Zahvaljujem. Narodni poslanik Mihailo Purić ima reč.

Poštovana predsednice Skupštine Republike Srbije, uvaženi potpredsedniče Vlade, poštovane koleginice i kolege, pred nama je zajednički načelni i jedinstveni pretres o nizu predloga zakona.
Mislim da o pojedinim stvarima, kada je u pitanju Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije nemačkoj finansijskoj instituciji KfW po zaduženju Javnog preduzeća EPS, a radi se o Projektu rehabilitacije HE „Zvornik“, nije dovoljno rečeno, iako se radi o veoma značajnom projektu. Projekat je veoma značajan za Srbiju i „Elektroprivredu Srbije“ i, pre svega, za kraj iz koga dolazim, a najviše za Mali Zvornik.
Želim da ukažem da razlozi za donošenje zakona o davanju garancije Republike Srbije KfW, odnosno nemačkoj razvojnoj banci, po zaduženju Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“... Naglašavam, po zaduženju Javnog preduzeća, jer ovde je bilo indicija da se zadužuje budžet, a ne Javno preduzeće. Kako je potpredsednik Vlade rekao, „Elektroprivreda Srbije“ je jedno od retkih javnih preduzeća koja stvarno svoje obaveze izmiruju, i to je jedna veoma značajna stvar, što treba da zna javnost naše države.
Radi se o Projektu rehabilitacije HE „Zvornik“. Sporazum o zajmu je zaključen 29. oktobra 2010. godine u Beogradu. Ovim sporazumom o zajmu ugovoren je zajam od sedamdeset miliona evra, od kojih je četrnaest miliona evra pomoć, a pedeset šest miliona evra je kredit.
Prema odredbama ovog sporazuma, sredstva zajma će se koristiti u cilju realizacije Projekta rehabilitacije HE „Zvornik“. Navedenim Sporazumom o zajmu za finansiranje Projekta rehabilitacije HE „Zvornik“ se, između ostalog, utvrđuje korišćenje sredstava zajma, otplata, visina kamate i provizija.
Radi se o izuzetno značajnoj investiciji za Republiku Srbiju, odnosno za EPS i opštinu Mali Zvornik, koja ima oko 14.000 stanovnika. Za njih je od izuzetnog značaja ova investicija, kao i rad hidroelektrane. Inače, želim da kažem da je hidroelektrana u Zvorniku puštena u rad 26. septembra 1955. godine i tada je bila prvi veliki poduhvat u posleratnoj izgradnji zemlje; do danas, ozbiljnih zahvata na HE „Zvornik“, po pitanju rehabilitacije i rekonstrukcije, nije bilo.
Ono što je značajno i što nije rečeno, to je da je ukupna vrednost tog projekta devedeset pet miliona evra. EPS će, pored sredstava kredita od nemačke razvojne banke u visini od sedamdeset miliona evra, ostatak potrebnih sredstava obezbediti iz sopstvenih prihoda, zato što je za EPS ovo izuzetno značajno.
Projektom rehabilitacije je predviđeno da se zamene vitalni delovi turbina, gde bi se povećala snaga sa 96 na 120,4 megavata. Uradiće se potrebni radovi na drenažnim i rashladnim sistemima. Zameniće se sva četiri generatora novim, većeg kapaciteta, i postaviti novi blok transformatora, kao i modernizovati sistem za upravljanje hidroelektranom.
Veoma je značajno da će po završetku ovog projekta vek hidroelektrane biti produžen za trideset godina. Kapacitet će biti povećan za 25%, a proizvodnja električne energije će se sa 477.000.000 kilovat-časova povećati na 551.000.000 kilovat-časova.
Početak realizacije projekta se očekuje početkom 2012. godine zbog složene procedure izbora najpovoljnijih ponuđača za izvođenje radova. Uslovi kredita su veoma povoljni. Kredit je na 15 godina, a grej period je pet godina.
Realizacijom Projekta rehabilitacije HE „Zvornik“ EPS će zaokružiti ciklus revitalizacije i modernizacije naših najvećih hidroelektrana. Želim da naglasim da se Hidroelektrana „Bajina Bašta“ takođe finansirala iz kredita KfW, odnosno nemačke razvojne banke, kao i HE „Đerdap 1“, koja se finansira iz sredstava ruskog duga prema Republici Srbiji.
