Reč ima narodni poslanik Milan Škrbić.

Neću moći poslanici Toman da dam pravo na repliku, zaista nema više osnova.

Izvolite, gospodine Škrbiću. Imate još dvadeset dva minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, gospodine ministre, u ovom kratkom vremenu ja ću se zadržati, i obratiti se građanima i vama prisutnima ovde, najviše na izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu. To je aktuelno u celoj Srbiji i uglavnom lokalne uprave o tome pričaju i prepričavaju izmene i dopune i ovo što smo nedavno radili, u decembru čini mi se, ovaj zakon.
Možemo konstatovati, a izvučeno je iz Zakona, da se porezima na imovinu u smislu ovog zakona smatraju porezi na imovinu, porez na nasleđe i poklon i porez na prenos apsolutnih prava. Vlasti pojedinih opština i gradova razmišljaju da ne primene maksimalnu stopu poreza na imovinu 0,4%, koja je propisana nedavno usvojenim zakonom. Republička vlast je odredila da maksimalna stopa poreza za fizička lica na nepokretnosti bude 0,4% i na zemljište 0,3%, a svaka lokalna samouprava ima rok do 1. aprila da odluči da li će biti manje.
Izmenama Zakona o porezu na imovinu, onog prošlog, za najveći broj građana sa imovinom vrednom do deset miliona dinara poreska stopa nije promenjena, ali su smanjene poreske olakšice, pa će ovaj namet biti povećan mnogima. Ipak, država je odlučila da 2011. godine to povećanje ne može da bude veće od 60% u odnosu na prošlu godinu.
Mnoge opštine za sada se ne izjašnjavaju o tome da li će smanjiti maksimalnu poresku stopu. Dakle, ovaj porez je glavni instrument poreske politike na lokalnom nivou i predstavlja prihod koji opštine same naplaćuju. Izmenama Zakona olakšice su manje, pa će opštine biti na testu. Razmišljaće da li je previše da se građanima poveća porez 60%, s obzirom na to da je izborna godina i to su potencijalni glasači, ali i kako će popuniti opštinsku kasu, na drugoj strani. To je velika dilema.
Odmah na početku ću da se zadržim na jednom komentaru. Obradu poreza koji ostaje u lokalnim samoupravama po ideji Mlađana Dinkića sada rade opštine. Ranije su to radile kancelarije, poreske kancelarije u opštinama. Odmah se nameće pitanje, ako to sada rade opštine, šta je sa zaposlenima u toj poreskoj administraciji? Niko nije dobio otkaz, a ostali su zaposleni, a opštine su morale da formiraju nova odeljenja i da zaposle određeni broj novih ljudi kako bi mogle kvalitetno da obrađuju ovaj deo poreza. Mnogi su se snašli, ali ima opština koje se nisu snašle. Tek od pre dve godine opštine su pokušale da uvedu red u popisu svih nepokretnosti i da nateraju vlasnike da plaćaju porez. Sada pitam, a to sam već više puta i govorio ovde u Skupštini, kako, kada nisu ni granice ove države rešene? Opština Apatin ima jedan pogranični pojas gde ima dosta nekretnina, za koje jednostavno nikome ne plaćaju, nikakav porez, zato što država nije rešila granice. Zamislite, državne granice.
Na drugoj strani, prošle godine, isto imamo podatak, jedan veliki grad je uspeo da poveća za 40.000 broj upisanih nekretnina, a do tada nije niko plaćao. Da li treba očekivati da se sada tim povećanjem broja obveznika smanje opšte stope za sve? Šta ne valja u postojećem zakonu i postojećem sistemu, u stvari? Malo učešće u prihodima lokalne samouprave, svega oko 5%, velika dugovanja poreskim upravama, odsustvo terenske kontrole, nizak stepen naplate (oko 50%, rekao sam) i više od 40% nekretnina koje nisu obuhvaćene oporezivanjem. Ako je verovati, a zašto da ne, državnom sekretaru Ministarstva finansija Miodragu Đidiću, od 2000. godine do danas budžet Srbije je oštećen za oko 95 milijardi dinara, koliko je otkriveno poreskih utaja. A koliko ih nije otkriveno? Mnogo. To samo može da se pretpostavi.
