenje stanja u agraru. Valjda se tu mislilo na uvoz mleka, na šećer iz robnih rezervi, na otkupne cene kukuruza i pšenice, na cenu skladištenja u silosima itd.
Završetak izgradnje auto-puta i modernizacija železnice na Koridoru 10, početak izgradnje auto-puta za južni Jadran, početak izgradnje gasovoda Južni tok. Ako neko zna bilo šta o završetku ovih kapitalnih projekata, stvarno bih voleo da mi javi.
Usklađivanje penzija sa rastom zarada. Ovde se verovatno mislilo na ovih 1% ili 2% uvećanja u januaru i, evo, to se i ostvarilo. Penzioneri prosto plaču od sreće zbog viška od 300 dinara koje očigledno ne znaju kako i gde da potroše.
Kao šlag na tortu došla je beskompromisna i neselektivna borba protiv svih oblika kriminala i korupcije, kao i uvođenje zakonske obaveze da funkcioneri javno saopšte podatke o imovini koju poseduju.
Slažem se da će vlada Mirka Cvetkovića zaista biti ubeležena u istoriji. Najpre je bila najveća, samim tim i najskuplja, onda je ovakvim predlozima zakona postala najmanja i verovatno najmanje vredna, da ne kažem najjeftinija, ali svakako će ostati upamćena kao najgora.
Da ne bude da samo kudimo, ima i onih koji je hvale. Jedan od njih je Volfram Mas, ambasador Nemačke, koji je nedavno rekao da je impresivno ono što je Vlada do sada uradila, doduše samo u pogledu ispunjavanja procedura iz Upitnika Evropske komisije. On je takođe istakao da je u Srbiji dosta urađeno u oblasti zakonodavstva, a diplomirali smo valjda na slučaju Purde, ali i dalje vidi slabe tačke u sprovođenju pojedinih zakona i da nešto od lošeg ostatka u prošlosti treba da se raščisti. I ovde se slažemo. Mislimo da je reč o svemu što nas je zadesilo od 5. oktobra 2000. godine naovamo.
Takođe ne mogu da se ne setim da smo propustili čak i mogućnost da nam svetska ekonomska kriza bude šansa za ispunjenje Cvetkovićevih obećanja u već pominjanom ekspozeu, ali smo zato danas, zahvaljujući proevropskoj i socijalno odgovornoj Vladi, pored Euleksa na Kosmetu, Deklaracije o Srebrenici i Statuta Vojvodine, suočeni s ogromnim trgovinskim deficitom, fiskalnim deficitom, uvećanjem javnog duga za dodatne tri milijarde evra, rasprodatom državnom imovinom, prevelikom javnom potrošnjom, izostankom investicija itd.
Sve ovo je, nažalost, rezultat načina na koji je i formirana Vlada i određivanja premijera u sistemu upravljanja gde za tu funkciju nije predviđena odgovornost niti donošenje važnih odluka. Ovo sada, smanjenje broja pojedinaca ili zamena u Vladi, jasno je kao dan da ne može da predstavlja suštinske, već samo marketinške promene unutar sistema i načina funkcionisanja vladajuće koalicije.
A podsetiću samo da se najpre jedno dva meseca tvrdilo da su mediji izmislili priču o rekonstrukciji, pa je ipak ispalo da ima nešto od rekonstrukcije, a onda se, evo na nekih godinu dana pred izbore, to i desilo. I sad, dok ovi novi ministri uopšte uspeju da se upoznaju s onim što je njihova odgovornost, uslediće izborna kampanja, tako da je logično pitanje šta je to danas uopšte urađeno i kakve to predloge zakona imamo u skupštinskoj proceduri.
Ovo bi sada valjda samo trebalo da posluži kao nekakvo zamazivanje očiju kod stvari koje, kao što konstatuju i predstavnici vladajuće većine, stoje izuzetno loše.
Da se vratim konkretno na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi. Što je epohalno značajno jeste da će ubuduće članovi Vlade biti dužni da poštuju i izvršavaju obavezna uputstva i posebna zaduženja koja im da predsednik Vlade, shodno programu i politici Vlade (to valjda do sada nisu bili u obavezi), da u javnim izjavama i nastupima u javnosti izražavaju i zastupaju stavove, gle čuda – Vlade itd., a sve to iz razloga ovog višeg stepena jedinstvenog delovanja i usklađenijeg rada.
