Iskorišćena su dva minuta i 22 sekunde vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili ovaj amandman. Zakonodavni odbor se nije izjasnio. O njemu će se Narodna skupština izjašnjavati u Danu za glasanje. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, podneo sam amandman na član 2. i zatražio da se formira posebno ministarstvo za izbeglice, prognana lica i raseljena lica. Zbog čega? Zbog toga što smo u dosadašnjoj praksi imali vrlo loša iskustva sa postojećom normativno-pravnom regulativom vezanom za ostvarivanje prava izbeglica i povrat onih prava koja su oduzeta od strane Hrvatske, a s druge strane, i stvarne potrebe da se formira posebno ministarstvo, poseban državni organ koji će brinuti o tome.
Šta je dosadašnja praksa? Imali smo normativnu odrednicu po kojoj je Ministarstvo rada i socijalne politike bilo u obavezi da obavlja administrativno-upravne poslove, kako kaže u zakonu, oko ostvarivanja prava i integracije izbeglih i raseljenih lica. Znači, Ministarstvo rada i socijalne politike je bilo dužno da radi na svemu onome što se tiče oduzetih i izgubljenih prava srpskog naroda iz Republike Srpske Krajine, Republike Hrvatske, BiH i ostalih država bivše Jugoslavije.
Šta je napravljeno u dosadašnjem periodu po tom pitanju u okviru Ministarstva? Da li su obezbeđena sredstva? Kada je formirana ova vlada, 2008. godine, nijedan dinar nije odvojen za ove poslove i za integraciju. Nije ni 2009, 2010, 2011. godine. Da li postoji organizaciona jedinica pri Ministarstvu koje se bavi ovim pitanjima? Ne postoji. Nijedan radnik u Ministarstvu rada i socijalne politike ne bavi se specijalno ovim pitanjima.
O čemu mi onda govorimo? Govorimo o praznom slovu na papiru, što se tiče svega ovoga. Znači, izbeglice su prevarene. Ovo je prevara izbegličke populacije. Brinemo, učinićemo sve itd., a nijedan dinar niti jedan radnik koji će se baviti ovim pitanjima.
Na ovaj amandman dobio sam odgovor Vlade. Kaže ovako – amandman se ne prihvata iz razloga što je za obavljanje navedenih poslova državne uprave Zakonom o izbeglicama obrazovan Komesarijat za izbeglice kao posebna organizacija. Pa, baš zbog toga to i tražimo. To može obavljati samo Ministarstvo, zbog značaja, jer se radi o međunarodnopravnim poslovima, i ne može to obavljati niko drugi.
Ovde sam vam čitao odgovor na jedno moje poslaničko pitanje koje sam dobio od Vlade, gde ste rekli da će Komesarijat za izbeglice aktivno raditi na spoljnopolitičkim poslovima oko rešavanja statusa izbeglica. Ne može to Komesarijat za izbeglice, to ne može ta posebna organizacija, to može poseban organ, u ovom slučaju Ministarstvo.
Nadalje, kada govorimo o izbegličkim problemima, oni su ogromni. Mi smo i ovde iznosili, predstavnici SRS, da se radi o ukupnoj svoti od negde 30-ak milijardi evra imovinskih, socijalnih prava koja su oduzeta Srbima. Ogromna novčana sredstva, ogromna imovina je tamo. Ova država je, shodno Ustavu, u obavezi da pomogne svim građanima Republike Srbije, pa i onim građanima koji su taj status dobili posle 1990. i 1991. godine proterivanjem i genocidnom akcijom hrvatske države.
Država Srbija ne brine o izbeglicama, to je osnovna konstatacija koju govori SRS već godinama. Zato pozivam državne organe, pozivam Vladu, pozivam sve relevantne faktore da se uozbilje i da ovo pitanje stave u razmatranje i da se formira ovo ministarstvo.
