Narodna poslanica Nada Kolundžija, pravo na repliku.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo, zaista nisam mislila da će ovako da krene. Kada kažem da mi jesmo nosioci tog projekta, imamo odgovornost, to je projekat na kom smo dobili izbore, čije smo ciljeve utvrdili kao ciljeve ove vlade i na kojima radimo. U tom smislu sam to rekla, ne isključujući nikoga drugog iz toga da je takođe nosilac tog istog projekta.
Dakle, samo sa stanovišta odgovornosti, kao nekoga ko je preuzeo odgovornost da radi na ostvarenju tog projekta. Mislim da ne bi nikoga trebalo da vređa kada nešto tako kažem, pošto je to prosto činjenica.
Naravno, podrazumeva se da je uključivanje svih potencijala i snaga koje mogu doprineti ostvarenju tog cilja nešto što je pretpostavka i naša očekivanja za ovu vladu.

Ponovo su dve prijave. Sada zaista nema osnova za repliku. Molim vas da razumemo da će ova sednica teći tako da će svako dobiti pravo na repliku, ali ne tako da međusobno repliciranje ugrozi normalan tok sednice. Dakle, ova poslednja zaista nema osnova za repliku.

Narodni poslanik Čedomir Jovanović, pravo na repliku.

Gospođo Čomić, apsolutno kao i vi želim da ova rasprava teče normalnim tokom, jer mislim da je previše onoga što je kompromitujuće da bi mi mogli sebi da dozvolimo međusobno obaranje ruku ovde bez puno smisla.
Zamoliću vas za elementarno uvažavanje nečega što mi prepoznajemo u normi poštovanja dostojanstva Skupštine. Mi smo krupna pitanja ovde pokrenuli početkom razgovora. Očekujemo od predsednika Vlade da na ta pitanja ponudi odgovore, da bi mogli dalje da razgovaramo. Valjda je to suština parlamentarnog života.
Znači, predsednik je govorio o ekonomskoj politici, mi smo rekli – molim vas, konkretizujte to. Govori je o Kosovu, mi smo rekli – dajte alternativu, pošto ono što vidimo nije ono o čemu predsednik govori.
Neophodno je da o tome razgovaramo ovde sad, u ovom trenutku, na ozbiljan način. Samo se o tome radi. Naravno da se podrazumeva da ste vi preduzeli odgovornost za taj evropski projekat, vi ste vlast, vlast sama po sebi je za mnogo šta odgovorna i mi prepoznajemo svoj deo odgovornosti u tom poslu. Time motivisani smo i pružili podršku svakom evropskom nastojanju vaše vlade. Upravo zbog toga nam najviše i smeta nepotrebno tumaranje i greške koje se svesno prave, zbog nečeg što je mnogo manje vredno od cene koju plaćamo.
Srbija može da dobije efikasniju vladu od ove koja se sada nudi, može da dobije logičniju vladu, može da dobije vladu iza koje će stati stranke koju se svesne onog što su loše uradile. Ništa od toga nije sada slučaj.
Mesecima smo po novinama čitali ko će biti smenjen, ko će doći, ko će biti predsednik Vlade, neće biti predsednik Vlade, na kraju, sve je ovo ovako zbrda-zdola sastavljeno i skrpljeno samo da prođe ovaj današnji dan i to je ono što nam smeta. To je ono što nam smeta, što sam siguran da u DS, da u toj Uniji regiona, čak i u socijalistima ima više potencijala od onog što nam se sada nudi.
Apsolutno je jedini problem ovog današnjeg dana u tome što vi sami unapred sebi oduzimate priliku da budete uspešni, a mi u vašoj propasti ne vidimo nikakvu korist za nas. Nije valjda naša sudbina da uvek iz pepela krećemo.

Dva minuta. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Momo Čolaković.