Sve to će dovesti do toga da će EPS značajno povećati proizvodnju električne energije, za više od 200 gigavat-sati godišnje. To je jedna od veoma značajnih investicija koje je „Elektroprivreda Srbije“ u poslednjim godinama imala, kada je u pitanju proizvodnja električne energije.
Iz tog razloga smatramo da je ovo zaduženje i te kako značajno i da je ovo zaduživanje i te kako isplativo. To je ocenila i „Elektroprivreda Srbije“. Iz tih razloga ćemo mi iz Demokratske stranke glasati u danu za glasanje o ovoj tački dnevnog reda. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Marina Toman.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministre, zakoni koji su danas pred nama u objedinjenoj raspravi na prvi pogled nemaju nikakvih dodirnih tačaka. Međutim, kada se pogledaju malo bolje može se zaključiti da i te kako imaju niz dodirnih tačaka, a pre svega to da su nastali kao rezultat pogrešnih ekonomskih odluka predlagača. Neki kada su pripremani i usvajani, pa se sada peglaju, a drugi, koji su isto tako zasnovani na pogrešnim analizama i nepromišljenim ekonomskim procenama, čekaju da tek budu usvojeni u ovom parlamentu, čime će biti napravljena nemerljiva šteta državi.
U obrazloženju izmena Zakona o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara navodite da je razlog za njegovo donošenje poresko rasterećenje vlasnika teretnih vozila čija je najveća dozvoljena masa manja od 3,5 tona. Kako to da ste tek sada shvatili da se ta vozila pretežno koriste za privredne delatnosti i usluge lakih tereta, kao i da se na ostala teretna vozila ovaj porez ne plaća? Recimo, ne plaća se na šlepere. Pa, vi ste taj isti zakon, odnosno ta ista vozila oporezivali zakonom koji je stupio na snagu 1. januara.
Međutim, izgleda da je to princip kojim se rukovodite. Odjednom ste shvatili da vlasnici ovih vozila pored poreza već plaćaju registraciju, lokalne, komunalne, republičke komunalne takse i niz drugih dažbina. Kako to niste uvideli ranije, kada ste pripremali ovaj zakon?
Da apsurd bude veći, navodite da bi nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo da ima posledice na uslove obavljanja delatnosti, što bi moglo da se odrazi na ispunjavanje njihovih fiskalnih obaveza po drugom osnovu. Otkud sada odjednom takva procena? Zašto ona nije postojala u decembru? Valjda je logično, kada se priprema neki zakon, da se naprave detaljne analize, da se izvrši procena negativnih i pozitivnih efekata njegove primene u praksi. Međutim, ne, vi radite obrnuto, pa ako prođe, prođe, ako ne, ne, smatrate da ćete lako da ga promenite. Vama je stalo samo da se zakon u određenom roku usvoji, iako u startu kasnite sa njegovom izradom, iako u startu ima niz loših odredaba.
U razlozima sada govorite o nekakvom fiskalnom rasterećenju i podsticaju i svi bi trebalo da vam tapšu zbog te iskazane brige za građane. To što kod vas kod određivanja poreza najviše strada srednji sloj i siromašno stanovništvo, nema veze, vas je jedino interesovala računica. Računali ste, toliko i toliko ima vozila čija je najveća dozvoljena masa 3,5 tona, a nema ih uopšte malo, kada oni plate porez, to je prilika da se prikupi nešto para za budžet. Vodili ste računa jedino o tome kako da se popuni budžetski deficit u uslovima razrušene privrede, nedostataka investicija i iz niza drugih razloga. O posledicama koje će Zakon proizvesti u praksi uopšte niste vodili računa, kao da vas se to ne dotiče.
Socijalno odgovorna Vlada, kako premijer Cvetković voli da je karakteriše, zaista se pokazala u punom svetlu. Međutim, ove izmene koje danas predlažete nisu dovoljne da bi se Zakon u celini poboljšao i zbog toga nećemo da podržimo ovaj predlog.