Možemo konstatovati i da su lokalne samouprave krive što deo privrednika ne plaća poreze, jer zbog takozvanog tolerisanja dugova obaveze se ne plaćaju. Onim moćnim, koji treba da plate, niko ne sme da priđe i da traži i pošalje opomenu, tužbu ili, ne daj bože, nešto drugo, a komentari su – što bi ljudi plaćali, ako ih ne plaća ni Vlada ni predsedništvo. Oni mogu kako hoće, a ja ću za to „kako hoće“ probati da navedem dva primera iz moje opštine, veoma drastična, o kršenju zakona, koji ova vlada krši.
U ime poslaničke grupe tražim u parlamentu, pred svima, pred javnošću, pred građanima opštine Apatin, samo postupanje po zakonu. Naime, 1. decembra 2009. godine prodato je 70% akcija „Apatinske pivare“ po ceni od 7.001 dinar, a sutradan, 2. decembra prodato je 1.949.930 akcija po malo višoj ceni – 8.406 dinara, što ukupno iznosi 1.950.000 akcija, koliko, prema evidenciji Centralnog registra, „Apatinska pivara“ poseduje. Dakle, izvršen je promet 100% akcija i promenjen je vlasnik.
Kako do današnjeg dana kupac nije podneo poresku prijavu za utvrđivanje obaveze plaćanja poreza na promet apsolutnih prava, koji je u smislu Zakona o finansiranju lokalnih samouprava prihod opštine Apatin, gde se i nalazi sedište pravnog lica koje se prodaje, a što je, u smislu člana 36. stav 1. Zakona o porezima na imovinu, bio dužan u roku od deset dana od izvršene kupoprodaje, u cilju vođenja zakonitog postupka utvrđivanja obaveze plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava iz člana 24. istog zakona, zamolili smo i poslali dopise na mnoge adrese, i Ministarstvu, da se samo postupi po zakonu. Poslali smo dopis Beogradske berze, izvod iz registra Agencije za privredne registre, obaveštenje Centralnom registru o finansijskoj transakciji, obaveštenje o sticanju akcija od 4. decembra. Sve papire smo poslali, međutim, do današnjeg dana toga nema. To je kršenje zakona.
Hteli smo u decembru da konkretizujemo nešto sa amandmanom koji je podnela Srpska radikalna stranka, međutim, Vlada to verovatno nije ni gledala, ni obraćala pažnju, samo zato što dolazi iz poslaničkog kluba SRS i jednostavno ga je odbila. Tim amandmanom smo predložili dopunu Zakona o porezu na imovinu, kako bi se ovom pravnom normom obuhvatila situacija berzanske i vanberzanske prodaje pravnih lica putem preuzimanja njihovih akcija na berzi, koje novom vlasniku daju pravo raspolaganja celokupnom imovinom pravnog lica.
To bi poboljšalo zakon i time bi se popunila pravna praznina koja je dala mogućnost poreskim organima da u primeni člana 24. stav 1. tačka 2) ovog zakona prodaju svih akcija pravnog lica na berzi kod preuzimanja tumače kao puko preuzimanje nekakvih bezvrednih papira, za koje ne treba platiti porez na prenos apsolutnih prava, što je smešno.
Tako je ogromna transakcija prodaje 1.950.000 akcija „Apatinske pivare“ 1. i 2. decembra 2009. godine, vredna 170.000.000 evra, ostala neoporezovana porezom na prenos apsolutnih prava. Obrazloženo je da se kupovinom svih ovih akcija ne kupuje celokupna imovina „Apatinske pivare“, kao da te iste akcije ne izražavaju na tržištu berzansku vrednost celokupne imovine „Apatinske pivare“, što je smešno, već su neka posebna vrednost za sebe, odvojena od imovine pravnog lica.
