Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić. Narodni poslaniče, bili ste evidentirani u sistemu. Želite li reč?

Hvala. Kako sada mogu da upozorim na to, a da ne prekršim Poslovnik, da više nema ni građanina u ostavci? I s kim mi sada treba da objašnjavamo amandmane? Kome da se obratimo? Cvetković je u Turskoj, ministar u ostavci, koji iovako nema pravo da bude ovde, sa novinarima? S kim, sa vama?

Zahvaljujem. Razumela sam da je to pokušaj da govorite o temi dnevnog reda, a ne o povredi Poslovnika.

To je pokušaj da vas upozorim da nema predstavnika predlagača.

Narodni poslaniče, predstavnik predlagača ima pravo da odsustvuje sa sednice onoliko koliko je potrebno da obavlja i druge poslove. To važi i za ministra Milana Markovića, kao i za bilo kog drugog ministra, tako da ova sednica teče u skladu sa Poslovnikom.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe ''Napred, Srbijo''.
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Ja bih da nastavimo raspravu o Zakonu o Vladi, jer me nikada nećete navići na nepoštovanje zakona ni Poslovnika, ali smo dobili pisani dokument  da predsednik Vlade smatra rušenjem dostojanstva poslanika kada radi mimo zakona, a jedan vrlo ozbiljan zakon, koji proizvodi strašne posledice po građane Srbije, a zvao se Zakon o PIO (znam da se, gospođo Čomić, i vi dobro sećate, a i ja), raspravljali smo bez prisustva ministra zato što je bilo tumačenje da je dovoljno da nam Vlada dostavi papir i napiše ko je ovlašćen da Vladu predstavlja, ali da i ne mora sedeti tu.
Neću se navići na to da predstavnik Vlade ne treba da bude tu i razgovara o ovome, ali neću ni da dozvolim da se najozbiljnija priča o izmeni Zakona o Vladi i gubljenje vremena građana Srbije pretvori u raspravu koja će preko mosta, za koji neko pokušava da upotrebi SNS, da zamenjuje neke duhovite sadržaje na televiziji ili bilo gde.
Hoću da, u ime građana koje predstavljamo ovde, pričamo ozbiljno o Zakonu o Vladi, a član 3. je upravo takav.
Izgubili ste od 16. decembra puno vremena, sebi i građanima, ne pokušavajući da naše predloge zakona uvrstite u dnevni red i da amandmanski reagujete. Izašli ste vrlo kasno sa Predlogom zakona o Vladi, koji nije suštinska štednja. Reč je o tome da su priče o štednji od 2008. godine u izjavama ranijeg ministra Dinkića, sada kolege poslanika, evo imam tu neke intervjue kako će se neki fondovi za razvoj integrisati sa drugima, pričaćemo o tome kada bude zakon o ministarstvima, i potrebi da se Vlada ozbiljnije ponese sa krizom time što će štedeti prvo na sebi, a niste iskoristili čak ni ovaj povod, da na članu 3. raspravimo razliku između mandata i ovlašćenja.
Podneli smo amandman na član 3. u kojem kažemo da ne možete zbog trenutno poremećenih odnosa unutar koalicije da donosite odredbu po kojoj će predsednik Vlade razrešenog ministra da smatra potpuno razvlašćenim, nezavisno od toga kada ostavka stigne u Skupštinu ili kada razrešenje bude konstatovano.
Slažem se s vama da Ustav u članu 133. omogućava da se položaj i ovlašćenja člana Vlade koji je podneo ostavku ili u odnosu na koga je podnet predlog za razrešenje do prestanka mandata uređuju zakonom. Znači, nije sporna mogućnost da se zakonom reguliše oduzimanje ovlašćenja onome koga je predsednik Vlade razrešio, ali je sporno što ostaje i u ovom trenutku nedefinisano šta je mandat, a šta je ovlašćenje. I taj prazan hod, između mandata koji se u Skupštini konstatuje kao prestali mandat i tehničkog vršenja funkcije, upravo proizvodi problem koji neki drugi otvaraju danas.
