Narodni poslanik Dragan Stevanović ima reč. Imate 28 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Vlade, zaista se slažem, prvi put, s nekim od kolega iz pozicije, da smo se danas zaista svega i naslušali ovde. Ono što ne mogu da podelim s njima jeste da se danas ovde može pričati o odgovornosti. Ovo što se ovde danas dešava za SRS je nužno. Kakva nužda, vi procenite sami, sve je samo nije odgovornost.
Vi, gospodine Stanimiroviću, koji govorite o vizijama i političkoj izvesnosti, poslužiću se ekspozeom koji je potpuno identičan s ovim koji smo danas slušali, ali ga je isti čovek predložio pre dve i po godine. Čućete i vi i kolege poslanici, a i javnost, kako to izgleda Srbija iz vaše perspektive i iz vaše vizije i političke odgovornosti.
Vidite, možete i vi i gospodin Mirko Cvetković da verujete u teoriju Čarlsa Darvina, ali ja zaista verujem, zajedno s kolegama iz SRS, da u ovoj sali, a bogami i iza malih ekrana, nema više onih koji su rasli na drveću, pa mogu da poveruju da će ova ovde ekipa za godinu dana da uradi ono što ste pre tri godine obećali da ćete da uradite za tri godine.
Šta ste obećali, piše ovde. Ja ću jednu po jednu tačku, naročito iz segmenta ekonomije, da pokušam da vam dočaram. Ponavljam, kako vaša vizija izgleda, a kako na potpuno drugom polu ili drugoj strani danas izgleda stvarnost u Srbiji.
Vidite, gospodine Cvetkoviću, šta je to što predstavlja vaš kredibilitet, koji obezbeđujete tako što menjate zakon, pa možete da nas uverite da ćete danas napraviti Vladu koja će uraditi za godinu dana ili manje ono što niste uradili za tri godine? Najlakše je ovde da se pojave oni koji će da vas podržavaju, koji će večeras da glasaju za vas i da kažu – a vi ne nudite rešenja.
Šta to treba da vam se ponudi? Rupa na saksiji ili topla voda? Šta to ozbiljan i moderni razvijeni svet već nije izmislio, da vi ovde niste mogli da upotrebite i primenite? Nije izmislio samo jednu stvar, nešto što vi niste spremni i sposobni da upropastite. To je slika i prilika vašeg kabineta, vaše Vlade i vizije koju poslanici, koji će večeras za vas da glasaju, promovišu već 10 godina u Srbiji.
Ali, za razliku od ovih poslanika ovde, neću da idem 10 godina ili 20 godina unazad i neću vas pitati kakva je vaša uloga u prodaji "Telekoma" iz 1997. godine, ne. Kao poslanik SRS, govoriću samo unazad dve i po godine, kada ste izašli pred nas poslanike i ponudili nam sada već sasvim izvesnu šarenu lažu. To je vaš ekspoze iz 2008. godine.
Tamo ste, gospodine Cvetkoviću, rekli, gospodine Stanimiroviću, ovo je sad vaša vizija, rekli ste da ćete imati rast BDP od 7% na godišnjem nivou, još malo pa kao kineski. Recite poslanicima koliki nam je rast BDP danas.
Gospodine Cvetkoviću, onda ste obećali da će nezaposlenost biti 11%, danas je 23%, a vi svoj mandat još uvek nemate nameru da okončate. Onda ste, gospodine Cvetkoviću, obećali širok spektar podsticajnih mera, od infrastrukturnih projekata, komunalnih projekata, elektroenergetskih projekata itd.
Na kraju ste obećali, gospodine Cvetkoviću, odobravanje poreskih olakšica za investicije u nerazvijena područja. Vidite, pre dva ili tri meseca usvojili smo Zakon o budžetu. U tom Zakonu o budžetu ima podatak o tome koliki su bili poreski podsticaji po ovom osnovu u Srbiji, i 2010. i 2009. godine, u nerazvijenim područjima. Znate li kolika je cifra u milionima evra? Nula, gospodine Cvetkoviću.