Interesantno je da, recimo, kada je reč o finansijskim sredstvima za sprovođenje dva zakona, iako ćemo imati sada 17 ministarstava, dodatne rekombinacije, u obrazloženju stoji da za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije. Izgleda da se termin rebalansa budžeta ovom prilikom potpuno zagubio.
Počeo sam sa citatom mandatara, a završiću s izjavom premijera datom pre par dana na Kopaonik biznis forumu – prioritet Vlade u 2011. godini biće povećanje životnog standarda stanovništva, zaustavljanje rasta nezaposlenosti, ubrzan rast privredne aktivnosti, stabilnost cena i podrška razvoju realnog sektora. Problem je samo što je izjava data 3. marta, a ne 1. aprila.
Da zaključim, ovo danas nisu predlozi zakona o ministarstvima i Vladi, ovo je pokušaj rekonstrukcije "Titanika". Zahvaljujem.

Iskorišćeno je 7 minuta i 50 sekundi vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha, a posle njega narodni poslanik Miroslav Markićević.
Vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi SRS je 14 minuta i 20 sekundi.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, pred nama su dva zakona i konstatovali smo da su to kozmetičke promene koje neće doneti dobro Republici Srbiji.
Naglasiću samo jedan segment, na koji SRS ukazuje već godinama, a to je da ne postoji ministarstvo za izbeglice, koje je neophodno. Tražimo ga, međutim, aktuelna vlast to izbegava evo već 10-12 godina. Zašto je neophodno ovo ministarstvo? Zbog toga što je u ukupnom stanovništvu izbeglička struktura oko 12% i s obzirom na ogromne probleme, pre svega imovinske i socijalne, s kojima se suočavaju izbegla, ali i interno raseljena lica.
Kada govorimo o ova dva zakonska predloga, bilo je neophodno da se ono nalazi tu, a ja ću na konkretnom primeru pokazati šta je morala učiniti aktuelna vlast, šta nije učinila i šta je osnovna primedba SRS.
Evo osnovnog primera nerada, javašluka, neodgovornog ponašanja, možda i zle namere. Upravni odbor Banke za razvoj Saveta Evrope doneo je 2006. godine odluku da Republici Srbiji odobri kredit u iznosu od 10 miliona evra za izgradnju stanova za izbeglice. Između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije sačinjen je 2008. godine ugovor, koji je ratifikovan u Parlamentu Republike Srbije 13.5.2009. godine, i time su, faktički, bila u opticaju sredstva od 10 miliona evra za izgradnju 500 stanova za izbeglice.
Prošlo je dve godine od ratifikacije, prošlo je pet godina od donošenja odluke o ustupanju sredstava. Kakva je sudbina ovih sredstava? Da li su ta sredstva povučena? Nisu. Zašto? Evo javašluka vlasti, neodgovornog ponašanja vlasti. Izbeglice, interno raseljena lica se nalaze u kolektivnim centrima. Evo koliko brinete o izbeglicama i interno raseljenim licima (u ovom slučaju su izbeglice). Ovo je konkretan primer šta radite.
Postavio sam pitanje početkom ove godine kakva je sudbina tih sredstava, jer sam očekivao da će se krenuti, da će to biti jedna politička akcija aktuelne vlasti – evo ulažemo, pomažemo itd. Izostala je. Izostala je ta politička aktivnost, ali je izostalo i povlačenje tih sredstava, koja su možda jedan od najboljih kredita koji je Srbija zaključila u poslednjih desetak godina.
Ministarstvo finansija mi odgovara sledeće – iz kreditnog fonda Banke povučena je avansna tranša u iznosu od dva miliona evra; izgradnja stanova nije otpočela; u toku je proces formalnog transfera vlasništva nad odabranim placem u Lazarevcu, što je preduslov započinjanja građevinskih radova itd.
Pet godina ova država zna za ova sredstva i pet godina nema snage da povuče ta sredstva i izgradi 500 stanova za izbeglice koje se nalaze u ogromnim socijalnim problemima. Evo vidite kako radi ova vlast. Pitam onda gradske strukture u Novom Sadu i Beogradu, gde ima najveći broj izbeglica – šta ste učinili, jer uslov je bio da se odobre građevinske parcele za gradnju stanova? Pitam aktuelnu vlast – šta su gradonačelnici učinili da obezbede te parcele? Ništa. Evo, toliko brinete o izbeglicama.