Znači, imate, kao Vlada, pravo da zakonom regulišete način vršenja ovlašćenja, ali se to ne radi onda kada se unutar Vlade posvađate, jer jedna ozbiljna država funkcioniše sa institucijama kojih ima u pristojnom broju, koje obavljaju svoju funkciju i koje može da izdržava i podnese ova privreda. Funkcionisanje države ne ostavlja se savesti pojedinca, nego uređenim pravilima, a ona nisu čak ni sada, kada je prilika, ovde iskorišćena i ne uređuju se na pravi način.
Zato mislim da je ovaj amandman trebalo da otvori vaše drugačije rešenje koje će trajno ostati, a ne da svaki zakon bude povod za rešavanje trenutnog problema, koji se uvek svodi na veštinu ostanka ove koalicije na vlasti, što je prosto neizdrživo. Hvala.

Iskorišćeno je dva minuta i 40 sekundi vremena zamenice predsednika poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Aleksandar Martinović i grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe ''Napred, Srbijo''.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo nešto o Predlogu zakona. Prvi zakon o Vladi Republike Srbije koji je donet nakon uvođenja višestranačkog političkog sistema, Zakon o Vladi Republike Srbije iz 1991. godine, na adekvatan način je koristio naziv ovog državnog organa. Dakle, po Zakonu o Vladi Republike Srbije iz 1991. godine, koji je važio sve do 2005. godine, vlada ove države se zvala Vlada Republike Srbije. Sada se ovaj državni organ zove samo Vlada i mi u SRS smatramo da je to veliki propust.
Drugo, novi član 26a sadrži materiju koja uopšte nije materija zakona nego materija, u najboljem slučaju, Poslovnika o radu Vlade. Novi član 26a je manjkav. Dakle, u članu 26a se kaže: "Članovi Vlade, državni sekretari i direktori posebnih organizacija i službi Vlade dužni su da u javnim izjavama i nastupima u javnosti izražavaju i zastupaju stavove Vlade."
SRS zanima gde su se izgubili pomoćnici ministara i gde su se izgubili direktori organa uprave u sastavu odgovarajućih ministarstava? Ispada da ova obaveza, koja i nije obaveza u pravnom smislu te reči, ne važi za pomoćnike ministara i direktore organa uprava u sastavu ministarstava.
Želim da vas podsetim na odredbe Zakona o državnoj upravi Republike Srbije, po kojima su organi uprave u sastavu ministarstava takođe organi državne uprave. Onda se postavlja pitanje da li to znači, ako bismo bukvalno tumačili novi član 26a, da pomoćnici ministara i direktori organa uprave u sastavu ministarstava mogu u javnosti da zastupaju svoje privatne stavove, a ne stavove Vlade.
Inače, ovaj novi član 26a je sa pravne tačke gledišta potpuno besmislen. Ako u jednom članu zakona kažete da je neki pravni subjekt, uključujući i članove Vlade, dužan da nešto uradi ili da se uzdrži od nekog činjenja, onda ta njegova dužnost ima smisla jedino ako je praćena odgovarajućom sankcijom.
SRS postavlja pitanje – koja je sankcija za ministra? Da li će se, recimo, državnom sekretaru ili direktoru posebne organizacije (evo, da koristim vaše reči) koji u javnosti ne zastupaju stavove Vlade nego svoje privatne stavove odbiti od plate? Da li će biti podvrgnuti nekom disciplinskom postupku? Koju sankciju će ovi ljudi da pretrpe ako ne poštuju ovaj novi član 26a Zakona o Vladi?
O tome u ovom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o Vladi nema ni jedne jedine reči. Kakva je onda ta njihova obaveza? Pa, rekli bismo – čisto platonska. Mogu, ali ne i ne moraju da postupe po ovom članu zakona, prosto zato što neće pretrpeti bilo kakve štetne posledice ako se ne pridržavaju ovog novog člana 26a.