Porez je trebalo da iznosi 409.000.000 dinara, bez kamata, što bi se slilo u praznu kasu opštine Apatin, ali ni do danas od toga nema ništa. To su sredstva kao ustupljeni prihod lokalne samouprave iz člana 35. stav 1. tačka 3) Zakona o finansiranju lokalnih samouprava. Na drugoj strani, Vladi su puna usta da hoće jaku lokalnu samoupravu, decentralizaciju, unije, regione. Potpuno suprotno se postupa.
Ako ste.. Ne vi, to sam pričao i ministarki finansija, koja je, po vama, bila nestranačka ličnost. Ona nije odgovorila da li postoje neki lobiji koji su to zakočili, ali podsećam vas da ovaj predmet pravno ne zastareva pet godina i da ćemo vas podsećati na svakoj skupštini na ovaj slučaj kršenja zakona, a videćete, građani opštine Apatin, šta se iza brega valja. Mora istina da izađe na videlo.
Taman imam još vremena da navedem drugi primer iz opštine Apatin, kakva je nebriga. Takođe se radi o prihodima lokalne samouprave, gde je predmet procena vrednosti kapitala „Metala“ Apatin, preduzeća koje je sada u rasulu, a koje je radilo. Inače, jedan od kupaca je bio sadašnji naprednjak, jedan od vodećih ljudi kod nas u opštini, gde su radnici štrajkovali, nemaju nikakva prava. Svima su se obratili, ali niko nije uspeo da im odgovori.
Došli su do podataka, a i ja sam došao, kao član Odbora za privatizaciju, da nisu našli u prospektu privatizacije navedenu procenu vrednosti kapitala sledećih stvari u tom preduzeću: trafo-stanice snage 630 kilovata, kotlarnice sa pratećim sadržajima, radničke menze sa opremom, otvorenih i zatvorenih magacina, strugova raznih tipova (deset komada), raznih glodalica, raznih brusilica, voznog parka, putničkih i teretnih vozila, ostale opreme i inventara iz popisnih lista.
Smatramo da sva ova imovina koja nije obuhvaćena prilikom prodaje ima svoju vrednost, jer i dan-danas se koristi u procesu proizvodnje. Trenutno ne, jer sve je stalo. Svakako bi uvećala vrednost „Metala“. Samim tim, i onaj porez na kapitalnu dobit od 5% koji ostaje lokalnim samoupravama bio bi veći.
Znači, imamo suprotnosti, jedno se priča, drugo se na terenu radi. Totalno je neprimerena procena vrednosti kapitala. Verujem da ti ljudi i dan-danas sede u Agenciji. Ti ljudi su se obratili na oko 15 adresa, Odboru i ministarstvima i nisu dobili nikakav odgovor. Oni su izbezumljeni, ne primaju platu.
Morate prvo da evidentirate nešto, da biste mogli da naplatite poreze. Izvinjavam se, kratko je vreme, dalje ćemo po amandmanima.

Zahvaljujem. Poslanik Zoran Krasić ima reč.

Gospodine Đeliću, moram da vas upozorim da biste vi morali pod hitno da čitate stenograme sa sednica Narodne skupštine, pogotovo onaj deo šta ste pričali, kako biste izvukli pouku u budućnosti, kada imate nameru nešto da pričate, gde da ne napravite grešku. Bili ste u inostranstvu, vi ne znate, ovde je postojala tzv. kumrovačka politička škola: mlati praznu slamu ceo dan i ništa na kraju ne kaže. Mi smo se pre 20 godina kao neka opozicija smejali zato što nisu bili konkretni. Znate, Oli Ren i Evropska unija kažu – mi samo garantujemo Srbiji evropsku perspektivu. Evropska, pa perspektiva. Da li to nešto znači? Ništa ne znači.