Dolazim iz jednog takvog nerazvijenog područja. Pitam vas šta ste u kontekstu podsticajnih mera uradili u Vranju, u Trgovištu, u Bosilegradu, u Bujanovcu, u Preševu, gde ste imali ekonomski i politički interes i obavezu da investirate i pružate podsticajne mere?
Danas, gospodine Cvetkoviću, ljudi u Trgovištu žive zajedno u sobi sa svojim svinjama. Danas, gospodine Cvetkoviću, u Trgovištu, koje je uništeno poplavama, vaša Vlada deli tanga gaćice, a vi nam ovde pričate o viziji. Opozicija ne nudi rešenje, ne nudi alternativu.
Znate šta ste još obećali, gospodine Cvetkoviću? Sada ću da vam kažem. Obećali ste smanjenje inflacije, a prošlu godinu ste završili sa najvećom inflacijom na evropskom kontinentu. Pa ste, gospodine Cvetkoviću, obećali da ćete fiskalni deficit pretvoriti u fiskalni suficit. Čime? Vašom javnom politikom? Sa vašom politikom javnih rashoda ili vašom politikom javnog duga? Da li je to ono što će da vam obezbedi finansijski i fiskalni suficit?
Smenili ste ministra finansija. Neka ste je smenili. Gospođa Dragutinović se nije snašla, nije razumela šta joj je obaveza i pozicija i dužnost kao ministra finansija. Istovremeno se postavlja pitanje – koliko je u ambijentu koji ste vi kao premijer bili dužni da obezbedite mogla da ne bude talac političkih ambicija, političkih interesa i pojedinaca u toj vladi i političkih stranaka i interesnih grupa, o kojima je jedan bivši potpredsednik govorio pre nekoliko dana, pa ste ga zbog toga izjurili iz Vlade?
Da nastavimo dalje, gospodine ministre. Sa ovakvom konkurentnošću ćete da menjate stvari s deficitom? Sa ovakvom politikom industrije? Sa ovakvom agrarnom politikom? Sa ovakvim spoljno-trgovinskim deficitom? Sa ovakvim tendencijama u sektoru javnog duga?
Da li je to ono što će da nam obezbedi perspektivu kakvu pišete ovde i nudite nam i pre dve godine i danas? Neće, gospodine Cvetkoviću, dok su vam god disonantni tonovi sa NBS. Dok vi nudite s jedne strane novi model razvoja ekonomske politike, a onda u populističke svrhe ponudite građanima grejs period od godinu dana da im olakšate vraćanje dugova i kredita, umesto da to radi NBS ili banke koje to rade i kojima narod duguje.
Vi se gurate kao premijer i Vlada da rešavate kreditnu politiku i kreditne probleme građana, umesto da im obezbeđujete radna mesta, pa da od svojih plata otplaćuju dugove koje imaju i prema bankama ili prema ne znam kome dalje.
Gospodine ministre, slušajte sad ovo, prvi ministre, obećali ste privatizaciju društvenih preduzeća, u kojima vaša vlada stavlja direktore koji primaju plate od 200.000 dinara, a radnicima, ako im daju, daju topli obrok ili regres, koji uz vaš blagoslov iznosi od 100 do 200, 300 ili 500 dinara.
Pa ste, gospodine Cvetkoviću, obećali pokretanje privatizacije javnih preduzeća. Obećali ste do 2008. godine da će se sprovesti privatizacija javnih komunalnih preduzeća, od lokalnog pa do nacionalnog nivoa. Šta ste uradili?
Završili ste priču s Telekomom. Kako? Tako što ste prvo podelili plen, a onda ste se dogovorili da raspišete tender za prodaju Telekoma. Ako ima boga, a ima ga, nećete ga prodati. Nećete ga prodati jer ne razumete ni zašto treba da se proda, niti zašto treba da ga sačuvate.
Gospodine Cvetkoviću, obećali ste sveobuhvatnu reformu propisa. Da li vam je i za to kriva svetska ekonomska kriza? Da li vam i za to trebaju rešenja opozicije? Ko vam treba za to da primenite pozitivnu pravnu i svaku drugu praksu? Ko vam brani da uvedete elemente korporativnog upravljanja u javni sektor, u sve one institucije u kojima bi to moglo da se uvede?