Poštovana predsedavajuća, radno predsedništvo, poštovani predsedniče Vlade, potpredsednici Vlade i ministre, poslanička grupa PUPS je povodom rasprave o zakonima o Vladi i ministarstvima dala podršku tim rešenjima, a to čini i danas prilikom rasprave o rekonstruisanoj Vladi.
U tom smislu, podržavamo ekspoze gospodina Cvetkovića, premijera, i dajemo podršku rešenjima koja su danas ovde predložena.
Za poslaničku grupu PUPS je veoma značajno i bitno da se ostaje na prioritetima koji su utvrđeni jula, odnosno juna 2008. godine, prilikom konstituisanja vladajuće koalicije. Posebno podržavamo one mere koje ste istakli u odnosu na potrebu ekonomske stabilnosti ove države.
Takođe, mislimo da bez ekonomske stabilnosti ne može biti ni socijalne stabilnosti, ali isto tako ne može biti ni političke stabilnosti. Između dva prioriteta za koja se posebno zalažemo, oko ekonomske i socijalne stabilnosti, dobro je da se uspostavi balans, koji će obezbediti uporednu stabilnost ove dve politike. Posebno za našu poslaničku grupu ističemo potrebu socijalne stabilnosti države i socijalnih mera koje se moraju preduzeti u vezi s tim.
Posebno je i gospodin Ružić govorio u vezi s onim za šta se mi posebno zalažemo i mi smo u tom smislu u poslednjih nekoliko godina tragali za najboljim rešenjima kada je u pitanju socijalna stabilnost, a posebno mislim na Zakon o PIO i prateće zakone koje smo usvojili u ovoj skupštini u proteklom periodu. Posebno ističem potrebu da i ovaj zakon koji je sada u proceduri, o socijalnoj zaštiti, treba da doprinese tom cilju za koji se posebno zalažemo.
Mi smo u proteklih nekoliko godina, a posebno u prošloj godini, insistirali na donošenju Zakona o PIO. On je usvojen krajem prošle godine i obezbeđuje tu socijalnu stabilnosti kod najugroženijeg dela stanovništva i kod najvećeg broja organizovanog društva, a to je milion i 650 hiljada penzionera.
Takođe, ističem mere Vlade koje su donete u proteklih nekoliko godina, kada su u pitanju sporazumi sa bivšim republikama Jugoslavije, posebno sa Slovenijom, BiH, Crnom Gorom, Makedonijom i Hrvatskom. Tu su rešeni problemi na hiljade građana naše države, koji su ostvarivali svoja prava u tim državama.
Složio bih se takođe da su ministarstva u kojima su kadrovi iz koalicije SPS-JS i PUPS dala zapažene rezultate u radu ove vlade. U tom pogledu bih podržao stavove koje je gospodin Ružić izneo.
Izražavamo posebno zadovoljstvo što je na čelu socijalnih politika potpredsednik dr Jovan Krkobabić ostvarivao rezultate u proteklih nekoliko godina i u tom pogledu ima punu podršku naše partije i naše koalicije. U tom smislu smo, kao poslanička grupa sa najmanjim brojem poslanika, dali svoj puni doprinos u radu ovog parlamenta i posebno u podršci koju smo davali Vladi RS na svim pitanjima i prioritetima koji su utvrđeni na početku mandata.
Na kraju, obzirom da cenimo da nema potrebe mnogo govoriti u vezi s ovim, očekujemo od Vlade da ostane dosledna u ostvarivanju principa koji su ovde izneti, principa na kojima se koalicija formirala i u tom pogledu imaće našu punu podršku u narednom periodu.
Novim ministrima i svim ostalima koji su bili do sada, i predsedniku Vlade i potpredsednicima, želimo u narednom periodu mnogo uspeha, više jedinstva, više efikasnosti i mnogo bolje rezultate nego što su do sada bili.

Iskorišćeno je pet minuta i 45 sekundi vremena namenjenog predsedniku poslaničke grupe.

Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, a ko nije iskoristio svoje pravo, želi reč?

Ako ne, obaveštavam vas da su, saglasno članu 96. stav 4, poslaničke grupe predale prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika.