Malopre ste pokušali da nam kažete, obrazlažući jedan od ovih predloga zakona, da se radi o kvalitetnim i dobrim pretpostavkama. Pojma nemamo šta to znači, šta ste hteli da kažete – dobre i kvalitetne pretpostavke u predlogu zakona. Kakve li su one loše pretpostavke?
Vidite koliko ne valja ovaj naš poslovnik, kada većina izglasa spajanje dnevnog reda – osam tačaka dnevnog reda i vi promašiste zakon. O jednom zakonu je pričala Marina Toman, vi odgovarali koristeći argumentaciju drugog zakona. Ona je pričala o finansijskim uslovima, a vi ste se branili političkim uslovima. Neverovatna stvar. Ako je to toliko epohalno za Srbiju, za sve građane Srbije, što spojiste tačke dnevnog reda? Mogli ste osam puta po pet sati da se hvalite. Vi gledate da to projuri, brže-bolje, da se ne dosetimo.
Moram da vam skrenem pažnju, gospodine Đeliću, kaže se da je imovina skup imovinskih prava. Kaže se da vlasnik ima pravo korišćenja, upravljanja i raspolaganja. Treba da se plaća porez na imovinu. Ali, kako može nešto što je predmet imovinskih prava da bude opterećeno po više različitih osnova? Pričam o gradskom građevinskom zemljištu i korišćenju građevinskog zemljišta. Ali, to je za vas teška tema. Da li to stoji u našim propisima?
Evropske izmene Zakona o porezu na imovinu smo imali 29. decembra. Sada mi kažite koje su ovo izmene posle dva meseca? Šta je problem u evropskim standardima? Mi verovatno nismo pročitali novu knjigu sa standardima. U međuvremenu su se promenili standardi?
Da li ste svesni šta ste malopre rekli o uslovima kreditiranja – da su ovo najbolji uslovi, a Srbija neće imati problema kroz šest godina kad treba da vraća, jer će onda da izađe iz krize. To je poruka građanima Srbije – mi padamo sve više i više u krizu, a tek za šest godina možemo da razmišljamo o izlasku iz krize. Ko će da doživi tih šest godina?
Da li se sećate, kad ste došli, vi i vaša grupacija – lizing, lizing, zadužujte se, kupujte, novi automobili, novi stanovi, novi autobusi itd. Propao lizing. Koliko ima upropašćenih lizinga? Koliko ima takvih kola na parkinzima? Šta je uradio onaj koji je ušao u dugoročni stambeni kredit verujući vama?
Pazite, 21. januara 2000. godine dobili smo prvu demokratsku vladu. Koja je ova današnja? Treća demokratska vlada. Vi ste ubedljivo prvi demokratski ministar koji je došao iz inostranstva. Koliko sada imamo demokratskih ministara koji su došli iz inostranstva? Ovde nam stvarno lepu priču ispričaste. Ja uopšte ne sumnjam u to da vi 16 dana možete lepo da pričate; možda bude besmisleno, ali emotivno je, teatralno, za svaku pohvalu.
Gospodine Đeliću, svake godine kada je 8. mart u „Sava centru“ jedan dobar pevač organizuje koncert za 8. mart – Željko Samardžić. Obožavaju ga žene, a bogami i muškarci vole njegove pesme. On ima jednu lepu pesmu koja odražava Vladu Mirka Cvetkovića. Pesma glasi ovako: „U oktobru, biće u novembru; u novembru, biće u decembru“. Vi možete da napevate dalje – biće bolje, biće bolje i nema nikakvih problema. Ljudi imaju pravo da misle da će biti bolje. Ali, ovo je 11. godina kako se čeka da krenemo nabolje!
Objasnite vi sada građanima Srbije zašto smo mi promenili Vladu? Ja mislim da ste vrlo nekvalitetno promenili Vladu. Ako ste hteli da menjate ministre, trebalo je prvu garnituru...
(Predsednik: To je jučerašnja tačka dnevnog reda, samo da vas podsetim.)
