Upravo sam narodnoj poslanici kazala da je u obavezi da govori o dnevnom redu.

Dozvolite mi da u okviru svog vremena dam obrazloženje. Dozvolite da obrazložim na osnovu čega mislim da je prekršen Poslovnik. Upravo sam sada dao obrazloženje – zbog korišćenja različitih kriterijuma.

Kažem vam da nije. Zloupotrebljavate pravo da dobijete reč o povredi Poslovnika.
Narodni poslaniče, pravo da se dobije reč i govori o povredi Poslovnika je dragoceno pravo i to pravo se ne može zloupotrebljavati. Moja obaveza po članu 27. je da obezbedim to pravo, a ne da obezbedim zloupotrebu prava zato što se želi nešto reći. Hvala vam.
Narodni poslanik Miloš Aligrudić ima reč, povreda Poslovnika. Izvolite.

 Dobacuju da se odmah kaznim. Polako, prvo da kažem.
Mislim da je ipak povređen član 27. Samo bih želeo da skrenem pažnju na to da predsedavajući treba da vodi sednicu, a ne da teroriše narodne poslanike.

Nema povrede člana 27. Uvidom u stenogram videćete da je primena Poslovnika za sve narodne poslanike koji daju primedbe na povredu Poslovnika ili pokušavaju da krše odredbe Poslovnika Narodne skupštine potpuno jednaka.
Narodna poslanica Zlata Đerić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, dajem svoj prilog podršci amandmana na član 4. ovog predloga zakona. Posmatrajući Predlog zakona, koji je vrlo skromnog obima, vidimo da je upravo ovaj član verbalno najobimniji.
Ne mogu da ne primetim, prvo, da je on imao za cilj ono što primenjuju sve vlade sveta uvek kada se nađu u ovakvom tesnacu u kakvom se naša vlada našla, a što je odavno odgovoreno u jednoj mudroj igri koja se zove šah, a to je manevar odvlačenja pažnje. Ovim članom, koji je trebalo upravo ovako da uzurpira i našu pažnju i pažnju javnosti, u stvari je skrenuta pažnja s mnogo većih problema koji dolaze s ovom rekonstrukcijom Vlade.
Ono što me interesuje i kod predloga ovog člana i kod odbijanja amandmana koji je razložno stavljen na ovaj član jeste odgovor na pitanje – šta se dobija rekonstrukcijom Vlade? Znači, to je isto pitanje – koji je motiv (a on je u oba slučaja jasan), koji je cilj (jer je u oba slučaja neizvestan) i, svakako, koji je efekat?
U slučaju ovog člana, on je očekivan za Vladu. On jeste prividno uznemirio javnost, ali neće dati odgovor na ono važno pitanje – šta ćemo kad dođe do primene ovog zakona? Već tri godine imamo na sceni ućutkivanje demokratije. Kao jedno mlado demokratsko društvo, tu zakasnelu bolest nismo smeli sebi da dopustimo.
Na televiziji pratimo emisiju koja se zove "Raspakivanje", pa smo ovaj proces Vlade koji je pred nama nazvali u jednom momentu ''prepakivanje'', ali mi moramo da se suočimo kao javnost, kao građani, kao politički subjekti srpske svakodnevice, s jednim sasvim ozbiljnim ućutkivanjem demokratije u ovoj državi. To ovaj zakon definitivno uvodi, propisujući nam prisilno, kao zakonsko slovo, optimizam.
Znači, ovde se zakonom propisuje optimizam i onda kada njemu mesta nema. Posle usvajanja ovakvog jednog člana moram reći da postajem, iskreno, ono što se zove – pesimista. A ko je pesimista? Kažu – to je dobro obavešteni optimista. U Vladi će svi biti dobro obavešteni, ali bojim se da će posle ovog člana morati da imaju samo prividni optimizam.
Dakle, ovo je član koji će se ukinuti već padom ove vlade (da li će to biti za par meseci ili konačno sledeće godine), ali on će svakako postići onaj dobar efekat – razgolitio je mnoge stvari. Zato kažem kolegama poslanicima da ne budu očajni što amandman neće biti usvojen. Neće biti usvojen, ali ovo je najkraći mogući dah i zaista poslednji trzaj pokušaja jedne prilično loše firme sa stečajnim upravnikom da se održi bar neko vreme kao vlast.

Tri minuta i 45 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Miloš Aligrudić ima reč.

 Mislim da se, po amandmanu, pre javio Jovan Palalić. Je l' tako?

Narodni poslanik Jovan Palalić. Izvolite.

Ova norma, koja je sada na dnevnom redu, o kojoj raspravljamo, tipičan je primer represivne norme. I u nizu slučajeva koje smo imali u Narodnoj skupštini kada su se usvajali zakoni dominirala je represija. Od Zakona o informisanju do niza drugih zakona, uz Krivični zakon, stalno se pooštravalo i stalno su se uvodile represivne mere da bi se dostignuti nivo sloboda na sve moguće načine smanjivao i gušio. I onda slušamo ovde – novi nivo funkcionisanja institucija od strane vladajuće većine.
Dok su za vreme vlade koju je vodio DSS građene institucije, ovde se one na sve moguće načine razgrađuju. Slušamo i u političkim porukama, gde političari upiru prstom – tu je bio kriminal. Gospodo, postoje institucije koje će to da rešavaju, a tu praksu, da političari upiru prstom, gledali smo devedesetih godina, gde je političkom odlukom istraživano, optuživano, presuđivano. Tu praksu ponovo sada vidimo. To je sistem institucija i politike koji se sada stvara.
Devedesetih godina imali smo još jedan korak više, a to je bilo izvršenje političkih presuda. Pokazana je velika maštovitost kako su se te političke presude izvršavale. Sada se vraćamo u to vreme (iako smo mislili da je to vreme nepovratno prošlo posle 2000. godine) da političari presuđuju umesto institucija, pa onda, da bi takvo stanje bilo, treba razgraditi institucije.
I ovo je primer razgrađivanja Vlade kao institucije, ceo zakon je primer razgrađivanja Vlade kao institucije, i ovaj način funkcionisanja je – šta će nam sudovi, šta će nam policija, šta će nam tužilaštvo, šta će nam izvršni organi, mi ćemo da optužimo, mi ćemo da presudimo. Gospodo, to što ste sada razgradili, buduća vlada, koja će doći posle vas, ponovo će sagraditi i verujemo da nikada više građani neće dopustiti da razgrađujete institucije i da razgrađujete državu. Hvala.