Šta je politička motivacija da se unese ovaj novi član u Zakon o Vladi? Motivacija je vrlo jednostavna. Vlada Republike Srbije poduhvatila se jednog prilično teškog posla – da nekome, ko inače nema politički autoritet, taj autoritet da putem pravne norme. To nijednoj vladi do sada u istoriji države i prava nije pošlo za rukom.
Ako jedna ličnost sama po sebi ne predstavlja politički autoritet, ako nema uticaj na članove Vlade, na članove stranke iz koje potiče, na članove vladajuće koalicije u Narodnoj skupštini, onda nema tog zakona o Vladi koji nekome ko ne poseduje taj origineran i primarni politički autoritet, može taj autoritet da da.
Trudiću se da ne budem suviše ličan u ovim nastupima jer, na kraju krajeva, pojedinci u celoj ovoj priči i nisu toliko bitni, ali izvinite, gospodin Mirko Cvetković ni posle ovog novog zakona o Vladi neće imati onaj politički autoritet, pošto ga ne poseduje već sada.
I možete vi sto puta da napišete da je ministar, državni sekretar i direktor posebne organizacije dužan da zastupa u javnosti stavove Vlade a ne svoje lične stavove, ali vi time autoritet aktuelnog predsednika Vlade, gospodina Mirka Cvetkovića, ne možete da stvorite.
Ako ste gledali emisiju "Utisak nedelje" na Televiziji B92, u kojoj je gostovao aktuelni predsednik Vlade, da li ste mogli da steknete utisak da taj čovek ima bilo kakav autoritet? Sem što se usiljeno i kiselo smeškao i jedno dvesta puta u emisiji rekao "da vam kažem", on nije rekao ništa suštinski – o vođenju Vlade, o tome zašto se vrši rekonstrukcija Vlade, ko će biti novi ministri...
Inače, taj podatak se krije kao zmija noge. Ne znam da li će novi ministri u Vladi Srbije biti državljani Republike Srbije ili će biti državljani neke strane države, pa se njihova imena kriju. Šta je sporno da neko ko je predsednik Vlade kaže – umesto tog i tog ministra na njegovo mesto će doći neki novi ministar i za tu i tu funkciju preporučuje ga to i to?
Iz te emisije, iz tog javnog nastupa gospodina Cvetkovića, nisam mogao da steknem utisak da on ima bilo kakav politički autoritet. Imao sam utisak da mu je u emisiji vrlo neprijatno i da bi najradije želeo da je kod kuće, a ne da u toj emisiji brani jednu vladu koju niko na svetu ne može da odbrani. Ne zato što je sastavljena od loših ministara, nego zato što vodi lošu politiku. I nema tog zakona o vladi koji od jedne loše vlade može da napravi dobru vladu. Ono što jednu vladu čini dobrom nije zakon o vladi, nego politika koju vlada vodi.
Kakva je politika koju vodi Vlada Republike Srbije? Smušena. Najbolji dokaz za to je ono što će se ove godine desiti u glavnom gradu Republike Srbije, u Beogradu. U martu će Vlada Republike Srbije i predsednik Republike Srbije ugostiti Vladimira Putina, predsednika vlade Ruske Federacije. To bi valjda trebalo da bude znak da je Republika Srbija spremna da uspostavi svestranu saradnju sa Ruskom Federacijom.
Tri meseca kasnije, u tom istom Beogradu održaće se Konferencija NATO-a, jedne međunarodne vojne organizacije koja deluje potpuno suprotno Povelji organizacije UN i, uzgred rečeno, čiji član Republika Srbija uopšte nije.
Sad se postavlja elementarno pitanje – postoji li ikakva jasna spoljnopolitička orijentacija Vlade Republike Srbije­? Ne možete biti malo za Ruse, pa malo za Amerikance, pa malo za NATO, pa malo protiv NATO-a, pa ste malo spremni da priznate nezavisno Kosovo, pa malo niste.