Slično je bilo i sa Zakonom o porezu na imovinu, o čijim izmenama sada raspravljamo. I tu ste se isključivo vodili računicom kako popuniti budžet, što je sasvim razumljivo; uostalom, Vlada o tome i treba da vodi računa. Međutim, Vlada nije vodila računa o tome kakve će on posledice proizvesti u praksi. Sporazum o kreditu između EU i Republike Srbije i Narodne banke Srbije, u visini od dvesta miliona evra, takođe potvrđuje tradiciju ne samo prekomernog zaduživanja, već i uzimanja kredita pod izuzetno nepovoljnim uslovima. Ali, da krenemo redom.
U preambuli Sporazuma navodi se da je Sporazum zaključen s obzirom na to da je Srbija tražila finansijsku pomoć od EU. Nije reč ni o kakvoj pomoći, već o zajmu u kome je Evropska komisija, koja predstavlja EU, zapravo samo posrednik. Od koga će se uzeti kredit, još uvek ne znamo. Ova činjenica je još skandaloznija, ako se ima u vidu da visina kamatne stope nije precizno definisana.
U članu 6. se navodi da Srbija plaća kamatnu stopu u skladu sa pismenim obaveštenjem Evropske komisije, odnosno plaća kamatu na svaku tranšu po stopi, na datume i pod uslovima utvrđenim u ugovorima o kreditiranju i na način kako je pismeno obaveštena od strane zajmodavca, odnosno EU. Zaista skandalozno! Tražite da se parlament izjasni o ovom sporazumu, naravno, sa željom da ga i usvoji, što će vladajuća većina i uraditi, a da zapravo ne samo mi poslanici, već ni Vlada ne zna visinu kamatne stope i niz drugih uslova pod kojima zadužuje državu, odnosno, oni će biti određeni pismenim obaveštenjem Evropske komisije!
Šta reći na sve ovo? Državu, koja je zadužena u velikoj meri, dodatno zadužujete pod uslovima koji vam nisu poznati. Zaista je skandalozno da će zajmoprimac tek 15 dana pre dospeća iznosa kredita biti obavešten o visini kamatne stope, kamatnom periodu i nizu drugih uslova.
Međutim, ni tu nije kraj. Interesantno je da u članu 6. tački 2) stoji da ukoliko Evropska komisija, odnosno EU, usled pretežnih tržišnih uslova u vreme pokretanja emisije obveznica ili bilo koje druge finansijske transakcije nije u stanju da obezbedi finansiranje po maksimalnim ili nižim stopama od onih koje su navedene u obaveštenju o prihvatanju, nije ni u kakvoj obavezi da stavi na raspolaganje Srbiji neto iznos isplate bilo koje tranše. Ukoliko se to proceni, finansijski uslovi mogu da se restrukturiraju.
Znači, ni nakon dobijanja obaveštenja o prihvatanju Vlada neće sa sigurnošću znati pod kojim uslovima je zadužila državu, jer visina kamatne stope može da se menja i nakon toga.
Takođe, interesantno je da EU može u bilo koje vreme da otkaže celinu ili deo neisplaćenog kredita, sa trenutnim dejstvom, bez ikakvog obeštećenja.
Važno je isto tako reći da se tranša umanjuje za iznos provizije i troškova finansijske transakcije. To je samo delić tih spornih odredaba.
Da sada ne spominjem da je Sporazum o zajmu zasnovan na velikom broju uslovljavanja, što od strane EU, što od strane MMF-a, kako je govorio kolega Mirović, koji očigledno nastupaju zajedno. Najvažnija je svakako, da još jednom ponovim, činjenica da nisu poznati svi uslovi vezani za kamatnu stopu.
Na kraju bih želela da vam postavim jedno pitanje. Pre izvesnog vremena pojedini predstavnici vlasti apelovali su na građane da kada se zadužuju kod banaka, odnosno uzimaju kredite dobro razmisle i prouče sve u vezi s kamatnom stopom, da ne bi došli u situaciju da kredite ne mogu da vrate. Sada vi nama prezentujete zakon koji sadrži mnogo nejasnoća, dok su neki njegovi članovi vrlo nepovoljni po Srbiju. Želim da vas pitam – da ste vi kao građanin, da je u pitanju kredit namenjen stanovništvu, u situaciji da se zadužite pod ovakvim uslovima, da li biste potpisali ovakav ugovor? Verovatno ne.