Nema veze, to ste vi juče završili. Nije to problem. Vi niste gledali televiziju? Medijski javni servis je, gospođo Đukić, objavio da je Vlada izabrana.
Juče ste morali da posebnu pažnju posvetite ljudima koji izgaraju ovde za EU. Neki pričaju, neki brane EU ćutanjem. Meni je prosto neverovatno kako Srđana Milivojevića niste stavili da bude potpredsednik Vlade. Krkobabića ste mogli da zamenite Mićunovićem; em je mlađi tri meseca, em ima više kose. Renatu Radujko Milić mogli ste da izaberete za novog ministra finansija. Pogledajte šta ona radi po Beogradu, ona je presposobna. Jeste da je počela kao kuvarica kod Đinđića, ali naučila se žena u međuvremenu. Naučila posao. Ona bi bila bolji ministar finansija od Cvetkovića i onda ne bi bilo problema kada se promaši zakon, ona bi to sve lepo nama stručno objasnila. Mogli ste da izaberete novih ministara koliko god ste hteli.
Ljudi, kada vi govorite istinu? U decembru... Istina koju ste saopštili decembra trajala je samo do početka februara.
Znate, nije problem u tome što se menja politika, ali kad se menja politika menjaju se i ljudi, jer to je dokaz da ta nova politika ima iskrene protagoniste. Kod nas ne. Sve može da se menja, ali ljudi ostaju isti. Prosto, narod ih želi i obožava.
Kada ste izglasali Zakon o budžetu za 2011. godinu sve ovo je prošlo. Ovo je sad samo tehnička stvar. Ovde nema kritike. Znate, kad spojite osam tačaka imate neke stvari koje možda jesu opravdane. Na primer, Hidrocentrala Mali Zvornik – verovatno treba nešto da se sredi i verovatno taj kredit jeste povoljan, ali onda se postavlja pitanje imamo li mi neku unutrašnju reproduktivnu sposobnost? Zar je moguće da vi sve uspehe zasnivate na zaduživanju?
Onda nam kažete, onako dubokomisleno, kroz šest godina ćemo da izađemo iz krize i kroz šest godina Srbija će biti u stanju da vrati 400.000.000, nikakvih problema neće biti. Znate kako će da vrati? Nekim novim zaduživanjem. Gde se povećala proizvodnja? Pustite vi statistiku. Gde se povećao broj zaposlenih? Nigde.
Gospodine Đeliću, ja ne sporim da ste vi zlatousti. Vi ste sve to lepo i dobro obrazložili, ali samo sa pozicija da građani imaju pravo da se nadaju, da očekuju – ovo je vrlo važno, ako ne bude u oktobru, pošto je to onaj potpis, pa se, navodno, čeka... Videli ste da i ovi sa stiroporom odlažu sve. Da li ste čuli one malopre šta kažu – i oni bi hteli u evropsku vladu. Došle silne pare, pa neće Mlađo da napusti Vladu sada kada su došle pare. Mora malo da se omrsi.
To je cela priča, ko će koliko da se omrsi od tog kajmaka. A ko će da vraća? Pa, imao sam dobre želje, reći će nam gospodin Đelić. Znam ja njega odavno, šta je on 2003. godine predstavljao kao evropske propise. Zadužiću ovog našeg Ninića da napravi knjigu o Đeliću, samo da uzima stenograme i da vidite kako se za mesec dana menja mišljenje o istoj stvari, a ovamo, a onamo, kako se ukaže potreba i koliko može da se u medijima mlati prazna slama.
Građani s pravom očekuju lepo nešto. Kako da ne bude lepo? Gospodin Đelić je kompletan čovek, on je uspeo čovek. Dobro, da li je baš sve, nije baš sve uspeo da prevari, ali uspeo je, u materijalnom smislu. To je danas kriterijum uspešnosti, koliko imaš. U zavisnosti od toga koliko imaš, od toga zavisi i tvoja moć.