Ne bismo imali ove situacije kao što imamo oko slučaja Purde. Evo spomenuću taj slučaj kao autentičan primer nedoslednosti i neprincipijelnosti srpske državne politike. Kada je uhvaćen u Bosni i Hercegovini od strane organa gonjenja Republike BiH, svi državni organi i svi čelnici države rekli su da se radi o ratnom zločinu itd. Šta kaže premijerka Republike Hrvatske? Kaže – dogovorićemo sa predsednikom Tadićem okolnosti oko hapšenja.
Predsednik države Josipović kaže – za puštanje Purde zaslužna je politika pomirenja, politika dogovora. Pa zar se ratni zločin može oprostiti, zar se ratni zločin može u određenoj formi od strane izvršnih državnih organa staviti u kontekst da određeni državni organi, u ovom slučaju državni organi Republike Hrvatske, oproste taj zločin? Zar se to može oprostiti? E, to ste vi učinili.
Ovih dana imamo najave od strane hrvatskih državnih organa da će se održati donatorska konferencija na kojoj će učestvovati predstavnici SAD, Evropske unije i drugih relevantnih humanitarnih organizacija. Spominje se svota… Kažem, to su hrvatski podaci. Hrvatski mediji govore o donatorskoj konferenciji, naši o tome ćute. Pa i nema državnog organa koji može da radi, jer ste sveli to na Komesarijat, koji ne može to ni raditi, niti to radi.
Hrvatski mediji kažu sledeće – priprema se donatorska konferencija na kojoj će biti osnovan međunarodni humanitarni fond za stambeno zbrinjavanje srpskih izbeglica, čime njihova sudbina prestaje biti političko pitanje. Formiramo fond i nema više… Znači, politički o tome nećemo govoriti. Nažalost, srpski državni organi o ovome ćute i prihvataju sve ono što se naturi od strane Hrvata.
Dalje se ističe da je cilj da se ubere oko sto miliona evra. Sto miliona evra i zatvorili su političko pitanje i sva oduzeta prava. Trideset milijardi evra svešćemo na sto miliona i poneko će nešto i dobiti. To je bruka za srpske državne organe, to je jad i čemer za izbeglice koje su izgubile sve.
Socijalni status ovih ljudi preuzela je Republika Srbija. Da li je jedan dinar refundiran od strane Republike Hrvatske, koja je učinila genocid nad tim narodom? Nije. E, građani Srbije i dragi Krajišnici, vodite računa, davali ste poverenje ovoj vlasti, evo šta vam sprema. Hvala.

Pet minuta i 35 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na naslov iznad člana 6. i član 6. amandman sa ispravkom podnela je grupa 12 narodnih poslanika poslaničke grupe LDP. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Bojan Đurić.

Poštovana potpredsednice, ministre u ostavci, dame i gospodo narodni poslanici. Gospođo potpredsednice, na početku bih samo želeo da vas obavestim da ću nakon isteka ova dva prva minuta o amandmanu koristiti vreme poslaničke grupe. Vrlo mi je stalo da nemamo danas nove probleme oko tumačenja Poslovnika.
Ja se, gospodine Markoviću, neću posebno vraćati na ono što se dešavalo juče, čak ni na te lične ili profesionalne uvrede u smislu šta ko zna a šta ko ne zna, ali ću govoriti o zakonu koji vi ovde predstavljate i za koji ste na neki način i odgovorni, pre svega zbog resora koji pokriva vaše ministarstvo i u ovom sastavu Vlade, a naročito nakon glasanja i, verujem, prihvatanja ovog zakona i formiranja nove vlade početkom naredne nedelje.