Takva politika, koja se u Republici Srbiji vodi već deset godina i više, dovela nas je do toga da nam je ugled u međunarodnim odnosima nikakav, da građani Srbije žive kao što žive građani Moldavije, Azerbejdžana, Kazahstana. Čak i oni u Albaniji i Crnoj Gori imaju bolji standard nego građani Republike Srbije.
Ponašamo se tako kako se ne ponaša nijedna država u modernoj Evropi. Mi smo jedina država koja je spremna da vodi razgovore sa nekim ko predstavlja nekakvu nezavisnu državu, a da je njen stav da je taj deo teritorije statusno neutralan. Šta to znači? To znači da Vlada Republike Srbije sama ne veruje da je Kosovo i Metohija njen sastavni deo. Kako ćemo da ubedimo Amerikance, Francuze, Nemce, Engleze, Italijane da su pogrešili kad su priznali KiM kao nezavisnu državu ako sama Republika Srbija u to ne veruje?
Veruje li Vlada Republike Srbije u to da su granice Srbije na Prokletijama, a ne na Kopaoniku? Ja u to ne verujem. Kako je moguće da razgovore sa samozvanim predstavnicima samozvane države Kosovo vodi politički direktor Ministarstva inostranih poslova?
Uzmite važeći Zakon o ministarstvima. Ministarstvo inostranih poslova, kao što mu naziv kaže, bavi se predstavljanjem države u međunarodnim odnosima. Ako razgovore sa Šiptarima na KiM vodi politički direktor Ministarstva inostranih poslova, to znači da je Republika Srbija faktički priznala da KiM nije njen sastavni deo.
Još ako tome dodate učestale izjave i gospodina Borka Stefanovića i drugih predstavnika Vlade da su razgovori statusno neutralni, to znači da Republika Srbija sama ne priznaje Ustav Republike Srbije i da ne priznaje Rezoluciju 1244, koji garantuju da jedino što KiM može da dobije u sastavu Republike Srbije jeste široka autonomija.
Da li ćete ovim zakonom da povećate autoritet sadašnjih i budućih članova Vlade? Evo danas su novine pune jedne pomalo bizarne informacije. Iz kurtoazije neću da navodim ime čoveka koji će biti ministar kulture iako nije završio fakultet. Ne mislim da je to tako strašno i loše, ali dopustite, to je ipak pojava koja nije baš uobičajena.
U jednoj vladi Kraljevine Jugoslavije bio je jedan ministar koji je od škole imao samo završenu osnovnu školu. U to vreme je ''Politika'' imala običaj da, kad god se sastavlja nova vlada (a, inače, u tom međuratnom periodu je bilo mnogo vlada, više od 20), objavljuje biografije novih ministara. Kakvu biografiju može da ima neko ko je završio osnovnu školu? I čovek se dosetio da u biografiji napiše da se bavio političkim i ekonomskim pitanjima od najranijeg detinjstva.
Mi ćemo doći u istu situaciju, da će nam važne društvene resore voditi ljudi koji su se od malih nogu bavili političkim, ekonomskim, vojnim, kulturnim, ko zna kakvim pitanjima, ali od tog silnog bavljenja tim važnim državnim poslovima nisu uspeli da završe fakultet. Istovremeno, čovek treba da predstavlja nekoga ko sebe naziva ekspertskom političkom strankom i za koga je stručnost iznad politike.
Evo to je, otprilike, kratka politička skica sadašnje, a pogotovo buduće Vlade Republike Srbije, koju će ova država da dobije sledeće nedelje.
Dakle, da završim svoje izlaganje, zakon o Vladi je loš, nedorečen i sadrži norme koje su poslovničkog, a ne zakonskog karaktera. Na kraju krajeva, ovaj zakon neće postići svoju svrhu. Nema tog zakona na svetu koji nekome ko ne poseduje politički autoritet taj politički autoritet može da da.

Iskorišćeno je 10 minuta i 30 sekundi vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SNS podneo je ovaj amandman, kao i sve ostale, u cilju da pokuša da vas spreči da donesete jedan veoma loš zakon. Doduše, hvala bogu, i ako ga izglasate, neće dugo trajati, pošto će veoma brzo vanredni parlamentarni izbori, posle kojih ćemo sve ove loše zakone promeniti.