Ovaj tok sednice pripada poslanicima prijavljenim po redosledu.

Narodni poslanik Jovan Damjanović ima pravo na pet minuta. Izrazio je želju da govori, ali trenutno ima obaveza, tako da će dobiti reč onda kada završi obaveze.

Prvi prijavljeni govornik, narodni poslanik Bajram Omeragić, a posle njega narodni poslanik Riza Halimi.

Poštovani predsedniče Vlade, poštovani članovi Vlade, poštovani narodni poslanici, pošto nisam dobio pravo na repliku, a ovde je bilo toliko replika koje nisu bile vezane ni za imena, ni za prezimena, ni za imena stranaka, da odgovorim onima koji su neprimerenim rečima danas govorili o gospodinu Ugljaninu, ministru u Vladi RS.
Bošnjačka lista Za evropski Sandžak je prihvatila Kancelariju za nedovoljno razvijena područja, koja pokriva teritoriju na kojoj živi gotovo milion stanovnika, odnosno građana RS, koji žive u najtežim uslovima. Ovo je bio izazov za našu političku opciju i od tog izazova nismo pobegli već smo se upustili u ovaj posao.
Taj posao nije bio jako popularan i niko se o njega nije otimao, jer znate da na teritoriji nedovoljno razvijenih područja živi gotovo milion stanovnika u najtežim uslovima, gde je ova ekonomska kriza imala najveće posledice. Želim da kažem onima koji su se danas neprimerenim rečima obraćali ministru, da to više govori o njima nego o ministru.
Ono što želim danas da naglasim, o tome sam više puta govorio ovde, jeste da je u regionu Sandžaka ekonomska situacija izuzetno teška i iskoristio bih priliku danas, kada je gospodin Ćirić tu, Bošnjačka lista Za evropski Sandžak će podržati ovu rekonstrukciju i glasati za ovu Vladu, naročito zbog toga što želimo da uputimo poruku Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja i gospodinu Ćiriću na početku ovog mandata da obrate pažnju na frapantne ekonomske pokazatelje u Sandžaku, stopa nezaposlenosti je na afričkom nivou.
Da samo spomenem sve one koji spominju ovde Sandžak iz opozicije i iz drugih stranaka, gledao sam i svi su učestvovali u ponekoj vladi, ne sećam se da je bilo ko imao ikakav program za razvoj Sandžaka.
Nisam pripadnik političke opcije koja se zalaže za neku logiku državnog intervencionizma u privredi, ali nisam ni za logiku klasičnog lese fer-a, a to je da samo tržište može da reguliše sve odnose u privredi.
Vlada Republike Srbije je pokazala da stoji na ovom prvom stanovištu, ne samo ona nego i mnoge države danas u svetu. Danas američka vlada, britanska vlada, pomažu bankama, pojedinim firmama. Jednostavno, ova ekonomske kriza je uradila to da država mora na neki način da pomogne, naročito tamo kada se radi o najsiromašnijima, kada se radi o onima kojima je potrebna samo jedna interventna pomoć.
Naša Vlada, što su građani Sandžaka podržali, uložila je stotine miliona u Kragujevac, uložila je stotine miliona u Bor. Danas imamo tamo dobre rezultate. Naša Vlada je tamo donela "Beneton", u Niš. Tu je "Sažem". Tu su mnoge firme, ali mi imamo afričku nezaposlenost u Sandžaku, veća je od 50% i molim vas da se na početku ove Vlade napravi jedan ekonomski program da jednostavno ono što smo uradili u Boru, što smo uradili u Kragujevcu, što radimo u drugim delovima Srbije, da jednostavno uzmemo i primenimo taj princip i u Sandžaku i intervenišemo na neki način, ne da bi se država bavila privredom nego da se jednostavno premosti ova ekonomska situacija onako kako je to u Boru ili u drugim delovima Srbije.
Imali smo situaciju da Srbijagas spasi Agroživ, spasi Azotaru, spasi mnoge firme tako što konverzijom duga uđe u kapital i spreči da firma ode u stečaj. To je trebalo da uradimo kada je u pitanju Fabrika "Raška", kada je u pitanju PIK "Pešter", kada su ostale firme u pitanju, da se jednostavno prema Sandžaku odnosimo onako kako i prema drugim delovima Srbije.
Želim još jednom da naglasim da na početku ove Vlade uradimo taj program i imamo godinu dana da podignemo nezaposlenost u Sandžaku. Mislim da za to ima i političkih razloga o kojima povremeno govorim u ovom parlamentu. Hvala.

