Gospođo potpredsednice, poštovani članovi Vlade, moram da kažem da materijal koji smo dobili, ove biografije kandidata i dosadašnjih ministara i ponovo kandidata za novu Vladu ipak su ponižavajući za nas. Znam da ste prosledili ono što su oni sami napisali, ali možda ipak pokazuje kakva je koordinacija u Vladi.
Za mene je užasavajuće da neko napiše da je osposobljen da samostalno radi na računaru. Ovo je 2011. godina, 21. vek. Znači, da li radi sa unucima, sa decom, ili mu pomažu komšije, ali ovo neko da napiše u biografiji?
Imamo kandidata koji je rekao da mu je Milošević lično dao orden. Koliko znam orden daje država, a ne neko pojedinačno. Vrhunac je ono što nam je u biografiji napisao kandidat za ministra kulture. Kaže – nikada se u javnosti ne pojavljujem ni sa kim iz svog privatnog života, što je besmislica lingvistička, niti demantuje medijske napise.
Ovo je nečija biografija? To u istoriji sveta niko nije priložio kao deo svoje biografije da bi mogli bolje da razumemo i da glasamo za njega.
Međutim, ono što je za mene ovde mnogo ozbiljnije to je što, gospodine Cvetkoviću, mislim da je ipak trebalo, u redu je, civilizovano je zahvaliti se dosadašnjim ministrima na radu, svakako je to, kako bih rekao, u nekom civilizacijskom smislu potrebno, ali ipak je bilo potrebno nešto reći o tome koja ministarstva su radila više, a koja su radila manje.
Prosto mi nedostaje u vašem ekspozeu neka analiza onoga što je urađeno, jer nisu sva ministarstva radila ovde jednako. Ovde je već pominjano Ministarstvo pravde, koje je pokušalo reformu sa mnogo problema i mnogo, mnogo ozbiljnih grešaka, ali svest o tome da je to neophodno reformisati, to je ipak neki proces koji teče.
Ministarstvo odbrane je napravilo, po meni, jednu dosta ozbiljnu reformu, vrlo hrabro je ušlo u proces profesionalizacije vojske, što je vrlo ozbiljna stvar.
Dakle, neka ministarstva su radila nesporno, i to bi trebalo i vi ovde da istaknete kada govorite, da ne bi sve negativno bilo ocenjeno.
S druge strane, neki ministri nisu ni najmanje zadovoljili, ispunili svoje obaveze. Samo primera radi, dok je ministar kulture bio ministar, njemu su ostavku dali upravnik Filharmonije, upravnik Narodnog pozorišta, Narodni muzej u Beogradu je zatvoren već godinama i ruglo je na Trgu Republike. Znači, ipak se mora konstatovati da su neki ministri uradili više, neka ministarstva, nego drugi.
Smatram da je ovde nedostajao taj deo, ali i ono što je nedostajalo, gospodine Cvetkoviću, to je neko predviđanje sledećih šest meseci, sedam, osam meseci, koliko će ova vlada da funkcioniše, optimalno do proleća iduće godine i verovatno kraće – šta su stvarni prioriteti, sem naravno, najopštijih mesta i konstatacije da je nezaposlenost i da je ogromna privredna kriza.
Dakle, šta je težište rada ove vlade? Ne može biti slučajno da je smenjen ministar poljoprivrede, kada za vreme njegovog mandata u Srbiji ljudi nisu mogli mleko da kupuju. Naravno, da se radilo o drugom čoveku, on bi sam dao ostavku, ali ja to i ne očekujem. Onda je trebalo konstatovati da je podbacilo to Ministarstvo i da biramo neke druge ljude koji će da ga vode i da kažemo šta su sada prioriteti onoga što će biti učinjeno.
Pošto nemam više vremena, naša poslanička grupa ima malo vremena, moram ovde da kažem, s punom svešću šta govorim, da se ne može reći u ekspozeu da je jedan od ciljeva ove vlade puna saradnja sa Haškim tribunalom, a da se za ministar zdravlja bira čovek za koga su javno izrečene sumnje da je bio prijatelj Ratka Mladića, i da su, dok je on bio na čelu VMA, lekovi sa VMA išli do njega.
To nije Hipokratova zakletva i obaveza lekara, koja je naravno važna, da leči svakog čoveka, bez obzira na bilo šta drugo. Ovde se radi o činjenici da se radi o čoveku koji je begunac od pravde.
Smatram da je to ogromna hipoteka ove vlade, a da ne govorim o tome da u zdravstvenom sektoru radi preko sto hiljada ljudi, ukupno ima zdravstvenih radnika u Srbiji svih vrsta, i da je bilo potrebno naći, svakako, čoveka koji može ovaj težak i još uvek delimično urušen zdravstveni sistem da obnovi. Hvala.