Sada s pravom građani očekuju od političara da su Božić Bate. Kad se pojavi neki političar oni svi kažu – a, taj ima para, sad će on ovoliko. To se samo priča – mister evro, evro, evro, evro, evro.
Molim vas, ko će da sanira ovo posle vas? Znam da imate veliku medijsku moć, 90% svake sekunde, svakog prostora u medijima je pod kontrolom...
(Predsednik: Ako možete, privedite kraju. Vreme je isteklo.)
Mnogo vam hvala što me niste kaznili.

Poštovani narodni poslanici, da li neko ko nije iskoristio svoje pravo da se obrati, iz člana 96. našeg poslovnika, želi da govori? Da, gospodin Krpić. Izvolite.

Poštovana predsednice, uvaženi gospodine potpredsedniče Vlade Republike Srbije, želeo bih veoma kratko da iznesem nešto u vezi sa izmenama i dopunama zakona o imovini građana. Onaj ko je zaposlen za svoj rad prima prinadležnosti. Međutim, ima ljudi koji su za svoj rad, za posebno sprovedene akcije i dela, kojima su dali lični doprinos u korist države i odbrane državnog uređenja, dobijali posebne nagrade i priznanja. Neki su dobijali novčane nagrade, neki su dobijali umetničke slike, neko je dobio ordenje i odlikovanja, neki su dobijali ručne časovnike, plakete, diplome itd. Međutim, nama se obratio jedan građanin iz Kraljeva, gospodin Milijanović; on ima primedbu na ovaj zakon i ima lični problem. Ima i takvih koji su umesto ovakvih nagrada dobijali kao nagradu oružje, odnosno pištolj, revolver.
Vi dobro znate da su tako nešto kao poklon, kao nagradu, kao priznanje mogli da daju predsednik Republike i još dvojica ljudi, ministar unutrašnjih poslova i ministar narodne odbrane.
Poslanička grupa partije udruženih penzionera Srbije smatra da svi građani ove zemlje moraju da plaćaju porez na imovinu onako kako to zakon tretira. U ovom slučaju smatramo da bi ovakvu grupu ljudi, s obzirom na to da je malobrojna, malo ima tih ljudi koji su u nekim akcijama koje su od interesa za državu dobijali ovakva priznanja, trebalo osloboditi plaćanja poreza na revolver, jer oni nisu sakupljači oružja koji daju novac, iz njima poznatih razloga, da dođu do oružja. Ova priznanja su bila javna, štampa je objavila, SUP ima sve upisano. Nije u redu da Ministarstvo unutrašnjih poslova od njih sada zahteva da zbog toga što su to dobili plaćaju dažbine i porez za ono što su bili dobri, a nisu dobili novac, nisu dobili ordenje i sve ostalo, čin u vojsci ili u nekim drugim prilikama. Molim vas, možda je moguće da u ovom zakonu te ljude zaštitimo. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem, gospodine Krpiću.

Dajem reč potpredsedniku Vlade, ministru Božidaru Đeliću. Izvolite.

Hvala, gospođo predsednice. Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, prvo da reagujem na ovo poslednje – ovo nije tema današnje rasprave, ali u slučaju da poštovani poslanik želi da uputi inicijativu, to je inicijativa za Ministarstvo finansija. MUP ima svoju politiku, koju sledi u tom domenu, a za oporezivanje je zaduženo Ministarstvo finansija.
Dozvolite mi da vam se na kraju zahvalim, svim političkim strankama, na ovoj sadržajnoj diskusiji.
Poštovani narodni poslanici, pred vama su dva zakona. Prvi će obezbediti veću socijalnu pravdu i fleksibilnost u oporezivanju imovine. To je izuzetno bitna tema, nešto što će uskladiti ovaj zakon sa drugim zakonima naše zemlje u domenu poreza, što će obezbediti da nemamo dve stope u jednoj kalendarskoj godini, te vas pozivam da izglasate zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu.