Da zaključim, ovo je vrlo nepovoljan kreditni aranžman po Srbiju i zbog toga ovaj sporazum nećemo podržati.

Gospodine potpredsedniče, izvolite.

Naravno, moguće je probati da se obrazloži mnogo štošta, ali reći da nije u interesu Srbije da dobije uslove koje dobija institucija koja ima najjači kreditni rejting na svetu, poput EU, teško je braniti. Pod ovim uslovima koje ste vi sada pročitali, jedna stvar je jasna, a to je da mi dobijamo tačno one uslove koje će EU dobiti za sebe na međunarodnom tržištu kapitala.
Ko će obezbediti novac? Oni koji imaju višak novca danas u svetu. To su određene finansijske institucije zapadne Evrope i Amerike. Uopšte nije nemoguće da zapravo deo tog novca dođe iz Kine, koja je, kao što znamo, imala značajne viškove. To je pitanje koje se ne postavlja za Srbiju. Dogovor koji imamo, to je da EU, sa njenim kreditnim rejtingom koji je najjači u svetu, izađe i obezbedi dvesta miliona evra i taj novac obezbedi Srbiji. Veoma je jasno stavljeno do znanja u ovom ugovoru da ona ne uzima nikakvu proviziju i ukoliko ima troškova, oni su tu naznačeni, to su troškovi koji se tiču sprovođenja, administrativno govoreći, ovog sporazuma.
Kada govorimo o uslovima, želim za građane Republike Srbije da pročitam ono što je potpisano sa komesarom Olijem Renom. Imamo tačno deset uslova. Hajde da vidimo da li su ti uslovi neki zločesti uslovi, nešto što je protiv interesa građana Republike Srbije, protiv naše države.
Prvi uslov je da se usvoji izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu, što je urađeno prošle jeseni suvereno u ovom domu. Drugi uslov je da se nacrt naše strategije reforme javnih finansija pošalje relevantnim institucijama na mišljenje, radi pripreme takve strategije koja bi trebalo da bude usvojena. Treći uslov je da se usvoje podzakonski akti koji regulišu vanbudžetske fondove, sa idejom da vanbudžetski fondovi budu transparentniji, da se zna na šta i kako se troši novac iz tih fondova. Četvrti uslov je da se zaposli interni revizor u Ministarstvu finansija.
Peti uslov je da počne da se sprovodi nova strategija javnog duga, posebno emitovanje državnih zapisa denominovanih u dinarima, sa rokom dospeća od 18 meseci. To je urađeno. To je urađeno sa dosta uspeha u našoj zemlji i to je u suštini deevroizacija, ide se ka afirmaciji dinara kao naše valute. Jer, sigurna je jedna stvar, a to je da sledeća valuta Srbije posle dinara jeste evro, ali to se neće desiti u sledećih 10-15 godina, zato što posle ove krize ni sama Evropska unija neće hteti da primi nove članice, niti je, otvoreno to danas kažem, u interesu Republike Srbije da u ovoj deceniji pristupi evrozoni.
Nismo spremni i nije u našem nacionalnom interesu da pristupamo toj evrozoni. Oni koji govore suprotno, niti znaju dovoljno ekonomiju, niti su možda dovoljno zainteresovani za našu zemlju. Ali, bilo kako bilo, jedan od uslova je zapravo da se jača uloga dinara i da Ministarstvo finansija zajedno sa Narodnom bankom Srbije postepeno jača svoje kapacitete i da u određenom periodu budemo u stanju da obezbedimo sredstva u dinarima za finansiranje naših potreba.
Šesti uslov je dalja integracija srednjoročnog okvira rashoda u budžetski proces, posebno uvođenjem trogodišnjih budžetskih limita. Pa zar je to loše za Skupštinu? Na taj način će se videti za ove veće kapitalne investicije u kom ritmu i kako se planira raditi, da ne bude kreni - stani. To je nešto što je merilo veće predvidivosti javnih finansija.