Već je rečeno da smo pre dve godine podneli predlog zakona sa vrlo jasnim predlogom da Vlada Srbije ubuduće ima 12 resora, 12 ministarstava, i da, s druge strane, ono što je suštinska reforma, što bi omogućilo državi da bude efikasnija i jeftinija i kvalitetnija u pružanju usluga prema svojim građanima i privredi, ekonomiji, što je naročito važno, a to ima veze s amandmanom koji je trenutno na dnevnom redu, da čitav set tih reformi bude obavljen u vrlo kratkom roku, pre svega na taj način što bi država konačno odlučila čime želi da se bavi, u kojim poslovima želi da učestvuje i kako da te svoje poslove i obaveze na najbolji mogući način servisira ili, ako hoćete drugim rečima, kako da na najefikasniji način troši novac poreskih obveznika koji prikuplja ili onaj novac za koji se zadužuje na domaćem ili međunarodnom tržištu (to u poslednjih nekoliko godina postaje praktično i ključni resurs za finansiranje aktivnosti Vlade).
Gospodin Jovanović vam je već nešto govorio o tome, da čak i u toj vladi sa 12 resora, onako kako predlaže LDP, ima više resora i poslova koji se suštinski bave pitanjima ekonomije i finansija nego što je to u ovoj vladi, koja je praktično u stanju ostavke, i u vladi koju ćete izabrati sledeće nedelje.
Naš predlog bi, pogotovo kada je u pitanju član 6. zakona, odnosno naš pokušaj da kroz amandman konstituišemo ministarstvo finansija i ekonomije, doprineo mnogo efikasnijem i usaglašenijem radu. Usvajanje ovog amandmana bi na neki način otklonilo i sve one negativne efekte ili pojave koje su, u krajnjoj liniji, na tom simboličkom nivou ili nivou incidenta koji smo doživeli pre tri nedelje i dovele do praktičnog urušavanja ove vlade.
Tu suštinsku podeljenost između resora ekonomije i razvoja koje je bilo i, nažalost, po vašem predlogu će još uvek ostati u rukama G17 plus, odnosno Ujedinjenih regiona Srbije, a sa druge strane, ambicije DS-a da ovaj resor finansija u užem smislu drži u svojim rukama, koje je kroz Predlog zakona o ministarstvima, odnosno Zakona o Vladi još više pojačano idejom da sam premijer Cvetković bude ministar finansija u sledećoj vladi.
U novijoj istoriji Srbije sećam se jednog sličnog slučaja, da je premijer držao i neki resor. Čini mi se da je Milan Panić 1992. godine paralelno sa premijerskom funkcijom držao i resor odbrane. U tom slučaju se to nije dobro završilo iz mnogih razloga i ne želim da verujem da će sudbina gospodina Cvetkovića biti slična sudbini gospodina Panića kakva je bila pre 20 godina.
Spajanje ovih resora, ove dve grupe državnih poslova, uloge države u finansijama i ekonomiji, makar mi tako verujemo, u bliskoj budućnosti bi izbeglo one situacije sa kojima smo danas suočeni, da dva i po meseca nakon usvajanja tog čudnog amandmana, 29. decembra ove godine, Srbija još uvek ima dvojni režim akciza na motorne benzine i dizel-goriva. Bliži se 22. mart, on je za 10 ili 11 dana, i nisam siguran da će Vlada uspeti, nakon formiranja sledeće nedelje, da na vreme izađe ili dođe u Parlament s takvim zakonom. Mi već ovde imamo dva poreska zakona koji čekaju, koji su takođe izmene zakona usvojenih krajem prošle godine.
Vidim da ste se danas opredelili uglavnom za ćutanje, ali bih zaista voleo da mi na neka od ovih pitanja odgovorite. Priznajem da vi u ovom trenutku predstavljate Vladu u punom kapacitetu i zbog toga očekujem odgovore na neka od ovih pitanja.
To su, uostalom, informacije i analize koje su poznate javnosti, a i mi smo dosta o tome govorili. Govorili smo i na onoj sednici pre desetak dana, koja je zapravo bila najozbiljniji događaj u političkom smislu posle izbacivanja nekih ministara iz Vlade i te odluke premijera Cvetkovića da, kako je tada tvrdio, krene jednim novim i energičnijim putem.