Kada su SRS i ostali deo opozicije ukazivali na ogromne probleme sa kojima se suočava srpski građanin u ekonomskom, privrednom i socijalnom smislu, vi ste rekli da su neopravdane kritike vlasti. Evo, pokušaću kroz konkretne primere, a vi iz vlasti recite da to ne stoji, da pokažem u kom socijalnom statusu se nalazi srpski građanin.
Po podacima MMF-a, 400.000 ljudi je u periodu krize izgubilo posao – otprilike 250.000 u javnom sektoru, a 150.000 u sivoj zoni. Imamo najmanju platu u Evropi. Demantujte, recite – ekonomska je kriza, nismo mogli, možda smo u najgorim uslovima dočekali tu krizu jer smo očekivali da će nas mimoići, da će nas samo okrznuti, nismo bili spremni itd. Priznajte to i otvoreno recite ko je kriv.
Ovde moramo naći krivca. Parlament i Vlada moraju odgovarati narodu i odgovaraće. Na sledećim izborima će narod izaći i doneće odluku kakvu treba da donese, ali moramo ga upoznati s aktuelnim stanjem, jer narod nema podatke koje mi imamo.
Evo još nekoliko podataka. Kada govorimo o deficitu, deficit je od 2007. godine sa 13 milijardi dinara došao na sad negde oko 120 milijardi. Imamo deficit u Fondu PIO negde oko 150 milijardi dinara i pokrivamo ga iz budžeta, iz kredita banaka itd. Imamo deficit u Fondu zdravstvenog osiguranja 22 milijarde. Imamo gubitke u privredi.
Zanimljivo je sada, kada govorimo o poslovanju privrede, da smo 2007. godine imali gubitak 300 miliona evra – 21 milijardu dinara, 2008. godine imali smo gubitak 43 milijarde, 2009. godine 95 milijarde i ove godine, po nekim podacima ekonomskih stručnjaka (još nemaju zbirno iskazane podatke), biće negde oko 120-125 milijardi, znači 1.250.000.000.
Evo gledajte kako nam idu državni zapisi, ono što prodajemo da bismo namirili određena sredstva u budžetu, da bismo pokrili nelikvidnost u budžetu. Osam i po milijardi 2008. godine. Za 2011. godinu 534 milijarde, 63-64% budžetskih sredstava ćemo pozajmiti iz raznih izvora, nešto kroz kreditne linije, nešto prodajom državnih zapisa. Kumulativni gubici javnih preduzeća su došli na 4.200.000.000 evra. Zaduživanje lokalne samouprave – 2007. godine 27 milijardi, ove godine će nešto biti oko 70 milijardi dinara, odnosno gotovo 700 miliona evra.
Kada spomenemo ovu svotu od 400.000 nezaposlenih, imamo najveću inflaciju u Evropi u prošloj godini, imamo najmanju platu, imamo najveće smanjenje vrednosti valute u poslednje tri i po godine aktuelne vlasti ove vlade, imamo najmanji procenat izdvajanja u nauku, imamo najmanje izdvajanje za poljoprivredu (procentualno iskazano, stopa prema budžetu), imamo blokirano 55.000 pravnih lica, u stečaju je preko 20.000 pravnih lica. Imamo najmanju stopu zaposlenosti u Evropi, koja je u toku 2008. godine bila nešto ispod 38%, a ove godine ćemo najverovatnije završiti na 35, možda i manje od toga itd.
Sve ovo ukazuje da su podaci kojima raspolažemo mi, a raspolažete i vi, relevantni i ukazuju na ogromno otežavajuće stanje ove vlasti u kome ona deluje.
Od vas SRS traži da štedite. Non-stop ukazujemo, prilikom svakog budžeta, prilikom svakog rebalansa budžeta govorimo – smanjite troškove, regulaciona tela, tela koja nam ovog trenutka ne znače mnogo. Smanjite broj radnika, udružite nekoliko agencija u jednu agenciju, udružite nekoliko državnih institucija u jednu, pa prebrodimo. Kad izađemo iz krize, biće daleko lakše.