Ovaj član i ovaj amandman pokazuju, u stvari, zašto se sve ovo dešava Srbiji. Čak se i razlozi za donošenje oba ova predloga zakona, po mom mišljenju, nalaze u ovom članu zakona. To sam i juče govorio, u načelnoj raspravi, i danas ću neke stvari odatle ponoviti.
Naime, problem je nastao kada je potpredsednik Vlade i ministar za ekonomiju gospodin Mlađan Dinkić u jednom intervjuu rekao da su na njega ministri, pre svega iz DS, ljubomorni, a da su većina njih poltroni i nesposobni, da predsednik Tadić nije stavio svoje najbolje ljude u Vladu. Znači, sve ovo su citati. I, to nije stav.
Recimo, u stavu 2. piše: "Odluku Vlade dužan je da zastupa u javnosti i član Vlade koji je glasao protiv nje ili je bio uzdržan''. U stavu 1. piše: ''Članovi Vlade, državni sekretari i direktori posebnih organizacija i službi Vlade dužni su da u javnim izjavama i nastupima u javnosti izražavaju i zastupaju stavove Vlade".
On tu nije izražavao stavove Vlade nego je govorio o svom viđenju Vlade. Znači, to je njegovo viđenje, nije komentarisao nijednu odluku Vlade, nije rekao ništa suprotno odluci Vlade.
Takođe je saopštenje dalo predsedništvo, i to ono što je najvažnije, po mom mišljenju (a to je nestalo iz medija i ja ću uporno o tome govoriti), da je on kao član Vlade rekao da u Srbiji ne odlučuje Vlada, nego da se odlučuje u centrima moći, van Vlade.
Mene kao narodnog poslanika interesuje koji su ti centri moći i mislim da je G17 plus posle tog saopštenja dužan da kaže Srbiji ko su ti centri moći u kojima se odlučuje van Vlade. Na tome se mora insistirati. Jer, Vladu valjda vodi država, ne mogu da je vode neki centri moći koje nisu izabrali... Vladu biraju poslanici, poslanike bira narod. Znači, narodu ćemo biti odgovorni mi i ministri u Vladi, a ne ti neki centri moći. Mene interesuje ko su ti centri moći.
I onda, da bi se ućutalo i da više niko iz Vlade to ne bi rekao, jer kada priča opozicija, to je njen posao, ali kada to kaže neko iz Vlade, onda se donosi ovakav stav koji kaže – odluku Vlade dužan je da zastupa u javnosti član Vlade koji je glasao protiv nje ili je bio uzdržan.
Ovo je sramota isto koliko i Zakon o informisanju koji ste doneli. Zar mislite da javnost i građani Srbije nemaju pravo da čuju zašto je neki ministar u Vladi glasao protiv određene odluke, stava, predloga zakona? Pa gde to ima, u kojoj demokratskoj državi? Vi hoćete Srbiju da vodite u EU? Naravno da čovek ima pravo da kaže svoj stav i, ako mu se ne sviđa, neka podnese ostavku predsedniku Vlade, neka ga smeni, ali gde to ima da ministar koji glasa protiv neke odluke nema pravo da, kada izađe sa sednice Vlade, kaže za šta je glasao i da mora da obrazlaže i podržava stav onih koji su bili većina na Vladi i za nešto glasali?
I ceo predlog zakona je skandalozan, i ovaj stav i ovaj član, i svi koji sebe smatrate demokratama i želite da država bude demokratska, a narodni poslanici ste i imate integritet, i mandat vam pripada, ne može da vam bude oduzet (evo, videli ste na mom primeru), nemojte ovo da dozvolite. Glasajte za ovaj amandman. Zato što to ništa ne znači, već smo čuli. Nema kazne, nema sankcija, ali ne dozvolite da se Srbija bruka i da ovako nešto piše u jednom našem zakonu. Zahvaljujem.