Na toj sednici se govorilo o suštini problema srpske vlade i srpske države i onoga što opterećuje građane, što je dovelo do toga da je punjenje budžeta u ovoj godini problematičnije nego bilo kada do sada i da takve probleme imamo već u drugoj polovini februara i početkom marta. Na to ćemo se svakako vratiti i to će biti problem koji će obeležiti naše živote nakon završetka ove sapunice sa rekonstrukcijom Vlade.
Konačno, i u našem predlogu zakona koji smo podneli pre dve godine i kroz ove amandmane mi smo se fokusirali na to da na neki način ono što su ključni nacionalni resursi, pre svega u ekonomskom smislu, ili ono što može da bude zamajac, kako se to obično kaže, za neki privredni rast, bude na efikasan način locirano i da upravljanje njima bude efikasnije.
Dosta smo govorili o situaciji u javnim preduzećima. Premijer, članovi Vlade koji su ovde govorili o tome ono što su govorili u javnosti i afere koje su otvorene u javnosti najbolje govore o tome da je do sada upravljanje javnim preduzećima bilo veoma neefikasno, a da čitav problem proističe iz koncepta javnih preduzeća koji je neodrživ.
Vi ste ovom prilikom menjali Zakon o Vladi. Zakon o Vladi kroz jednu ili dve odredbe čak i pominje javna preduzeća u smislu prava i obaveza Vlade da, kao osnivač, vrši vlasnička i upravljačka prava nad njima. Možda je ovo bila prilika da postavite neke osnove drugačije organizacije javnog preduzeća, pre svega saniranja stanja u njima, spremanja za tržište, a onda za donošenje i političke i ekonomske odluke šta ćemo da uradimo sa svakim od tih preduzeća.
Umesto toga, vi ste se opredelili da ministarstvu koje je i do sada bilo najneefikasnije i u obavljanju svojih uobičajenih dužnosti i u upravljanju i vršenju kontrole nad radom javnih preduzeća koja su u njegovom sektoru, dodate neka javna preduzeća koja su vrlo važna ne samo za razvoj, već bih rekao i za opstanak države, ne samo zbog te vaše ideje da javna preduzeća treba da imaju socijalnu funkciju, nego i zbog njihove osnovne uloge i u ekonomskom životu i u životu države uopšte.
Govorim o Ministarstvu za infrastrukturu i ministru Mrkonjiću. Najmanje me zanima gde je on lično danas, zanima me zašto nije ovde i zašto danas njega ne možemo da pitamo nešto o efektima rada u njegovom ministarstvu. To ministarstvo je najneefikasnije u evropskim integracijama. Čitava vlada je u poslednjem kvartalu prošle godine imala dosta problema sa ispunjavanjem svojih obaveza, ali je Ministarstvo infrastrukture apsolutni šampion.
Nijednu od šest obaveza, ako se dobro sećam, iz izveštaja o ostvarivanju nacionalnog plana integracija to ministarstvo nije ispunilo. Ministar se prema tim obavezama ponaša onako kako se uobičajeno ponaša u javnosti. U retkim situacijama je to simpatično, ali u svim situacijama je vrlo štetno po interese ove zemlje.
Dakle, to je ministarstvo koje je do sada u svojim rukama držalo resurse nekoliko vrlo moćnih javnih preduzeća, na koje je na najneefikasniji mogući način potrošeno (ili protraćeno, kako god hoćete) sada već nekoliko milijardi evra, ili iz kreditnih linija ili iz budžetskih subvencija. Kroz ovo spajanje ministarstava, kroz mogućnost da ovo ministarstvo ubuduće vodi i resor rudarstva kao praktično poslednji nacionalni energetski resurs, ti gubici će biti još veći.