Ne brani vam niko, ali nemate vremena, jer se politikom bavite ad hok, od danas do sutra, a ne strateški. Koga ćete vi da ubedite u vaš program 2020? Koga? Nikoga, gospodine ministre, prvi ministre. Izvinjavam se, sad ste i ministar u stvari.
Ali, takav program za deset godina narednih se donosi u političkom konsenzusu, a ne u okviru Krunske ili u okviru jedne stranke, ili u okviru one ekipe koju okupite na Kopaoniku. One koji su nepristojno bogati vi konsultujete za ekonomsku politiku u ovoj državi, pa vam prodaju trgovinu i idu u sektor agrara zato što će tamo sad da budu najveće subvencije. Vi govorite o odgovornosti i vaše kolege poslanici o odgovornosti?
Gospodine Cvetkoviću, obećali ste, pazite ovo, privatizaciju državnog poljoprivrednog i građevinskog zemljišta delimično kroz restituciju. Pre tri ili dve godine ste usvojili Zakon o planiranju i izgradnji. Kakva su dostignuća tog zakona? Šta ste uradili s konverzijom? Ovo je konverzija. Šta ste i dokle ste stigli?
Više ste puta i podzakonsku i zakonsku regulativu menjali, nego što ste uspeli jedan jedini dokument u kontekstu legalizacije da izdate. Da li zaista verujete da će ove izmene i dopune, o kojima trenutno raspravljamo, da vam doprinesu i ubrzaju postupak legalizacije? Niste sposobni bili za deset godina da popišete katastar. Vi ćete da nas vodite u EU? Imate li ne stida, nego grižu savesti kad izađete pred poslanike ili pred javnost, da kažete da ste vi evropska budućnost i evropska perspektiva?
Ovde dođu neki vaši bivši ministri, sad potpredsednici Vlade, i ubeđuju nas kako je naš interes saradnja sa Belorusijom. Bacaju se ovde brojkama koliko nam se spoljnotrgovinski bilans sa njima menja. Onda date podršku rezoluciji koja faktički uvod sankcije sa naše strane Belorusiji. Ko bre vas da shvati ozbiljno? Gde vi vodite ovu državu? Za koga ste vi? Šta ste vi?
Obećali ste, gospodine Cvetkoviću, podizanje nivoa obrazovanosti, zamislite, naučnoistraživačkog rada. Obećali ste, gospodine Cvetkoviću, privredi i preduzećima tržište od 450 miliona stanovnika.
Koliki vam je procenat izvoza u BDP? Šta izvozite, gospodine Cvetkoviću? Na početku godine isprojektujete da ćete da izvezete 100.000 tona pšenice, a godinu završite sa 650.000 tona. Izvozite kukuruz, izvozite robu koja ima berzanske cene, da biste spoljnotrgovinski saldo popravili, a onda ostavite državu bez hrane, pa uvozite svinje iz Makedonije. Da li je to vizija? Da li je to budućnost?
Vaša jedina obaveza i smislena odluka večeras i ovih dana bila je da i vi i svi koji čine to vaše društvo i ekipu podnesete ostavku, da jednostavno postanete politički zaborav. Hvala.

Izvolite, gospodine predsedniče.

Poštovani narodni poslaniče, želeo bih da malo prokomentarišem i da dam odgovore na ova pitanja. Ostalo mi je samo nejasno, obzirom da je vaša politička opcija protiv EU, da li su ovo kritike ili su pohvale, jer ste rekli da mi nećemo stići do EU, što znači da ako to zaista mislite, to bi trebala da bude pohvala sa vaše strane.
No, da kažem nešto oko ovoga što ste vi naveli. Dakle, tačno je da su u onom ekspozeu koji je pisan u trenutku jednog velikog privrednog zaleta stavljene određene makrocifre koje zaista nisu mogle biti održane. Tako i ovaj rast od 7% koji ste spomenuli, koji je tada izgledao nadohvat ruke, jer otprilike do početka krize on je bio blizu 8, pa je onda u toj prvoj godini, pošto je kriza došla u zadnjem kvartalu, pao negde na 5,5.