Sedmi uslov je usvajanje računovodstvenih standarda u javnom sektoru, u skladu sa međunarodnim standardima, tako da se zna i da se može uporediti kako se troši novac u javnim finansijama Srbije. Osmi uslov je usvajanje, od strane Narodne skupštine, izmene i dopune Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji. To je urađeno i ona je sada u stanju da jača sopstveni kapacitet. Deveti uslov je da DRI, pod jedan, izradi nacrt revizorskog izveštaja za završni račun Republike Srbije za 2009. godinu i, pod dva, da se pokrene revizija za tri javna preduzeća, i to je krenulo. Napokon, deseti uslov je očuvanje i razvoj administrativnih kapaciteta u Ministarstvu finansija koji rade u oblastima integracija u EU, kao što su sprovođenje decentralizovanog sistema i kontrola državne pomoći.
Poštovani narodni poslanici, da ne bude nikakve misterije, ovo su svi uslovi da naša zemlja dobije najjeftinije moguće kredite na svetu. Mislim da je to fer i da je to u interesu naših građana i apelujem na sve poslaničke grupe da izglasaju i ovaj, kao i druge zakone. Hvala puno na vašoj pažnji.

Zahvaljujem. Gospodin Milan Škrbić ili Marina Toman? Vi biste repliku? Ne vidim baš mnogo osnova, ali izvolite.

Očigledno da se, ministre, vi i ja nismo razumeli. Govorila sam o Sporazumu o kreditu između EU, Republike Srbije i Narodne banke Srbije. Ovaj sporazum nije potpisao Oli Ren. Takođe, vi govorite o nekim uslovima. Ja govorim o uslovima koji se odnose na ovaj sporazum, da oni nisu jasno definisani. Nije definisana visina kamatne stope. Postavila sam vam jednostavno pitanje: ako vi odete u neku banku, želite da uzmete kredit, i vama u banci ne kažu kakvu ćete kamatu da plaćate na taj kredit, da li biste vi uzeli taj kredit? Vrlo jednostavno pitanje. Ne morate da čitate Olija Rena, njegove izjave, ni druge uslove. Da li biste se zadužili kod neke banke, a da ne znate po kojoj kamatnoj stopi?

Potpredsednik ima reč. Izvolite.

Prvo, nema razloga za povišeni ton, ovo su finansije. U svakom slučaju, kao što vidite iz samog tog sporazuma koji citirate, Srbija je suverena zemlja, nas niko ne tera da uzmemo ovo. Mi smo se za to izborili. Pokrenuo sam u ime naše države pre dve i po godine mogućnost, uz ogromne otpore Evropske unije, jer ona veoma retko, mimo određenih prirodnih katastrofa... Zapravo, taj instrument je u početku napravljen da bi se prenebregnuo određeni problem takve prirode u nekim zemljama. Argumentacija je bila da je ova ekonomska kriza zapravo bez presedana od tridesetih godina prošlog veka, da možda nije prirodna katastrofa, a da ekonomska nepogoda sigurno jeste. Mislim da je dobro za našu zemlju što smo se izborili za tu mogućnost. Jedina zemlja koja je posle toga pokrenula ovaj postupak uspešno, mnoge druge su pokrenule ali bezuspešno, jeste BiH. Oni još nisu došli do realizacije ovog sporazuma.
Šta mogu tu reći? Jasno je naznačeno da će EU da obezbedi Srbiji novac po najboljim uslovima, koje može da obezbedi za samu sebe. Imamo već nekoliko decenija veoma jasnih uslova pod kojima ona obezbeđuje novac sama za sebe. Ona neće da izađe na tržište kapitala i da kaže – evo, ovaj novac je za Srbiju. Ne, to će naravno biti, pošto se potrebe finansiranja EU mere desetinama milijardi evra... U jednom od programa privlačenja sredstava na međunarodnom tržištu kapitala jedan deo tih sredstava koja budu obezbeđena biće dat Srbiji. Srbija će biti obaveštena o uslovima koji su predloženi. Ti uslovi će biti najbolji mogući u tom momentu u svetu, zato što EU ima najjači kreditni rejting na svetu. Nije jedina, Svetska banka ima isti taj „tripl ej“ ili AAA rejting. Onda naša zemlja suvereno može da odluči da to prihvati ili da ne prihvati. Mi smo slobodni, ali budite uvereni da će to biti izuzetno povoljna stvar, koja je u našem interesu.