Nema ministra, ne možemo da postavimo ni druga pitanja koja smo imali u ovoj oblasti. Kako država misli da efikasnije vodi sektor ekonomije, bez obzira ko je na njegovom čelu i bez obzira koliko u svom poslu, u užem smislu, bio gospodin Ćirić, koji će ovde biti izabran za ministra, ukoliko su im ruke vezane, ukoliko nijedan instrument u fiskalnoj i ekonomskoj politici nemaju, ukoliko nemaju one instrumente koji su vezani za akciznu politiku (s obzirom da ova država više nema suverenitet u toj oblasti, ne može da vodi suverenu politiku u smislu određivanja akciza, pogotovo na one proizvode koji su predmet energetskog sporazuma sa Rusijom i tog katastrofalnog ugovora o prodaji NIS-a), kada ne može da upravlja nacionalnim resursima u tom smislu da sama reguliše nivo, visinu ili stopu rudne rente, koja je ovde praktično tim energetskim sporazumom zauvek ograničena na 3%, pa je gubitak na rudnoj renti, samo po osnovu godišnje količine nafte i gasa koja se eksploatiše na teritoriji Vojvodine praktično jednak ili možda i veći od neto koristi, neto pozitivnog efekta koji je ova država imala od posla privatizacije NIS-a?
Nema ni nekih drugih ministara koji bi o tome mogli da govore. Nema onog ministra koji se prvi prijavio, bez da ga je iko pitao, pre dve, dve i po godine, kako će biti prva žrtva, dobrovoljna žrtva racionalizacije Vlade. Nema Rasima Ljajića, tog ministra koji ovih dana vrlo izraženo putuje po Srbiji i misli da je dovoljna uteha ljudima kojima njegovo ministarstvo ili njegove vlade, a bio je ministar u tri ili četiri vlade u prethodnih deset godina, nije moglo da ponudi ništa drugo osim ministarskog sažaljenja i ljudskog plača.
To svakako ne ide u prilog onome što premijer pokušava da tvrdi, ili onome što je pokušavao da tvrdi u prvom trenutku, vidim da je kasnije reterirao, da će ovu novu vladu i ova nova ministarstva voditi nova energija i nova lica. Nijednog ni drugog nema.
Ovde se dosta govorilo o gospodinu Predragu Markoviću, koji će biti kandidat za ministra telekomunikacija, informacionog društva i kulture. Ne mislim da je najbitnije da li ima diplomu fakulteta niti to kako sebe doživljava u smislu profesije, da li je državnik, ali sam u njegovoj biografiji video drugu zanimljivu stvar. Jedna od njegove dve ili tri knjige zove se "Limun isceđeni". To me neodoljivo podseća na reformske kapacitete ili reformske potencijale koje će imati buduća vlada na osnovu ovih zakona o kojima danas raspravljamo. Hvala.

Iskorišćeno je devet minuta i 30 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 6. amandman je podnela narodna poslanica Branka Ljiljak. Ovaj amandman su prihvatili i Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović. Da li neko želi reč? (Da.) Narodna poslanica Aleksandra Jerkov.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici i narodne poslanice, mi smo podneli amandman na član 6. koji definiše nadležnosti Ministarstva finansija.
Suština našeg amandmana je vrlo jednostavna. Mi, naime, zahtevamo da se u nadležnost ovog ministarstva kao njegova obaveza postavi uređenje imovine i izvornih prihoda AP Vojvodine i lokalnih samouprava na teritoriji Republike Srbije.
Kao što je Republika Srbija jedina zemlja koja nema regione, isto je tako ostala jedina ili vrlo usamljena među evropskim zemljama u kojima lokalne samouprave nemaju svoju imovinu, u kojima lokalne samouprave nemaju svoje prihode i u kojima sve što želi na bilo koji način da se razvija u Republici Srbiji mora da zavisi od volje u Beogradu, od sredstava u Beogradu, od prioriteta u Beogradu, što naravno direktno utiče na kvalitet života građana koji žive u našoj zemlji.