Međutim, nakon konsolidacije iza krize naš rast se sada u ovoj godini očekuje da bude negde oko tri ili možda između tri i četiri posto, što znači da se stvaraju osnovi za rast koji će prema ovom našem planu 2020 u proseku biti negde između 6 i 7%.
Što se tiče pitanja odnosa Narodne banke i kreditnog zaduženja, moram da kažem da to jeste inicijativa Vlade, ali da se ona svakako ne odvija autonomno i ne odvija van Narodne banke, tako da smo mi u stalnom kontaktu i na osnovu tih kontakata, kao i kontakata sa poslovnim bankama koji se očekuju, mislim već u toku sutrašnjeg dana, mi ćemo imati jedan predlog za koji verujem da će zaista olakšati život ljudima koji su uzimali kredite, jer će im omogućiti da preko grejs perioda, praktično, smanje svoje obaveze za otplatu u narednih 18 meseci do dve godine.
Time će im se povećati kupovna moć koju oni mogu iskoristiti za neposrednu tekuću potrošnju ili, pak, za uzimanje novih kredita u tom periodu, grejs periodu, znači do dve godine, tako da mogu čak i da kupe neku trajnu potrošnu robu.
Mislim da, umesto da kritikujete ovu meru, morate biti veoma zadovoljni, jer je svima nama cilj da život ljudima bude bolji. Napominjem da je ovo tek prva mera na kojoj će raditi ova vlada, a i u narednom periodu ćemo inicirati još niz drugih mera za olakšavanje života ljudi.
Što se tiče radnih mesta da se ona obezbede, naravno, Vlada ne može obezbeđivati radna mesta kako to vi mislite, ali će ona obezbediti značajne podsticaje na svim nivoima, i kod malih i srednjih preduzeća, i u okviru poljoprivredne delatnosti, tako da mislimo da će se stvoriti fundamenti da se polako krene u pravcu kreiranja mogućnosti ljudi da rade i zarade.
Kada se radi o pitanju privatizacije društvenih preduzeća, što je bio jedan od zadataka, koliko je meni poznato, ta privatizacija jeste okončana. Preduzeća koja su ostala jesu u državnoj svojini, a mislim da društvena preduzeća više ne postoje kao organizacioni oblik.
Što se tiče pokretanja privatizacije javnih preduzeća, pa vi sami znate da je privatizovan NIS, to je jedno od najvećih javnih preduzeća koje smo imali, znate da je u toku privatizacija "Telekoma", protiv koje vi jeste, a koje je isto tako javno preduzeće. Znate isto tako da je neuspešno pokušana privatizacija JAT-a, da se sada pravi nova strategija, pa će se ići ponovo na privatizaciju. Dakle, ovde se ne radi o obećanjima koja su prazna, već o nečemu na čemu se dosta radilo.
Što se tiče sveobuhvatne reforme propisa koju ste spomenuli, ona je urađena, naravno to nije akt, nego čin, ona se i dalje sprovodi, ali je ogroman broj propisa stavljen van snage, formirana je posebna kancelarija koja se time bavi i ta aktivnost već daje neke rezultate, a još će ih više biti u budućnosti.
Konačno, kada govorite o spoljnotrgovinskom deficitu, moram da kažem ako gledamo cifre, da je spoljnotrgovinski deficit kod nas u poslednjih godinu dana bio najniži istorijski, odnosno istorijski imamo najviši stepen pokrića našeg uvoza izvozom koji je prešao 50%, negde je oko 58%, a izvoz nam beleži izuzetno visoke stope rasta, čak i ove godine te stope su dvocifrene, i to preko 20% u prošloj godini, a za početak ove godine čak i oko 30%-tak posto, tako da se može reći da određenih pozitivnih pomaka ima.
Ono što jeste najveći problem i ono na čemu će Vlada najviše da radi jeste zapravo da pomogne ljudima da lakše žive, imajući u vidu da je ekonomska kriza zaista zaustavila taj rast koji je bio do početka formiranja Vlade i praktično je Vlada bila počela sa radom u trenutku kada je startovala kriza. To je bio trenutak koji, nažalost, nismo mogli da biramo i sada je na nama da učinimo sve da ljudima olakšamo, a onima koji ne mogu da im kroz određene socijalne programe pomognemo.