Što se tiče Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, jasno je da se ovde cilja na izuzimanje od oporezivanja manjih kombi vozila, koja imaju manje od 3,5 tona, što su zapravo sredstva za rad, za privređivanje. To jeste bio previd i to se sada ispravlja, tako da u ovom teškom ekonomskom momentu dajemo bolje uslove mnogim ljudima koji imaju potrebu da transportuju za posao, a ne za sopstvene potrebe.
Napokon, imamo seriju finansijskih aranžmana. Dva su stvarno inovativna: ovaj sa EU od dvesta miliona evra, ovaj drugi sa Svetskom bankom, u iznosu četiristo miliona dolara.
Naravno, danas smo raspravljali o tome da li je potrebno Srbiji da se zadužuje. Način na koji jedna zemlja ne mora da se zaduži jeste da ima izbalansiran budžet, ali izbalansiran budžet je šansa manje za pokretanje ekonomske aktivnosti. Još od tridesetih godina, Kejnca i njegovih sledbenika, skoro sve zemlje u svetu imaju umerene budžete, koji ne ugrožavaju makroekonomsku stabilnost i monetu, a istovremeno doprinose aktiviranju potražnje i, samim tim, ekonomije.
To je u velikoj meri ono što su primenile neke zemlje koje su proklamovale ideologiju koja je bila daleko od socijaldemokratske, na primer liberalne, to je onaj instrument koji su upotrebile u ovom momentu velike ekonomske krize. Ne možemo, s jedne strane, reći potreban nam je umereni budžetski deficit (ponavljam, jedan od najnižih u Evropi danas, od 4,1% BDP) i s druge strane reći ne treba i ne želimo da se zadužimo. Zapravo, prava tema je kako pronaći najkvalitetnije izvore finansiranja deficita.
Pred sobom danas imamo nekoliko izuzetno povoljnih aranžmana. Dokaz za to je da su garanti za njih tri institucije koje imaju najbolju moguću kreditnu ocenu, „tripl ej“ ili AAA: EU, Svetska banka i Nemačka banka za razvoj, koje će obezbediti da se za naše potrebe, za budžet, a i za investicije u Hidroelektranu „Zvornik“ obezbede kvalitetni izvori.
Imamo još jedan aranžman koji je klasičan, ali i te kako politički bitan, ljudski bitan, a to je garancija jedne komercijalne banke za naše opštine na severu Kosova, koja će obezbediti da se posle toliko godina obnovi vodosnabdevanje i da za sve ljude, nezavisno od njihove etničke pripadnosti, život bude bolji.
Dame i gospodo, pred vama je jedan paket dosta raznolikih tekstova i domena, to je tačno, ali koji kao jednu zajedničku nit ima interes građana i zbog toga apelujem na sve političke stranke da ih izglasaju. U ime Vlade Republike Srbije vam se zahvaljujem. Hvala.

Zahvaljujem uvaženom potpredsedniku Vlade, gospodinu Đeliću.
Dozvolite da zaključim zajednički načelni i jedinstven pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, Predlogu zakona o izmenama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist „Hipo-Alpe-Adria banke“ a.d. Beograd po zaduženju opština Kosovska Mitrovica, Zvečan i Zubin Potok, Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije nemačkoj finansijskoj instituciji KfW po zaduženju Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ (Projekat rehabilitacije HE Zvornik), Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o kreditu između EU i Republike Srbije i Narodne banke Srbije, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima, Predlogu zakona o potvrđivanju Memoranduma između Saveta ministara Republike Albanije i Saveta ministara BiH, Vlade Republike Makedonije, Vlade Republike Srbije, Vlade Republike Slovenije, Vlade Republike Hrvatske i Vlade Crne Gore o regulisanju duga Republike Albanije po obračunima vezanim za robni promet između Republike Albanije i bivše SFRJ i Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora kojim se reguliše odgovornost za naknadu troškova između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Poštovani narodni poslanici, cenjeni potpredsedniče, zahvaljujem na učešću u radu.
Nastavićemo rad sutra u 10.00 časova.