Ovo nije nikakav hir Lige socijaldemokrata Vojvodine, to je obaveza koju Republika Srbija ima i pravo koje lokalne samouprave i autonomne pokrajine imaju na osnovu nekoliko članova Ustava Republike Srbije – člana 183, člana 184. i člana 188. Sve su ovo članovi koji garantuju građanima Republike Srbije, ma gde živeli, pravo na izvorne prihode i pravo na imovinu.
Iako se veoma često sve stranke koje postoje u Republici Srbiji deklarativno zalažu za vraćanje imovine lokalnim samoupravama, da ne govorimo o Autonomnoj Pokrajini, vidi se da se vrlo malo zapravo radi da bi do toga došlo.
U svim ovim članovima Ustava koje sam navela se navodi i odredba da će se to urediti zakonom. Zakona o tome nema. Za to vreme građani Vojvodine, građani svih opština u Srbiji ne mogu da imaju ona prava koja im Ustav garantuje i to se, naravno, odslikava na loš kvalitet njihovih života. Ovo je jedna vrsta pritiska koji Liga socijaldemokrata Vojvodine vrši na Vladu, da postane obaveza Ministarstva finansija da ova pitanja uredi. To je obaveza ne prema LSV, najmanje prema LSV, to je obaveza prema građanima Republike Srbije.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Nadamo se da će se Narodna skupština u Danu za glasanje drugačije izjasniti i da će naići na podršku svih onih poslanika koji predstavljaju građane, a koji su u strankama koje se deklarativno zalažu za povraćaj imovine. Evo prilike da nešto na tom polju konkretno i uradimo. Hvala.

Iskorišćen je jedan minut vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na naslov člana 7. i član 7. amandman sa ispravkom podnela je grupa 12 narodnih poslanika poslaničke grupe LDP.

Narodni poslanik Nebojša Ranđelović ima reč.

Uvaženo predsedništvo, poštovane koleginice i kolege, na naslov i samu sadržinu ovog člana podneli smo amandman u skladu s amandmanom koji smo poneli i na član 2. Jer, sam član 2. menja suštinu čitavog pristupa u Predlogu zakona pa je, shodno tome, potrebna promena naslova člana i same sadržine člana koji se tiče Ministarstva pravde.
Napraviću malu digresiju, uz osvrt na jučerašnju raspravu i naše istupanje u toku te rasprave. Pored lične povređenosti, želim da istaknem i svoju zapanjenost, i ne samo svoju nego i svih nas, onim što je bio odnos prema profesiji, prema struci, prema pravu, prema primeni prava i prema svemu što se tiče svih ovih stvari o kojima sam do sada govorio. No, kako kažu drevni Latini, inscitia mater arrogantiae, pa, shodno tome, i ono što se juče dogodilo prihvatam kao jednu nužnost naše nedovršene političke scene. Da je meni neko sasuo ovu latinsku mudrost u lice, ja bih se postideo, uz sve argumente koje sam naveo.
Da se sada vratim na samu suštinu našeg amandmana. Već sam naveo da je amandman posledica amandmana na član 2. Predloga zakona, odnosno drugačije organizacije i broja ministara. Radi se o tome da je Ministarstvu pravde dodat i resor javne uprave.
LDP smatra da je postojeći okvir postavljen Zakonom o ministarstvima neprihvatljiv i da je na osnovu njega kreirana Vlada koja ima enorman broj ministarstava, odnosno ministara i članova, a da su nadležnosti pojedinih ministarstava nejasne i da se u velikoj meri preklapaju. Time se dodatno usporava i poskupljuje inače neefikasna i neracionalna javna uprava, o čemu smo juče detaljno govorili.
Ovakva situacija je naročito neprihvatljiva u uslovima opšte ekonomske i finansijske krize i najavljene kampanje smanjivanja ukupne potrošnje. Ukoliko se odmah ne izvrši drastično smanjenje broja ministarstava, sve mere štednje će se uglavnom svesti na smanjivanje privatne potrošnje, uz kozmetička smanjivanja mnogo opasnije javne potrošnje.