Poslanik Dragan Stevanović, replika.

Gospodine Cvetkoviću, sve ste se potrudili, a od svega što ste uspeli jeste da relativizujete sve. Hajde budite ljubazni pa objasnite i poslanicima i meni kako je moguće da radna mesta gubimo, a izvoz na realnim osnovama povećavamo?
Lepo sam vam rekao, vi manipulišete brojkama, a koje se tiču našeg izvoza. Na kontu toga da ste izvozili robu niskog stepena obrade, kukuruz, pšenicu, šećer, sve ono što je podiglo izvoz zato što je cena na berzama otišla gore. I videćete koliko vam je taj izvoz ranjiv ako se negativne tendencije dese na tržištu. I videćete čime ćete da se pohvalite. Pa ste izvoz napravili boljim zato što umesto sto hiljada izvezli 600 hiljada tona pšenice ili kukuruza, sasvim je svejedno, da ne idemo dalje.
Koliki je stepen obrade proizvoda koji izlazi iz ove države? Čime možete da se pohvalite? Najveći izvoznici u ovoj državi su i najveći uvoznici. To treba reći. Nisam tražio da vaša vlada pravi radna mesta, ali ste bili dužni i u obavezi da stvarate ambijent da privatni kapital stvara i otvara radna mesta.
Kakav je nivo investicija? Kolike su vam investicije u ovoj godini? Znate li šta projektujete za ovu godinu? Četiri milijarde. Četiri milijarde stranih investicija. Gde? U državu sa ovolikim nivoom pravne i finansijske nesigurnost, gde ne možete da naplatite nesporno potraživanje, a kamoli sporno, u državi u kojoj nema katastra. U državi u kojoj ne možete da dobijete građevinsku dozvolu ni posle dve, tri godine otkako promovišete novi zakon?
Nemojte, molim vas, gospodine Cvetkoviću, mi nismo neozbiljni i nerealni ljudi i nemojte vi da preispitujete moj stav da li sam za ili protiv EU. Protiv sam EU, ali dokažite nam vi koji nas vodite u Evropu da nas razumete odnosno da razumete EU kroz uspostavljanje standarda u državi.

Dajem reč premijeru.

Želim samo kratko da kažem. Spominjete katastar. Kad neko sa strane sluša, mogao bi zaključiti kako je katastar postojao i kada je došla ova vlada, ona ga je uništila, pa ga sad nema. Taj katastar je trebalo da postoji pre 20 godina. Ova vlada je pokrenula izradu katastra i on ne može da se napravi za godinu dana, zato što je to veliki posao, ali smo pokrenuli i taj katastar će biti napravljen i onda ćemo ga imati.
Dakle, mi se nalazimo u jednoj objektivno siromašnoj zemlji koja je u mnogo čemu zaostala. Mi pokrećemo određene postupke, završavamo stvari, neke se završavaju sada, neke će se završavati u narednom periodu.
Ali je sasvim pogrešno i nekorektno kritikovati ovu vladu zašto nema institucionalne instrumente koje bi trebalo da ima. Naravno da bismo voleli da smo imali katastar, naravno da bismo voleli da smo dobili uređen sistem u svakom pogledu. Upravo suprotno tome, mi na svemu tome moramo da radimo i da ga menjamo. Pokušavamo da te promene budu brze. Voleo bih, verovatno kao i vi, da budu još brže, ali osuđivati ovu vladu što je sistem takav je potpuno besmisleno.

Potpredsednica Gordana Čomić ima reč.       

Dame i gospodo, u trenucima kada se u parlamentu raspravlja o tako važnoj stvari kao što je promenjeni sastav ili promenjen način na koji će Vlada ubuduće funkcionisati, za sve nas koji smo učestvovali ili svedočili dovoljno dugo stvaranju i odgovaranju za rad raznih vlada, neminovno je da se toga setimo.
Probaću u pet minuta da kroz brojke prikažem šta je moj stav i šta je razlog zbog čega ću glasati za predlog predsednika Vlade gospodina Mirka Cvetkovića o promenjenom načinu funkcionisanja Vlade i o promenjenim personalnim rešenjima.
