Poštovani predsedavajući, uvaženo predsedništvo, meni je žao što je gospodin ministar upravo izašao, nadam se da će se vratiti u toku moje diskusije. Da najavim da ću na samom početku koristiti vreme ovlašćenog predstavnika Poslaničke grupe manjina.
Dame i gospodo narodni poslanici, bilo je nekoliko problema vezanih za amandman koji su zajedno podneli poslanici SVM. Radi javnosti bih želela da naglasim da smo mi podneli amandman na član 82. 24. februara, nešto malo pre 12.00 časova, u 11.50 časova; taj amandman smo povukli u 13.45 časova, ali smo istovremeno u 13.45 časova podneli ovaj amandman o kojem želim da raspravljam.
U Predlogu zakona koji stoji pred nama stoji da pravo na novčanu i socijalnu pomoć pripada onome pojedincu, odnosno porodici koja ima zemlju površine do 0,5 hektara. Složila bih se sa prethodnim govornikom i mislim da se svi mi, bez obzira na stranačku pripadnost, slažemo da je 0,5 hektara zemlje izuzetno malo i da je ovakav predlog, ukoliko ostane u ovakvoj formi, izuzetno striktan i nepovoljan prema malim poljoprivrednim gazdinstvima. Stoga su poslanici Saveza vojvođanskih Mađara za to da se ovo ograničenje sa 0,5 hektara poveća na 1,5 hektara.
Slažem se delimično i sa odgovorom Vlade da su onaj pojedinac koji je nesposoban za rad i one porodice čiji su svi članovi nesposobni za rad već pozitivno diskriminisani, jer u njihovom slučaju je ovih 0,5 hektara u samom predlogu povećano na jedan hektar. U skladu s tim, u našem amandmanu stoji da onda ovaj jedan hektar povećamo na dva. Iskreno smo se nadali, i u raspravi u načelu sam to naglasila, da ćemo imati razumevanje Vlade.
Onda je pre nekoliko dana stiglo mišljenje Vlade. Zaista moram pohvaliti i saradnice i ministra zbog toga što je izuzetno veliki broj amandmana prihvaćen, ali nažalost, naš amandman nije bio ni među prihvaćenima niti među onima koji su odbijeni. S jedne strane, to nekad, ovo kažem radi javnosti, može da bude dobro, jer onda mislite da Vlada možda razmišlja o tome da prihvati vaš amandman. Ali, članica sam Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja i na samom Odboru sam saznala da je amandman problematičan i da Vlada o ovom amandmanu nije raspravljala zato što je u međuvremenu u Vladu iz Narodne skupštine Republike Srbije stigao dopis da je amandman poslanika SVM povučen.
Još jednom želim da naglasim, pošto nam se pridružio i gospodin ministar, da naš amandman, ovaj o kome raspravljamo, nije povučen, a o tome Vlada nije obaveštena, tako da Vlada nije raspravljala o tome. Nadam se da sada od vas lično možemo da dobijemo odgovor da je ovaj amandman prihvaćen.
Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja je na kraju raspravljao o ovom amandmanu. Nažalost, bez obzira, to je za mene zanimljivo, kao i za sve poslanike Saveza vojvođanskih Mađara, i to je možda jedna poruka, bez obzira na činjenicu da smo se složili da je 0,5 hektara izuzetno malo i da bi to trebalo povećati – neki su predložili da se poveća sa 0,5 na jedan, većina, mi smo predložili na 1,5, ali za one koji su nesposobni za rad da se sa jedan poveća na dva, to su mnogi predlagali – na Odboru poslanici koji su imali sličan amandman nisu podržali moj amandman. Pitam se zašto? Ovom prilikom želim da pozovem kolege poslanike, najpre vas, gospodine ministre, da prihvatite taj amandman, pa da olakšate posao, a i kolege poslanike, bez obzira na stranačku pripadnost, da u danu za glasanje glasaju za ovaj amandman.
Neko sam ko živi u malom selu, a i oni koji ne žive na selu znaju da je 0,5 hektara izuzetno malo i da mala poljoprivredna gazdinstva jedva sastavljaju kraj s krajem. Njih isključiti, oduzeti im pravo da dobiju novčanu socijalnu pomoć po nama nije fer, naročito kada znamo da je poljoprivreda naša budućnost, a nažalost, to nismo dokazali i pokazali, pa se nadamo da će vaše ministarstvo, gospodine ministre, ovom prilikom da nam izađe u susret. Hvala.