Ceo svet stenje, muči se, štedi. Kada smo ovde ukazivali Diani Dragutinović, eksministru finansija, na te pokazatelje i tražili od nje štednju, ona je iskreno rekla – deficit možemo rešiti samo na dva načina, jedan je zaduživanje, a drugi je prodaja državne imovine. Niti se možemo sada više zaduživati, jer smo došli na granicu koja je zakonom definisana, i drugo, nemamo više infrastrukturu, nemamo više javnih i drugih preduzeća da prodajemo kako bismo mogli namiriti deficit i tu ogromnu potrošnju države.
Ceo svet smanjuje administraciju, jedino mi ne smanjujemo. Imate zakon iz 2009. godine koji vas je obavezao na smanjenje administracije. Šta ste učinili? Smanjili ste možda 10-15% od onoga što je zacrtano. Ne poštujete zakon – to je problem.
Uostalom, reći ću vam još nekoliko konkretnih podataka. Predsednik Tadić u svojim izjavama kaže sledeće – mere štednje u državnim institucijama biće rigorozne. Nisu rigorozne, ne poštujete predsednika Tadića. Koga poštujete? Čije vi naredbe izvršavate? Ako predsednik države kaže da rigorozno moramo štedeti, to se odnosi na sve državne organe. Dalje – niko u vlasti u periodu krize ne sme primati veće plate. Ministar Dinkić idući dan kaže – povećanje plata će uslediti u januaru, shodno indeksima koje ćemo dogovoriti i u toku godine shodno povećavati.
Gde je tu sinhronizacija vlasti? Vidite koliko ne cenite vi sami, a kako da ceni opozicija? Kako da ceni običan građanin kad vidi tako kontradiktorne izjave najznačajnijih državnih funkcionera, najznačajnijih lidera pojedinih političkih stranaka? Kako da vas cenimo? Kako mi iz opozicije da vas cenimo kada vam već godinama ukazujemo i jedino što tražimo od vas je da štedite, da budete ozbiljni i odgovorni. Nema discipline, uvedite disciplinu u državne institucije.
Ukazujemo vam na ogromne probleme u javnom privrednom sektoru. Šta ste učinili? Godinama kreirate strategiju privatizacije tog sektora samo zato da biste ubrali pare, a ne da biste napravili kvalitetna i bonitetna preduzeća koja će biti u funkciji građana i u funkciji ove države. I sutra, ako se proceni, shodno određenim projekcijama i određenim strategijama, da treba prodati ta preduzeća, neka se i prodaju, ali ne ruinirana, ne obogaljena preduzeća, nego preduzeća koja imaju svoje mesto i poziciju za koju možemo dobiti adekvatna sredstva.
Šta je stav SRS-a? Ovo je kozmetička promena. Iz Vlade ste izbacili dva možda najbolja stručnjaka, ljude koji su se krajnje odgovorno ponašali ovde. Dianu Dragutinović, ministra finansija. Morali ste reći gde su njene greške. Do poslednjeg je istrpela sve naše kritike, sve naše žaoke. Ništa nije mogla učiniti, jer je niko ništa i ne pita. Ona je otišla bez toga da ste rekli – kriva je za ovo itd. Gospodin Škundrić, ministar energetike i rudarstva, takođe. Dolazio je ovde i u Odbor za industriju, ispoštovao sve što je trebalo da se ispoštuje. Međutim, ta politička kombinatorika, ta politička pijaca ih je izbacila i bez vaše obaveze da ovde kažete – odlaze sa tih mesta zbog toga i toga.
Ovo što sam nabrojao ovde o ekonomskim, privrednim, finansijskim i socijalnim aspektima problema sa kojima se suočava država, morala je da da pravu analizu kratkoročnih, srednjoročnih i dugoročnih mera sanacije, mere i program sanacije celokupnog društvenog sistema – privrednog, finansijskog itd. Ali, šta će vama to? Nijednu ozbiljnu strategiju nismo dobili, sem Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja. Međutim, ministar je verovatno zato i otišao što ju je napravio. Nije trebalo ni to, jer smeta. Čim je nešto napravio, onda smeta.
Evo vidite u kakvim uslovima vi radite i način na koji radite. Nije dobro. Građani Srbije moraju znati za ove podatke. Opozicija mora da kritikuje, jer je kritično stanje. Javašluk je u sistemu.