Kada kažem da je dovoljno nas koji smo svedočili i učestvovali, to se vezuje za nedovoljni broj godina, gde je taj broj godina razvoja demokratije taman toliki da većina učesnika u celom razvoju demokratije bude prisutna i da može da svedoči o tome u čemu je učestvovala. To je, otprilike, kao da smo u Engleskoj u 16. ili 17. veku, u prvim godinama.
Dakle, sasvim kratko u brojkama šta je moj fokus ili moje posebno sočivo kroz koje gledam valja li glasati za predlog Vlade koja mi se predlaže. To su bilansi šta je Vlada preuzela i koliko je od toga što je preuzela dužna, da li je napravila nove dugove bilo koje vrste ili je dugove popravljala.
Iz ovih deset godina, koliko svedočim i učestvujem, svedočila sam u stvaranju pet Vlada i učestvovala u staranju pet Vlada i četiri predsednika Vlade, Zorana Đinđića, Zorana Živkovića, Vojislava Koštunice u dva mandata, i sada predsednika Vlade Mirka Cvetkovića.
Svaka od tih vlada je preuzimala neurađeno od prethodne Vlade i uradila još nešto nabolje. Za deset godina je dovoljno da vidimo koliko je tih pet vlada, koje su Srbijom upravljale u proteklih deset godina, stvarno promenilo sve u javnim poslovima, koje im je dato na upravljanje, nabolje.
U trenutku kada je 25. januara 2001. godine Zoran Đinđić govorio o programu Vlade i mislim u govoru rekao program ne samo Vlade kojom je predsedavao nego i mnogih budućih vlada, pa i onih koji su vodili njegovi politički suparnici i neistomišljenici, mi smo imali situaciju da je plata iznosila u proseku 35 evra. Danas je 330 evra, sa jednim dobrim periodom većeg proseka od 400 i nešto evra za vreme prve vlade, koju je vodio Vojislav Koštunica. Dakle, svi idemo nabolje.
Kada smo preuzeli tu prvu vladu, neplaćene obaveze države su bile takve da dečiji dodaci nisu plaćani dve godine, da penzije nisu plaćene do tri godine, razne vrste obaveza prema raznim klasama penzionera, pomoć nezaposlenima je kasnila dve i po godine, iz potpuno razumljivih razloga. Ovo ne kvalifikujem drugačije nego kao bilans i dug.
Dakle, ukupan dug u tom trenutku je bio 230 miliona evra i taj dug je vraćen, isplate su već odavno redovne, a dugovi izmireni. Svaka od tih pet vlada je obavljala svoj deo posla u onome što je država obavezna prema građanima koji za nju glasaju.
Devizne rezerve Srbije u tom trenutku su bile oko 300 miliona evra. Danas, kako sam razumela predsednika Vlade Mirka Cvetkovića, to je 10 milijardi evra. Svaka od tih vlada je uradila nešto za to da se devizne rezerve uvećaju.
Pre deset godina, skoro 70% porodica se moglo po statistikama računati ispod linije siromaštva. Danas je taj procenat užasno veliki, još uvek. U jednom periodu je bio smanjen i iznosio je negde oko 8,8%. Sada je već blizu 10%. Svaka od tih vlada je imala za program borbu protiv siromaštva, iskorenjivanje siromaštva, izvlačenje najsiromašnijih iz marginalnih grupa i pokazivanje države da brine o onima koji sami o sebi brinu na najteži mogući način.
Procene unutrašnjeg duga pre deset godina su bile 15 milijardi evra. Sada, kada govorimo o stotinama miliona evra, vrlo se žučne rasprave vode o tome ko je u pravu.
BDP je po glavi stanovnika iznosio 829 dolara, sada je to više hiljada dolara. Svaka od tih vlada je nešto uradila. To je razlog zašto je važno vrlo brižljivo ispitivati predsednika Vlade, Mirka Cvetkovića, kakav će on bilans ostaviti sledećoj Vladi, bez obzira da li će je voditi on, neko koga bude podržavala DS ili neko koga bude podržavao bilo ko iz opozicije.