Iz ovih razloga predlažemo da se ovim zakonom odmah smanji broj postojećih ministarstava tako da Vlada ima svega 12 ministarstava, a u sklopu toga je i naš amandman koji se tiče Ministarstva pravde, odnosno promene naziva i same sadržine ovog člana. Zahvaljujem.

Minut i 30 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Konstantinović. Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na naslov iznad člana 8. i član 8. amandman je podnela grupa 21 narodnog poslanika poslaničke grupe ''Napred, Srbijo''. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, vladajuća većina je, što kroz amandmane pojedinih poslanika, što kroz amandmane Odbora za pravosuđe i upravu, podnela petnaestak amandmana koji će očigledno biti prihvaćeni i koji će u dobroj meri izmeniti ovaj tekst zakona o ministarstvima.
Očigledno je da kompletan koncept zakona o ministarstvima nije stigao u skupštinsku proceduru, ali mi je žao što i u ovoj oblasti makar nije reagovala, jer ovde je očigledan previd i veliku štetu će ovaj član zakona ovim predlogom, spajanjem Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sa Ministarstvom trgovine, da učini privredi i standardu svih građana u Srbiji danas.
To što su ministri Dragin i Milosavljević u nemilosti predsednika Vlade nikako nije moglo da bude argument da dođe do spajanja Ministarstva trgovine i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Ministarstvo za trgovinu nema šta da traži uz Ministarstvo poljoprivrede, ti poslovi su sasvim različiti, a predlog SNS je bio da se tu nađe Ministarstvo životne sredine, taj deo koji se odnosi na životnu sredinu, što je sasvim prirodno.
Kada je u pitanju trgovina i dosadašnji rad Ministarstva trgovine, SNS je i te kako nezadovoljan. Mislimo da zbog tog rada ili, tačnije nerada, Ministarstva trgovine, danas imamo jako velike probleme u oblasti cena, u oblasti monopolizacije tržišta, i da je neophodno izvršiti spajanje poslova koji se obavljaju u Ministarstvu trgovine sa poslovima ministarstva za privredu.
Jer, naš privredni rast danas umnogome zavisi od usluga, a i ova vlada se opredeljuje da u nekom narednom periodu vodi mnogo više računa o realnom sektoru, pa je bilo sasvim prirodno i normalno da trgovina bude u sklopu ministarstva za privredu.
Rekao bih da smo samo u maloprodaji izgubili na desetine, ako ne i stotine radnih mesta, da je sitna trgovina, zahvaljujući ovim monopolima koje je omogućilo Ministarstvo za trgovinu u prethodnom periodu, upropašćena, da je u velikim gubicima.
Stanje i rad Ministarstva trgovine može najlakše kroz neke statističke podatke da se sagleda. Recimo, u trgovini na malo nespecijalizovanom robom, to su maloprodajni lanci, deset najvećih preduzeća kontroliše 70% tržišta; "Delta", uz "Ce market" i "Pekabetu", drži oko 38% našeg tržišta; u trgovini na malo specijalizovanom robom deset najvećih preduzeća imaju promet oko 58%, došlo je do jako ozbiljne koncentracije, a u delu gde su kozmetika i farmaceutski proizvodi čak desetak preduzeća, koja imaju najveći obim, imaju koncentraciju 88%.
Znači, sasvim je sigurno da su problemi u trgovini jako ozbiljni, da je politika koja je vođena u Ministarstvu trgovine u prethodnom periodu uticala da se dobar deo likvidnih sredstava iz privrede, iz malih i srednjih preduzeća, usisa u trgovinu, da je to razlog što imamo izuzetno malu industrijsku proizvodnju i da će šteta koja će ovim predlogom, koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini, ako bude prihvaćen ovakav član zakona, biti velika i u narednom periodu.
Zahvaljujem vam i nadam se da će za ove argumentacije i ove probleme u oblasti monopola, nedostatka konkurencije na našem tržištu, biti mnogo više razumevanja od strane vladajuće većine. Hvala.