Iskorišćeno je pet minuta i 15 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Riza Halimi, a posle njega narodni poslanik Vlajko Senić. Vreme na raspolaganju je tri minuta i 25 sekundi. Izvolite.

Gospodine predsedniče Vlade, prilikom rasprave o Predlogu zakona o ministarstvima predstavnik Vlade je odbijao sve kritike koje su bili upućene predlogu za ukidanje Ministarstva za ljudska i manjinska prava i tvrdio da je standard ostvarivanja manjinskih prava u Srbiji na najvišem nivou i da je Srbija daleko iznad okruženja i evropskih standarda.
Činjenice govore prvo o tome da se Srbija vraća starom restriktivnijem modelu koji je bio sa slabijim rezultatima u odnosu na protekli trogodišnji period, kada je funkcionisalo Ministarstvo manjina. Ako neko pokušava da opravdava ovaj potez praksom u drugim državama, onda se postavlja pitanje zašto se isti kriterijum nije odnosio i na Ministarstvo dijaspore i vera, kao i na Ministarstvo za Kosovo.
U teškoj ekonomskoj situaciji većina građana ima ogromnih socijalnih problema, ali objektivno pripadnici pojedinih manjinskih zajednica se nalaze u još težoj situaciji, a o tome govore i službeni izveštaji iz Belgije, Nemačke, Švedske, koji govore o velikom broju Albanaca, a i Roma, koji preko azila pokušavaju da dođu do posla u ovim državama.
Nije to slučajno, pogotovo kada se zna da su van Vojvodine, područja u kojem pretežno žive pripadnici manjinskih zajednica, najnerazvijenija područja u državi. Opština Preševo, sa oko 90% albanskog stanovništva, ubedljivo je najnerazvijenija opština u državi, sa sedam puta manjim narodnim dohotkom po stanovniku u odnosu na državni prosek i sa rekordnom stopom nezaposlenosti od preko 70%, koja je ista i kod albanskog stanovništva u Bujanovcu i u Medveđi.
Takođe je poznato da je, iako se o tome ne govori javno, između dva poslednja popisa došlo do značajnog smanjenja broja pripadnika kod većine manjinskih zajednica u Republici Srbiji. Kod Albanaca je ovo smanjenje još dramatičnije jer podaci govore da je od poslednjeg redovnog popisa na ovom području 1981. do 2002. godine došlo do apsolutnog smanjenja od 14.651 Albanca, a uzimajući prirodni priraštaj za ovaj dvadesetjednogodišnji period onda je u pitanju preko 35.000 Albanaca koji su migrirali u ovom periodu ili izbegli sa ovog područja za vreme vanrednog i ratnog stanja.
A mi imamo začudo u ovim uslovima u budžetu za poslednje dve godine pozicije budžetske preko kojih treba sprečavati iseljavanje ili migraciju samo srpskog stanovništva, pa sam već postavio pitanje, gospodine predsedniče, i sada ne dobijam odgovore na poslanička pitanja.
Ono što imate u ekspozeu o socijalno-ekonomskim problemima Srba na Kosovu, ko bi trebalo da se bavi socijalno-ekonomskim problemima Albanaca na ovom području, a pogotovo kada ste vi poslednji put spomenuli da će određene ove teme biti predmet predstojećeg dijaloga i ako taj dijalog bude išao, deset i više godina koliko se najavljuje, kada će ovi ljudi stići na red da se rešavaju njihovi problemi?