Moj lični utisak je da su vlade radile dobro, i one vlade u kojima sam bila opozicija i vlade koje sam podržavala, i zato što je bilo dobre opozicije u Narodnoj skupštini, jer bez toga nijedna vlada neće biti dobra. Nema toliko dobrog samosvesnog člana Vlade koji će bez mača kontrole opozicije ili skupštinskih tela dati najbolje od sebe i najbolji rezultat.
Zašto govorim o nekoliko Vlada? Zato što bih volela da tema koju je danas uneo predsednik Vlade Mirko Cvetković, dakle, glasajte za novi sastav Vlade, da bude i početak jedne nove vrste dijaloga ovde u Skupštini, među nama, kada su u pitanju rezultati bilo koje vlade, jer se ovde čulo nekoliko stvari za koje svedočim da nisu istinite, a to je da opozicija nikada ne glasa za Vladine predloge. Netačno.
DS je bila opozicija, jedan dobar deo zakona je tada vladajuća većina, po prirodi stvari, kao urađene zakone unosila na dnevni red Skupštini, a u stvari smo mi to glasali.
DS je glasala za tadašnjeg kandidata za predsednika Skupštine Predraga Markovića. Zašto? Da pokažemo da je Skupština nešto drugo u odnosu na Vladu, i da je nenormalno da nas 250 glasa za potpredsednike Skupštine, a za predsednika Skupštine da glasa samo vladajuća većina. Sada će Predrag Marković imati mnogo većih problema da opravda glas koji dajem za ovu vladu i za njega kao ministra u resoru kulture i informisanja i pogotovo informacionog društva.
Dakle, vreme nam je da mi u Skupštini sami između sebe, i na nama je odgovornost koji trenutno pripadamo vladajućoj većini, promenimo odnos i stav prema kritici Vlade, ne odustajući nikad od kritike, ali razumevajući šta kritikujemo. Ako se govori o programu Srbija 20-20, koji Vlada Srbije ima, onda je to tema.
Deset godina o kojima sada govorim je proletelo kao tren i ovih deset sledećih će biti. Da li ćemo danas razgovarati o tome hoće li i može li prosečna zarada da bude hiljadu evra? Ako može – zašto može, ako ne može – zašto ne može?
Hoćemo li u svim sektorima nastaviti da gradimo zajedno, svako zadržavajući svoj politički stav, svoj politički ukus i svoje političke ideje, ali ne sporeći temelj demokratije, a to je dijalog kao strategija i nastavljanje rezultata jedne Vlade na druge koje dolaze posle nje.
Kada pogledamo tih proteklih deset godina, spomenuću još samo da su sve te vlade imale rezultat u Srbiji i u teškoćama koje je podrazumevao odnos s bivšim državama, zajednicom i nerešen problem KiM, ali i 17 izbora koji su u Srbiji održani između 24. septembra 2000. i . maja 2008. godine. I činjenica da su ovi majski izbori iz 2008, koji su kao rezultat imali koalicionu Vladu, poslednji izbori za evo skoro tri godine su nama svima trebalo da budu dokaz da je vreme sazrelo da Srbija ponovo dobije četvorogodišnju Vladu.
Glasaću za predlog Mirka Cvetkovića i nikada neću odustati od kontrole Vlade i od postavljanja pitanja, koja nije uobičajeno, kažu, da postavlja predstavnica vladajuće većine, ali to ću učiniti zato što znam šta najviše nervira ljude u Srbiji, mnogo više nego siromaštvo, mnogo više nego socijalni strahovi, mnogo više nego nezaposlenost, nervira ih strančarenje, bahatost, arogancija i nervira ih činjenica da gledaju sve nas u televizoru i da imaju nepogrešiv osećaj da se mi bavimo samima sobom, a ne njihovim problemima.
Svaki predstavnik Vlade, za kojeg ću danas glasati, biće detaljno propitivan. Odustaje li dobrovoljno od takvog ponašanja ili treba na nekom od odbora da mu se dokaže da je strančarenje višak sujete i višak arogancije, zabranjen oblik ponašanja u jednom timu, koji se zove Vlada Republike Srbije. To je sramota da se radi.
Hvala i želim vam da radite tako da vas vidimo sasvim uspešne na kraju ove godine, odnosno za nekoliko meseci kada budemo ušli u izbornu godinu.